BEOGRADSKA AKADEMIJA POSLOVNIH I UMETNIČKIH

STRUKOVNIH STUDIJA

Studijski program: Porezi i carine

Predmet: Poznavanje robe

SEMINARSKI RAD
Tema: Parfimerijski proizvodi i sapuni i deterdženti

Profesor: Student:
Aleksandar Stanković Milica Stepanović 2E1/0181/18

Beograd, 2021.

1
Contensts
1.PARFIMERIJSKI PROIZVODI...............................................................................................................2
1.1. KOZMETIČKI PREPARATI............................................................................................................3
1.2. DEKORATIVNA KOZMETIKA......................................................................................................4
1.3. ZANIMLJIVOSTI O ISTORIJI PARFEMA.....................................................................................5
2. SAPUNI I DETERDŽENTI.....................................................................................................................6
2.1.DETERDŽENTI.................................................................................................................................7
2.2. ZANIMLJIVOSTI O SAPUNIMA...................................................................................................9
3.ZAKLJUČAK.........................................................................................................................................11
4.LITERATURA........................................................................................................................................12

2
1.PARFIMERIJSKI PROIZVODI

Parfemi su rastvori mirisnih materija u etil-alkoholu. Pripremljene mirisne komponente se

rastvraju u 96%-tnom alkoholu, razblažuju vodom i ostavljaju da doziraju. Parfemi dobijaju
nazive prema poreklu, ali često imaju i fabrički zaštićene žnazive svetskih proizvođača. Kvalitet
parfema se određuje samo na osnovu postojanosti mirisa. Ocena prijatnosti je subjektivna, i ne
može se uzeti kao merilo kvaliteta.

Kolonjske vode su razblaženiji rastvori sa manjim sadržajima mirisne komponente. Mogu se

podeliti na toaletne sa 1,5% mirisne komponente u 65%-tnom alkoholu, i dezinfekcione, sa 0,5%
mirisne komponente u 40%-tnom alkoholu.

Dezodoransi su složene mešavine u obliku tečnosti, praha, štapića, losiona ili krema. Sadrže
izvesnu količinu mirisne komponente koja se postepeno oslobađa.

3
1.1. KOZMETIČKI PREPARATI

Kozmetički preparati imaju višestruku namenu, pa ih zato ima više vrsta.

Preparati za negu kože koriste se da bi koži nadoknadili izgubljenu vlagu i masnoću i održali
njenu normalnu kiselost. Oni, takođe, stimulišu biološke procese razmene materije, normalizuju
funkciju lojnih žlezda i otklanjaju manje nedostatek kože.

Dejstvo preparata zavisi, od masne komponente koja je skoro uvek mešavina. Kreme za negu
kože mogu biti: masne, hranljive, vitainske, hidrantne, polumasne, terapijske, zaštitne, kao i
kreme za čišćenje kože.

Kreme za kožu starijih osoba ili za suvu kožu sadrži, pored već pomenutih sastojaka, i pčelinji
vosak, lanolin, kakao, maslac ili mleč, kolagen i vitamine A, D, F, B6 i B12.

Zaštitna krema ima različit sastav – u zavisnosti od namene. Krem koje štite kožu pri sunčanju
sadrže od 15 do 30% ulja i izvesnu količinu silikona ili manju količinu cink-oksida i talka. Krema
koja štiti pri radu sa nečistim materijama ima uvek kao nosač neku silikonsku mast ili voskove,
vodu i glicerin. Mleko za skldanje šminke je obično je na bazi mineralnog ulja, sa dodatkom
nekog deterdženta i antiseptika.

4
1.2. DEKORATIVNA KOZMETIKA

Kao sredstva za ulepšsavanje koriste se mnogi preparati. Neki od njih se nanose na kožu, oči,
obrve, trepavice, nokte na nogama i rukama, a neki se koriste kao sredstva za negu i bojenje kose,

Ruževi su mešsavine voskova i viših alkohola u koje se uvek dodaju sledeće komponente: boja
(1-5%), punila, pigmenti, ulja i kozervansi. Mogu biti u obliku stika, olovke ili kreme.

Puderi se razlkuju po sastavu u zavisnosti od namene. Dekorativni pudeti imaju drugačiji sastav
od pudera za negu beba. Osnovne komponente su titan-dioksid, cink-oksid, i pirinčani skrob i
talk. Prodaju se u prahu, stiku, kao kremovi ili kao tečni puderi.

Šminka za obraze, očne kapke i obrve po sastavu slični ruževima. Razlikuju se samo po dodatim
bojama i pigmentima.

Lak za nokte se obično pravi na bazi nitroceluloze koja je rastvorena u smesi rastvarača. U
lakove se dodaju boje , sedef i plastifikatori.

Nega kose podrazumeva korišćenje više različitih proizvoda. Šamponi za pranje kose izrađuju se
na bazi deterdženta, sa tačno definisanim svojstvima. Složenog sastava su sredstva za beljenje
kose, kao i za kratkotrajno ili dugotrsjno bojenje kose. Dele se prema sastavu i poreklu boja.

