POLARIMETRIJA

REFRAKTOMETRIJA
 POLARIMETRIJA
• Fizičko-hemijska metoda koja podrazumeva
merenje i interpretaciju POLARIZACIJE
transferzalnih talasa, najčešće
elektromagnetnih (EM) talasa, kao što su
svetlost i/ili radio talasi
• Polarizacija EM talasa nastaje kada oni
prolazeći kroz neki materijal/objekat bivaju:
• Reflektovani - odbijeni
• Refraktovani - prelomljeni
• Difraktovani - savijeni
 POLARIMETRIJA
POLARIMETRIJA
• za određivanje karakteristika uzorka koriste se
različite optičke osobine materijala :
– linearna birefringencija (dvostruko prelamanje)
– cirkularna birefringencija ili optička rotacija
– linearni dihroizam (dihroizam – dvobojnost)
– cirkularni dihroizam
– skattering – rasejanje, rasturanje svetlosti
 POLARIMETRIJA
POLARIMETRIJA

Jednostavni POLARIMETRI koji mere optičku rotaciju, imaju cev sa ravnim

staklenim krajem u koji se stavlja uzorak. Na svakom kraju cevi nalazi se
polarizer (Nikol prizma).
Prolazeći kroz optički aktivan uzorak svetlost menja ravan rotacije. Ugao rotacije
se određuje okretanjem analajzera sve dok se svetlost potpuno ne ugasi – može
se očitati na skali.
Iz toga se može izračunati spečifična rotacija uzorka. Temperatura utiče na
rotaciju svetlosti.
• Svetlost je EM zračenje
• Svaki foton svetlosti vibrira u
različitom pravcu
• Plavo sočivo propušta fotone
svetlosti koji vibriraju u samo u
pravcu gore – dole
• Samo fotoni svetlosti koji
vibriraju gore – dole ostaju u
zraku
• Crveno sočivo u exp.1 takođe,
propušta fotone svetlosti koji
vibriraju gore – dole što za
posledicu ima da se svetlost vidi
na kraju
• Crveno sočivo u exp.2 propušta
fotone svetlosti koji vibriraju
levo – desno, kroz njega NE
MOGU da prođu fotoni svetlosti
koji vibriraju gore – dole; na kraju
nema svetlosti
 POLARIMETRIJA
POLARIMETRIJA

Magnetno polje čini sve molekule optički aktivnim. Magnetno polje koje deluje u pravcu
propagacije svetlosti uzrokovaće rotaciju ravni linearno polarizovane svetlosti – Faradejev
efekat. Ovo je jedno od prvih otkrića koje je pokazalo vezu između svetlosti i EM talasa
 POLARIMETRIJA
POLARIMETRIJA

• OPTIČKA ROTACIJA
podrazumeva okretanje
ravni linearno
polarizovane svetlosti
kada svetlost (ili EM
talasi) prolazi kroz
optički aktivne uzorke
• Ova pojava je prisutna u
rastvorima koji imaju
HIRALNE molekule
POLARIMETRIJA - hiralnost
Na optički aktivnom α (alfa)
C atomu sve 4 veze
iskorišćene su da se vežu
različiti substituenti:
- amino gr. –NH3+
- kaboksilna gr. –COO-
- vodonik –H
- bočni lanac –R
Za ovakve molekule se
kaže da su
STEREOIZOMERI,
optički izomeri ili
enantiomeri
 POLARIMETRIJA - hiralnost
POLARIMETRIJA - hiralnost

