6.

RAVNOTEŽE U OKSIDO–REDUKCIONIM SISTEMIMA

Oksido–redukcione reakcije se zasnivaju na prenosu elektrona između reagujućih hemijskih vrsta.

Kod procesa oksidacije supstanca otpušta elektron i prelazi u više oksidaciono stanje. Proces
primanja elektona se naziva redukcija. Osidaciona sredstva (oksidansi) oksiduju druge supstance
primajući od njih elektrone, pri čemu se sami redukuju. Redukciona sredstva (reduktori) redukuju
druge supstance predajući im elektrone, usled čega se sami oksiduju. Procesi redukcije i
oksidacije ne mogu postojati odvojeno već isključivo zajedno i u isto vreme. Zbog lakšeg
proučavanja, svaki proces oksido–redukcije može se posmatrati kroz dve odvojene polureakcije,
polureakcije oksidacije i polureakcije redukcije.

Ako je polureakciju redukcije:

Može se napisati Nernstova jednačina:

𝑅𝑇 [𝑅𝑒𝑑]𝑏
𝐸 = 𝐸° − ln
𝑛𝐹 [𝑂𝑥]𝑎

Ako se zamene konstante:

0,059 [𝑅𝑒𝑑]𝑏
𝐸 = 𝐸° − log
𝑛 [𝑂𝑥]𝑎

n – broj razmenjenih elektrona u polureakciji

E – potencijal elektrode
E° – standardni redoks potencijal
F – Faradejeva konstanta (96 500 C mol–1)

Standardni redoks potencijal je konstantna vrednost za posmatranu polureakciju i uvek je dat za

polureakciju redukcije.
Nernstova jednačina za datu reakciju:
 0,059 [𝑅𝑒𝑑1 ][𝑂𝑥2 ]
Δ𝐸 = Δ𝐸° − log
𝑛 [𝑅𝑒𝑑2 ][𝑂𝑥1 ]

ΔE – razlika potencijala elektroda (elektromotorna sila)

ΔE° – razlika standardnih redoks potencijala

U trenutku ravnoteže, elektromotorna sila je jednaka nuli, a izraz pod logaritmom jednak je
konstanti ravnoteže:

0,059
ΔE° = log K
n

Veza Gibsove slobodne energije i elektrodnog potencijala data je jednačinom:

∆G = –nF∆E
ZADACI

1. Izjednačiti sledeću reakciju koristeći H+ jone (ali ne i OH– jone):

Fe2+ + MnO4– ⇌ Fe3+ + Mn2+
2. Izjednačiti sledeću reakciju koristeći OH– jone (ali ne i H+ jone):
PbO2 + Cl– ⇌ ClO– + Pb(OH)3–
3. Izjednačiti sledeće reakcije koristeći H+ jone (ali ne i OH– jone):
a) Fe3+ + Hg22+ ⇌ Fe2+ + Hg2+
b) Ag + NO3– ⇌ Ag+ + NO
c) VO2+ + Sn2+ ⇌ V3+ + Sn4+
d) SeO42– + Hg + Cl– ⇌ SeO32– + Hg2Cl2
e) CuS + NO3– ⇌ Cu2+ + SO42– + NO
f) S2O32– + I2 ⇌ I– + S4O62–

4. Izjednačiti sledeće reakcije koristeći H+ jone (ali ne i OH– jone):

a) ClO3– + As2S3 ⇌ Cl– + H2AsO4– + SO42–
b) Cr2O72– + CH3COH ⇌ Cr3+ + CH3COOH
c) MnO42– ⇌ MnO2 + MnO4–
d) Hg2SO4 + Ca2+ S8 ⇌ Hg22+ + CaS2O3
e) ClO3– ⇌ Cl2 + O2
f) As4O6 + MnO4– ⇌ AsO43– + Mn2+

5. Izjednačiti sledeće reakcije koristeći OH– jone (ali ne i H+ jone):

a) HNO3 + SbO– ⇌ NO + Sb2O5
b) Ag2S + CN– + O2 ⇌ S + Ag(CN)2– + OH–
c) HO2– + Cr(OH)3– ⇌ CrO42– + OH–
d) ClO2 + OH– ⇌ ClO2– + ClO3–
e) WO3– + O2 ⇌ HW6O215– + OH–
f) Mn2O3 + CN– ⇌ Mn(CN)64– + (CN)2

6. Izjednačiti sledeće reakcije koristeći OH– jone (ali ne i H+ jone):

a) Cu2+ + H2 ⇌ Cu + H2O
b) BH4– + H2O ⇌ H3BO3 + H2
c) Mn2O3 + Hg + CN– ⇌ Mn(CN)64– + Hg(CN)2
d) MnO4– +HOCH2CH2CHO ⇌ CH2(COO–)2 + MnO2
e) K3V5O14 + HOCH2CHOHCH2OH ⇌ VO(OH)2 + HCO2– + K+
f) MnO4– + ClO2– ⇌ MnO2 + ClO4–

7. Izračunati elektrodni potencijal srebrne elektrode uronjene u rastvor:

 a) 0,075 M AgNO3;
b) 6,00·10–3 M KI zasićen sa AgI;
c) 0,010 M MgBr2 zasićen sa AgBr;
d) 8,00·10–3 M Ag(S2O3)23– koji je i 0,040 M Na2S2O3 (Kf = 2,9·1013);
e) Nastao mešanjem 30 mL 0,10 M AgNO3 i 20 mL 0,10 M NaCl;
f) Nastao mešanjem 30 mL 0,10 M AgNO3 i 20 mL 0,10 M MgCl2.

8. Izračunati elektrodni potencijal niklove elektrode uronjene u rastvor:

a) 0,060 M NiCl2;
b) Zasićen sa Ni(OH)2, koji ima pH = 8,00. Ksp = 5,5·10–16;
c) 0,010 M Na2CO3 zasićen sa NiCO3 i puferovan na pH = 7,00. Ksp = 1,4·10–7;
d) 4,0·10–3 M Ni(NH3)62+ koji sadrži i 0,1 M NH3. Kf = 5,0·108;
e) Nastao mešanjem 25 mL 0,050 M NiCl2 i 25 mL 0,050 M NaOH;
f) Nastao mešanjem 25 mL 0,050 M NiCl2 i 25 mL 0,050 M Ba(OH)2.

9. Izračunati elektrodni potencijal platinske elektrode uronjene u rastvor:

a) 0,050 M Cr3+ koji je i 0,0150 M Cr2+;
b) 0,070 M K4[Fe(CN)6] koji je i 0,020 M K3[Fe(CN)6];
c) 0,070 M FeSO4 koji je i 0,020 M Fe2(SO4)3;
d) 0,050 M Ti3+ koji je i 0,0250 M Ti2+.

10. Izračunati elektrodni potencijal platinske elektrode uronjene u rastvor:

a) 0,010 M Sn2+ koji je i 0,0250 M Sn4+;
b) 0,050 M I3– koji je i 0,010 M KI;
c) 0,060 M VOSO4 koji je i 0,010 M V2(SO4)3;
d) 0,050 M Fe2+ koji je i 0,0360 M Fe3+.

11. Izračunati elektrodni potencijal poluelemenata:

a) Pb | Pb2+ (0,060 M);
b) Pt | Sn4+ (0,0830 M), Sn2+ (0,0178 M);
c) Cu | CuI (zasićen), I– (0,100 M);
d) Pt, H2 (104 kPa) | HCl (0,137 M);
e) Pt, O2 (98,79 kPa) | HCl (0,180 M).