Toaletni preparati za ličnu higijenu obuhvataju sredstva za negu zuba i usta, za brijanje i negu
posle brijanja, kao i kompletnu dečiju kozmetiku.

5
1.3. ZANIMLJIVOSTI O ISTORIJI PARFEMA

 Poreklo parfema:
Postoje različite teorije o poreklu parfema, ali najčešće se pominje Mesopotamija, Persija i Egipat
kao prvi proizvođači parfema u svetu. U Egiptu, pre skori 4000 godina, ljudi su koristili miris u
mnogim prilikama. Egipćani su imali čak i boga parfema po imenu Nefertum. Persijanci su
takođe voleli miris parfema i koristi li su ga kao simbol političkog statusa. Umeće parfema
postaje popularno širom sveta 1190. godine kada je parfem došao u Pariz, rascvetao se u
ogromnu industiju kakvu danas pozanjemo.

 Prvi parfem na svetu:

Značenje i status parfema se različito razvijao u različitim zemljama, tako da je bilo mnogo vrsta
mirisa koje su se smatrale parfemima mnogo pre nego što je uvede prvi moderan parfem. Ali,
Mađari su konačno uveli parfem kao moderan miris za svaki dan, napravljen od mirisnih ulja
mešanih u alkoholnom rastvoru. Prvi parfem se ekskluzivno lično upotrebu bio je za kraljicu
Elizabetu iz Mađarske i postao poznat širom Evrope kao Mađarska vodica. U ovom mirisu
uglavnom dominiraju prirodni sastojci kao što su ruzmarin i majčina dušica.

 Najksuplji mirisni sastojci na svetu:

Najfiniji i najskuplji parfemi su napravljeni od čistih ulja, mešsavine koncentrovanih, visoko
aroatičnih i uljanih smeša ekstrahovanih iz biljaka i određenog cvća. Prirodni sastojci su
najskuplji jer su obično veoma retki, izuzetno teški za dobijanje. Najznačajniji sastojci na svetu
su jasmin, bugarska ruža, oud, mošus i iris. Najskuplji sastojak na svetu je Ambergris, supstanca
koja se proizvodi u digestivnom sistemu ribe glavate ajkule.

6
2. SAPUNI I DETERDŽENTI

Sapuni su sredstva koja se još od davnina koriste za pranje, tj. uklanjanje nečistoća sa kože i
tekstila. Ovo svojstvo sapuna proističe iz specifične građe njihovih molekula. Materije kao što je
sapun nazivaju se površinski aktivne materije ili tenzidi.

Sapuni se dobijaju na dva načina. U oba slučaja koriste se iste sirovine- i osnovne i pomoćne.
Suština procesa sastoji se u tome da se iz masti ili ulja biljnog, odnosno životinjskog porekla
izdvoje masne kiseline koje su, potrebne u proizvodnji sapuna. Masne kiseline sa alkalijama
grade soli koje se nazivaju sapuni. U proizvodnji sapuna se kao alkalije upotrebljavaju natrijum-
hidroksid (NaOH), natrijum karbonat (Na2CO3) i kalijum-karbonat (K2CO3).

Kontinualni postupak je bolji jer omugućuje veću kontrolu količine sirovina i njihovog trošenja,
pri čemu se dobija sapun tačno određenog sastav. Prvo se odvajaju masne kiseline, zatim se
prečišćavaju, pa tek onda dovode u kontakt sa potrebnom količinom alkohola.

Kvalitet sapuna, osim načina dobijanja, zavisi od vrste korišćenih sirovina. Masne kiseline, koje
imaju nezasićene veze, sa kalijum.higroksidom grade sapune mekane konzistencije, a ostale
masnoće sa natrijumovim bazama grade standardne čvrste sapune. Kvalitet sapuna zavisi i od
vrste upotrebljene masnoće. Veoma su cenjeni od palmovog i kokosovog ulja, lanolina, loja,
koštane masti.

Mekani sapuni (mazivi) dobijaju se od jeftinijih sirovina (sojino ili laneno ulje) i kalijum-
hidroksida. U zavisnosti od kvaliteta sirovina ovi sapuni mogu biti žućkasti, žuti ili zelieni. Da bi
se poboljšao njihov kvalitet dodaje se kalofonija, kreda ili kaolin.

7
Toaletni sapuni se izrađuju od najkvalitetnijih sirovina u kontrolisanom procesu proizvodnje.
Poželjno je da imaju neutralnu reakciju kako ne bi iritirali kožu. Podvrste toaletnih sapuna su:
providni glicerinski sapun, šupljikavi plivajući sapun, medicinski sapun sa dodatkom lekovitih ili
dezinfekcionih materija.