• Od 20 AK koje ulaze u sastav proteina

humanog organizma samo GLICIN ne
pokazuje optičku aktivnost

• ZAŠTO???
 POLARIMETRIJA - hiralnost
POLARIMETRIJA - hiralnost
Hiralnost molekula svoju primenu nalazi u:
• Stereohemiji
• Neorganskoj hemiji
• Organskoj hemiji
• Fizičkoj hemiji
• Biohemiji
• Supramolekularnoj hemiji
Praktična primena:
- određivanje koncentracije šećera (u industriji šećera, brz
metod za određivanje konc. Glc u krvi kod dijabetičara)
- ispitivanje kristala – kvarc, optička mineralogija
- optika
- ispitivanje spin-polarizovanih para atoma ili molekula
 POLARIMETRIJA - istorija
POLARIMETRIJA - istorija
• 1811. – prvi put primećeno da postoji rotacija orjentisanosti linearno
polrizovane svetlosti, francuski fizičar François Jean Dominique Arago
• 1822. – engleski astronom Sir Joun F.W. Herschel otkrio da različite kristalne
forme kvarca rotiraju ravan linearno-polarizovane svetlosti u različitim pravcima
• Oko 1830-te god. – Glukoza – dekstroza; fruktoza – levuloza
• 1849. - Louis Pasteur, ispitujući vino, otkrio da se kristali tartarne kiseline iz
vina i hemijski sintetisani ponašaju kao lik i njegov odraz u ogledalu
• 1874. - Jacobus Henricus van't Hoff i Joseph Achille Le Bel nezavisno jedan
od drugog, predložili su da se fenomen optičke aktivnosti može objasniti
trodimenzionalnom prirodom molekula, hemijske veze između C i njegovih suseda
su usmerene prema uglovima pravilnog tetraedra
 POLARIMETRIJA -
POLARIMETRIJA - teorija
teorija
• Optička aktivnost je tip birefringencije
• Linearna polarizacija svetlosti je kombinacija levo- i desno-
cirkularno polarizovane svetlosti
gde je sa E označeno el. polje svetlosti
• Relativna faza između dve cirkularne polarizacije, 2θ0,
određuje ravan linearne polarizacije do θ0
• Kod optičke aktivnosti definiše se indeks refrakcije
• Razlika u indeksima refrakcije kvantifikuje jačinu optičke
aktivnosti
• Ove razlike su karakteristične za različite materijale, za
supstance u rastvoru razlike daju specifičnu rotaciju
• Polarizacija zavisi od dužine pređenog puta i od talasne
dužine svetlosti, λ
 POLARIMETRIJA --primena
POLARIMETRIJA primena
Za čiste supstance u rastvoru, ako se boja (talasna dužina) i
dužina puta ne menja, a poznata je SPECIFIČNA
ROTACIJA za tu supstancu, izmerena rotacija može da se
koristi za izračunavanje koncentracije supstance

Ručni polarimetar

Full-cirkle polarimetar

Automatski polarimetar

Disc polarimetar
 Hall-C Moller
Polarimeter
The Hall-C device is designed to
provide an absolute polarization
measurement with accuracy better
than 0.5%. A system of movable
collimators and a pair of quadrupole
magnets allows the system to be
tuned to operate at any beam
momentum between about
0.9 and 6 GeV/c.
 REFRAKTOMETRIJA
REFRAKTOMETRIJA je metoda za određivanje INDEKSA
PRELAMANJA, jedne od osnovnih osobina supstancije, u
nameri da se:
• Identifikuju pojedine supstance u tečnom ili čvrstom stanju
(koristi se u neorganskoj hemiji ili analizi masti, ulja i
šećera)
• Odredi količina pojedine supstance u gasnoj ili tečnoj smeši
- procentni sastav (koristi se u ispitivanju produkata
destilacije; analizi biljnih ulja, masti; za određivanje
procenta alkohola u vodenim rastvorima; u industriji voćnih
sokova; za analizu mleka, brašna; u biohemiji i sl.)
• Analizira struktura organskih jedinjenja (što se radi preko
molarne refrakcije i polarizacije)
 REFRAKTOMETRIJA
REFRATOMETRIJA
• Indeks prelamanja se određuje refraktometrijski
korišćenjem REFRAKTOMETARA - instrumenata
koji se razlikuju u:
– konstrukciji
– tačnosti
– količini uzorka za određivanje
ali koji rade na istom principu - mere kritični ugao
(prelomni ugao pri maksimalnom upadnom uglu, tj. 90°)

Iako se obično za uzorak uzima supstanca u tečnom

stanju, moguće je meriti i gasovite i čvrste, kao
što su staklo ili drago kamenje
 REFRAKTOMETRIJA
REFRATOMETRIJA
• Indeks prelamanja supstancije strogo zavisi od temperature (T) i
talasne dužine (λ) upotrebljene svetlosti

• Postoji OBRNUTA PROPORCIONALNOST, indeks prelemanja opada sa

porastom T i λ, pa se mora obratiti pažnja na temperaturne razlike i
talasne dužine (sistem se termostatira)

