IC spektroskopija

• IC ili toplotno zračenje deo EMS zračenja

između VIS i mikrotalasne oblasti.
• Proteže se od 0,76μm-1000 μm
• Deli se na:
• blisku 0,76-2,5μm
• Srednju 2,5-40μm
• Daleku 40-1000 μm
• Spektri su u principu apsorpcioni i emisioni,
ali se IR spektri posmatraju u apsorpciji.
• U dalekom IR su rotacioni
• U srednjem IR javljaju se vibracioni prelazi.
• Rotacione daju samo molek koji imaju dipolni
momenat
• Izborno pravilo je p>0.
• Nepolarni molek: H2, N2, CO2, C2H6 nemaju
apsorp rotac spektre.
• Rotac IC spektre daju samo supstance u gas
stanju
• Vibrac IR spektri nastaju kada molekul apsorbuje
foton koji odgovara vibracionom prelazu i zadovolji
izborno pravilo.
• Izborno pravilo: data vibracija izaziva menja dipolni
momenat molekula bez obzira da li on poseduje ili ne
p.
• Zato simetrični dvoatomi molek H2, N2, O2 NE DAJU
VIBRACIONI APSORP SPEKTAR.
• Kod višeatomih molek neka vibracija izaziva
apsorpciju- aktivna je, neka NE-NEAKTIVNA.
• Kod nesimetričnih molke sve vibracije su IC aktivne
• U IC oblasti mnogo zavisi od položaja pojedine
trake sa karakterističnom funkcionalnom
grupom ili strukturnom jedinicom u
posmatranom jedinjenju
• Isto tako Važno je i uočiti max intenziteta
odgovarajude apsorpc trake.
• Oba podatka su važno za IC analizu.
• Prvi se koristi u kvali analizai za utvrđivanje
strukture molekula
• A intenzitet trake u kvantitativnoj analizi.
• Atomi u molek nisu statični – neprekidno
vibriraju.
• U zavisnosti od složenosti i geometrije
molekula svaki molekul je okarakterisan
određenim br vidova vibracija.
• Svaki vid vibracije ima svoju frekvenciju- zavisi
od mase atoma i jačine veze između njih.
• Neke molekulske vibracije karakteristične su
za ceo molekul,
• Dok su druge odraz prisustva neke
funkcionalne grupe u njemu
• Vazno: neke funkc grupe pokazuju istu ili
sličnu vibrac frekvenciju bez obzira na
strukturu ostatka molekula.
• Ova osobina je osnov za primenu IC
spektroskopije u analitičke svrhe.
• Vibracije u molekulu uključuju kretanje svih
atoma
• E je lokalizovana na istezanju i savijanju date
veze
• Apsorpc traka karakteristična za tu vezu bide
prisutna u spektru.
• IC spektar je mogud za uzorke u gasovitom,
tečnom i čvrstom stanju
• Tečnosti se ispituju u čistom stanju ili rastvoru
• Čiste se ispituju u tankom sloju (0,01mm)
između dve dobro polirane pločice NaCl ili
NaBr
• Čvrste supstance se ispituju u obliku paste ili
presovane pločice tankog filma između
pločica NaCl
• Količine uzoraka neophodne za analizu: kod
čistih tečnosti 1-10 mg
• Rastvora 0,1-1 ml
• 0,05-10% rastvora
• Čvrstih 0,5-1 mg.
• Snimanje IR spektra traje oko 20 min
• Da bi interpretacija IR spektra bila uspešna
potrebno je ispuniti uslove:
• Pojedine trake moraju biti razložene
• Moraju biti odgovarajudeg intenziteta
• Uzorak mora da bude čist
• Spektrofotometar mora biti kalibrisan
• Naznačiti kako je uzorak pripremljen, koji je
rastvarač upotrebljen, debljina delije.
 Kvantitativna analiza
• Zasniva se na Berovom zakonu
• A=log(I0/I)=-logT=abc
• Tačnost metode u IR oblasti zavisi od intenziteta
trake i od prisustva ometajudih supstanci u smeši.
• U pogodnim slučajevima tačnost iznosi 0.002%
• Kada je traka slabog intenziteta ili dolazi do
prepokrivanja traka mogude su greške do 15%.
• U slučaju analize smeše supstanci detekcija količine
ispod 0,1% komponente je nemoguda
• U slučaju analize niskih koncentracija koriste se
najintezivnije trake
• Pri merenju visokih koncentracija koriste se
trake slabijeg intenziteta
• Za kvanti analizu treba izvršiti korekciju zbog
rasipanja i apsorpcije zračenja od strane
rastvarača i delije u kojoj se vrši merenje.
• Da bi se to postiglo koriste se 2 metode:
• 1. metoda iste delije
• 2. metoda osnovne linije
• Spektrometar se ppstavi na određenu λ, sa
određenim prorezom monohromatora
• Postavi se ćelija sa ras-račem na optički put i
meri se I0
• Zatim se ista ćelija stavlja sa ispitivanim
rastvorom i dobija se I
• Razlika ove dve vrednosti predstavlja
apsorbancu komponente koja se određuje
• 2. metoda koristi se iz razloga prepokrivanja
traka u IR spektrima
• Polazi se od pretpostavke da je apsorbancija r-
ora const i posmatra se usamnjena traka
• I0 se određiuje na osnovu razlike intenziteta
traka snimnjenog grafika
• A=log(I0/I)
• Tačnost metode u IR spektroskopiji zavisi od:
• Intenziteta trake
• Prisustva ili odsustva ometajudih supstanci u
smeši
• IR spektorskopija koristi se u konformacionoj
analizi.
