Preparati za ličnu higijenu

U preparate za ličnu higijenu ubrajaju se sredstva za pranje i čišćenje kože,

sredstva za kupanje, sredstva za održavanje higijene usne duplje, to jest sapuni,
šamponi, paste i vode za usta.

U procesu čišćenja tela učestvuje koža. Mikroflora kože razgrađuje organske

sastojke na njoj. Kosa se sama od sebe čisti opadanjem starih vlasi i obnavljanjem
novim vlasima. Pljuvačka u usnoj duplji sadrži specifičnu mikrofloru koja
razgrađuje patogene bakterije i ostatke hrane.

Ovi faktori predstavljaju fiziološko čišćenje.

Sapuni

-Su soli neorganskih (NaOH i KOH) ili organskih baza (monoetanolamin,

dietanolamin, trietanolamin) i viših masnih kiselina (stearinska, palmitinska,
oleinska, miristinska).

Alkalni sapuni predstavljaju soli jakih baza i slabih kiselina. I u vodenim

rastvorima hidrolizuju tj. reaguju sa jonima vode dajući bazne jone zbog čega
vodeni rastvori tih sapuna reaguju alkalno.

Zavisno od toga da li su nastali neutralizacijom sa alkalnim hidroksidima ili

aminski bazama, ph vrednost rastvora kreće se u granici od 7,5 do 10. Niži ph
imaju aminski sapuni.

Sapuni se u prometu nalaze kao: obični,toaletni, medicinski, a mogu biti u

čvrstom, tečnom stanju i prahu.

Obični sapuni namenjeni su za pranje. Oni su bez specifičnih dodataka koji se

dodaju toaletnim sapunima.

Medicinski sapuni upotrebljavaju se kao podloge lekovitih supstanci. Lekoviti

medicinski sapuni sadrže uz alkalne soli viših masnih kiselina i lekovito sredstvo.
Kao podloge lekova za specijalnu primenu koriste se sapuni u čvrstom (natrijumovi
sapuni) u mekom stanju (kalijumovi).
Toaletni sapuni su izrađeni od natrijum-karbonata sa višim masnim kiselinama i
specijalnim dodacima kao što su palmino ulje, kokosovo ulje i ulje od kikirikija.
Zahteva se da reaguju približno neutralno ( pH oko 7) da se rastvaraju u vodi,
dobro pene, da su čvrstog i stalnog oblika, prijatnog mirisa i lepog dizajna.

U sastav toaletnih sapuna mogu se dodati sredstva za modifikovanje osnovnih

svojstva sapuna. U te svrhe mogu se dodati premašćujuća sredstva koja imaju
zadatak da smanje odmašćujuće dejstvo sapuna i u te svrhe koriste se lanolin i
više masni alkoholi.

Da bi se postigao privlačan izgled dodaju se optički ispunjivači, na primer titan-

dioksid koji daje sapunu belinu i omogućava ravnomernu disperziju boja.

Mirisi koje koji se dodaju sapunima ne smeju izazivati alergijske reakcije, oni se
dodaju u količini od 0,5 do 3% a može se dodati i više od tri za specijalne toaletne
sapune.

Sapuni se prave na dva načina:

1. Hidroliza masti i ulja sa alkalijama

2. Neutralizacija čistih više masnih kiselina sa alkalnim karbonatima

Pri izradi sapuna prvom metodom kao sporedni produkt javlja se glicerin koji
uslovljava mekšu konzistenciju sapuna, zbog toga se on kada se žele čvrsti sapuni
odstrani postupkom isoljavanja pomoću natrijum hlorida.

Izrada sapuna može se podeliti u nekoliko faza. Faza saponifikacije, to jest izrade
sapunske mase, usitnjavanje sapunske mase, sušenje, dodavanje aktivne i
mirisne materije i formiranje sapuna. Čuvaju se na suvom mestu zaštićenom od
svetlosti.

