 Osnovni faktor koji određuje osobine atoma

koje zavise od strukture el omotača atoma je

el konfiguacija atoma u datom stanju, pod
kojom se podrazumeva raspodela e- po
kvantnim stanjima okarakterisanim kv
brojevima n i l.
 S obzirom na to za datu vednost n, l može
imati vrednosti od 0,1,2...n-1 postoji sledeća
dvojna raznolikost el stanja Termova:
 1s 2s 3s 4s 5s....
 2p 3p 4p 5p....
 3d 4d 5d....
 4f 5f....
 5g...
 Svakom stanju odgovara određena podgrupa
sa max brojem e- 2×(2l+1). Taj broj određen je
vrednostima kv br ml koje su moguće pri
datom l i dvema vrednostima ms (ili samo s) uz
ograničenja koja daje Paulijev princip
 Određeni udeo u E atomskog stanja unosi
magnetno uzajamno dejstvo orbitalnih
implusnih momenata i impulsnih mom
spinova elektrona.
U atomu ili jonu sa 1e- mora se uzeti u obzir
uzajamno dejstvo orbitalnog impulsnog
momenta i spina tog jednog e-.
 predstava o uzajamnom dejstvu spina i
orbitalnog impulsnog momenta data je na slici
predavanja 120. predstavlja se vektorski
 Prema kojoj se to uzajamno dejstvo sastoji u
prostornom kvantiranju oba impulsna
momenta (vektori l i s) u odnosu na pravac
rezultujućeg impulsnog momenta (vektor j)
koga je Zomerfild nazvao unutrašnjnim
kvantnim br j.
 Izvođenje izraza po staroj i novoj teoriji
ℎ ℎ
 𝑙 = 𝑙 2𝜋 𝑗 = 𝑗 2𝜋

 kvantna teorija
ℎ
 𝑙 = 𝑙 𝑙+1 2𝜋
ℎ
 𝑗= 𝑗(𝑗 + 1) kvantno-mehanički izraz
2𝜋
ℎ
 𝑠 = 𝑠(𝑠 + 1)
2𝜋

 Pri tome važi da je vektor unutrašnjeg momenta =

zbiru s+l
 𝒋=𝒔+𝒍

 Sada se kvantn i broj j određuje :

 Interakcija orbitalnog i spinskog magnetng
momenta e- i zove se spin – orbitalna
interakcija.
 Prenosi se na ugaone momente i uslovljava
njihovo vektorsko sprezanje a to je ukupni
ugaoni momenat e-: j = l + s
 Vektori l i s vezani su posredstvom magnetnih
polja, oni vrše kruženje (precesiju) oko vektora j
u odsustvu spoljašnjeg polja
 Slika 2.15 Ankica

 Moguće vrednosti ukupnog ugaonog momenta

određene su izrazom:
ℎ
 𝑗 = 𝑗(𝑗 + 1) 2𝜋
 gde je j-kvantni broj ukupnog igaonog momenta e-,
ima vrednosti:
 l±s = l±1/2 za l>0 i +1/2 za l =0
 Znači da j ima dve vrednosti za svako l>0 pa vektori l i s
mogu biti orjentisani jedan prema drugom na dva načina:
 Primer: ukupni ugaoni moment p-elektrona
 j=l±s j= l±1/2
 Na taj način za ovakvo stanje koje odgovara određenoj
vrednosti orbit kv br l (osim l=0) dobija se dve vrednosti j-
unutrašnjeg kv br:
 j=l+1/2 i l-1/2

Koje se mogu koristiti za karakterisanje komponenata

dubletnog cepanja, koje nastaje usled uzajamnog dejstva
vektora l i s.
Tabela 12(kondratijev str 154) prikazuje vrednost unutrašnjeg
kvantnog br izračunate po formuli za različite termove (stanja)
atoma ili jona sličnog H, a takođe i za termove atoma sa jednim
spoljašnjim e i s atomskim ostatkom koji ima strukturu inertnog
gasa.
 Kada je l=0-u slučaju s stanja atoma (jona) ne postoji
uzajamno dejstvo l i s pa za ova stanja imamo j=s tj jednu
vrednost broja j (prosti termovi).
 Za razliki od prostih T svim ostalim termovima u Tabeli 12
odgovaraju dve vrednosti kv br j.

