Argan (Argania spinosa (L.

) Skeels, Sapotaceae)

INCI: ARGANIA SPINOSA KERNEL OIL

Namena: suva, zrela i ispucala koža, pakunzi za kosu i nokte, ulja, balzami i
kreme
Lekovitost: esencijalna linolna kiselina, steroli
Ulje argana je postalo sinonim za negu suve kože. Dolazi iz severne Afrike, a
dobija se iz semenke ploda koji podseća na maslinu. Tradicionalno se koristio
za negu suve kože i kože beba. Blago je neugodnog mirisa, odlično se kombinuje
sa biljnim uljima ploda divlje ruže, badema i kajsije, pšeničnih klica, eteričnim uljima
bušina, ruže, palmarose, semenki šargarepe.. Od njega se izrađuju ulja za kožu,
kao i hranjive kreme. Dodaje se i u uljna pakovanja za negu kose, i zajedno sa
ricinusom u pakovanja za nokte.
Sadrži 10‐15% palmitinske kiseline, 45‐5% oleinske kiseline, 28‐36% linolne
kiseline. Od fitosterola sadrži spinasterol i shotenol koji čine preko 70% ukupnih
fitosterola.
Avokado (Persea americana Mill., Lauraceae)

INCI: PERSEA GRATISSIMA OIL

Namena: lako se upija, nega za sve tipove kože
Lekovitost: esencijalna linolna kiselina, steroli, lecitin
Avokado je vrlo prijatno ulje koje lako prodire u kožu i čini je
mekom, zelenkaste je boje, često je i mutno. Može imati
intenzivan miris po avokadu ili relativno lagan i ugodan miris,
sve zavisi od proizvođača. Neguje sve tipove kože, no uglavnom se
koristi za negu mešovite kože. Zanimljivo je ulje za proizvodnju krema
i mleka za telo, kao i uljnih pakovanja za kosu. Kombinuje se dobro
sa eteričnim uljem ruzmarina hemotip verbenon.
Sadrži 7‐32% palmitinske kiseline, 2‐13% palmitoleinske kiseline,
36‐80% oleinske kiseline i 6‐18% linolne kiseline. Od fitosterola
sadrži veću količinu beta‐sitoserola (preko 70mg/100g).
BADEM (Prunus dulcis Mill. D.A. Webb, Rosaceae)

INCI: PRUNUS AMYGDALUS DULCIS OIL, PRUNUS AMYGDALUS

AMARA KERNEL OIL
Namena: nega svih tipova kože, vrlo blago i fino ulje
Lekovitost: esencijalna linolna kiselina, steroli
Bademovo ulje je klasik među kozmetičkim uljima, pogodno za sve
tipove kože, lepo se upija. Jedno je od najboljih ulja za
masažu. Izuzetno je ulje za emulzijske sisteme ili kao glavni
nosač u kojm se otapaju eterična ulja te druga, skuplja biljna ulja.
Odlično je ulje i za bebe, pogotovo u kombinaciji sa uljem pšeničnih
klica. Bogato je oleinskom i linolnom kiselinom, a hladno ceđeno ulje
sadrži i voskove te cijanogena jedinjenja koji i daju diskretan miris na
bademe.
Sadrži se 62‐86% oleinske kiseline i 20‐30% linolne kiseline.
Boražina (Borago officinalis L. Boraginaceae)

INCI: BORAGO OFFICINALIS SEED OIL

Namena: lek za kožu, za suvu kožu, kod raznih upalnih bolesti kože
Lekovitost: γ-linolenska kiselina (GLA)
Ulje boražine, uz noćurak, jedno je od najlekovitijih biljnih ulja. Zbog
sadržaja protivupalne gama ‐ linolenske kiseline, vraća balans između
proupalnih i protivupalnih medijatora u organizmu. Koristi se kod
psorijaze i seboreje, kod suve kože, kao i za intenzivno hranjenje
kože. Obično se koristi oralnim putem u dozi od 1 kafene kašičice
nakon obroka dva puta dnevno. Spolja se obično kombinuje sa uljem
ploda divlje ruže, jojobom i uljem pulpe vučijeg trna.
Sadrži 14‐20% oleinske kiseline, 35‐42% linolne kiseline te
najmanje 20% gama‐linolenske kiseline. Sadržaj gama linolenske
kiseline veći je nego kod ulja noćurka.
Grožđe, seme (Vitis vinifera L, Vitaceae)

INCI: VITIS VINIFERA SEED OIL

Namena: nega masne i mešovite kože, ispucalih kapilara, hranjive
kreme za svakodnevnu upotrebu
Lekovitosti: tokoferoli, linolna kiselina, fenolni spojevi
Ulje semenki grožđa jedno je od temeljnih ulja koje se koristi za
negu masne i problematične kože.
Sadrži 13‐40% oleinske i 40‐74% linolne kiseline, a ora biti
hladno ceđeno ulje, jer je deo ulja na tržištu dobijen ekstrakcijom
organskim otapalima.
Crni kim (Nigella sativa L, Ranunculaceae)