Osim navedenih sapuna alkalnih metala u kozmetici se upotrebljavaju i sapuni

zemljoalkalnih metala kao što su magnezijum, kalcijum i cink koji su praškaste
materije i upotrebljavaju se u izradi kozmetičkih pudera jer poseduju niz dobrih
osobina koje se zahtevaju u formulaciji tih preparata.

Kvalitet dobrog sapuna zavisi od toga da li se saponifikacija odvijala do kraja kao i

od ph vrednosti izrađenog sapuna. Smatra se dobrim sapun sa neutralnim ph
vrednosti.

Sapun ima višestruku primenu. Primenjuje se za održavanje čistoće kože, kao

nosilac lekovitih materija u izradi kozmetičkih emulzija i drugih preparata, gde ima
ulogu površinski aktivne materije odnosno emulgatora.

Ako se koristi kao sredstvo za pranje, mana im je što u tvrdoj vodi slabije peru
zbog stvaranja nerastvornih zemljoalkalni sapuna koji se talože u vodi. Ova mana
se otklanja dodatakom kompleksona- sredstva koje sprečava taloženje
zemnoalkalnih sapuna.

Sapun kao nosilac lekovite supstance omogućava bubrenje površina kože čim
pospešuje intenzivnije delovanje leka. Umesto sapuna, kao sredstvo za pranje i
čišćenje koriste se danas i preparati u obliku šampona.

Šamponi

Veliki napredak u izradi ovih preparata postignut je zahvaljujući razvoju površinski

aktivnih materija i njihovim svojstvima da mogu prati i odstranjivati nečistoće sa
tela.

Ovi preparati sem što se koriste za pranje kose i odstranjivanje nečistoća sa

temena glave, primenjuju se i za pranje tela i to u obliku praškova, krema i
viskoznih tečnosti.

Šamponi moraju posedovati niz dobrih svojstava koje neće štetno delovati na kožu
i njene adnekse. Šamponi moraju da imaju sledeća svojstva da bi ispunili svoju
namenu:

1. Da dobro emulguju

2. Da omekšaju vodu za pranje

3. Da lako pene

4. Da im je pena stabilna u tvrdoj i mekoj vodi i u prisustvu sapuna

5. Ne smeju biti toksični

6. Treba da su prijatnog mirisa i pogodne konzistencije

Sirovine koje se upotrebljavaju za izradu šampona mogu biti anjonskog,

katjonskog, nejonskog i amfoternog karatktera.

Pod sirovina anjonskog karaktera upotrebljavaju se alkil-sulfati kao što su

natrijum lauril sulfat koji su kondenzacioni proizvodi viših masnih i amino
sulfonska kiselina.

Od sirovina katjonskog karaktera koriste se sapamin. Sapamini se nazivaju i kiseli

sapuni jer u vodenim rastvorima reaguju slabo kiselo i zbog tog svojstva pogodne
su za slučajeve u kojima se ne zahteva bazni karakter šampona. Iz ove grupe
koriste se kvartarne amonijum baze, naručito u preparatima za ispiranje kose
posle pranja jer imaju svojstva da neutrališu elektricitet kose. Osim toga, neki
predstavnici ove grupe koriste se kao antiseptici u preparatima za ličnu higijenu.

Nejonske površinski aktivne materije kao sirovina za izradu šampona imaju

primenu u kombinaciji sa anjonskim i katjonskim aktivnih materijama. One
pomažu stvaranju pene i stabilizuju je. Od njih se u šamponima za pranje kose
koriste dietanolamin kaprinske i laurinske kiseline.

Za izradu šampona, pored tenzida različitih svojstava, koriste se razni aditivi, a za

premašćivanje i kondicioniranje koriste se lanolin i njegovi derivati, hidrolizati
belančevina (kolagena) i derivati lecitina. Ova sredstva štite dlaku od
odmašćivanja i čine je mekom, glatkom i sjajnom.

Kao stabilizatori pene,u šamponima koriste se alkohol-amidi masnih kiselina i

masni alkoholi u koncentraciji od 1 do 2%.