12. Izračunati elektrodni potencijal poluelemenata:

a) Zn | ZnY2– (5,0·10–3 M), HY3– (9,0·10–2 M), H+ (1,0·10–8 M);
b) Cu | Cu(NH3)42+ (0,010 M), NH3 (0,25 M)
Kf (Cu(NH3)42+) = 2·1013;
c) Cd | Cd(OH)2 (zasićen), H+ (1,0·10–11 M);
d) Hg | HgY2– (2,64·10–3 M), H2Y2– (4,55·10–2 M), H+ (1,0·10–3 M);
 e) Hg | HgI42– (5,75·10–3 M), I– (0,010 M)
Kf (HgI42–) = 6,3·1029.

13. Izračunati E° polureakcije:

Au+ + e– ⇌ Au
ako je:
Au3+ + 2e– ⇌ Au+ E°1 = 1,410 V
Au3+ + 3e– ⇌ Au E°2 = 1,500 V

14. Izračunati E° polureakcije:

Sn4+ + 4e– ⇌ Sn
ako je:
Sn2+ + 2e– ⇌ Sn E°1 = –0,141 V
Sn4+ + 2e– ⇌ Sn2+ E°2 = 0,139 V

15. Izračunati E° polureakcije:

Fe3+ + 3e– ⇌ Fe
ako je:
Fe2+ + 2e– ⇌ Fe E°1 = –0,440 V
Fe3+ + e– ⇌ Fe2+ E°2 = 0,771 V

16. Izračunati E° polureakcije:

Cr3+ +e– ⇌ Cr2+
ako je:
Cr2+ + 2e– ⇌ Cr E°1 = –0,890 V
Cr3+ + 3e– ⇌ Cr E°2 = –0,740 V
17. Izračunati E° polureakcije:
Cu+ + e– ⇌ Cu
ako je:
Cu2+ + 2e– ⇌ Cu E°1 = 0,339 V
Cu2+ + e– ⇌ Cu+ E°2 = 0,161V
18. Izračunati E° polureakcije:
Eu3+ + e– ⇌ Eu2+
ako je:
Eu3+ + 3e– ⇌ Eu E°1 = –1,991 V
Eu2+ + 2e– ⇌ Eu E°2 = –2,812 V
19. Izračunati E° polureakcije:
H4XeO6 + 8H+ + 8e– ⇌ Xe(g) + 6H2O
ako je:
H4XeO6 + 2H+ + 2e– ⇌ XeO3 + 3H2O E°1 = 2,380 V
XeO3 + 6H+ + 6e– ⇌ Xe(g) + 3H2O E°2 = 2,100 V
20. Izračunati E° polureakcije:
F2O(g) + 2H+ + 2e– ⇌ F2(g) + H2O
ako je:
F2(g) + 2e– ⇌ 2F– E°1 = 2,890 V
F2O(g) + 2H+ + 4e– ⇌ 2F– + H2O E°2 = 2,168 V

21. Izračunati E° polureakcije:

MnO4– + 8H+ + 5e– ⇌ Mn2+ + 4H2O
ako je:
MnO4– + 4H+ + 3e– ⇌ MnO2(s) + 2H2O E°1 = 1,692 V
MnO2(s) + 4H+ + 2e– ⇌ Mn2+ + 2H2O E°2 = 1,230 V

22. Izračunati E° polureakcije:

VO2+ + 4H+ + 3e– ⇌ V2+ + 2H2O
ako je:
VO2+ + 2H+ + e– ⇌ V3+ + H2O E°1 = 0,337 V
VO2+ + 2H+ + e– ⇌ VO2+ + H2O E°2 = 1,001 V
V3+ + e– ⇌ V2+ E°3 = –0,255 V

23. Izračunati E° polureakcije:

 UO2+ + 4H+ + 2e– ⇌ U3+ + 2H2O
ako je:
UO22+ + 4H+ + 2e– ⇌ U4+ + 2H2O E°1 = 0,273 V
UO22+ + e– ⇌ UO2+ E°2 = 0,160 V
U4+ + e– ⇌ U3+ E°3 = –0,577 V

24. Izračunati E° polureakcije:

RuO4(s) + 8H+ + 5e– ⇌ Ru3+ + 4H2O
ako je:
RuO4(s) + 8H+ + 8e– ⇌ Ru + 4H2O E°1 = 1,032 V
Ru2+ + 2e– ⇌ Ru E°3 = 0,800 V
Ru3+ + e– ⇌ Ru2+ E°3 = 0,240 V

25. U kom smeru će se spontano odvijati sledeće reakcije ako su koncentracije svih komponenti
jednake jedinici:
a) 2Fe2+ + UO22+ + 4H+ ⇌ 2Fe3+ + U4+ + 2H2O
b) Cr2O72– + 6I– + 14H+ ⇌ 2Cr3+ + 3I2 + 7H2O
c) IO3– + 5I– + 6H+ ⇌ 3I2(s) + 3H2O
d) Zn2+ + 2V2+ ⇌ Zn(s) + 2V3+
e) Cu2+ + 2Fe2+ ⇌ Cu(s) + 2Fe3+

26. Izračunati elektrodni potencijal sledećih elektrohemijskih ćelija. Da li su one, onako kako su
napisane, galvanski elementi ili elektrolitičke ćelije?
a) Pb | Pb2+ (0,040 M) || Hg2+ (0,080 M) | Hg
b) Ni | Ni2+ (0,10 M) || Fe2+ (0,020 M) | Fe
c) Cd | Cd2+ (0,0250 M) || H+ (1,0·10–6 M) | H2 (0,980 atm), Pt
d) Pt, H2 (1 atm) | AcOH (0,10 M) || SHE
e) Ag | AgI (zasićen), I– (2,50·10–4 M) || Fe3+ (0,10 M), Fe2+ (0,050 M) | Pt

27. Izračunati elektrodni potencijal sledećih elektrohemijskih ćelija. Da li su one, onako kako su
napisane, galvanski elementi ili elektrolitičke ćelije?
a) Bi | BiO+ (0,0175 M), H+ (1,0·10–3 M) || Cl– (0,0380 M), AgCl (zasićen) | Ag
b) Cu | Cu+ (1,08·10–3 M) || I– (3,40·10–2 M), CuI (zasićen) | Cu
c) Sn | Sn2+ (0,0895 M) || Ti3+ (4,64·10–4 M), Ti2+ (0,0764)| Pt
d) Pt | MnO4– (3,15·10–2 M), MnO42– (7,98·10–4 M) || Ag+ (3,66·10–2 M) | Ag
e) Pt | I3– (aq) (0,0497 M), I– (9,15·10–3 M) || Co2+ (0,0534 M) | Co
28. Izračunati potencijal vodonikove elektrode zaronjene u rastvor koji je dobijen rastvaranjem
2,00 g natrijum–acetata u 100 mL sirćetne kiseline koncentracije 0,1250 M. Pritisak gasovitog
vodonika je 1 bar.

29. Koliku masu NH4Cl treba rastvoriti u 1 dm3 amonijaka koncentracije 0,10 M da bi potencijal
vodonikove elektrode zaronjene u taj rastvor iznosio –0,528 V.