 Tabela 12
termovi l l+s j
s 0 (0+1/2) ½
p 1 (2/2-1/2) ½ 3/2
(2/2+1/2)
d 2 (4/2+1/2) 3/2 5/2
(4/2-1/2)
f 3 5/2 7/2
 Prelazeći na atom sa dva spoljašnja e- moramo uzeti
u obzir dejstvo 4 impulsna momenta: dva orbitalna l1
i l2 i dva spinska s1 i s2.
 Ovde su moguća 2 slučaja.
 U prvom od ovih slučajeva – Rasel-Sandersovo
sperzanje, kao posledica uzajamnog dejstva vektora
l1 i l2 nastaje vektor rezultujućeg orbitalnog
impulsnog momenta:
 L= l1 + l2
 A kao posledica uzjamnog dejstva spinova s1 i s2
nastaje vektor rezultujućeg spina:
 S= s1 + s2.
 Ukupni orbitalni moment može imati sledeće
vrednosti:
 L= l1 + l2 , l1 + l2 -1, l1 + l2 -2........ l1 - l2.
 Maksimalna vrednost L= l1 + l2 odgovara
paralelnoj orjentaciji vektora l1 i l2 a minimalna
vrednost L= l1 - l2 odgovara njihovoj antiparalelnoj
orjentaciji i S=1/2±1/2, tj. S=1 i 0.
 Primer: uzajamna orjentacija vektora l1 i l2 (za
l1=2, l2=3) i spinova za atom sa dva spoljašnja e
data je na slici predavanja 122.
 Kao rezultat uzajamnog dejstva vektora L i S
koje je slabije nego uzajamno dejstvo l1 i l2 i s1 i
s2 nastaje vektor totalnog impulsnog momenta
atoma okarakterisan kvantnim br J:
 𝐽 =𝐿+𝑆
 Taj broj usled različitih orjentacija 𝐿 𝑖 𝑆
poprima sledeće vrednosti:
 J=L+S, L+S-1, L+S-2, 𝐿−𝑆
 Kao što se može videti broj različitih vrednosti za L≥ 𝑆
iznosi 2S+1 a za L≤S iznosi 2L+1.
 Tako da su moguća stanja za dvoelektronski sistem prikazana u Tabeli 13 i
14 Sistem
S (1/2±1/2) 2S+1 L J =(L+S) Term
termova
0 1 0 0 1S
0

1 1 1P
1
singlet
2 2 1D
2

3 3 1F
3

1 3 0 1 3S
1

1 2 3P
2

1 3P
1

0 3P
0 triplet
2 3 3D
3

2 3D
2

1 3D
1

1 3 3 4 3F
4 triplet
 Znači dobija se dva sistema TERMOVA singlet
(S=0, J=L) i triplet (S=1, J=L+1, J=L, J=L-1).
 Oznake S, P, D-označavaju TERMOVE ATOMA
 Dok se simbolima s, p, d označavaju TERMOVI
POJEDINIH ELEKTRONA.
 U slučaju atoma ili jona sa 1 spoljaš e- oznake L i
l imaju isti smisao S P D su isto što s p d (kada je
L=0 to je S term, L=1 P term).
 Da bi se razlikovali atomski termovi koji
pripadaju različitim multipletnim sistemima,
multipletnost sistema (2S+1) kome pripada
dati term označava se indeksom sa leve gornje
strane u tabeli 1S0.
 2S+1 =multipletnost gde S određuje ukupni
spin elektrona .
 Na kraju je prihvaćeno da se indeksom sa
desne donje strane označi vrednost J-koji
odgovara datom termu.
Svi S termovi kada je S=0
 L=0 predstavljaju proste T
 J=0
 Međutim u slučaju multipletnosti terma
potrebno je napisati i vrednost J koji onda
označava potpuno napisani term.
 Tako će biti: 1S0 i 3S1

 3P , 3P , 3P ; 3D 3D 3D
0 1 2 1 2 3

 Oznaka TERMA: (2S+1)TJ

 Primer: atomski termovi koji se dobijaju iz konfiguracije sp:predavanja
124 OBJASNITI
 Rasel-Sandersovo sprezanje je najčešći slučaj
uzajamnog dejstva impulsnih momenata.
 2.tip j-j sprezanja sreće se kod teških elemenata,
 Tu preovladava dejstvo između orbitalnog l i
spinskog s impulsnog momenta istog e- i nastaju
vektori j rezultujućeg impulsnog momenta :
 j1= l1+s1 j2= l2+s2
 Dejstvom vektora j1 i j2 nastaje vektor totalnog
impulsnog momenta atoma J i okarakterisan je
kvantnim brojem J.
 Objasniti ankica 74str.