Kao sredstvo za zgrušavanje dodaje se najčešće natrijum-hlorid. Ova so se ne

koristi u šamponima za bebe jer draži oči. Pored toga kao zgrušnjavači se mogu
koristiti i neki tenzidi.

Za krem šampone koriste se natrijum-alginat i hidroksietil-celuloza.

Za zamućivanje šampona koriste se stearati glicerola, magnezijuma, kalcijuma i

cinka, stearinska kiselina i cetil alkohol.
Kompleksoni imaju značajnu ulogu jer sprečavaju nepovoljno dejstvo kalcijum i
magnezijum jona iz tvrde vode, u te svrhe koriste se EDTA.

Kao konzervansi u šamponima koriste se formaldehid, paradeni?, I fenil-merkuri

jedinjenja.

Kao mirisi najčešće se koriste prirodne i sintetske esencije kao geraniol i citronelol.

U izradi šampone koriste se i posebni aditivi kao što su antioksidansi. Za korekciju

pH dodaju se kiseline ili baze, a za zaštitu od sunca uv filteri. Kao aktivne materije
u šamponima se koriste ekstrakti breze, kamilice, arnike, kestena, žalfije i
hidrolizati proteina, kolagena i elastina, koji poboljšavaju sjaj kose i daju joj
punoću, stvaraju zaštitni film i doprinose strukturi oštećene kose.

Posebnu grupu predstavljaju Perl supstance koje daju sedefasti sjaj šamponima.

Šamponi deluju tako što poboljšava kvašenje kože i kose (smanjenje površinskog
napona ili vode i nečistoća sa kože i kose) a zatim dovode do dispergovanje
nečistoća. Dobro formulisan šamponi ne deluju na potpuno odmašćivanje.

Šamponi se najčešće klasifikuju prema obliku i nameni. Prema obliku šamponi se

dele na tečne (bistra i zamućenje), krem, gel šampone, aerosol i suve šampone.
Prema nameni šamponi se dele na šampone protiv peruti , blage šampone, kolor
šampone, kondicionere i šampone sa raznim bioaktivni materijama.

Perut je estetski problem koji se odlikuje pojavom deskvamacija orožalog keratina

na površini glave. Šamponi protiv peruti pored delovanja na sprečavanje
proliferacije ćelija imaju i blag keratolitički efekat čime se pojačava njigovo
dejstvo.

Osnovni sastojci šampona protiv peruti su površinski aktivne materije, najčešće

kombinacija anjonskih i amfoterni, antiprut supstance cink i magnezijum piriton.
Sumpor i salicilna kiselina kao baktericidi kvaternarni amonijum jedinjenja i
usninska kiselina, timol i heksahlorofen. A kao antipiritansi mentol.

Kao konzervansi najčešće se koriste parabeni, a od zgušnjivača natrijum-hlorid.

Blagi šamponi podrazumevaju takvu formulaciju preparata koje će imati blago

odmašćujući efekat i koji neće dražiti sluzokožu očiju. Blagi šamponi mogu biti
namenjeni istovremeno za pranje kose i tela.

Za izradu blagih šampona od površinski aktivnih materija se koriste amfo tenzidi

kao što su kondenzati proteina i masnih kiselina čija je odlika da ne iritiraju kožu i
sluzokožu i da nemaju jak odmašćujući efekat.

Šamponi za suvu kosu sadrže sredstva za premašćivanje.

Kolor šamponi sadrže razne boje i služe za nijansiranje kose.

Kondicioneri se od ostalih razlikuju po tome što sadrže supstance koje sprečavaju

posledice odmašćujućeg dejstva tenzida.

Kao sredstva za suzbijanje lepršanja kose ovi šamponi sadrže odgovarajuću   

koncentraciju katjonskih tenzida koji sa anjonskim grade neutralne soli.
Primenjuju se najčešće za ispiranje kose

Šamponi sa raznim bioaktivnim materijama kao dodatak sadrže lecitin, lanolin,

biljne ekstraket    i hidrolizate proteina.

Preparati za kupanje

Osim sapuna i šampona, danas se kao preparati za kupanje koriste i soli, ulja i
puderi.