30. Izračunati konstante ravnoteže navedenih oksido–redukcionih reakcija:

a) 2Fe3+ + Zn ⇌ 2Fe2+ + Zn2+
b) Sn4+ + 2Cr2+ ⇌ Sn2+ + 2Cr3+
c) Pb(s) + 2H+ ⇌ Pb2+ + H2
d) VO2+ + V2+ +2H+ ⇌ 2V3+ + H2O
e) I3– + H2S(g) ⇌ 3I– + S(s) + 2H+

31. Izračunati konstante ravnoteže navedenih oksido–redukcionih reakcija:

a) Cr2O72– + 9I– + 14H+ ⇌ 2Cr3+ + 3I3– + 7H2O
b) IO3– + 5I– + 6H+ ⇌ 3I2 + 3H2O
c) 2MnO4– + 5Zn(s) + 16H+ ⇌ 2Mn2+ + 5Zn2+ + 8H2O
d) Ag(s) + Cl– + Fe3+ ⇌ AgCl(s) + Fe2+
e) PtCl62– + 2 Ag(s) ⇌ PtCl42– + 2AgCl(s)

32. Odrediti potencijal u tački ekvivalencije za titraciju gvožđa vanadijum(II) jonima:

Fe3+ + V2+ ⇌ Fe2+ + V3+
33. Odrediti potencijal u tački ekvivalencije za titraciju gvožđa dihromatima pri pH = 0,00 ako je
pomešano 0,01 mol dihromata sa odgovarajućom količinom gvožđa (0,06 mol) u 1 L rastvora:
6Fe2+ + Cr2O72– + 14H+ ⇌ 6Fe3+ + 2Cr3+ + 7H2O
34. Odrediti potencijal u tački ekvivalencije za titraciju titanijum(III) jona jodom pri pH = 2,00 ako
je pomešano 0,002 mol Ti3+ sa odgovarajućom količinom joda u 1 L rastvora:
I3– + 2Ti3+ + 2H2O ⇌ 3I– + 2TiO2+ + 4H+
Izračunati konstantu ravnoteže reakcije. Kolike su koncentracije svih prisutnih vrsta u tački
ekvivalencije?

35. Odrediti potencijal u tački ekvivalencije za titraciju kalaja permanganatom pri pH = 0,00 ako
je pomešano 0,005 mol Sn2+ sa odgovarajućom količinom permanganata u 1 L rastvora:
5Sn2+ + 2MnO4– + 16H+ ⇌ 5Sn4+ + 2Mn2+ + 8H2O
Izračunati konstantu ravnoteže reakcije.
36. Izračunati koncentraciju Ti2+ jona u rastvoru koji je dobijen mešanjem 50,0 mL K3[Fe(CN)6]
koncentracije 0,100 M i 50,0 mL TiCl2 koncentracije
0,050 M.

37. Živina minijaturna baterija se koristi za napajanje satova i elekronskih uređaja, a energija se
dobija na osnovu oksido–redukcione reakcije:
Zn(s) + HgO(s) ⇌ ZnO(s) + Hg(l)
Izračunati EMS ove baterije.

38. Izračunati napon elektrohemijske ćelije:

Cu(s) | Cu2+ (0,03 M) || Ag(CN)2– (0,01 M), HCN (C = 0,1 M), pH = 8,2 | Ag(s)
Ag(CN)2– + e– ⇌ Ag(s) + 2CN– E° = –0,310 V

39. Izračunati napon elektrohemijske ćelije:

Hg(l) | Hg2Cl2(s) | KCl (0,10 M) || KHP (0,050 M) | H2(g) (1 bar), Pt(s)
KHP predstavlja kalijum hidrogen–ftalat.

40. Napon sledeće elektrohemijske ćelije je 0,083 V

Hg(l) | Hg(NO3)2 (0,0010 M), KI (0,500M) || SHE
Izračunati konstantu formiranja kompleksa:
Hg2+ + 4I– ⇌ HgI42–

41. Ako konstanta formiranja kompleksa CuY2– iznosi 6,3·1018, a

Cu2+ + 2e– ⇌ Cu(s) E° = 0,339 V
Izračunati E° za reakciju:
CuY2– + 2e– ⇌ Cu(s) + Y4–

42. Za elektrohemijsku ćeliju:

Zn(s) | ZnCl2(aq) (0,050 M) || Cl–(aq) (0,100 M) | Cl2(g) (1 bar), C(s)
a) Napisati sumarnu elektrodnu reakciju.
b) Odrediti EMS, konstantu ravnoteže i promenu slobodne energije u reakciji.

43. Koristeći:
 Fe3+ + e– ⇌ Fe2+ E° = 0,771 V
Fe3+ + 6CN– ⇌ Fe(CN)63– Kf = 4·1043
Fe2+ + 6CN– ⇌ Fe(CN)64– Kf = 3·1035
Odrediti E° za polureakciju:
Fe(CN)63– + e– ⇌ Fe(CN)64–

44. Izračunati E° za polureakciju:

ZnY2– + 2e– ⇌ Zn(s) + Y4–
ako je:
Zn2+ + 2e– ⇌ Zn(s) E° = –0,762 V

45. Izračunati E° za polureakciju:

PbF2(s) + 2e– ⇌ Pb(s) + 2F–
Ako je proizvod rastvorljivosti PbF2 Ksp = 3,3·10–8 a E°Pb2+/Pb = –0,126 V

46. Izračunati E° za polureakciju:

AgCl(s) + e– ⇌ Ag(s) + Cl–
Ako je proizvod rastvorljivosti AgCl Ksp = 1,8·10–10 a E°Ag+/Ag = 0,799 V

47. Izračunati E° za polureakciju:

Ag2SO3(s) + 2e– ⇌ 2Ag(s) + SO32–
Ako je proizvod rastvorljivosti Ag2SO3 Ksp = 1,5·10–14 a E°Ag+/Ag = 0,799 V

48. Izračunati E° za polureakciju:

Ag(CN)2– + e– ⇌ Ag(s) + 2CN–
Ako je konstanta formiranja kompleksa Ag(CN)2– Kf = 1,2·1021 a
E°Ag+/Ag = 0,799 V

49. Izračunati proizvod rastvorljivosti Hg2Cl2 ako je:

Hg2Cl2(s) +2e– ⇌ 2Hg(l) + 2Cl– E° = 0,268 V
Hg22+ + 2e– ⇌ 2Hg(l) E° = 0,796 V
50. Izračunati proizvod rastvorljivosti Cu(IO3)2 ako je:
Cu(IO3)2(s) +2e– ⇌ Cu(s) + 2IO3– E° = –0,079 V
Cu2+ + 2e– ⇌ Cu(s) E° = 0,339 V

51. Izračunati konstantu formiranja kompleksa AlF63– ako je:

AlF63– + 3e– ⇌ Al(s) + 6F– E° = –2,069 V
Al3+ + 3e– ⇌ Al(s) E° = –1,677 V

52. Izračunati konstantu formiranja kompleksa Cd(NH3)42+ ako je:

Cd(NH3)42+ + 2e– ⇌ Cd(s) + 4NH3 E° = –0,613 V
Cd2+ + 2e– ⇌ Cd(s) E° = –0,402 V

53. Izračunati konstantu formiranja kompleksa PtCl42– ako je:

PtCl42– + 2e– ⇌ Pt(s) + 4Cl– E° = 0,755 V
Pt2+ + 2e– ⇌ Pt(s) E° = 1,180 V

54. Izračunati konstantu formiranja kompleksa RhCl62– ako je:

RhCl62– + e– ⇌ RhCl63– E° = 1,200 V
RhCl63– + 3e– ⇌ Rh(s) + 6Cl– E° = 0,440 V
Rh3+ + 3e– ⇌ Rh(s) E° = 0,760 V
Rh4+ + e– ⇌ Rh3+ E° = 1,440 V