INCI: NIGELLA SATIVA SEED OIL

Namena: antialergijsko ulje, protivupalno.
Lekovitost: timokinon
Ulje crnog kima (crnog kumina) dugo je bilo nepoznato kod nas, iako se
njegova lekovitost koristila još u starom Egiptu. Bogato linolnom
kiselinom, tajna njegove lekovitosti je u timokinonima koji potiču iz
eteričnog ulja otopljenog u biljnom ulju. Oralnim putem se uzima u dozi od
1/2‐1 kafene kašičice 1‐2x dnevno nakon obroka.
Koristi se i u kozmetici kao protivupalno ulje. Ulje crnog kima na našem
tržištu je uglavnom je iz istočne Evrope. Videli smo kako i takva ulja imaju
vrlo
visoke koncentracije aktivnih supstanci, a ne samo ulje iz Egipta. N
e treba ga brkati sa eteričnim uljima kima (Carum carvi) i kumina
(Cuminum cyminum).
Jojoba (Simmondsia chinensis, (Link) C.K. Schneid.,
Simmondsiaceae)
INCI: SIMMONDSIA CHINENSIS SEED OIL
Namena: svestrano ulje, odnosno vosak, za ulja i kreme za suvu, normalnu i
masnu kožu. Nega usana. Maske za lice. Nosač za uljne parfeme.
Lekovitost: voskovi
Mnogima je već poznato kako jojoba nije ulje, već u njegovom
sastavu dominiraju voskovi. Jojoba je univerzalno ulje. Štiti od
isušivanja pa je dobar kod suve kože, a reguliše lučenje sebuma i
time pomaže kod masne i mešovite kože. Obično se meša s drugim
uljima, jer je samo ulje jojobe više zaštitno, a manje hranjivo. Jojoba
je vrlo stabilno ulje i teško užegne, podnosi zagrevanja i zato se
koristi kao nosač u prirodnim parfemima. Koristi se u pakovanjima za
kosu i nokte. Jedno je od temeljnih ulja u prirodnoj kozmetici.
Konoplja (Cannabis sativa ssp. sativa, L, Cannabaceae)

INCI: CANNABIS SATIVA SEED OIL

Namena: za suvu kožu, tretmane protiv bora, kao kozmetika i kao zdrava hrana
Lekovitost: α-linolenska kiselina, γ-linolenska kiselina
Ulje je izuzetno bogato alfa ‐ linolenskom kiselinom, kao i ulja lana i
oraha, a uz to sadrži i gama ‐ linolensku kiselinu kao ulje noćurka i
boražine. Koristi se za suvu i zrelu kožu i u tretmanu manjih
nepravilnosti kože i bora. Kombinuje se sa eteričnim uljima bušina i
tamjanovca, kao i uljima poput pšeničnih klica i ploda divlje ruže. Zelene je
boje, prijatnog mirisa. Kvari se sporije od ulja lana. I na kraju ‐ radi se o
prehrambenoj konoplji, odnosno podvrsti sativa koja u hemijskom
pogledu nema nikakve veze sa svojom daleko popularnijom i
zabranjenom podvrstom indica (marihuana). Ulje konoplje se dobija iz
vrškova – koji sadrže semenke.
 KUKURUZNE KLICE (Zea mais L., Poaceae)

INCI: ZEA MAYS GERM OIL

Zea mais L., Poaceae
Namena: regeneracija kože, opekotine, kozmetika za sunčanje
Lekovitost: tokoferoli, linolna kiselina
Kao i ulja pšeničnih klica, bogato je vitaminom E i nezasićenim masnim
kiselinama, te fitosterolima koji mu daju lepu žutu boju. Iako je kod nas
slabo korišćeno, ulje kukuruznih klica prijatno je za kožu, hrani, potstiče na
obnavljanje, a opet se relativno lako upija. Idealno je za sve koji iz nekog
razloga (intolerancija, celijakija, alergija) ne mogu koristiti ulje pšeničnih
klica.
Lan (Linum usitastissimum L., Linaceae)

INCI: LINUM USITATISSIMUM SEED OIL

Namena: biljno ulje koje je lek. Isključivo se uzima u kozmetici "iznutra"
Lekovitosi: α-linolenska kiselina
Laneno ulje je klasik među lekovitim uljima. Izuzetno je bogato
esencijalnom alfa ‐ linolenskom, omega ‐3 kiselinom, štiti krvne žile
unoseći ravnotežu između proupalnih i protivupalnih glasnika u
organizmu. Koristi se oralnim putem kod suve i ispucale kože. Uzima se
jedna do jedna i po kafena kašičica ulja dnevno. Može se uzimati i
nakon obroka. Namenjeno je dugotrajnom uzimanju, odnosno terapiji.
Budući da je laneno ulje kvarljivo, pakuje se obično u inertnoj atmosferi
u kojoj ne može oksidirati sve do trenutka otvaranja boce
Lešnik (Corylus avellana L. Betulaceae)