• Merenja se obično vrše na standardnoj temperaturi od 20°C (68°F) i

koja se smatra sobnom temperaturom

• Za talasnu dužinu obično se koristi NATRIJUMOVA D LINIJA talasne

dužine od 589,3 nm

• Indeks prelamanja je bezdimenziona veličina (nema jedinice) a za

pomenute uslove obeležava se:
nD20 gde je D oznaka natrijumove D linije - dubleta
a 20 predstavlja temperaturu merenja

• Ineks prelamanja vode meren pod standardnim uslovima je:

• nD20 = 1,3330
REFRAKTOMETRIJA
REFRAKTOMETRIJA
Struktura ručnog
ABBE-ovog
refraktometra
• 1 – Izvor svetlosti
• 2 - Prizma
refrakcije
• 3 – Mesto uzorka
• 4 - sočivo
•  5 – Granična
mrežica
• 6 – Kompenzatorna
prizma
 REFRAKTOMETRIJA
REFRAKTOMETRIJA
ABEOV REFRAKTOMETAR
• Ovaj refraktometar služi za merenje indeksa prelamanja
tečnosti u opsegu od 1,3 do 1,7 sa preciznošću od ±0,0002
• Sastoji se od IZVORA SVETLOSTI, DURBINA i OGLEDALA
za osvetljavanje dve pravougaone PRIZME spojene
dijagonalno između kojih se postavlja ispitivana tečnost
• Svetlost iz izvora preko ogledala pada na donju prizmu,
prelama se na granici vazduh-staklo i pada na granicu staklo-
ispitivana tečnost
• Ako je upadni ugao manji od 90° svetlost će dospeti u durbin.
Međutim, ako je veći od 90° dolazi do refleksije
• Obrtanjem prizmi njihov položaj se podešava dok se oštra
granica između svetlog i tamnog polja u okularu ne poklopi sa
presekom končanica (linije postavljene u obliku H)
• Za dati položaj prizmi očitava se indeks prelamalja (relativni)
REFRAKTOMETRIJA
REFRAKTOMETRIJA
ABBE-ov refraktometar
 REFRAKTOMETRIJA
REFRAKTOMETRIJA
PULFRIHOV REFRAKTOMETAR
• Koristi se za merenje indeksa prelamanja u intervalu od 1,3
do 1,7 ali sa većom preciznošću od ±0,00002
• Tečnost se sipa u cilindar smešten na gornjoj površini prizme
• Merenje se izvodi po principu kritičnog ugla
• Ako je N indeks prelamanja po Pulfrihu, a φ kritični ugao pod
kojim svetlost izlazi iz prizme, veza tih veličina data je
relacijom (Snelijus-Dekartov zakon):

n = (N² — sin²φ)½

• Pri merenju je potrebno odrediti prvo NULU

INSTRUMENTA kao aritmetičku sredinu gornje i donje nule
• Gornja i donja nula se mere tri puta
• Svako naredno merenje indeksa treba korigovati
oduzimanjem nule instrumenta od izmerenog ugla
PULFRIH-ov refraktometar
PULFRIH-ov refraktometar
PULFRIH-ov refraktometar
 REFRAKTOMETRIJA
REFRAKTOMETRIJA
IMERZIONI REFRAKTOMETAR
• Kao i prethodna dva i ovaj se koristi za tečnosti sa
indeksom prelamanja od 1,3 do 1,7 ali sa preciznošću
od ±0,00004
• Bitno se razlikuje od prethodna dva jer je za
određivanje ovim putem potrebna veća količina
tečnosti
• Optički princip je isti kao i kod Abeov-og, prizma je
pričvršćena za cev durbina
• Merenje se izvodi tako što se prizma uroni u
tečnost u čaši koja se nalazi u termostatu da bi se
održala konstantna temperatura od 17,5°C (za tu
temperaturu je kalibrisan instrument)
 IMERZIONI
refraktometar
• Svetlost se reflektuje
pomoću ogledala koje je
postavljeno ispod čaše. Da bi
se odredila preciznija
vrednost na skali postoji
jedan zavrtanj za finije
doterivanje skale
• Nakon određivanja položaja
ivice svetlosne trake iz broja
podeoka na skali, indeks
prelamanja se traži u
TABLICAMA datih uz
instrument koje su
predviđene za natrijumovu D
liniju