55. Izračunati ΔG°, ΔE° i K za reakciju:

4Co3+ + 2H2O ⇌ 4Co2+ + O2(g) + 4H+

56. Izračunati ΔG°, ΔE° i K za reakciju:

Ag(S2O3)23– + Fe(CN)64– ⇌ Ag(s) + 2S2O32– + Fe(CN)63–

57. Ako je:

Br2(aq) + 2e– ⇌ 2Br– E° = 1,098 V
Br2(l) + 2e– ⇌ 2Br– E° = 1,078 V
Izračunati rastvorljivost broma u vodi na 25 °C (u g dm–3).
58. Hinhidronska elektroda se koristi kao elektroda za merenje pH. Sam hinhidron je EDA–
kompleks* koji se sastoji od ekvimolarnih količina hinona (Q) i hidrohinona (H2Q), a potencijal
ove elektrode je osetljiv na promenu koncentracije H+ jona:

a) Napisati Nernstovu jednačinu za datu reakciju.

b) Izračunati potencijal hinhidronske elektrode u rastvoru čiji je
pH = 7,40.
c) Izračunati potencijal hinhidronske elektrode u rastvoru sirćetne kiseline koncentracije
0,020 M.

59. Izračunati ΔG°, ΔE° i K za reakciju:

2Cu2+ + 2I– + H2Q ⇌ 2CuI(s) + Q + 2H+
Q – hinon; H2Q – hidrohinon.

60. Izračunati Ka benzoeve kiseline ako izmerena elektromotorna sila prikazanog sprega iznosi
0,260 V:
–Pt(s), H2(g) (1 bar) | NaA (0,250 M), HA (0,150 M) || SHE +
AH – benzoeva kiselina, NaA – natrijum–benzoat

61. Izračunati Ka propanske kiseline (AH) ako izmerena elektromotorna sila prikazanog sprega
iznosi –0,171 V:
Pt(s) | Q(aq), H2Q(aq), AH (c = 0,010 M), A– (c = 0,010 M) || Hg2Cl2(s) KCl (zasićen) | Hg(l) | Pt(s)

62. Na osnovu datih podataka izračunati standardni redoks potencijal za reakciju FeY– + e– ⇌
FeY2–
FeY– + e– ⇌ Fe2+ + Y4– E° = –0,730 V
Fe2+ + Y4– ⇌ FeY2– Kf = 2,0·1014
Fe3+ + Y4– ⇌ FeY– Kf = 1,3·1025
63. Izmereni napon sledeće elektrohemijske ćelije je 0,569 V. Naći Kb benzil amina (BnNH2).

*
Elektron donor-akceptorski kompleks, za više informacija pogledati rad: Foster R, Electron Donor-Acceptor
Complexes, Journal of Physical Chemistry, 1980, 84 (17), pp 2135–2141
 Pt(s) | H2 (1 bar), BnNH2(aq) (c = 0,10 M), BnNH3+Cl–(aq) (c = 0,050 M) || SHE

64. Galvanska spreg, koji se sastoji od zasićene kalomelove elektrode i bakarne žice uronjene u
250 mL rastvora Cu2+ jona nepoznate koncentracije, pokazuje napon od 0,015 V. Kolika je
elektromotorna sila, ako se 1,251 g čvrstog CuSO4·H2O doda u rastvor Cu2+ jona.

65. Konstruisana je sledeća ćelija:

Pb(s) | PbCO3(s) | CaCO3(s, kalcit) | pufer (pH = 7,0) || pufer (pH = 7,0) | CaCO3(s, aragonit) | PbCO3(s) |
Pb(s)
Ćelija je potpuno izolovana od atmosferskog CO2 a njen napon je –1,8 mV. Ako je proizvod
rastvorljivosti olovo–karbonata Ksp = 7,4·10–14 izračunati odnos Ksp(kalcit) / Ksp(aragonit).
66. U biohemiji se umesto redoks potencijala (E°) koristi formalni redoks potencijal (E°’).
Izračunati E°’ za oksidaciju askorbinske kiseline (vitamina C) ako je E° = 0,390 V, a konstante
kiselosti askorbinske kiseline (AH2) su pK1 = 4,10 i pK2 = 11,79. Oksidovani oblik,
dehidroaskorbinska kiselina (D) nema kiselih protona.

67. Izračunati E°’ za reakciju:

O2 + 4H+ + 4e– ⇌ 2H2O E° = 1,229 V

68. Izračunati E°’ za reakciju:

O2 + 2H+ + 2e– ⇌ H2O2 E° = 0,695 V
69. Koliko iznosi E°’ za vodonikovu elektrodu?

70. Izračunati E°’ za reakciju:

H2C2O4 + 2H+ + 2e– ⇌ 2HCOOH E° = 0,204 V
oksalna kiselina mravlja kiselina


Standardni redoks potencijal, E°, definisan je pri standardnim uslovima kada su aktiviteti učesnika jednaki jedinici.
Pošto je pH u živim ćelijama oko 7, nema smisla koristiti E° već se koristi formalni potencijal, E°’, koji je definisan za
pH = 7,00. Ako u polureakciji ne učestvuju H+ joni onda je E°’ jednak E°.
71. Izračunati E°’ za reakciju:
(CN)2(g) + 2H+ +2e– ⇌ 2HCN(aq) E° = 0,373 V

72. Koristeći reakciju:

HPO42– + 2H+ + 2e– ⇌ HPO32– + H2O E° = –0,234 V
Izračunati E° za reakciju:
H2PO4– + 2H+ + 2e– ⇌ HPO32– + H2O

73. Izračunti Ka za azotastu kiselinu ako je:

NO3– + 3H+ + 2e– ⇌ HNO2 + H2O E° = 0,940 V
E°’ = 0,433 V

74. HOx je monoprotična kiselina sa Ka = 1,4·10–5, a H2Red– je diprotična kiselina sa Ka1 = 3,6·10–
4 i K = 8,1·10–8. Naći E° za polureakciju:
a2

HOx + e– ⇌ H2Red– E°’ = 0,062 V

75. U zasićeni vodeni rastvor Ag2C2O4 zaronjene su srebrna elektroda i SHE. Razlika potencijala
između njih iznosi 0,589 V. Izračunati koncentraciju Ag+ jona i Ksp srebro–oksalata.

76. Da li data reakcija ima kvantitativnost ≥ 99,9 %?

Fe3+ + Cu+ ⇌ Fe2+ + Cu2+

77. Da li data reakcija ima kvantitativnost ≥ 99,9 %?

2VO2+ + U4+ ⇌ 2V3+ + UO22+

78. Galvanski element se sastoji od sledećih polureakcija:

Ag+ + e– ⇌ Ag E° = 0,799 V
H2O2 + 2H+ + 2e– ⇌ 2H2O E° = 1,763 V
a) Napisati sumarnu reakciju.
b) Odrediti konstantu ravnoteže.
 c) Odrediti EMS ako su koncentracije komponenti [Ag+] = 1,0 M, [H2O2] = 2,0 M i [H+] = 2,0
M.
79. Galvanski element se sastoji od sledećih polureakcija:
Au3+ + 3e– ⇌ Au E° = 1,500 V
Tl+ + e– ⇌ Tl E° = –0,336 V
a) Napisati sumarnu reakciju i odrediti ΔE°.
b) Izračunati ΔG° i K na 25 °C.
c) Odrediti EMS ako su koncentracije komponenti [Au3+] = 0,010 M i [Tl+] = 1,0·10–4 M.