INCI: CORYLUS AVELLANA SEED OIL

Namena: nega masne i mešovite kože, celulit, emulzijski sistemi
Lekovitost: linolna kiselina, steroli
Ulje lešnika najpoznatije je biljno ulje za negu masne i mešovite kože,
lako se upija. Zbog unikatnog sastava fitosterola reguliše lučenje
masnoće, omekšava i vlaži kožu. Obično je i prijatnog blagog mirisa
ploda lešnjaka iz kojeg se i dobija, no neki tipovi ulja, zavisi od sorti
lešnjaka, imaju potpuno neutralan miris. Osim ulja za negu lica i tela,
koristi se i za izradu hranjivih krema za mešovitu kožu. Koristi se i kod
masaža za ljude masne kože koja ne trpi druga biljna ulja.
Makadamija (Macadamia integrifolia Maiden et Betche,
Protaceae)

INCI: MACADAMIA INTEGRIFOLIA SEED OIL

Namena: ulja za negu, kreme
Lekovitost: palmitoleinska kiselinaIz ploda
makadamije se dobija slabo viskozno ulje prijatnog
orašastog mirisa, izuzetno se brzo upija u kožu, pa je dobar nosač
za eterična ulja. Bogato je palmitoleinskom kiselinom, masnom
kiselinom koja koristi zreloj i devitaliziranoj koži. Zbog brzog
upijanja, koristi se u uljnim smesama za mladalačku kožu.
Sadrži 15‐30% palmitoleinske kiseline i 55‐65% oleinske kiseline.
Kajsija (Prunus armeniaca L., Rosaceae)

INCI: PRUNUS ARMENIACA KERNEL OIL

Namena: univerzalno ulje za negu, od ulja do emulzijskih sistema,
fina tekstura i mazivost.
Lekovitosti: linolna kiselina, neosapunjive tvari, cijanogene tvari
Sličnog sastava i delovanja kao i biljno ulje badema, ulje kajsije se
ističe i prijatim mirisom badema zbog prisustva cijanogenih lekovitih
jedinjenja koja podstiču metabolizam kože. Lako je razmazivo, brzo
se upija i jedno je od univerzalnih ulja za negu kože i masažu. Zbog
prijatnog mirisa kombinuje se sa mnogim eteričnim i biljnim
uljima. Koristi se i za izradu laganih krema i mleka za telo. Jedna
od velikih prednosti u odnosu na badem je njegova
pristupačnija cena.
Sadrži oleinsku (58‐74%) i linolnu kiselinu (20‐32%).
Maslina (Olea europea L, Oleaceae)

INCI: OLEA EUROPAEA FRUIT OIL

Namena: čišćenje organizma, izrada macerata, zanimljive kreme,
nega kose i noktiju
Lekovitost: fenolski spojevi (tirozol, hidroksitirozol), skvalen, steroli,
tokoferoli, linolna kiselina
Zbog prisustva gorkih materija i fitosterola, maslinovo ulje podstiče rad
jetre i žuči: uzima se u dozi od pola do jedne kafene kašičice pre
obroka, često u kombinaciji sa sokom limuna ili grejpa. Sporo se upija
u kožu, no svejedno se koristi u
pakuovanjima za kosu i nokte, i tradicionalno se
koristi za izradu macerata (kantarion, neven). Kreme i mleka za telo
od maslinovog ulja su zaštitne i sprečavaju isušivanje.
Sadrži 56‐ 85% oleinske, te 3,5‐20% linolne kiseline.
Šargarepa biljno ulje semenki (Daucus carota L. Apiaceae)

