Зонска теорија кристала/

Сопствена и примесна
проводљивост
Алекса Ђурђевић и Жарко Омчикус III-7
 Зонска теорија кристала
• Енергетска стања електрона у кристалу се значајно разликују
у односу на одговарајућа стања у изолованом атому. У
изолованом атому енергетска стања електрона одређена су
међусобним дејствима електрона и електричног поља које
потиче од језгра и осталих електрона истог атома.
Енергетски нивои су уски, а размак између нивоа је велики.
Атоми који чине кристал су близу једни другима, тако да
електрони поред утицаја језгра свог атома, интерагују и са
језгром и са електронима суседних атома. То има за
последицу, да се енергетски нивои цепају на много блиских
поднивоа који чине енергетску зону.
• Ширина енергетске зоне зависи од растојања између
атома и од удаљености енергетских нивоа од атомског
језгра. Ширина енергетских зона је већа уколико су оне
удаљеније од атомског језгра. Електрони који су ближе
језгру практично не интерагују са суседним атомима, па су
њихови енергетски нивои скоро исти као у изолованом
атому. Валентни електрони су највише изложени утицају
суседних атома, тако да су њихове енергетске зоне
најшире.
• Енергетске зоне су раздвојене
областима у којима не могу да
се налазе електрони. Ови
размаци између енергетских
зона називају се забрањене
енергетске зоне или енергетски
процепи. Ширина енергетског
процепа је упоредива са
ширином дозвољених
енергетских зона.
• Као што у изолованом атому електрони могу да прелазе
између енергетских нивоа, тако и електрони у кристалу
могу да прелазе из једне зоне у другу (међузонски
прелази), као и са једног поднивоа на други унутар исте
енергетске зоне (унутар зонски прелази).
• Енергетске зоне атома у кристалима могу да буду
различито попуњене електронима. Последња зона у којој
се електрони налазе још увек у везаном стању (иако је та
веза ослабљена) назива се валентна зона. Зона у којој
електрони могу да се крећу слободно назива се проводна
зона. Електрони који се налазе у проводној зони
представљају носиоце наелектрисања у кристалу.
• Помоћу теорије енергетских зона могу да се објасне
електричне особине метала, полупроводника и изолатора
(диелектрика). Према зонској теорији проводници,
полупроводници и изолатори разликују се по међусобном
положају валентне и проводне зоне.
 Сопствена проводљивост
• Електрична проводљивост чистих полупроводника назива
се сопствена проводљивост полупроводника. Сопствена
проводљивост полупроводника остварује се слободним
електронима и шупљинама.
• Чисти полупроводници представљају само полазну основу у
изради електронских компоненти. Чистим полупроводницима
се додају примесе (нечистоће) како би повећала електрична
проводљивост. Процес у коме се чистом полупроводнику додају
примесе назива се допирање.
 Сопствена проводљивост
• Електрична проводљивост полупроводника се повећава
додавањем хемијских елемената III и V групе. На тај начин се
повећава број слободних носилаца наелектрисања.
Петовалентне примесе повећавају концентрацију електрона, а
тровалентне повећавају концентрацију шупљина.
• Постоји могућност да се у кристалној решетки полупроводника
(силицијума) нађе атом неког петовалентног елемента:
фосфора (P), антимона (Sb) или арсена (As). Пошто је
концентрација примеса мала, може се сматрати да се атом
примесе налази потпуно окружен атомима полупроводника.с
 Примесна проводљивост
• Шупљине представљају главне носиоце електричне струје,
а слободни електрони су споредни носиоци електричне
струје. Примесе, које уношењем у полупроводник
повећавају број шупљина називају се акцептори.
Полупроводници добијени на овај начин називају се
полупроводници p-типа.
• Пошто је потребна веома мала енергија да би валентни
електрон атома полупроводника прешао на атом примесе,
то значи да је енергетски ниво (акцепторски ниво)
примесе врло близу валентној зони.
 Примесна проводљивост
• Валентни ниво атома тровалентне нечистоће се назива
акцепторски ниво зато што прихвата електроне из
валентне зоне полупроводника.
• Проводљивост полупроводника изазвана примесама,
назива се примесна проводљивост.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