80. Sumarna redoks reakcija u olovnom akumulatoru je:

Pb(s) + PbO2(s) + 2H+ + 2HSO4–(aq) ⇌ 2PbSO4(s) + H2O(l)
Izračunati koliki napon olovni akumulator daje kada radi na temperaturi od 35 °C, a koliki
kada je –10 °C. [H+] = [HSO4–] = 4,5 M

81. Na kojoj pH se odvija reakcija:

2Al(s) + Cr2O72–(aq) + 14H+(aq) ⇌ 2Al3+(aq) + 2Cr3+(aq) + 7H2O(l)
ako je pri koncentraciji komponenti [Al3+] = 0,30 M, [Cr3+] = 0,15 M i [Cr2O72–] = 0,55 M
izmeren napon od 3,010 V.

82. Elektrohemijska ćelija se sastoji od standardne vodonične elektrode (SHE) i bakarne

elektrode uronjene u rastvor Cu2+ jona nepoznate koncentracije. Kolika je koncentracija Cu2+
ako je izmeren napon od 0,195 V na 25 °C?

83. Da bi se odredio proizvod rastvorljivosti Al(OH)3(s) napravljen je galvanski spreg od Ni-metal

elektrode zaronjene u rastvor [Ni2+] = 1,0 M i Al-metal elektrode zaronjene u rastvor [Al3+].
Elektrode se nalaze u posebnim sudovima koji su povezani elektrolitičkim mostom. U ćeliju
sa Al3+ dodat je pufer čiji je pH = 8,00 i koji je uzrokovao taloženje Al(OH)3(s). Izračunati
proizvod rastvorljivosti aluminijum-hidroksida ako je izmeren potencijal od 1,820 V.

84. Koje od sledećih reakcija disproporcionisanja su spontane pod standardnim uslovima:

a) 2Cu+(aq) ⇌ Cu2+(aq) + Cu(s)
b) 3Fe2+(aq) ⇌ 2Fe3+(aq) + Fe(s)
c) HClO2(aq) ⇌ ClO3–(aq) + HClO(aq) (nije izbalansirana)
 d) 2Tl+(aq) ⇌ Tl3+(aq) + Tl(s)

85. Na osnovu sledećih podataka pokazati zašto se platina ne rastvara u koncentrovanoj HNO 3
ili koncentrovanoj HCl, ali se rastvara u carskoj vodi:
Pt2+ + 2e– ⇌ Pt E° = 1,188 V
PtCl42– + 2e– ⇌ Pt + 4Cl– E° = 0,755 V
NO3– + 4H+ + 3e– ⇌ NO + 2H2O E° = 0,960 V

86. Tamna boja koja se javlja na površini srebrnog nakita može da potiče od nagrađenog srebro–
sulfida. Ona se može ukloniti kuvanjem srebrnog nakita u rastvoru natrijum–karbonata u
aluminijumskoj posudi. Tada dolazi do reakcije:
3Ag2S(s) + 2Al(s) ⇌ 6Ag(s) + 3S2–(aq) + 2Al3+(aq)
ΔH° = –874 kJ ΔS° = –791 kJ
Izračunati ΔG°, ΔE° i K na 25 °C.
Ako je
Al3+ + 3e– ⇌ Al(s) E° = –1,677 V
izračunati E° polureakcije:
Ag2S(s) + 2e– ⇌ 2Ag(s) + S2–(aq)

87. Sumarna oksido–redukciona reakcija u nikal–kadmijumskoj bateriji je:

Cd(s) + 2NiO(OH)(s) + 2H2O(l) ⇌ 2Ni(OH)2(s) + Cd(OH)2(s)
Izračunati standardni redoks potencijal ove baterije na 25 °C ako je:
NiO(OH)(s) + e– + 3H+ ⇌ Ni+ + 2H2O E° = 2,050 V
Cd2+ + 2e– ⇌ Cd(s) E° = –0,402 V
Ksp = 5,5·10–16 za Ni(OH)2
Ksp = 4,5·10–15 za Cd(OH)2

88. Kada se metalni bakar rastvara u azotnoj kiselini nastaje smeša NO2(g) i NO(g). Zapreminski
odnos ova dva gasa zavisi od koncentracije azotne kiseline po jednačini:


Carska voda (aqua regia) predstavlja smešu koncentrovane HNO3 i koncentrovane HCl u zapreminskom odnosu 1 :
3
 2H+(aq) + 2NO3–(aq) + NO(g) ⇌ 3NO2(g) + H2O(l)
Koristeći date ravnoteže:
4H+(aq) + NO3–(aq) +3e– ⇌ NO(g) + 2H2O(l) E° = 0,957 V
2H+(aq) + NO3–(aq) +e– ⇌ NO2(g) + 2H2O(l) E° = 0,775 V
a) Izračunati konstantu ravnoteže prve reakcije.
b) Koja koncentracija azotne kiseline proizvodi smešu koja sadrži molskih 0,20 % NO 2 na
25 °C i 1 bar? Pretpostaviti da nema drugih gasova u smeši osim NO i NO2.

89. Date su polureakcije:

In3+(aq) + 2e– ⇌ In+(aq) E° = –0,444 V
In+(aq) + e– ⇌ In(s) E° = –0,126 V
Izračunati ΔG° i K na 25 °C za reakciju disproporcionisanja:
3In+(aq) ⇌ In(s) + 2In3+(aq)

90. U rastvor talijum(III)–acetata koncentracije 0,020 M (u 1 M HNO3) dodat je nerastvorni TlBr

(Ksp = 3,8·10–6). Izračunati potencijal platinske elektrode zaronjene u taj rastvor.
91. Izračunati konstantu formiranja kompleksa AuCl4– ako je:
AuCl2– + e– ⇌ Au(s) + 2Cl– E° = 1,154 V
AuCl4– + 2e– ⇌ AuCl2– + 2Cl– E° = 0,926 V
Au3+ + 2e– ⇌ Au+ E° = 1,410 V
Au+ + e– ⇌ Au(s) E° = 1,690 V

92. Galvanski element koji se sastoji od redoks parova Cu2+/Cu i Zn2+/Zn je poznat pod imenom
Danijelov element. Veličina standardnog redoks potencijala zavisi od rastvarača u kome se
odigrava redoks reakcija, tako je:

E°
Rastvarač Cu2+/Cu Zn2+/Zn
Voda 0,34 V –0,76 V
Tečni amonijak (–35 °C) 0,43 V –0,53 V
Mravlja kiselina –0,14 V –1,05 V

Poređati rastvarače po opadajućoj vrednosti EMS.

