УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА

Косовска Митровица

Технолошко инжењерство

СЕМИНАРСКИ РАД

АТОМСКА АПСОРПЦИОНА СПЕКТРОСКОПИЈА

Аналитичка хемија

Ментор: Студент:
др Љиљана М. Бабинцев, ванр. проф Марија Милошевић 278/19

Кoсовска Митровица, 2021

 Садржај:

1. Увод...............................................................................................................3
1.2. Атомска спректроскопија..................................................................4
2. Карактеристике атомске апсорпционе спектроскопије...........................5
3. Принципи.....................................................................................................6
4. Атомско апсорпциони спектрометар........................................................7
5. Закључак....................................................................................................10
6. Литература.................................................................................................11

2
 1. Увод
Спектроскопија као термин са историјске тачке гледишта односи се на грану науке која се
њоме бавила видљива светлост (видљиво зрачење) раздвојена на компоненте, таласне
дужине које чине спектар. Спектроскопија је грана науке која се бави посматрањем и
квантитативним анализом спектра апсорпције или емисије карактеристичних таласних
дужина електромагнетно зрачење узорка осветљеног или побуђеног фотонима различитих
енергија електромагнетно зрачење. Може доћи до дејства електромагнетног зрачења на
узорак до апсорпције или емисије енергије зрачења, отуда постоје апсорпција и емисија
спектроскопија. Апсорпциона спектроскопија је спектроскопија у којој интензитет
електромагнетно зрачење за одређене таласне дужине опада проласком кроз узорак,док
емисиона спектроскопија је спектроскопија у којој се одређује хемијски састав узорка
мерењем таласних дужина електромагнетног зрачења које он побуђено емитује узорак.
Атомска апсорпциона спектроскопија (ААС) је спектроаналитичка процедура за
квалитативно и квантитативно одређивање хемијских елемента користећи апсорпцију
оптичке радијације (светлости) слободним атомима у гасном стану. У аналитичкој хемији
ова техника се користи за одређивање концентрације појединог елемента (аналита) у
анализираном узорку. ААС се може користити за одређивање преко 70 различитих
елемената и раствору или директно у чврстим узорцима.
Атомска апсорпциона спектроскопија је први пут коришћена као аналитичка техника, и
основни принципи су успостављени у другој половини 19. века од стране Роберта
Вилхелма Бунсена и Густава Роберта Кирхофа, који су били професори на универзитету у
Хеиделбергу, Немачка. Савремени облик ААС-а је у великој мери развијен током 1950-их
година од стране тима аустралијских хемичара. Предводио их је сер Ален Волш са CSIRO
одељења за хемијских физику, у Мелбурну, Аустралија.

3
 1.2. Атомска спектроскопија
Атомска спектроскопија се користи за квантитативно и квалитативно одређивање
приближно 70 елемента. Осетљивост атомских метода је у подручју „делова на
милион“(ppm) као и „делови на милијарду“ (ppb). Тако мала осетљивост је предност
атомскихметода, а са њом су предности брзина и висока селективност. Бави се
идентитетом и концентрацијом атома у узорку, без обзира на начин њиховог повезивања.
Атомска спектроскопија се заснива на апсорпцији, флуоресценцији и емисији.
Спектроскопски анализа је ограничена на ултраљубичасто и видљиво зрачење само зато
што су ове фреквенције енергетски погодан за побуђивање електронских прелаза.7
Електрон у атому се налази у основно стање и може апсорбовати енергију, преносећи је на
тај начин у побуђено стање. Када је атом у основном стању изложенизвор зрачења
енергије, он прима ту енергију и прелази у побуђено стање које представљаапсорпција.
Када атом у побуђеном стању ослобађа енергију, враћа се у основно стање,односно
емитује (ослобађа) енергију.
Први корак свих атомских спектроскопских поступака је атомизација. Атомизација је
процес у при чему узорак испарава и разграђује се стварајући атомску пару. Ефикасност и
поновљивост распршивањем се одређује осетљивост, прецизност и тачност методе која
чини распршивање најкритичнији корак у атомској спектроскопији. Атомске
спектроскопске методе могу бити категорисани према начину распршивања који се може
постићи:
1. пламен;
2. електротермичка;
3. индуктивно спрегнута плазма.
У зависности од методе атомизације у атомској апсорпционој спектрометрији, разликују
се четири ААС технике:
1. пламен;
2. електротермичка;
3. хладна пара;
4. хидрид.