Mrkva je jedna od najsvestranijih biljaka u kozmetici, a osim macerata

korena i eteričnog ulja semenki, koristi se i hladno ceđeno ulje semenki
šargarepe. Od masnih kiselina u njemu dominira oleinska kiselina, no
nisu masne kiseline odgovorne za lekovitost, već eterično ulje otopljeno
u ulju u velikom postotku i zato se biljno ulje semena šargarepe koristi
više kao eterično, a ne biljno ulje. Dodaje se u maksimalnoj
koncentraciji od 10% u nekom drugom biljnom ulju. Ima izuzetno
prijatan miris, prijatniji od većine eteričnih ulja semena šargarepe. Kao i
eterično ulje, podstiče regeneraciju kože, deluje protivupalno i koristi se
uglavnom za suvu i oštećenu kožu kao i za njenu revitalizaciju.
Nar (Punica granatum L., Lythraceae)
INCI: PUNICA GRANATUM SEED OIL
Namena: luksuzne kreme i ulja, protivupalna i anti-age kozmetika,
zaceljivanje rana
Lekovitost: konjugirane masne kiseline (punicična kiselina), tokoferoli
Koristi se skoro svaki deo biljke, od listova, kore, usplođa ploda, jezgra
ploda, do naravno samih semenki. Iz
njih se dobija mala količina vrlo dragocenog ulja potpuno unikatnog
hemijskog sastava u kojem preko 70% svih masnih kiselina čini tzv.
konjugirana masna kiselina ‐ punicična kiselina, koja deluje na neke ćelije
tumora, podstiče regeneraciju kože i deluje protivupalno. Nalazi se u
sastavu najluksuznije i najskuplje kozmetike. Ulje nara je vrlo viskozno,
mirisa koji podseća pomalo na prženi hleb i prilično je teško mazivo. Za
negu kože meša se sa uljima koja se lakše upijaju, kao što je kajsija i
badem, plod divlje ruže ili maceratom nevena. Koristi se kod raznih kožnih
upala, suve, stanjene i borama sklone kože. Često mu se dodaju
protivupalna nemačke kamilice, ali CO2 ekstrakt nevena, te eterična
ulja smilja, bušina i ruže.
Orah (Juglans regia L. Juglandaceae)

Namena: nega suve kože, kozmetika za intenzivnu ishranu

Lekovitost: α-linolenska kiselina, tokoferoli, steroli
Ulje jezgre oraha kod nas je na žalost vrlo slabo poznato. Poput lana i
konoplje izuzetno je bogato esencijalnom omega‐3 alfa‐linolenskom
kiselinom. Ukusom je daleko dopadljiviji od lanenog i konopljinog ulja.
U kozmetici se koristi za negu suve, zrele i stanjene kože, a u kombinaciji
sa biljnim uljima
kajsije ili maceratom vanilije u bademu raskošnog je i intrigantnog
mirisa čak i bez dodatka eteričnih ulja. Dobar je i u pakovanjima za kosu.
Pod orahovim uljem zna da se sakrije i macerat oraha u drugim biljnim
uljima, koji nema ni sastav niti osobine kao što ima biljno ulje jezgra
oraha.
Plod divlje ruže (Rosa rubiginosa L., Rosaceae)

INCI: ROSA RUBIGINOSA SEED OIL

Namena: regeneracija kože, protivupalni preparati, suva, zrela, stanjena
koža
Lekovitost: karotenoidi, linolna i α-linolenska kiselina
Iz semenki raznih vrsta šipka dobija se ulje ploda divlje ruže, bogato
esencijalnim masnim kiselinama kao i jedinjenjima karotenoidima,
prirodnim i neškodljivim vitaminom A. Jedno je od najcenjenijih ulja koje
leči razne upalne bolesti kože, pomaže kod zaceljivanja postoperativnih
ožljaka ili ožiljaka nastalih drugim oštećenjima. Pomaže kod ožiljaka
nastalih od akni, ali spolja se ne koristi za liječenje akni.
Ulje šipka nam dolazi iz dva izvora. Najcenjenije je ulje južnoameričkog
šipka slabije intenzivne narančaste boje, dok je evropsko intenzivnije
crvene boje i bogatije je karotenoidima. Prva grupa ulja može se nanositi
čista na kožu, dok se evropska zbog intenzivne boje obično meša s drugim
biljnim uljima.
Uzeta oralnim putem koristi se za "lepotu kože", bilo kod suve bilo kod
problematične kože. Koristi se obično u dozi od jedne kafene kašičice
dnevno.
Pšenične klice (Triticum aestivum L. Poaceae)

INCI: TRITICUM AESTIVUM GERM OIL

Namena: hranjiva ulja i kreme, za pomlađivanje i hranjenje kože,
pakunzi za kosu, konzervans za osetljiva ulja (noćurak, boražina, lan...).
Lekovitost: vitamin E, linolna i α-linolenska kiselina
Ulje pšeničnih klica jedno je od najpoznatijih izvora vitamina E, kako u
ishrani, tako i u kozmetici. Sadrži najmanje 2,8 mg vitamina E po gramu
ulja. Bogato je i polinezasićenim masnim kiselinama: 4‐10% α‐
linolenske kiseline, 52‐59% linolne kiseline. Usprkos visokom sadržaju
polinezasićenih kiselina, ulje se teško kvari upravo zbog sadržaja
vitamina E. Koristi se za negu suve, stanjene i zrele kože, za
regeneraciju kože nakon trauma i bolesti, ulje za prevenciju strija,
pakovanja za kosu. Koristi se kao dodatak ishrani ‐ jedna do dve kafene
kašičice ovog ulja više nego zadovoljava potrebe ljudskog organizma za
vitaminom E. Ako se koristi u uljnim smesama u koncentraciji od
10‐20%, nema bojazni za pojavom prekomerne dlakavosti.
Ricinus (skočac) (Ricinus communis L. Euphorbiaceae)