REŠENJA

1. Izjednačavanje oksido–redukcionih reakcija nekada može da izazove dosta problema zato

tome treba pristupiti sistematski i u nekoliko koraka:

1) Određivanje oksidacionih brojeva. U datoj reakciji, Mn se redukuje iz +7 u +2, dok se

gvožđe oksiduje iz +2 u +3.
2) Deljenje reakcije u dve polureakcije.
Polureakcija redukcije: MnO4– ⇌ Mn2+
Polureakcija oksidacije: Fe2+ ⇌ Fe3+
3) Izjednačavanje atoma koji se oksiduju ili redukuju. Pošto je jednak broj atoma Mn i Fe
sa svake strane jednačine, ovaj korak je već urađen.
4) Izjednačavanje elektrona. Elektroni se dodaju tako da promena oksidacionih stanja
bude zadovoljena:
MnO4– + 5e– ⇌ Mn2+
Fe2+ ⇌ Fe3+ + e–
5) Izjednačavanje atoma kiseonika. U polureakciji oksidacije gvožđa nema kiseonika.
Pošto u polureakciji redukcije ima 4 atoma kiseonika na levoj strani, na desnoj strani
dodajemo 4 molekula vode:
MnO4– + 5e– ⇌ Mn2+ + 4H2O
6) Izjednačavanje atoma vodonika. Polureakcija sa Fe je već izjednačena. Na levoj strani
polureakcije sa Mn dodajemo 8H+:
MnO4– + 5e– + 8H+ ⇌ Mn2+ + 4H2O
U ovom koraku, obe reakcije moraju biti kompletno izjednačene: jednak broj atoma
svakog elemenata i jednaka količina naelektrisanja na svakoj strani.
7) Množenje i sabiranje reakcija. Kako broj otpuštenih i broj primljenih elektrona mora
biti jednak, to ćemo polureakciju sa Fe pomnožiti sa 5 i dodati je polureakciji sa Mn:
5Fe2+ ⇌ 5Fe3+ + 5e–
MnO4– + 5e– + 8H+ ⇌ Mn2+ + 4H2O
5Fe2+ + MnO4– + 8H+ ⇌ Mn2+ + 4H2O + 5Fe3+

Ukupno naelektrisanje na svakoj strani je +17 kao što je i broj atoma jednak, pa je ova
jednačina izbalansirana.

2. Ako je potrebno izjednačiti reakciju koristeći OH– jone (ali ne i H+ jone):

 PbO2 + Cl– ⇌ ClO– + Pb(OH)3–
to se može učiniti na dva načina. Prvi način je da se prati postupak koji je opisan u prethodnom
primeru i da se dobije jednačina koja sadrži H+ jone, a onda i levoj i desnoj strani dodati onoliko
OH– jona koliko ima H+. Molekuli vode, koji se tom prilikom nagrade, potiru se sa molekulima
vode sa druge strane jednačine:

2H2O + PbO2 + Cl– ⇌ Pb(OH)3– + ClO– + H+

OH– ⇌ OH–
2H2O + OH– + PbO2 + Cl– ⇌ Pb(OH)3– + ClO– + H2O

Drugi način je da se pre koraka 5 (izjednačavanje atoma kiseonika), izjednači naelektrisanje

dodavanjem onoliko OH– jona koliko je potrebno:
PbO2 + 2e– ⇌ Pb(OH)3– + OH–
2OH– + Cl– ⇌ ClO– + 2e–
Nakon toga, uradi se korak 5 – izjednačavanje atoma kiseonika dodavanjem molekula vode:
2H2O + PbO2 + 2e– ⇌ Pb(OH)3– + OH–
2OH– + Cl– ⇌ ClO– + 2e– + H2O
Nakon ovog koraka, obe reakcije bi trebalo biti potpuno izjednačene, tako da ostaje samo korak
7 – množenje i sabiranje reakcija:

2H2O + PbO2 + 2e– ⇌ Pb(OH)3– + OH–

2OH– + Cl– ⇌ ClO– + 2e– + H2O
2H2O + PbO2 + 2OH– + Cl– ⇌ Pb(OH)3– + OH– + ClO– + H2O
H2O + PbO2 + OH– + Cl– ⇌ Pb(OH)3– + ClO–

3.
a) 2Fe3+ + Hg22+ ⇌ 2Fe2+ + 2Hg2+
b) 3Ag + NO3– ⇌ 3Ag+ + NO +2H2O
c) 4H+ + 2VO2+ + Sn2+ ⇌ 2V3+ + Sn4+ 2H2O
d) SeO42– + 2Hg + 2Cl– + 2H+ ⇌ SeO32– + Hg2Cl2 + H2O
e) 3CuS + 8NO3– +8H+ ⇌ 3Cu2+ + 3SO42– + 8NO + 4H2O
f) 2S2O32– + I2 ⇌ 2I– + S4O62–
4.
a) 14ClO3– + 3As2S3 + 18H2O ⇌ 14Cl– + 6H2AsO4– + 9SO42– + 24H+
 b) Cr2O72– + 3CH3COH ⇌ 2Cr3+ + 3CH3COOH + 4H2O
c) MnO42– + 4H+ ⇌ 2MnO2 + 2MnO4–
d) 2Hg2SO4 + 3Ca2+ + ½S8 + H2O ⇌ 2Hg22+ + 3CaS2O3 + 2H+
e) 4ClO3– + 4H+ ⇌ 4Cl2 + 5O2 + 2H2O
f) 5As4O6 + 8MnO4– + 18H2O ⇌ 20AsO43– + 8Mn2+ + 36H+
5.
a) 4HNO3 + 2SbO– + 2OH– ⇌ 4NO + Sb2O5 + 3H2O
b) Ag2S + 4CN– + ½O2 + H2O ⇌ S + 2Ag(CN)2– + 2OH–
c) 2HO2– + Cr(OH)3– ⇌ CrO42– + OH– + 2H2O
d) 2ClO2 + 2OH– ⇌ ClO2– + ClO3– + H2O
e) 12WO3– + 3O2 ⇌ 2HW6O215– + 2OH–
f) Mn2O3 + 14CN– + 3H2O ⇌ 2Mn(CN)64– + (CN)2 + 6OH–
6.
a) Cu2+ + H2 + 2OH– ⇌ Cu + H2O
b) BH4– + 4H2O ⇌ H3BO3 + 4H2 + OH–
c) Mn2O3 + Hg + 14CN– + 3H2O⇌ 2Mn(CN)64– + Hg(CN)2 + 6OH–
d) 2MnO4– +HOCH2CH2CHO ⇌ CH2(COO–)2 + 2MnO2 + 2H2O
e) 8K3V5O14 + 5HOCH2CHOHCH2OH + 32H2O ⇌ 40VO(OH)2 +15HCO2– + 24K+ + 9OH–
f) 4MnO4– + 3ClO2– ⇌ 4MnO2 + 3ClO4– + 2H2O + 4OH–
7. Reakcija koja se odvija na srebrnoj elektrodi je Ag+ + e– ⇌ Ag
0,059 1
a) Nernstova jednačina: E = E° – 1
· log [Ag+ ]
E= 0,799 V + 0,059·log(0,075) = 0,799 V –0,066V = 0,733 V
b) Koncentracija Ag+ jona je određena proizvodom rastvorljivosti AgI i koncentracijom I– jona
pa je Nernstova jednačina:
0,059 1 [I− ]
E = E° – 1
· log [Ag+ ] = E° – 0,059· log 𝐾
sp
0,006
E = 0,799 V– 0,059· log 8,52·10–17 = – 0,018 V
0,059 1 [Br− ]
c) E = E° – 1
· log [Ag+ ] = E° – 0,059· log
𝐾sp
0,020
E = 0,799 V– 0,059· log 5,3·10–13 = 0,175 V
d) Koncentracija Ag+ jona je određena konstantom stabilnosti kompleksa Ag(S2O3)23– i
koncentracijom jona S2O32–:
[Ag(S2 O3 )3−
2 ] 8,00·10–3
[Ag+] = 2 = 2,9·1013·(0,040)2 =1,72·10–13 M
𝐾𝑓 ·[S2 O2−
3 ]
0,059 1
E = E° – · log [Ag+ ] = 0,046 V
1
0,003 – 0,002
e) U višku je srebro i to u koncentraciji [Ag+] = 0,020 + 0,030 = 0,02 M pa je
0,059 1
E = E° – 1
· log [Ag+ ] = 0,699 V
 0,004 – 0,003
f) U višku su hloridi i to u koncentraciji [Cl–] = = 0,02 M pa je
0,020 + 0,030
0,059 1 [Cl− ]
E = E° – 1
· log [Ag+ ] = E° – 0,059· log 𝐾sp
0,02
E = 0,799 V– 0,059· log 1,77·10–10 = 0,324 V

