ROTACIONI MOLEKULSKI SPEKTRI

• Najprostiji model rot 2at molek tzv. MODEL RUČICE

• Dve tačkaste mase m1 i m2, spojene šipkom bez mase,
na rastojanju r.
• Svaka masa u pokretu poseduje Ek Izraz
• Ek= ½ mϑ2
• Ako je kretanje kružno umesto ϑ stavlja se:
• r·ω
• r-rastojanje centra mase od tačke oko koje se krede
• ω – ugaona brzina
• IZVESTI IZRAZ!!!
• Veza između kv br J i angularnog momenta p.

• U mol spektroskopiji jedn 2 se zapisuje u

obliku TERMSKIH vrednosti
• Predstavljaju E/hc izražavaju se u cm-1.
• Izraz TERMA jedn 3
• Kada molk nije potpuno čvrst pri rotaciji zbog
centrifugalne sile dolazi do povedanja
internuklearnog rastojanja
• Izraz za rot TERM ima oblik:
• F(J)= BJ(J+1) –DJ2(J+1)2
• Rotaciona konstanta B
• Konstanta centrifugalne distorzije D
• D<<B D=4B3/ω2
• Izraz F(J) =BJ(J+1)
• Omogudava izračunavanje E pojedinih rotac
stanja molekula za razne vrednosti J.
• Razdaljina između rot nivoa raste sa porastom
J.
• Slika pred 11.
• Izborno pravilo za rot prelaze:
• ΔJ=±1
• Apsorpcijom E molk će moći da pređe u stanje
J za 1 veće
• Emisijom u stanje za 1 manje J.
• Sada možemo naći E prelaza od stanja sa kv br
J na stanje sa kv br J+1
• E= B(J+1)(J+2) gornjeg stanja
• E = BJ(J+1) donjeg stanja
• Izvedene zakonitosti koje određuju E mol
rotatora su uprošdene
• Odnose se na krut rotator kod kojeg je dužina
međuatomske veze r nepromenljiva veličina,
nezavisno od brzine kojom rotira.
Zaposednutost rotacionih nivoa i intenzitet
rotacionih linija
• Posmatramo spektar HCl u dalekoj
IC.Intenziteti pojedinih linija su različiti
• Objašnjenje: posmatramo raspodelu molek po
pojedinim rotac E nivoima molek, odnosno
koliki de udeo molek jednog sistema biti na
nivoima koji nisu najniži (osnovni).
• Ovu zakonitost određuje Bolcmanova
raspodela
• Postoje 2 E nivoa niži A i viši B, razlika E među
njima ΔE, odnos br molke ovih stanja NA i NB:
• Izraz (str 13 pred)
• Pri T=0 svi molek bide na nižem nivou A
• Zaposednutost nivoa NB=0
• Porastom T raste i udeo zaposednutost nivoa
B.
• Ukoliko se B sastoji od više podnivoa,
jednačina je drugačija: izraz 5 (pred14)
• Ova zakonitost se može primeniti na rot nivoe
molek
• Kod njih je najniži nivo obeležen sa J=0
• Iz jednč 2 zaključak je da takvi molk J=0
nemaju Erot=0
• Neka je br takvih molek N0
• Za razne vrednosti J bide razni udeli molek na
raznim nivoima NJ
• Za rot nivoe važi pravilo da su degenerisani-
osim najnižeg.
• Faktor degeneracija di raste sa porastom J:
di= 2J+1
Primer J=1 nivo je 3-struko degenerisan
Za J=3 7-mostruko degenerisan
Sada za rot nivoe prema jed 5 dobija se:
Izraz 6 (pred 15)
• Primer molk CO na 298K. Vrednost B=195cm-1
• Iz jedn 6 dobija se j-na 7
• Na 298 K kod CO molekula najzaposednutiji bide onaj nivo
kome odgovara J = 7, dok de kod molekula HCl
najzaposednutiji nivo biti kada je J = 3. Izvodi se zaključak o
intenzitetu rotacionih linija u spektrima:intenzitet linija će
pratiti konture date poslednjom relacijom. Iz posmatrane
relacije se vidi da de maksimumi zaposednutosti na nižim
temperaturama biti pri manjim vrednostima J i obrnuto.
• Ovakvo ponašanje je shvatljivo jer kod molk
HCl najviše molek ima E koja odgovara J=0
bide najverovatniji prelazi sa J=3 na J=4 i J=3
na J=2.
• Takođe je zaključak da de maksimumi
zaposednutosti na nižim temperaturama biti
pri manjim vrednostima J i obrnuto.
• Iz j-ne 2B(J+1) nalazi se ukoliko je J=3 talas br
je 8B, za J=7 16B.
• U kondenzovanim stanjima nema rot spektara
• učestalosti sudaranja molekula.
• Posmatra se molCO: prema jednačini
za vrednost J = 1 vrednost njegove energije iznosi
2B.
• Poznavajudi vrednost B = 195 cm-1 izračunava se
frekvencija rotacije ovog molekula:

• Broj sudara koji molekul CO pretrpi u sekundi pri

normalnim uslovima u gasu je reda 109 s-1. Vidi
se da u gasu molekul može ostvariti 1011/109 =
100 rotacija između 2 sudara.
• U kondenzovanom stanju zbog znatno manje
prosečne udaljenosti molekula, broj sudara bide
za oko 105 puta vedi, tj. reda 1014 u sekundi.
• U kondenzovanom stanju broj sudara je znatno
vedi od rotiranja.
• Ovo ne dozvoljava molekulima da rotiraju
slobodno pa nema ni kvantiranih rotacionih
nivoa i diskretnih rotacionih spektara.
• Jedini poznati izuzetak je tečni vodonik kod koga
je zapažen rotacioni spektar, ali su linije ovde
znatno šire nego u gasu.
• Primena rotacionih spektara
• Rotacioni spektri imaju višestruku primenu,
najvažnije su:
• za određivanje strukturnih parametara molekula
– dužine veza i uglova veza;
• za određivanje dipolnih momenata molekula;
• za određivanje temperature na osnovu merenja
intenziteta linija;
• u kvalitativnoj i kvantitativnoj analizi, posebno
smeša gasova, izotopnih molekula i strukturnih
izomera koji imaju različite momente inercije i
različite položaje linija u spektru.
•