 Sačinjavaju komponente koje mogu biti u

jednom, dva ili više različitih faznih stanja,

tj. Vrsta mešavine koja je prelaz između
homogene mešavine (rastvor) i heterogene
mešavine.
 Veličina čestica dispergovane faze: 1-1000
nm.
 Obojeni ili prozirni (usled Tindalovog
efekta).
 Razlikovanje od pravih rastvora:
• ne prolaze kroz polupropustljive
membrane;
• pokazuju manji osmotski pritisak;
• malo sniženje temp. mržnjenja;
• malo povećanje temp. ključanja;
• Tindalov efekat.
 Koloidi su agregati čestica.
 Zbog te velike površine čestica disperz. faze
ovi sistemi imaju jako veliku površ. energ.
 Podela:
1. Liofilni (hidrofilni) koloidi –
obavijeni molekulima rastvarača
vode,
2. Liofobni (hidrofobni) koloidi –
odbijaju molekule rastvarača.
 Liofilni koloidi adsorbuju rastvarač na
svojoj površini i grade rastvore koji se
nazivaju soli – hidrosoli i organosoli.
 Viskozni, čestice solova su loptastog
oblika
 Pri dovoljno velikim konc. Očvršćavaju
u pihtijastu masu, koja sadrži mnogo
rastvarača, a naziva se GEL.
 Gelovi su mrežaste strukture.
 Dodatkom većih količina rastvarača, gel
prelazi u sol i obrnuto, sol gubitkom
rastvarača ponovo prelazi u gel.

GEL + RASTVARAČ SOL

koagulacija

 Reverzibilni koloidi (emulzioidi)

 Manje podložni koagulaciji od liofobnih
koloida.
 Povećavaju viskozitet rastvarača, stoga
se u farmaceutskoj praksi često koriste
za stabilizaciju drugih preparata (sluzi,
gume, ili neorganski hidroksidi metala i
nemetala)
 Dosta stabilni na povišenoj temp., tako
da se neki mogu i sterilisati.
 Nemaju afiniteta prema disperzionom
sredstvu.
 Adsorbuju pozitivne ili negativne jone iz
rastvora, pa su sve čestice istoimeno
naelektrisane. Koloidni rastvor je stabilan
upravo zbog tog naboja.
 Destabilizacija liofobnih koloida –
dodavanjem jona suprotnog naboja
(neutralisanjem naelektrisanja).
 Dešava se koagulacija (ukrupnjavanje
koloidnih čestica) i sedimentacija (pojava
vidljivog taloženja).
Koloid prelazi iz sol stanja u gel, iz kog se
ne mogu ponovo vratiti u sol stanje
(ireverzibilni) (suspenzoidi).
 Ne snižavaju površinski napon i tačku
mržnjenja rastvora, za razliku od liofilnih.
 Ovim preparatima se često radi stabilizacije
dodaju liofilni koloidi.
 U farmaceutskoj praksi najviše se
primenjuju preparati koloidnog-
proteinskog-srebra.
 Za izradu koloidnih farmaceutskih rastvora
koriste se koloidne materije: želatini,
hidroksidi metala i nemetala, koloidni
sumpor, koloidno zlato i dr.
 Koloidna supstanca se rastvori u vodi
hladnim postupkom:
Koloidna supstanca se pospe po površini
vode i ostavi da hidratizuje, ne sme se
mešati niti mućkati jer se stvara obilna
pena. Ne smeju se grejati (zbog
belančevina koje se uglavnom koriste kao
zaštitne materije). Obavezno se filtriraju
kroz filtar-papir, ali se ne smeju filtrirati
kroz levke od sinterovanog stakla.
 Svi se izrađuju ex tempore – sveže po
potrebi.
 Primena koloidno-disperznih sistema:
kao farmaceutski preparati, kao
pomoćne materije drugim
farmaceutskim preparatima, kao
stabilizatori za suspenzije i emulzije, za
ublažavanje neprijatnog ukusa lekova i
kao vezivna sredstva.
1. Navedi definiciju koloidnih disperznih
sistema.
2. Koje su karakteristike koloidnih disperznih
sistema?
3. Po čemu se sve razlikuju od pravih rastvora?
4. Opiši liofilne koloide.
5. Šta je sol, a šta gel?
6. Opiši liofobne koloide.
7. Kako se izrađuju koloidi?
8. Navedi primene koloidnih disperz. sistema.