8. a) –0,272 V; b) –0,332 V; c) –0,358 V; d) –0,386 V; e) –0,292 V; f) –0,592

9. a) Polureakcija redukcije hroma(III) do hroma(II) je:

Cr3+ + e– ⇌ Cr2+
a Nernstova jednačina:
[Cr2+ ] 0,0150
E = E° – 0,059 log [Cr3+ ] = –0,420 – 0,059 log 0,050
= –0,389 V
b) 0,324 V; c) 0,739 V; d) –0,909 V
10. a) 0,151 V; b) 0,556 V; c) 0,365 V; d) 0,763 V

11. a) –0,162 V; b) 0,159 V; c) –0,126 V; d) 0,051 V; e) 1,185V

12. a) –1,219 V; b) –0,041 V; c) –0,648 V; d) 0,485 V; e) 0,143 V

13. Tražena reakcija se može dobiti oduzimanjem prve od druge reakcije, međutim to ne važi i
za njihove elektrodne potencijale. Elektrodni potencijali se ne mogu tako prosto sabirati i
oduzimati. Mogu se sabirati i oduzimati samo iznosi Gibsove slobodne energije. Pošto je:
(I reakcija) = (III reakcija) – (II reakcija) to je i
ΔGI° = ΔGIII° – ΔGII°
A kako je ΔG° = –nFΔE° to je:
– FEI° = –3FEIII° – ( –2FEII°)
EI° = 3FEIII° – 2FEII°
EI° = 1,680 V

14. –0,001 V

15. –0,036 V

16. –0,440 V
17. 0,517 V

18. –0,349 V

19. 2,170 V

20. 1,446 V

21. 1,507 V

22. 0,361 V

23. –0,096 V

24. 1,283 V

25. a) Nernstova jednačina napisana za ovu reakciju:

2
0,059 [Fe3+ ] [U4+ ]
∆𝐸 = ∆𝐸° − 2
log [Fe2+ ]2[UO2+ ][H+]4
2
Kako su koncentracije jednake 1 M to je
∆𝐸 = ∆𝐸° = 𝐸°UO2+2 /U
4+ − 𝐸°Fe3+ /Fe2+ = 0,273 V − 0,771 V

ΔE = –0,498 V
Pošto je ΔE > 0 to je ΔG < 0 pa se reakcija pod datim uslovima spontano odigrava u levo (←).
b) → c) → d) ← e) ←

26. a) Ovako napisana elektrohemijska ćelija podrazumeva da se redoks par na levoj strani
oksiduje (u ovom slučaju Pb2+/Pb) dok se redoks par sa desne strane (Hg2+/Hg) redukuje.
Ukupna reakcija je:
Pb + Hg2+ ⇌ Pb2+ + Hg
Nernstova jednačina za ovu reakciju je:
0,059 [Pb2+ ] 0,059 [Pb2+ ]
∆𝐸 = ∆𝐸° − log [Hg2+] = 𝐸°Hg2+ /Hg − 𝐸°Pb2+/Pb − log [Hg2+ ]
2 2

ΔE = 0,987 V
Pošto je ΔE > 0, ovako napisana elektrohemijska ćelija predstavlja galvanski element.
b) –0,225 V; elektrolitička ćelija; c) 0,096 V; galvanski element; d) 0,170 V; galvanski element;
e) 0,727 V; galvanski element;

27. a) 0,139 V; galvanski element;

 b) –0,443 V; elektrolitička ćelija;
c) –0,329 V; elektrolitička ćelija;
d) 0,055 V; galvanski element;
e) –0,996 V; elektrolitička ćelija;
28. Redukcija vodonika se odigrava po sledećoj reakciji:
2H+ + 2e– ⇌ H2
Nernstova jednačina:
0,059 𝑝𝐻
𝐸 = 𝐸° − log [H+2]2
2

Da bi se izračunao potencijal potrebno je da se nađe koncentracija H+ jona:

𝐶AcOH
[H+] = Ka · 𝐶 = 9,23·10–6 M
Ac− Na+

Kada se sve vrednosti ubace u Nernstovu jednačinu i izračuna potencijal, dobija se E = –0,297
V.

29. 10,775 g

30. a) Kada se napiše Nernstova jednačina za datu reakciju, dobija se:

2
0,059 [Zn2+ ][Fe2+ ]
∆𝐸 = ∆𝐸° − 2
log [Fe3+ ]2
U trenutku ravnoteže, koncentracije pod logaritmom predstavljaju ravnotežne koncentracije,
pa je ceo izraz jednak K. Takođe, trenutku ravnoteže elektromotorna sila (ΔE = EMS) je
jednaka nuli. Tada je:
0,059
0 = ∆𝐸° − 2
log 𝐾
2∆𝐸° 2·1,533
𝐾 = 100,059 = 10 0,059 = 9,25·1051
b) 8,9·1018 c) 1,87·104 d) 1,1·1010 e) 1,73·1012

31. a) 5,6·1080 b) 3,8·1054 c) 1,8·10385 d) 1,9·109 e) 2,4·1016

32. U tački ekvivalencije, ukupne količine gvožđa i vanadijuma su jednake. Kako su konstante
ravnoteže redoks reakcija to je praktična celokupna količina Fe3+ i V2+ izreagovala. Posledica
toga je da [Fe2+] = [V3+] i [Fe3+] = [V2+]. Takođe, u tački ekvivalencije potencijali posmatranih
redoks parova su međusobno jednaki:
0 [Fe2+ ]
𝐸TE = 𝐸Fe3+ /Fe2+ − 0,059 log
[Fe3+ ]
 [V2+ ]
𝐸TE = 𝐸V03+/V2+ − 0,059 log [V3+ ]

Sabiranjem se dobija:
0 0 [Fe2+ ][V2+ ]
2𝐸TE = 𝐸Fe3+ /Fe2+ + 𝐸V3+ /V2+ − 0,059 log
[Fe3+ ][V3+ ]

Veličina pod logaritmom je jednaka 1 pa je:

𝐸 0 3+ 2+ +𝐸 03+ 2+
Fe /Fe V /V
𝐸TE = = 0,258 V
2

0 [Fe2+ ]
33. 𝐸TE = 𝐸Fe3+ /Fe2+ − 0,059 log
[Fe3+ ]
2
0 0,059 [Cr2+ ]
𝐸TE = 𝐸Cr 2−
2 O /Cr
3+ − log [Cr 2− + 14
7 6 2 O7 ][H ]