Soli za kupanje mogu biti izrađena u obliku Praha ili kristala.Najčešće su u

kristalnom obliku. Ove soli treba da omekšaju vodu. Boje se i parfimišu, a mogu
da sadrže i supstance koje deluju osvežavajuće izazivaju ći šumeći efekat i
stvarajući penu. Ovi preparati ne čiste kožu.

Kao omekšivači vode deluju karbonati i bikarbonati alkalnih metala natrijuma i

kalijuma.

Natrijum-hlorid služi kao nosač boje i parfema.

Efervescentne soli za kupanje sadrže i manje količine organskih kiselina.

Prilikom rastvaranja ovih soli u vodi , organske kiseline deluju na karbonata i

bikarbonate iz kojih oslobađaju ugljen-dioksid koji izaziva šumeći efekat pri čemu
se stvara pena.

Ulje za kupanje- Blago zamašćuju kožu i parfimišu vodu

Puderi za kupanje

Su preparati koji se primenjuju posle kupanja. Imaju ulogu da posle kupanja

apsorbuju vlagu sa kože, da kožu parfimišu i da joj daju glatkoću. Kao osnovna
sirovina za izradu ovih pudera upotrebljava se talk, magnezijum karbonat, koji
služi kao fiksator parfema.

U sastav ulaze cink oksid i tritan dioksid.

Preparati za negu usne šupljine i čišćenje zuba

Vode za usta

Ovi preparati koriste se za opštu negu usne šupljine. Obično su to vodeni i

alkoholni rastvori etarskih ulja, aktivnih supstanci i boja.

Kao rastvarač koriste se etanol kojem se mogu dodati solubilizatori da bi

omogućili rastvaranje etarskog ulja.

Od etarskih ulja upotrebljava se etarska ulja Anisa, menge, eukaliptusa i kamilice,

to jest ulja sa dezinfekcionom i dezodoransom primenom.

Voda za usta često sadrže različite ekstrakt taninskih droga. Od antiseptika koriste
se benzoeva kiselina, hlora benzoeva kiselina, estri hidroksi benzen ove kiseline.

Vodi za usta dodaju se i korigensi ukusa kao što su saharin i natrijum ciklamat, za
bojenje se upotrebljava karamel boje biljnog porekla i neke od sintetskih boja.

Izrađuju se u koncentrovanom stanju a primenjuju razblaženi vodom.

Paste za zube

Osnovna funkcija je da uklanjanju ostate hrane I ostale naslage sa zuba I usne

šupljine, kao I neugodne mirise I da sprečava rast kamenca.
Pod zubnom pastom podrazumevaju se preparati čvrste ili polučvrste
konzistencije, koja je smesa abrazila, vezivnih, vlažećih sredstava za stvaranje pene
uz dodatak korigensa, konzervansa, antiseptika, boja I drugih pom mat.

Paste se prema nameni mogu podeliti na higijenske I medicinske.

Praškovi za čišćenje zuba

Osnovu ovih praškova čine Ca I Mg Karbonat. Njima se dodaju peneća sredstva,

dezinficijensi I korigensi ukusa (Saharin).

Preparati za čišćenje zubnih proteza

Njihova svrha je da uklone ostatke hrane I sterilišu proteze kako one ne bi bile
uzrok neprijatnog daha I zapaljenja desni.

Sastoje se od 3 komponente:

 Okisdacionog sredstva, koje deluje I dezinficijentno (Na perborat, Na

hipohlorid)

 Elektrolita (NaCl)

 I Bazne komponenete (Na tri fosfat)

Osim osnocnih supst, ovi prep sadrže I PAM kao solubilizatore, aromu I boje.

Najčešće se proizvode u obliku praškova I tableta, kao stabilnije forme, I u

obliku rastvora.

Praškovi I tbl su lako rast u vodi u kojoj se potapa proteza.

Prilikom rastvaranja praška ili tbl, oslobađa se kiseonik u obliku mehurića koji
mehanički deluju na uklanjanje naslaga I ostataka hrane.