INCI: RICINUS COMMUNIS SEED OIL

Namena: uglavnom u pakunzima za kosu i nokte, u kremema i uljima deluje
omekšavajuće na kožu, proizvodnja sapuna,
Lekovitost: ricinoleična kiselina
Od plodova se dobija ulje koje je već dugo korišćeno u farmaciji, najviše zbog
svog jakog laksativnog efekta (leči zatvor i omekšava stolicu). Ulje je bogato
vrlo retkom ricinoleičnom kiselinom (85‐92%). Ulje ricinusa se često koristi u
kozmetici, kao ulje za čišćenje šminke, zbog svog osobine da dobro otapa
druge masnoće i svoje viskoznosti.
Ukoliko je previskozno, razređuje se s uljem jojobe. Podstiče rast
kose, pa je gotovo redovni dodatak za uljna pakovanja za kosu, obrve,
trepavice, ali i nokte. U kremama ili mleku za telo daje koži glatkoću i vlažnost.
Koristi se i u balzamima za usne i kožu. Obavezan je sastav transparentnih
sapuna, jer daje sapunu bistrinu (sprečava kristalizaciju sapuna). Ulje ricinusa
ima još jednu prednost ‐ izuzetno je jeftino, čak i kad je hladno ceđeno i iz
organskog uzgoja.
Riža, ulje ovojnice ploda (Oryza sativa L., Poaceae)

INCI: ORYZA SATIVA BRAN OIL

Namena: za osetljivu kožu sklonu iritaciji,za suvu kožu, ali i za opštu
negu svih tipova kože
Lekovitost: γ-orizanol, tokotrienoli, skvalen, linolna kiseline
Rižino ulje je postalo pravi hit kada se uvidelo da spojevi (orizanoli)
smanjuju apsorpciju holesterola i tako povoljno utiču na zdravlje. Kod
nas je na žalost ovo ulje slabo korišćeno u ishrani. Najčešća jedinjenja,
γ‐orizanol te ferulična kiselina,
omekšavaju kožu, deluju protivupalno te štite kožu od
nepovoljnih uticaja okoline, te UV zraka. U sastavu ulja ističe se
i oko 30% linolne kiseline. Jedno je od ulja koje se često rafinira, no na
sreću tokom rafiniranja nivo aktivnih materija ne opada. Sadrži i puno
vitamina E te druge fitosterolae. Poznato je ulje za antiagekozmetiku, i
za negu suve kože, u preparatima za sunčanje, pakovanja za kosu, kao i
za negu kože sklone iritaciji i crvenilu.
Malina (Rubus idaeus L. Rosaceae)

INCI: RUBUS IDAEUS SEED OIL

Namena: zaštita kože od sunca i nega nakon sunčanja, nega suve
kože sklone crvenilu.
Lekovitost: γ-tokoferol, linolna kiselina, α-linolenska kiselina
Ulje semenki maline sadrži spoj gama‐tokoferol. Gama‐tokoferol
sprečava oštećenje kože izazvane UV zracima, pa je idealni
dodatak u pripravcima za sunčanje. Ulje maline zbog sadržaja tog
spoja deluje i snažno protivupalno pa je idealno za tretman raznih
upalnih bolesti kože. Pomaže kod kože sklone iritaciji i crvenilu.
Suncokret (Helianthus annuus L. Asteraceae)

INCI: HELIANTHUS ANNUUS SEED OIL

Namena: hranjivo i vrlo prijatno ulje za negu svih tipova kože, ulje za
masažu i izradu macerata
Lekovitosti: linolna kiselina, steroli
Postoje dva hemotipa ovog ulja, jedan oleinski, preferira se u
kulinarstvu kao i kod prženja hrane, i linolni hemotip, izvor ove
esencijalne masne kiseline koji se preferira u kozmetici. Ulje je za
negu svih tipova kože, daje glatkoću koži, a zbog povoljne cene koriste
ga maseri. Vrlo često služi i za izradu lekovitih macerata drugih biljaka.
Linolni tip sadrži 48‐74% linolne te 14‐40% oleinske kiseline. Uz njih
sadrži i voskove.
Šljiva (Prunus dometica L.,Rosaceae)

