TEORIJA VALENTNE VEZE savremena teorija pomou koje je mogue objasniti

formiranje koordinacione veze, pretpostavlja da je veza izmeu centralnog metalnog

atoma i liganda u potpunosti kovalentna. Teoriju valentne veze je razvio Pauling
polovinom pedesetih godina proslog vijeka. Prema ovoj teoriji ligandi doniraju elektronske
parove u prazne d-orbitale centralnog atoma. Osnovne pretpostavke teorije su:
- metalni atom gubi elektrone u skladu sa oskidacionim stanjem
-atomske orbitale centralnog atoma se hibradizuju pri cemu nastaju hibridne orbitale koje
definisu stereohemiju kompleksa
-ligandi doniraju svoje slobodne elektronske parove u prazne hibridne orbitale centralnog
atoma pri cemu se formiraju sigma veze.
Pomou ove teorije mogue je objasniti magnetske osobine kompleksa, ali ne i spektralne
osobine.
Ukoliko postoje dvije stereohemijske mogunosti TVV ne moe objasniti zato je neka
geometrija eksperimentalna injenica. Npr. kompleksi koordinacionog broja 4. U slucaju
kompleksne vrste Zn(NH3)4 2+ i konfiguracije Zn2+ moguca je samo sp3 hibradizacija i
tetraedarska stereohemija. U slucaju Cu( NH3)4 2+ i konfiguracije Cu 2+ prema TVV
moguce su tetraedarska i kvadratno planarna dsp2.
_______________________________________________________________________________
Uticaj liganada na energiju stabilizacije kristalnog polja manifestuje se u injenici da
razliiti ligandi imaju razliite sposobnosti cijepanja d-orbitala. Serija u kojoj su ligandi
poredani po svojoj rastucoj sposobnosti naziva se Fajans-Tsuchida spektrohemijska
serija:
I- <Br-( SCN-) =Cl- <NO3- <F- <(NH2)2CO=OH- = ( ONO)<C2O4 2- < H2O < ( NCS-) <
EDTA 4- < C5H5N=NH3 < etilendiamin <bipiridin <fenantrolin <(NO2)<<CN- =NO+ =
CO

Spektrohemijska serija je ekpserimentalna serija i nema konzistentnog pristupa da se

objasni polozaj liganada. Halidi su poredani na bazi elektrostatickog efekta, a ostali na
bazi sigma vezivanja:
halidi < O donori < N donori < C donori

Cijepanja polja cijanidnim jonom je otprilike dva puta vece nego halidnim jonima. To se
objasnjava dodatnom cvrscom vezom, pi vezivanjem, koje je posljedica mogucnosti da
t2g elektroni centralnog atoma predju u prazne p orbitale liganada. Mnogi nezasiceni N i
C-donori djeluju kao pi akceptori.

Teorija kristalnog polja je nastala u isto vrijeme kada i teorija valentne veze, ali su je u
pocetku koristili uglavnom fizicari za interpretaciju kristalnih resetki jona prelaznih
elemenata. Osnovne pretpostavke teorije:

-Interakcija izmeu centralnog jona metala i liganada je u potpunosti elektrostatska

- Ligandi kao negativno nabijeni joni ili neutralne molekule koje nose elektronski par
izazivaju cijepanj, u odsustvu elektricnog polja, degenerisanih d-orbitala centralnog jona.
Glavne prednosti ove teorije su to se na bazi ove teorije mogu interpretirati spektri i
neke termodinamicke osobine, kao sto je promjena energije hidratacije elemenata prve
prelazne serije, a osnovni nedostatak teorije je u tome sto vezu u kompleksnoj cestici u
potpunosti tretira jonskom.
____________________________________________________________________________________

Postulati wernerove teorije:

- Eelementi mogu pokazivati dva tipa valencije, primarnu i sekundarnu. U savremenoj
teoriji primarna valenca odgovara oksidacionom stanju a sekundarna koordinacionom
broju
- Svaki element tei da zasiti i primarnu i sekundarnu valenciju
- Sekundarna valencija je usmjerena prema fiksnim pozicijama u prostoru

MAGNETNE OSOBINE KOMPLEKSA

Pod pojmom magnetizma podrazumjeva se osobina materijala da intereaguje sa

spoljasnjim magnetnim poljem. Magnetno polje je polje djelovanja magnetnih sila.
Magnetne osobine materijala zavise od njihove strukture, el. konfiguracije, pritiska,
temperature. Magnetne osobine komp. jedinjenja i raspored elektrona u d-orbitalama
odreuje se mjerenjem njihove susceptibilnosti.
__________________________________________________________________________________________
PARAMAGNETICI
su sve supstance koje sadre atome, jone ili molekule sa 1 ili vise nesparenih elektrona.
Atomi ovih supstanci posjeduju magnetne momente kada se nalaze van spoljasnjeg
magnetnog polja, ali ti momenti su haoticno rasporeeni pa je ukupan magnetni
momenat jednao 0. Paramagnetici poprilicno slabo intereaguju sa magnetima , oko 100
hiljada puta slabije od feromagnetika, tako da se te interakcije mogu detektovati samo
pomocu veoma osjetljivih instrumenata ili koristenjem dosta jakih magneta. Jak
paramagnetizam se javlja kod jedinjenja Fe, Pt, i rijetkih metala.
__________________________________________________________________________________________
_

DIJAMAGNETICI
Dijamagnetizaam je opsta osobina supstanci. To su supstance sa potpuno popunjenim el.
ljuskama, odnosno svi njihovi elektroni u orbitalama su spareni. Kada se ove supstance
nalaze van magn. polja njihovi atomi ne posjeduju magnetni momenat. To znaci da takvi
materijali ne stvaraju magnetno polje oko sebe. I paramagneticne supstance su
dijamagneticne, ali je njihov veoma slab dijamagnetizam prekriven mnogo jacim
paramagnetizmom.
__________________________________________________________________________________________
_FEROMAGNETICI

Dobio je ime po gvou, koje kao vrlo vazan metal pokazuje ovu osobinu. Magnetni
momenti atoma orjentisu se medjusobno djelovanjem po podrucjima spontanog
magnetizovanja. Zbog toga uzorak feromagneticne supstance nije u cjelini magnetican,
jer svako podrucje ima drugi smjer magnetizovanja. Feromagnetizam pokazuju supstance
koje se trajno magnetisu u spoljasnom magnetnom polju. Mnogo zavisi od temperature.
Na visokim tempperaturama dolazi do faznog prelaza, narusava se struktura domena i
sups. postaje paramagneticna. Koriste se gdje god su potrebni magneti oftamologija.
__________________________________________________________________________________________
_