4
 2. Карактеристике атомске апсорпционе спектроскопије
Осетљивост се изражава као нагиб правца на калибрационој кривој који указује на
промену апсорбанција са концентрацијом аналита. Поступак је осетљив ако доводи до
веће промене аналитички сигнал (апсорбанција) са малом променом концентрације
аналита. Карактеристична концентрација је концентрација елемента који даје промену од
0,0044 јединице апсорбанције или 1% апсорбанције. Граница детекције је најнижа
концентрација аналита чије се присуство може детектовати примењеном техником или
методом. Граница одређивања је најнижа концентрација аналита која се може одредити
примењеним техника или метода.
У атомској апсорпционој спектроскопији могу се сусрести две врсте сметњи: спектрална и
хемијске сметње. Долазе до спектралних сметњи:
1. када супстанца расипа упадно зрачење извора током распршивања;
2. када апсорпција или емисија ометајуће супстанце покрива линију аналита;
3. када је апсорпција или емисија ометајуће супстанце тако близу резолуције
монохроматор постаје немогућ.
Хемијске сметње су резултат различитих хемијских процеса који се јављају током времена
распршивање, што доводи до промене апсорпционих карактеристика узорка. Најчешћи
облик хемијска интерференција је она која се јавља јер аниони са аналитом формирају
слаба једињења испарљивост која резултира смањењем брзине распршивања. Овај
проблем се може решити додавањем заштитних реагенса који ће створити комплекс са
аналитом и спречити ометање ањона. Други облик хемијских сметњи је јонизација.
Последица је различите апсорпције метала и јона тог метала што доприноси смањеном
резултати. Адитив може уклонити грешке настале услед јонизационих сметњи
пригушивач јонизације. Пригушивачи јонизације лако јонизују и потискују јонизацију
аналита јер стварају велику концентрацију електрона у пламену.Такође може доћи до
позадинске апсорпције која произлази из чињенице да нису све супстанце у узорку нужно
100% атомизиран. Ове нераздвојене супстанце могу да апсорбују зрачење током мерења
таласне дужине или могу проузроковати расипање зрачења. Да бисте уклонили ове
позадине апсорпција потребно је измерити апсорпцију позадине и одвојити је од укупно
измерене апсорпција. Да би се то постигло, постоје методе за исправљање апсорпције
позадине,а то су:
 Дворедни метод;
 метода континуираног извора (корекција Д2);
 Смитх-Хиефтјеова корекција позадине;
 Зееман корекција позадине.


5
 3. Принципи
Техника користи апсорпциону спектрометрију за процену концентрације аналита у
узорку. За то су неопходни стандарди са познатим садржајем аналита да би се установио
однос између измерене апсорбанције и концентрације аналита, као и коришћење Беер-
Ламбертовог закона. Електрони атома узорка у инструменту се могу потиснути на више
орбитале (у побуђено стање) у току кратког времена (нано секунди) апсорбовањем
одређене количине енергије (зрачења дате таласне дужине). Ова количина енергије,
односно таласна дужина, је специфична за одређени прелаз електрона у одређеном
елементу. У принципу, свакој таласној дужини одговара само један елемент, а линија
апсорпције је само неколико пико метара широка (pm), и то даје овој техници
селективност. Флукс зрачења без узорка, и са узорком у атомизеру, се мери помоћу
детектора, и однос између две вредности (апсорбанције) се претвара у концентрацију
аналита или масу користећи Беер-Ламбертов закон.

6
 4. Атомски апсорпциони спектрометар
Oсновни делови атомског апсорпционог спектрометра који састоји се од извора зрачења,
узорка смештеног у простору за распршивање, монохроматора,детектор и рачунар за
очитавање сигнала.
Извор зрачења (обично шупља катодна сијалица) емитује карактеристично зрачењеза
утврђивање аналита. Светлост коју генерише извор зрачења пролази кроз простор
заатомизација у којој постоје атоми анализираног узорка који апсорбују део енергије.
Идеално распршивач претвара цео узорак у атомску пару, дакле према ефекту стварања
атомске паре одређена је осетљивост анализе.Затим следи монохроматор, који изолује тј.
прожима само одређени део генерисаног зрачења детектору који бележи сигнал.

4.1. Основни делови апсорпционог спектрометра

Извор зрачења у атомској апсорпционој спектроскопији мора производити стабилну и
уску линију спектар за елемент који ће се одредити. Извор атомског зрачења који се
најчешће користи апсорпциона спектрометрија је шупља катодна лампа. Састоји се од
запечаћена стаклена цев која садржи волфрамову аноду и цилиндричну катоду и је
испуњен инертним гасом (аргон) под ниским притиском (100 - 600 Па). То је катода
направљен од метала који се анализира, што ову методу чини изузетно селективном.
Применом снага од приближно 300 В на електродама долази до јонизације аргона и струје
од 5-10 мА, јер катиони аргона путују до катоде, а електрони до аноде. На слободи
потенцијално катиони аргона ударају у катоду са довољно великом енергијом што доводи
до ерупција атома метала са катоде и на крају доводи до стварања атомског облака. Део
атоми у атомском облаку су у побуђеном стању и враћају се у основно стање емитује своје
типичне таласне дужине. Шупље катодне лампе могу садржати једну или више елемената
за утврђивање. Вишеелементне сијалице могу садржати од 2 до 7 различитих елементи
који не смеју да ометају једни друге. Њихов недостатак је што могу да изазову смањење
максималне апсорпције.