INCI: PRUNUS DOMESTICA SEED OIL

Namena: nega svih tipova kože, univerzalno ulje poput badema,
koristi se i kao mirisni dodatak u kozmetici
Lekovitost: linolna kiseline, cijanogeni spojevi, tokoferoli.
Iako se u njegovom sastavu ne ističe visok nivo esencijalnih
masnih kiselina (obično sadrži oko 70% oleinske kiseline, oko 20%
linolne kiseline), ulje koštica šljive pleni svojim snažnim mirisom
gorkih badema zbog prisustva cijanogenih jedinjenja, kojih ima više
nego i u jednom drugom komercijalno dostupnom ulju. Obično se
koristi u smesama s drugim biljnim uljima (bogatijim esencijalnim
kiselinama), i daje i bez eteričnih ulja lepi miris koji podseća na
slavni liker amaretto. Visok sadržaj vitamina E potstiče regeneraciju
kože. Upija se kao i ulja badema i kajsije.
Susam (Sesamum indicum L., Pedaliaceae)

INCI: SESAMUM INDICUM SEED OIL

Namena: univerzalmo ulje za masažu i negu, kreme, pakunzi, sapuni
Lekovitosti: linolna kiselina, fenolni spojevi i lignani
Susam je danas uobičajeno prehrambeno ulje. Bogato linolnom
kiselinom i jedinjenjima koji su dobri anti ‐ oskidansi (sezamol i srodna
jedinjenja), zdrava je namirnica i koristi se kao ulje za kuvanje. Hladno
ceđeno ulje relativno je snažnog mirisa na semenki susama. Budući da
je povoljne cene, koristi se često za izradu macerata raznih biljaka, u
masažama, emulzijskim sistemima. Miris se lakše neutrališe eteričnim
uljima u emulzijskim sistemima, nego u uljima. Vrlo je cenjeno u
ajurvedi, jer ima reputaciju da čisti organizam.
Tamanu (Callophyllum inophyllum L., Clusiaceae)

INCI: CALOPHYLLUM INOPHYLLUM SEED OIL i CALOPHYLLUM

TACAMAHACA SEED OIL
Namena: protivupalno, antivirusno ulje, kozmetika za intenzivnu regeneraciju
kože,
Lekovitost: linolna kiseline, kumarini (kalanolidi)
Pasta plodova tamanua stari je narodni svelek u Polineziji kod problema s kožom
‐ upala, opekotina i drugih tegoba. U XIX veku upotreba mu se preko Francuske
proširila kroz Evropu, da bi se postepeno zaboravilo sve do razvitka moderne
aromaterapije. Tamanu ulje ima antivirusno delovanje, pa se koristi kod infekcija
herpes virusima, HPV‐om, pa čak i kod vodenih kozica. Kumarini u sastavu
tamanua povoljno deluju na zidove krvnih sudova, pa je nezaobilazno
kod proširenih vena, hemoroida i ispucalih kapilara.
Deluje i snažno protivupalno kod mnogih upalnih bolesti kože, od lihena do
psorijaze. Potstiče regeneraciju kože nakon manjih ozeda i bolesti kože. To ga čini
obaveznim uljem u prirodnoj kozmetici i fitoaromaterapiji. Obično je mutno,
zeleno‐žute, do zeleno‐smeđe ili tamno zelene boje. Sporo se upija. Ima
karakterističnu orašastu aromu.
Sadrži 26‐ 38% linolne, 34‐41% oleinske, i zasićene masne kiseline. Aktivne
materije, grupa jedinjenja kumarina, nalaze se otopljene u trigliceridima, stoga
mora biti isključivo hladno ceđeno.
Uljna repica (Brassica napus L., Brasicaceae)

INCI: BRASSICA NAPUS SEED OIL

Namena: hranjivo i jeftino ulje, pogodno za negu svih tipova kože,
ulje za masažu, lepe kreme i mleka zbog intenzivne žute boje
Lekovitost: linolna kiseline, α-linolenska kiselina, steroli
Prijatnog je ukusa,intenzivno žute boje zbog prisustva fitosterola i
lecitina. U kozmetici ima široku primenu, od ulja za telo i lice i
pakovanja za kosu, do emulzija. Sadrži visok NIVO lecitina u odnosu
na druga ulja,i odlično se emulguje. Može se koristiti i kao ulje za
maceriranje (neven, kantarion...) Sadrži najveći nivo esencijalne
omega‐3 α‐linolenske kiseline (8‐10,5%), i 17‐22% linolne i 54‐64%
oleinske kiseline.
Kakao maslac (Theobroma cacao L., Malvaceae)

