Академија васпитачко-медицинских струковних студија Крушевац

Одсек Ћуприја

Интерна медицина

Семинарски рад

ПРИНЦИП РАДА НУКЛЕАРНЕ МАГНЕТНЕ

РЕЗОНАНЦЕ

Професор: Студенти:

Проф. Др Александар Алексић Бугариновић Адам 5249

Неговановић Урош 5216

Станковић Слађан 5366

Ћуприја, 2023.
 Садржај
Увод...............................................................................................................................1

Магнетска резонанца...................................................................................................3

Јачина магнетног поља магнетне резонанце.........................................................3

Принцип рада магнетне резонанце........................................................................4

Индикације и контраиндикације за МРИ..................................................................6

Закључак.......................................................................................................................7

Литература....................................................................................................................8
 Увод

Магнетна резонанца(Магнетна резонантна томографија - МРТ, Нуклеарна

магнетска резонанца – НМР, енгл. Magnetic Resonance Imaging - MRI ) представља
савремену радиолошку методу, функционише на примени јаког хомогеног магнетног
поља и савремене рачунарске технике. Неинвазивна метода и служи за визуелизацију
анатомских, морфолошких и функционалних стања органа у људском телу.

Израз који садржи нуклеарна се ретко користи због тога што у људима изазива
панику након нуклеарних незгода(Чернобиљ) или нуклеарних бомби(Хирошима), па се
најчешће прибегава томе да се израз изгбегне и спрече се негативне предрасуде према
јонизујућем зрачењу.

Магнетску резонанцу откили су Едвард Парцел и Феликс Блох, независно један

од другог и 1952. године поделили заслуге приликом добијања Нобелове награде за
физику. Пол Кристиан Лотербур и сер Питер Менсфилд, први су употребили МР у
медицинско-дијагностичке сврхе и 2003. године, такође поделили заслуге Нобелове
награде, али овог пута на пољима филиологије и медицине.

Слика 1. Апарат за отворену магнетску резонанцу

Извор https://www.dc-zemun.com/wp-content/uploads/2018/03/2pregled2.png

3
4
 Слика 2. Нобеловци који су допринели развитку МР

Извор https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0352-7786/2014/0352-
77861402121B.pdf

У Републици Србији, први пут споменута нуклеарна магнетна резонанца јесте у

радовима професора радиологије Медицинског факултета Унивезитета у Нишу др
Радомир Бабић са радовима „Компјутеризована медицинска слика“ и „Нуклеарно
магнетска резонанција“ и „Могућност примене НМР у медицини“.

Слика 3. Професор Др специјалиста радиологије Радомир Бабић

Извор https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0365-4478/2016/0365-
44781603092M.pdf
5
 Магнетска резонанца
Јачина магнетног поља магнетне резонанце
Јачина апарата за МРИ изражава се изведеном јединицом SI система Тeslom –
јединица за густину магнетног флукса. Названа је у част Николе Тесле који је открио
обртно магнетно поље.

Апарати за магнетну резонанцу деле се на апарате магнетног поља ниске

јачине(до 0.5Т), на апарате магнетног поља средње јачине(од 0.5 до 1Т) и апарате
магнетног поља високе јачине(преко 1Т – 1.5Т, 2Т, 3Т итд.). У дијагностичке сврхе се
користе апарати од 0.1 до 4Т, док се апарати преко 4Т користе у експерименталне
сврхе.

Интересантна је чињеница да се у дијагностичке сврхе користе МР апарати

јачине магнетног поља које је до 30.000 пута јаче од магнетног поља Земље које
износи 50 μT односно 0,000 005 T.

Слика 4. Схематски приказ магнетског поља планете Земље

Извор https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-63426704

6
 Принцип рада магнетне резонанце

Нуклео магнетска резонанца(данас: магнетна резонанца), базира се на три

момента: нуклеарном – ради се о спиновима атомског језгра, магнетни – хомогено
магнетно поље са магнетним прелазима спинова нуклеуса и резонантни –
електромагнетним таласом спин нуклеуса се доводи у резонанцу.

Рад магнетне резонанце се заснива на кретању протона из језгара водоника који

садржи спин односно механички момент 1 и магнетни момент2. Користе се атоми
водоника јер их у људском телу има у изобиљу, чак 63%, па га је лако искористити у
дијагностичке сврхе. Када нису у магнетном пољу, водоници воде и липида се
понашају као слободни магнети, насумице орјентисани(Слика 5.).

Слика 5. Спонтано орјентисани водоници – схема

Извор https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0352-7786/2014/0352-
77861402121B.pdf

1
Механички момент или момент импулса је физичка величина којом се мери растојање
материјалног тела да настави да се ротира.
2
Магнетни момент или магнетни диполни момент је главна количиа која карактерише магнетна
својства супстанце. Елементарне честице, атомска језгра, електронске љуске атома и молекула поседују
магнетни момент.

7
 Суштински, принцип рада магнетске резонанце заснива се на примени
магнетног поља(јаког статичког и променљивог – градијентног магнетног поља),
радиоталаса и метаболита из организма пацијента(вода у организму човека тј. протон
из атома водоника).

Протони водоника у човеку имају потпуно произвољну(хаотичну или спонтану)

оријентацију, као што приказује схема на слици 5, те су вектори њихових магнетних
момената усмерени у свим правцима.