Ako se druga jednačina pomnoži sa 6 i sabere sa prvom, dobija se:

2
0 0 [Cr2+ ] [Fe2+ ]
7𝐸TE = 6𝐸Cr 2−
2 O /Cr
3+ 𝐸Fe3+ /Fe2+ − 0,059 log 2− 3+ + 14 (1)
7 [Cr 2 O7 ][Fe ][H ]

U tački ekvivalencije je [Fe2+ ] = 6[Cr2 O2− 3+ 2+

7 ] i [Fe ] = 3[Cr ] = 0,06 M pa se zamenom u
jednačini (1) dobija:
6𝐸 0 + 𝐸 0 3+ 2+ + 0,082
Cr2 O2−
7 /Cr
3+ Fe /Fe
𝐸TE = 7
= 1,288 V

34. ETE = 0,4405 V ; K = 5,6·1014; [I–] = 0,003 M; [TiO2+] = 0,002 M; [I3–] = 1,7·10–11 M; [Ti3+] =
3,4·10–11 M

35. ETE = 1,123 V ; K = 1,4·10232;

36. [Ti2+] = 1,3·10–14 M

37. 1,358 V

38. –0,201 V

39. –0,574 V

40. 7,9·1029

41. –0.216 V
42. a) Zn(s) + Cl2(g) ⇌ 2Cl– + Zn2+
b) EMS = 2,219 V; K = 1,66·1075; ΔG = –186,4 kJ

43. 0,292 V

44. –1,249 V

45. –0,347 V

46. 0,224 V

47. 0,391 V

48. –0,445 V

49. 1,26·10–18

50. 6,77·10–15

51. 8,55·1019

52. 1,42·107

53. 2,55·1014

54. 1,60·1012

55. ΔE° = 0,691 V; ΔG° = –266,73 kJ; K = 7·1046;

56. ΔE° = –0,339 V; ΔG° = 32,71 kJ; K = 1,8·10–6;

57. 0,2106 M; 33,7 g dm–3

58. a) E = E° + 0,059 log [H+] b) 0,263 V c) 0,510 V

59. ΔE° = 0,521 V; ΔG° = –100,55 kJ; K = 4,23·1017;

60. 6,5·10–5
61. 1,3·10–5

62. 0,114 V

63. Kb = 2,2·10–5

64. 0,027 V

65. 0,755

66. Oksidoredukciona reakcija koja se odigrava je:

D + 2H+ + 2e– ⇌ AH2 + H2O
za koju je Nernstova jednačina
0,059 [AH ]
𝐸 = 𝐸° − 2
log [D][H2+]2 (1)

Koncentracije [AH2] zavisi od pH (videti poglavlje 3):

[H+ ]2
[AH2] = [H+]2 +[H+]𝐾 𝐶AH2
𝑎1 +𝐾𝑎1 𝐾𝑎2

Koncentracija [D] ne zavisi od pH zato što D oblik nema kiselih protona, pa se zamenom u (1)
dobija:
2
[H+ ]
2 𝐶AH2
0,059 [H+ ] +[H+ ]𝐾𝑎1 +𝐾𝑎1 𝐾𝑎2
𝐸 = 𝐸° − 2
log
𝐶𝐷 [H+ ]2

0,059 1 0,059 𝐶AH2

𝐸 = 𝐸° − 2
log [H+]2 +[H+]𝐾 − log
𝑎1 +𝐾𝑎1 𝐾𝑎2 2 𝐶𝐷

Odavde se vidi da je:

0,059 1
𝐸°′ = 𝐸° − log [H+]2 +[H+]𝐾 (2)
2 𝑎1 +𝐾𝑎1 𝐾𝑎2

Zamenom veličina E°, Ka1, Ka2 i [H+] = 10–7 M u jednačinu (2), dobija se
E°’ = 0,062 V

67. Nernstova jednačina napisana za ovu reakciju je:

0,059 0,059
E = E° + log ([H+ ]4 ·pO2 ) = E° + 0,059 log[H+ ] + log pO2
4 4

Kada je [H+] = 10–7 M onda zbir

E° + 0,059 log[H+]
 predstavlja E°’, pa je
E°’ = 0,816 V

68. E°’ = 0,281 V.

69. E°’ = –0,414 V.

70. E°’ = –0,268 V

71. E°’ = –0,041 V

72. –0,447 V

73. 7,2·10–4

74. –0,036 V

75. 2,76·10–4 M, 1,05·10–11

76. Konstanta ravnoteže date reakcije je:

𝑛∙∆𝐸° 2∙0,610
𝐾 = 100,059 = 10 0,059 = 4,76 · 1020
U trenutku kada je 99,9 % reaktanata izreagovalo važi da je:
[Fe2+] = 0,999 CFe [Fe3+] = 0,001 CFe
[Cu+] = 0,999 CCu [Fe2+] = 0,001 CCu
Pa je reakcioni iznos u tom trenutku:
0,999 𝐶 ∙ 0,999 𝐶
𝑄 = 0,001 𝐶Fe ∙ 0,001 𝐶Cu = 998001 ≈ 106
Fe Cu

Kako je Q < K to ova reakcija ima kvantitativnost veću od 99,9 %.

77. Ne

78. a) 2Ag + H2O2 + 2H+ ⇌ 2H2O + 2Ag+

b) 4,76·1032
c) 0,991 V

79. a) Au3+ + 3Tl ⇌ 3Tl+ + Au ΔE° = 1,836 V

 b) –531,52 kJ; 2,27·1093
c) 2,033 V

80. EMS(35 °C) = 2,120 V; EMS(–10 °C) = 2,108 V

81. pH = 0,37; [H+] = 0,4266 M

82. 1,31·10–5 M

83. 5,4·10–32

84. a) polureakcija oksidacije (napisana kao reakcija redukcije zbog standardne vrednosti E°):
Cu2+ + e– ⇌ Cu+ E1° = 0,161 V
polureakcija redukcije:
Cu+ + e– ⇌ Cu E2° = 0,518 V
Pošto je E2° > E1° to je ova reakcija disproporcionisanja termodinamički spontana.
b) Nije termodinamičaki spontana
c) Jeste termodinamičaki spontana
d) Nije termodinamičaki spontana

85. Rastvaranje platine u koncentrovanoj HNO3 i u carskoj vodi se može predstaviti jednačinama:
3Pt + 8H+ + 2NO3– ⇌ 3Pt2+ + 2NO + 4H2O ΔE° = –0,228 V
3Pt + 12Cl– + 8H+ + 2NO3– ⇌ 3PtCl42– + 2NO + 4H2O ΔE° = 0,205 V
Kako je ΔE° reakcije rastvaranja platine u koncentrovanoj HNO3 manje od 0, to ova reakcija
nije spontana pod datim uslovima i platina se ne rastvara. Kod druge reakcije je ΔE° > 0 pa je
reakcija spontana što znači da se platina rastvara u carskoj vodi.

86. ΔG° = –638,28 kJ; ΔE° = 1,102 V; K = 1,28·10112; E° = –0,575 V

87. 1.297 V

88. a) K = 1,796·109; b) CHNO3 = 4,6·10–5 M

89. ΔE° = 0,318 V; ΔG° = –61,4 kJ; K = 6,02·1010

90. 1,260 V

91. 1,95·1017
92. Voda, amonijak, mravlja kiselina