• Primer:dodavanjem grupe X u molek
cikloheksana pokazuje se istežuda C-X-
vibracija ka vedim frekvencijama , nego
odgovarajuda aksijalna grupa -HC=CH2
• Vršena su empirijska ispitivanja org hemiji,
uočena je veza između pojedinih traka i grupa
molek – znači da pojava traka ukazuje na
prisustvo neke grupe u molek.
• Odsustvo trake ukazuje na odsusutvo grupe u
molek, ovde se vodi računa o mogudem
maskiranju ili slabijem intenzitetu traka.
• Kvali analiza – postoje tablice atlasi
karakterističnih frekvencija mnogih grupa
sastavljene od mnogih autora i dosta se koriste u
kvali analizi.
• Zasniva se na otkrivanju određenih tipova
jedinjenja na osnovu prisustva karakterističnih
funk grupa ili hemij veza.
• Svodi se na nalaženje karakterističnih traka u
spektru koje pripadaju funkcionalnim grupama
koja karakterišu ova jedinjenja.
• Za potpunu identifikaciju nekog jedinjenja
potreban je ceo spektar
 Karakteristične oblasti apsorpcije u IR
spektru
• 3700-3200 cm-1 – pojava jakih i srednje
intenzivnih traka OH grupa slobodnih ili
vezanih vod vezom.
• 3300 cm-1 oštra traka srednjeg intenziteta
-C C-H grupe
Ova oblast valentnih vibracija OH, NH,
acetilenske C-H grupe.
OH traka šira od NH trake samo u razblaženim i
nepolarnim r-čima
• 3200-3000 cm-1 valentne vibracije C-H
nezasidenih sistema, alkena, alena, aromata
• 3000-2700 cm-1 kompleksne trake u ovoj
oblasti praipadaju valentnim vibracijama CH-
veze u -CH-, -CH2- ,–CH3 grupama.
• 2800-2700 cm-1 slabe ali oštre trake potiču od
OCH3 , NCH3 i CH-aldehidne grupe.
• 2700-2000 cm-1 oštre trake u ovoj oblasti
pripadaju grupama X=Y=X, X=Y=Z, -C C-,
• -C N-, -N=C=O,
• 2000-1800 konture apsorpc trake specifične za
benzenovo jezgro sa supstituentima
• 1800-1600 veoma intenzivne trake C=O
valentna vibracija karbonilne grupe.
• U donjem delu su vibracije C=C i C=N.
• 1600-1500 karakterist trake za benzenov psten
i druge heteroprstenove
• Tu se javljaju trake od NH-valentne vibracije,
NO2-grupe, nitro jed i NO-valentne vibracije
nitrozo jed.
 benzene/sub.
3070 weak
benzene
monosubstituted 700–750 strong
benzene 690–710 strong
ortho-disub.
aromatic 750 strong
benzene
meta-disub. 750–800 strong
benzene 860–900 strong
para-disub.
800–860 strong
benzene
• Aromatični prsten prepoznaje se prisustvom
C-C vibracionih frekvencija iz prstena u opsegu
1600-1500 cm-1, ta apsorpc traka je osetljiva
na supstitucije.
3000-2700 cm-1 C-H vibracije
• 1500-1350 prisustvo alifatičnih CH2 i CH3
grupa na 1450 cm-1
• 1350-1000 javljaju se trake koje su specifične
za odgovarajude molekule tu je otežano
raspoznavanje traka funkcionaln grupa
• Ovde se javljaju trake val vibracija :
• C-O, C –O-C, P=O, C-P, Si-O-C, C-F, S=O
• 1000-625 cm-1 trake koje pripadaju
deformacionim kretanjima niske E i valentnim
vibracijama težih atoma.
• C-S, C-J, S-S, P-Cl, Si-halogen
• IR spektri malo su prisutni u neorganskoj hemiji.
• Karakteristična frekvencija SCN- ima dublet oko 450-
500 cm-1.
• Prisustvo funk grupa utiče na pomeranje traka u
spektru
• Naročiti uticaj susednih grupa na keto grupu
• X(Y)CO istežuda karbonilna frekvencija zavisi od
supstituenta X ili Y.
• U prostim zasidenim alifatičnim ketonima CO apsorp
frekvencija je na 1740-1720 cm-1, ali kada je C=C veza
konjugovana sa C=O frekvencija je 1685-1665 cm-1
• C=O frekvencija varira sa funkc grupom
• Znači da za interpretaciju bilo koje frekvencije
u ovom opsegu treba da se imaju svi podaci za
različite vrste jedinjenja tipa X(Y)CO.
• U praksi se koriste atlasi ali je potrebno i
iskustvo.
• Atlasi daju informacije za C=O grupu u opsegu
od 1540-1740 cm-1 da bi se pokrio ceo opseg
ketona, Ovaj opseg je veliki da bi nam direktno
poslužio
• Tumačenje ovog spektra je komplikovanije jer
se zna da se u ovoj oblasti javljaju trake alena i
amina
• Ali na 1690 cm-1 javlja se traka i pretpostavimo
da je od alil-ketona i ona dokazuje njihovo
prisustvo
• Nakon toga se upoređuju intenziteti traka
ispitivanog jedinjenja sa trakama poznatog
alil-ketona iste konc uzorka koja se analizira
• Gde se zaključuje da je njihova traka na 1210-
1325 cm-1
• C=O grupa može se nadi u organometalnim
jedinjenjima i one u ovakvom tipu jedinjenja
pomeraju apsorpcionu traku 1700-1850 cm-1