Енергија спина електрона у спољашњем магнетном пољу, зависи од угла који

спин заклапа са магнетним пољем. Спин језгра може да се нађе у два енергетска нивоа
– спин горе и спин доле. Спин горе је мањег енергетског нивоа него спин доле.

Да би спинови из једног енергетског нивоа могли да пређу у други, потребан је

електромагнетни талас, под условом да се енергија таласа поклапа са енергетском
разликом међу нивоима. Након што се енергија електромагнетног таласа апсорбује, не
остаје у побуђеном нуклеусу дуго, већ ослобађа енергију у виду новог
електромагнетног таласа. Побуђени нуклеус се враћа у своје првобитно стање
емитујући радиофреквентни сигнал у своју околину, па се за њега каже да нуклеус
одјекује. Ови емитовани радиофреквентни сигнали се детектују, анализирају и
обрађују путем рачунара и дају у виду слике.

8
 Индикације и контраиндикације за МРИ

Индикација за магнетну резонанцу одређеног дела тела поставља се на основу

анамнезе, клиничког прегледа и допунских налаза. Незамељива је дијагностичка
метода када се ради о повредама и обољењима мозга, кичменог стуба, крвних судова
главе, врата и кичмене мождине. Често се могу на њој открити болести попут
мултиплесклерозе, Алцхајмерове болести, епилепсије, можданог удара и акутног
шлога. Постоји могућност разликовања врсте тумора, као и степена агресивности. Има
могућност откривања болести гастроинтестиналног тракта такође, одлична је у
откривању болести жучне кесе и жучних путева, као и промене и стање танког црева.

Неинвазивна и нешкодљива тенхика, међутим понекад неугодна пацијентима

којима смета јак пулсирајући звук апарата, који је последица градијената. Сам преглед
траје 15-45 минута, током којих пацијент би требало да буде потпуно непомичан.
Кадкад, ради што бољег приказа, сам преглед може захтевати интравенско
убризгавање контрастног средства, које само по себи може имати нежељене ефекте у
виду алергијских реакција.

Контраиндикације за снимање апаратом магнетне резонанце јесу предмети од

метала или других материјала који имају магнетна својства. Контраиндиковано је
слати пацијента на преглед магнетном резонанцом који има пејсмејкер, метална страна
тела, импланте, протезе, пацијети који су оперисали мождане анеуризме помоћу старог
принципа штипаљки, пацијенти са вештачким талисцима срца и пумпама итд. Такође,
контраиндиковано је слати пацијенте који имају клаустрофобију, јер сам апарат је
најчешће затвореног типа.

9
 Закључак

Магнетна резонанца је неинвазивна, доминантна и нејонизујућа радиолошка

метода дијагностике. Представља будућност радиолошке дијагностике, јер пружа
лекарима да “завире” унутар човека без класичног оперативног отварања.

Неинвазивна и нешкодљива тенхика, међутим понекад неугодна пацијентима

којима смета јак пулсирајући звук апарата, који је последица градијената. Сам преглед
траје 15-45 минута, током којих пацијент би требало да буде потпуно непомичан.

Заснива се на примени јаког хомогеног магнетног поља и савремене рачунарске

техника, па самим тим представља минијатуран радиолошки информациони систем.

Служи за визуелизацију и дијагностику, анатомских, морголошких и

функционалних стања органа људског тела. Пружа преглед ЦНС-а, грудног коша,
абдомена, мале карлице, екстремитета, жучних путева, крвних судова, зглобова и дојке
и др.

Контраиндикације за снимање апаратом магнетне резонанце јесу предмети од

метала или других материјала који имају магнетна својства. Контраиндиковано је
слати пацијента на преглед магнетном резонанцом који има пејсмејкер, метална страна
тела, импланте, протезе, пацијети који су оперисали мождане анеуризме помоћу старог
принципа штипаљки, пацијенти са вештачким талисцима срца, пумпама и
клаустрофобичне особе и др.

Магнетска резонанца захтева стручан кадар и адекватно знање медицине,

физике, информатике и других грана при медицини. Представља само једну од карика
савременог радиолошког информационог система. Са развојем рачунарске опреме, за
очекивати је напредак и побољшање постојећих секвенци и појаву нових.

10
 Литература

Бабић Р., Р., Бабић, С., Марјановић, А., Павловић М., Д., Павловић, М.,
Станковић-Бабић, Г.(2014). Магнетна резонанца, Медицински факултет Унивезитета у
Нишу. Очитано 15.05.2023.
Доступно на https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0352-7786/2014/0352-
77861402121B.pdf

Милетић, Д., Франко, А., Петрановић, Д., Мазур-Грбац, М., Кукић-Брусић, С.,
Мендрила, И.(2006). Магнетска резонанца у осликавању људскога тела. Медицина.
Очитано 15.05.2023.
Доступно на https://www.unirepository.svkri.uniri.hr/islandora/object/medri:1985/
datastream/FILE0/download

Висковић, П.(2018). Магнетна резонанца у сувременој неурорадиологији,

Докторска дисертација. Очитано 15.05.2023.
Доступно на https://sveznalica.zvu.hr/islandora/object/zvu:2159

11