Namena: zaštitni maslaci, balzami i kreme za suvu kožu, izrada supozitorija i vagitorija,
sredstva za sunčanje, dečja kozmetika
Lekovitosti: polifenoli iz kakaovca, steroli, masne kiseline
Kakao maslac mnogi povezuju s čokoladom, što je i logično jer je ova biljka (kakaovac)
temeljna sirovina za izradu čokolade. Maslac koji se dobija može biti: rafinisani, žuti,
gotovo bez mirisa, koji se koristi u farmaceutskoj industriji; nerafinisani, žuti (filtrirani),
diskretnog mirisa, i nerafinisani smeđi nefiltrirani (čokoladni),
snažnog mirisa i ukusa čokolade, koji se zbog svog čokoladnog izgleda često koristi u
prirodnoj kozmetici. Kakao maslac se topi na temperaturi ljudskog tela, pa je idealan za
izradu maslaca za negu tela i masažu, balzame za usne, kreme i mleka za telo. Zbog
tačke topljenja na temperaturi ljudskog tela, nekad se koristio za izradu vagitorija
(vaginaleta) i supozitorija ("čepića"). Stvara blagi film na koži, daje glatkoću i sprečava
isušivanje kože. Koristi se u kremama i uljima za sunčanje ne zato što štiti od UV zraka,
već zato jer stvara lagani film koji i sprečava isušivanje, ali i koji je blago vodootporan.
Ponaša se kao ko‐emulgator i olakšava proces nastanka emulzija. U nekim primitivnijim
recepturama, zna se koristiti za izradu emulzija tipa V‐U, iako nije pravi emulgator.
Uglavnom se koristi kod suve i ispucale kože, i za negu usana.
Kokos (Cocos nucifera L., Arecaceae)

INCI: COCOS NUCIFERA OIL

Namena: pakovanja, dodatak maslacima i emulzijskim sistemima, za
intrigantne macerate, izrada sapuna
Lekovitost: zasićene masne kiseline, nije posebno lekovit ali se lepo upija, čini
kožu i kosu sjajnom i glatkom
Kokos maslac se topi na nižoj temperaturi od kakao maslaca, pa je po hladnoći
obično beli, kruti maslac, a po toploti ulje. Izuzetno se brzo upija. U sastavu
dominiraju tzv. kratkolančane, zasićene masne kiseline poput laurinske
(40‐50%). Hladno ceđeni maslac ima prijatan miris po kokosu. Koristi se u
maslacima i uljima za kožu, kremama i drugim emulzijskim sistemima,
balzamima za kožu i negu usana i u pakovanjima za kosu. Kremama daje
lakoću, a koži daje glatkoću. Kao i kakao maslac, štiti kožu od isušivanja, ali ne
stvara film na koži. Idealan je i za izradu macerata.
Shea (karité) maslac, mandingo
(Butyrospermum parkii (G. Don) Kotschky = Vitellaria paradoxa Gaertn. Sapotaceae)

INCI: BUTYROSPERMUM PARKII BUTTER

Namena: balzami za usne i telo, emulzijski sistemi, maslaci za masažu, nega jako suve kože i
kože atopičara.
Lekovitost: esteri cimetne kiseline, masne kiseline
Shea maslac je jedan od najpoznatijih maslaca prirodne kozmetike. Odlično štiti kožu od
isušivanja, zbog čega su ga afričke žene tradicionalne koristile za osetljivu kožu beba. Hrani i
stvara zaštitni film. Sadrži veliku količinu tzv. neosapunjivih materija (aktivnih materija
otopljenih u trigliceridima), koji mahom čine esteri cimetne kiseline. Njih bude preko 4% u
hladno ceđenom maslacu. Ta jedinjenja upijaju UV zrake, pa je uz čileanski malinu i čileanski
lešnjak, jedan od osnovnih sastojaka kozmetike za sunčanje. Koristi se u balzamima za usne, a
kako može "popiti" 30‐50% drugih biljnih ulja, a da ostane konzistencije maslaca, koristi se kao
baza za izradu maslaca za negu tela i lica. Odlično je ulje za negu kože atopičara (neurodermitis),
pogotovo kod male dece, pomešan s uljem noćurka, boražine i drugih ulja bogatih γ‐linolenskom
kiselinom. Ne iritira kožu. Dodaje se i u emulzijske sisteme. Sadrži 36‐50% stearinske kiseline, te
40‐50% oleinske kiseline. Zasićene masne kiseline znaju se pojaviti kao kuglice (male grudice) u
maslacu te preparatima od shea maslaca, pa se pogrešno misli da se "pokvario". Odvajanjem
ovakvih nakupina zasićenih kiselina od nezasićenih nastaje olein shea (karité) maslaca, tečno ulje
koje zadržava deo lekovitih materija shea maslaca, a bolje se upija kroz kožu od samog maslaca.
Shea (karité) olein
Butyrospermum parkii (G. Don) Kotschky = Vitellaria paradoxa Gaertn. Sapotaceae