2.1.DETERDŽENTI

Deterdženti su organske materije čiji su molekuli slični molekulima sapuna, pa se takođe koriste
kao sredstva za pranje. Imaju, međutim, niz prednosti u odnosu na sapune. Mogu se
upotrebljavati u tvrdoj vodi jer sa kalcijumom i magnezijumom grade jedinjenja koja se
rastvaraju u vodi. Upotrebljavaju se čak i u morskoj vodi ili kiseloj sredini.

U sasatv deterdženta ulaze osnovne i pomoćne sirovine. Osnovne sirovine su sami deterdženti-
tenzidi. Retko se koristi samo jedna vrsta tenzida. Obično su to smese an jonskih i nejonskih
preparata. Kao pomoćne sirovine dodaju se sredstva koja omekšavaju vodu, pojačavaju pranje i
uklanjanje nečistoće, a nazSivaju se bilderi.

Najviše se proizvode an jonski tenzidi, i to kao praškasti proizvodi, a najveću potrošnju imaju an
jonski tenzidi u obliku sulfata i sulfonata. Polazne sirovine za njihovo dobijanje su petrolejske
frakcije nafte, odnosno određeni proizvodi koji se iz njih izdvajaju.

Sulfati se dobijaju od masnih alkohola i sumpor.trioksida. Dobijeno jedinjenje se tretira

natrijum.hidroksidom i tako nastaje tenzid sa strukturom alkil sulfata.

Praškasti oblik deterdženta sa svim navedenim dodacima dobija se mešanjem samog tenzida u
obliku paste sa ostalim dodacima koji su u obliku kristala ili praha.

Osnove grupe deterdženta su:

o sredstva za pranje

8
 o pomoćna sredstva za pranje
o sredstva za čišćenje.

Sredstva za pranje proizvode se u više varijanata- kao prahovi i tečnosti, za domaćinstvo ili
industriju. U ova svojstva spadaju deterdženti za pranje posuđa i tekstila, sredstva za kupanje i
sintetičkih sapuna.

Pomoćna sredstva za pranje koriste se u predpranju za olakšavanje kvašenja i uklanjanje mrlja, a

u završnom delu pranja- za omeksavanje i osvežavanje rublja.
Sredstva za čišćenje se koriste u domaćinstvu i u ugostiteljstvu za pranje i čišćenje raznih čvrstih
površina.

Prilikom proizvodnje sapuna i deterdženta na savremeni način naročito se vodi računa o tome da
ova sredstva imaju sposobnost biorazgrađivanja. Veliki procenat deterdženata u otpadnim
vodama mogao bi da nanese ogromnu ekološku štetu čovekovoj okolini. Zato se od proizvođača
zahteva da biorazgradivost an jonskih deterdženata bude 90%, a nejonskih- bar 80%.

9
2.2. ZANIMLJIVOSTI O SAPUNIMA

Sapu je prvi kozmetički proizvod koji je dobio posebnu ambalažu, a revoluciju u pakovanju uvela
je poznata svetska firma “Proktor end Gembl”, kada je pre nekoliko decenija prvi put upakovala
jednako sečene komade sapuna u identičnu ambalažu.

Prva reklama na svetu napravljena je za sapun.

Kokosove ulje stvara najbolju penu, dok dodatak maslinovog ulja garantuje bolji kvalitet i duže
trajanje sapuna.

Tri četvrtine, koja se godišnje ulovi koristi se za prehranu, a ostatak za proizvodnju sapuna.

Saznanja o korišćenju sapuna stara su preko 5000 godina.

10
3.ZAKLJUČAK

Parfemi su rastvori mirisnih materija u etil-alkoholu. Pripremljene mirisne komponente se

rastvraju u 96%-tnom alkoholu, razblažuju vodom i ostavljaju da doziraju. Parfemi dobijaju
nazive prema poreklu, ali često imaju i fabrički zaštićene žnazive svetskih proizvođača.

Preparati za negu kože koriste se da bi koži nadoknadili izgubljenu vlagu i masnoću i održali
njenu normalnu kiselost. Oni, takođe, stimulišu biološke procese razmene materije, normalizuju
funkciju lojnih žlezda i otklanjaju manje nedostatek kože.

Sapuni su sredstva koja se još od davnina koriste za pranje, tj. uklanjanje nečistoća sa kože i
tekstila. Ovo svojstvo sapuna proističe iz specifične građe njihovih molekula. Materije kao što je
sapun nazivaju se površinski aktivne materije ili tenzidi

Deterdženti su organske materije čiji su molekuli slični molekulima sapuna, pa se takođe koriste
kao sredstva za pranje. Imaju, međutim, niz prednosti u odnosu na sapune. Mogu se
upotrebljavati u tvrdoj vodi jer sa kalcijumom i magnezijumom grade jedinjenja koja se
rastvaraju u vodi

11
4.LITERATURA

1.”Poznavanje robe”, Vesna Miladinović; Aleksandar Stanković. Beograd, 2018.

2. https://wannabemagazine.com/parfemi-kroz-istoriju/
3.https://opusteno.rs/zanimljivosti-f19/zanimljivosti-o-sapunu-t26248.html

12