7
Графитна пећ је део атомског апсорпционог спектрометра у коме се врши атомизација
узорак. Конкретно, распршивање се одвија у цилиндричној графитној кивети која је
отворена на обе на крају и у центру се налази шупљина за улазак узорка помоћу
микропипете. Графитна кивета је постављена на цилиндрични графитни контакти
смештени у метално кућиште хлађено водом. Хлађење водом омогућава да се графитна
кивета брзо врати на собну температуру између мерења (од 2200 ° Ц до 20 ° Ц за 20
секунди). Кивета је грађена од једног комада чистог електрографита велике густине и
прекривен је слојем пиролитичког графита. Графитне кивете имају животни век између 50
и неколико стотина мерења, у зависности од времена атомизације, температура, проток
гаса као и тип узорка.
Стандардни програм пећи састоји се од четири корака:
1. Сушење - раствор узорка испарава;
2. Пиролиза - у овом кораку уклања се што више органских загађивача;
3. Атомизација - узорак се преводи у атомски облак смештен на путу зрака и
апсорбује зрачење;
4. Чишћење - након распршивања температура расте како би се припремила пећ
следећи узорак;
Сваки од ова четири корака одвија се на различитој температури, уз сушење и чишћење
одвија се на истој температури за сваки елемент, а пиролиза и атомизација се одвија на
температуре специфичне за сваки елемент.

Монохроматор је уређај за извлачење зрачења из уског подручја спектра и омогућава га

пренос групе суседних таласних дужина. Саставни је део спектрофотометра и других
инструменти чији се рад заснива на прецизном мерењу интензитета светлости одређеног
таласа дужина. Монохроматор такође садржи средство за распршивање које може бити
призма или дифракциона решетка. Призма је грађена од кварца и користи се у опсегу
зрачења изнад 170 нм, што укључује ултраљубичасто зрачење. Призма из боросиликатног
стакла не цури ултраљубичасто зрачење, важи за таласне дужине изнад 340 нм и није
погодно за атомске апсорпциони спектрометар јер се расејање јавља са повећањем таласне

8
дужине. Дифракција решетка представља велики број паралелних и блиско распоређених
пукотина смештених на глачана површина. У дифракционим решеткама упадни талас се
распада у различите таласне дужине.

Детектор је фотомултипликатор који претвара електромагнетно зрачење у електрични

напон. Састоји се од фотоемисионе катоде, неколико динода и аноде смештене у вакууму.
Површина фотоемисионе катоде пресвучена је фотосензибилним материјалом као што је
алкални метали или оксиди метала који током зрачења емитују електроне. Једном
емитовани електрони (фотоелектрони) сада се убрзавају према диноди чији је потенцијал
позитивнији катодног потенцијала. Када фотоелектрони погодију површину диноде, они
производе неколико додатних електрона који се убрзавају према другом диноду, који је
позитивнији од првог, који опет доводи до множења електрона. Све се то понавља
онолико пута колико има диноди у систему. Сви новонастали електрони се смањују на
аноди где се ствара струја појачава и мери.

У атомској апсорпционој спектрометрији сигнал је однос интензитета упадног зрачења и

пренетог зрачења, другим речима, сигнал је апсорбанција. При раду са атомским
апсорпционим спектрометром сигнал се очитава на рачунару помоћу посебног програма
који је повезан са уређајем. Сигнал се приказује помоћу врха који треба да буде присутан
током мерења тачно. У случају када врх апсорпције нагло мења облик или је неправилан,
то значи да поред сметњи у позадини, у узорку постоје и сметње које могу бити
узроковане присуство контаминације или неке неисправности.

9
 5. Закључак
Атомска апсорпциона спектроскопија је метода која се користи за одређивање најнижих
вредности концентрација елемената, посебно метала у узорку са врло великом тачношћу.
Овај метода може да анализира око 70 различитих елемената у различитим скупима
узорака. Користећи овом методом се такође могу утврдити концентрације метала у опсегу
„делова на милион“ (ппм) као и „делови на милијарду“ (ппб) што га чини веома
осетљивим. Због високе осетљивости омогућава анализу елемената у траговима, анализу
малих количина узорака као и разблажених решење. Метода је врло селективна јер се
шупље сијалице користе као извор зрачења катода која садржи одређени метал. Висока
селективност је омогућена управо због да готово да нема сметњи јер је зрачење
карактеристично за сваки елемент. Ово метода се често користи јер се њоме може
анализирати велики број у врло кратком времену узорака, одликује се високом
прецизношћу и тачношћу. Као недостатак ове методе може бити не наводи могућност
истовремене анализе више метала, јер је сваки метал атомизиран његова карактеристична
температура стога је програм пећи подешен тачно за тај метал и за сваки метал користи
лампу са шупљом катодом чија је катода израђена од тог метала да би емитовао потребне
таласне дужине. Према томе, тек након завршетка одређивања појединог метала
ресетовати све услове потребне за анализу другог метала

10
6. Литература

1. https://sr.wikipedia.org/sr/Atomska_apsorpciona_spektroskopija
2. https://www.wikiwand.com/sh/Atomska_apsorpciona_spektroskopija
3. https://repozitorij.gfv.unizg.hr/islandora/object/gfv:217/preview
4. https://www.pmf.unizg.hr/_download/repository/8_AK2_atom_spektr.pdf
5. https://repozitorij.ktf-split.hr/islandora/object/ktfst%3A642/datastream/PDF/view

11