 Pri j-j sprezanju j1=1/2 i j2=3/2 i 1/2. Usled jonskog

sprezanja impulsnih momenata l2 i s2 elektronskim
stanjima okarakterisanim brojevima j2=1/2 i j2=3/2
odgovaraju različite E.
 Usled relativno slabog uzajamnog dejstva vektora j1 i
j2 dolazi do cepanja svakog od tih nivoa na dve
komponente koje su u sličaju j2=1/2 okarakterisane
kvantnim brojevima J=1,0, a u slučaju j2=3/2
brojevima J=2,1.
 J: j1+j2, j1+j2-1, j1+j2-2......., j1-j2
 Proučavanje strukture atomskih spektara
pomoću uređaja velike moći razlaganja
pokazuje da većina spektralnih linija koje bi
trebalo da budu proste sastoje se od zbijenih
linija.
 Zasnovanih na izračunavanju uzajamnog
dejstva vektora li si
 Primer : Bi linija λ4122Å sastoji se od 4 linije sa
rastojanjem između krajnjih od 0,44Å .
 Ova hiperfina struktura je zapažena i kod linija
atoma koji imaju samo 1 izotop-ova struktura
ne može se objasniti izotopskim efektom.
 To je potvrđeno izračunavanjem izotopskog
pomeranja po formuli:
 Δλ/λ=(R1-R2)/R1
 Ridbergove konstante izotop
 Primer: izotopsko cepanje Tl 203 i 205
Δλ=0,0001Å , a hiperfino cepanje je 0,16Å
 Pauli: hiperfinu strukturu treba tražiti u
postojanju izvesne asimetrije jezgra
 Jezgo poseduje impulsni moment i magnetni
moment
 Hiperfino cepanje T pripisuje se uzajamnom
dejstvu momenata jezgra sa elektronskim
magnetn momentom elektrona
 Uzajamno dejstvo se može izraziti pomoću
uzajamnog dejstva vektora i i J
 i - nuklearni impulsni moment-spin jezgra
 J - elektronski magnetni moment
i+J=F totalni impulsni moment atoma
 Kvantni broj koji mu odgovara je F
 vrednosti; F: J+i, J+i-1, J+i-2......., J-i
Odatle za linije hiperfine strukture termova
okarakterisanog unutrašnjim kvantn br J dobiće se:
2J+1 za i≥J i 2i+1 za i≤J
Kada se iz analize hiperfine strukture utvrdi broj
podnivoa na koji se cepa prost nivo, vrlo često se
može utvrditi veličina nuklearnog impulsnog
momenta (i)
I to naročito onda kada su izmereni relativni
intenziteti komponenata hiperfine strukture
spektralnih linija.
 Ispitivanje hiperfine strukture atomskih
termova vrši se spektroskopskim metodama
 Isto tako i NMR-nuklearno magnetna
rezonanca
 Razradio je Rabi sa saradnicima 1939 god

 Primenio ju je u njenom prvobitnom ili

modifikovanom obliku:
za Merenje nuklearnog impulsnog momenta ili
nuklearnog spina i
 Metoda se zasniva na promeni orjentacije
atomskog magnetića u magnetnom polju
(prostornog kvantiranja)
 Moguće kvantne prelaze određuju selekciona
pravila
 1) selekciono pravilo za azimutni kv br L

ΔL=±1
Znači mogu se kombinovati prelazi termova S i P, P i
D.
NE MOŽE S – D (2), S-S i P-P (L=0)
Ovo su zabranjeni prelazi
 2)selekciono pravilo za unutrašnji kv broj J
ΔJ=0, ±1
Zabranjeni su prelazi između takvih nivoa koji su
okarakterisano kv br J=0

 3) spinski kv broj S
ΔS=0 interkombinaciona zabrana.
Zabranjeno je kombinovati termove koji pripadaju
sistemima različite multipletnosti (interkombinacije)
 Primer: singletnom (S)=0 i tripletnom (S)=1sistemu
termova
 4) Laportovo pravilo
Moguća je samo kombinacija između parnih i
neparnih termova
 Paran ili neparan u zavisnosti od toga da li je
zbir orbitalnih kvantnih br L svih e- u atomu
paran ili neparan
 Zabrane nisu apsolutno stroge-eksperimentalno
dokazano
 Zabranjene linije se često zapažaju u atomskim
spektrima, mada je mali intenzitet tih linija
 Javlja se i slabljenje interkombinacione zabrane
sa povećanjem atomskog br-uzajamno dejstvo
orbitalnog i spinsko impulsnog momenta
atoma postaje jače.
 Takođe se javljaju slučajevi narušavanja
selekcionih pravila ukoliko se atomi koji vrše
emisiju ili apsorpciju nalaze u spoljašnjem
električnom ili magnetnom polju

 Ili kada se podvrgnu dejstvu polja lokalnih

molekula ili jona.