INCI: BUTYROSPERMUM PARKII OIL

Namena: suva i mešovita koža, atopičari, zaštita od UV-a, nega kose
Lekovitost: esteri cimetne kiseline, masne kiseline
Odvajanjem triglicerida zasićenih kiselina od nezasićenih procesom vinterizacije
nastaje olein shea (karité) maslaca. To je tečno ulje koje ima veći sadržaj oleinske
kiseline i ima drugačiji INCI naziv od maslaca kako bi se razlikovao na deklaraciji
kozmetičkih sastojaka u proizvodu. Olein shea maslaca brže se upija kroz kožu od
samog maslaca. Olein shea maslaca koristi ćemo u formulacijama gde želimo postići
delovanja estera cimetnih kiselina i drugih triterpena (proizvodi za kosu, zaštita od UV,
regeneracija) a želimo da konačna formulacija bude manje okluzivna i teška. I dok
norma shea maslaca propisuje najmanje 4% neosapunjivih tvari, norma shea oleina
propisuje najmanje 6% neosapunjive frakcije. Time je shea olein statistički obogaćen
ovim jedinjenjima. Shea olein obično je bistro do zamućeno ulje koje se vrlo brzo
blagim zagrevanjem izbistri. Relativno je neutralnog mirisa, lagane teksture. Nemojte
zaboraviti da po količini neosapunjive materije koje daju glatkoću koži često nadmašuje
ulje ovojnice riže.
Pčelinji vosak (Apis mellifera)
INCI: CERA ALBA
Prednosti: niska temperatura topljenja, fina amorfna struktura balzama
Mane: manja filmogenost, pomalo lepljiva tekstura
Najpoznatiji vosak je proizvod pčela, koje ga koriste za izradu saća. Pčelinji vosak jedan je
od prvih voskova koji se koristio u prirodnoj kozmetici. Kao i svi voskovi, štiti kožu od
isušivanja, a prve kreme (pseudoemulzije) izrađivale su se sa pčelinjim
voskom još u doba stare Grčke. Topi se na temperature između 61 ‐ 66 °C. Ima široku
primenu: balzami za usne, kožu i telo, stabilizator emulzija (koemulgator), sapuni, izrada
sveća.
Postoje dve komercijalne varijante ‐ žuti (nepročišćeni) vosak, koji sadrži otopljene materije
iz drugih proizvoda pčela i najčešće i ima miris koji podseća na med, beli (pročišćeni)
vosak koji se dobija iz žutog voska pročišćavanjem preko materija koje vežu mirise i boje.
Beli vosak nema mirisa i koristi se kada postoji opasnost od alergijske reakcije ili kada se želi
izbeći miris voska u kozmetici. Prvo, vrlo je lagano topiv i na nižim temperaturama i zbog
toga je izrada balzama vrlo brza i jednostavna. Ima lepu teksturu na koži i odlično prihvata
vrlo raznolika biljna ulja u svojim formulacijama. Balzami pčelinjeg voska imaju manje
filmogenu i više masnu teksturu. U proseku slabije ugušćuje od čišćih voskova i obično se
dodaje oko 12%, sirov, a žuti i beli ide 10%.
Soja (Glycine max (L.) Merr., Fabaceae)

Kao što se vosak jojobe obično klasifikuje u biljna ulja, iako je

vosak, tako se vosak soje pogrešno klasificra među voskove iako
nije vosak, već se radi o zasićenim trigliceridima iz ulja soje.
Potpuno bez mirisa i ukusa, snežno bele boje i temperature
topljenja na 50 °C. Vosak soje ima i drugačije primene od drugih
voskova. Jedna od njih je izrade sveća za masažu, budući da gori
bez dima, a sama toplina plamena topi vosak na temperaturi koja
ne peče kožu, već je samo ugodno topla. Kremama daje
kompaktnost, ali i vrlo prijatnu i laganu teksturu; filmogen je,
ali nije težak za kožu. Daje kremama i balzamima estetski
dopadljiv sjaj.
Riža (Oryza sativa L., Poaceae)

Vosak riže se topi na visokoj temperaturi (78 ‐ 82 °C). Za

razliku od drugih voskova, ovaj vosak daje posebnu
glatkoću i mekoću koži, a istovremeno je štiti tankim i
prijatnim filmom.
Kao lagan i prijatan vosak, odličan je za izradu pseudo ‐
emulzija (cold krema), dajući im prijatniji osećaj i veću
mekoću od pčelinjeg voska.
Koristi se u laganim balzamima, i u
dekorativnoj kozmetici kada se želi
postići stabilnost i tvrdoća proizvoda, uz istovremeno
lagani osećaj na koži.
Suncokret Helianthus annuus L., Asteraceae

INCI: HELIANTHUS ANNUUS SEED CERA

Vosak suncokreta dobija se kao nusprodukt vinterizacije biljnog ulja
suncokreta. Većinu sastava čine voskovi alifatskih nerazgranatih
alkohola i masnih kiselina. Dominantni voskovi imaju 40-42 ugljikovih
atoma (30-40%). Tačka topljenja je oko 80 °C.
Vosak suncokreta daje izuzetnu tvrdoću balzamima i homogenost,
daleko veću od voska riže ili pčelinjeg voska.
Mirisni voskovi

U prvom koraku imamo ekstrakciju gde se ekstrahuju i mirisne molekule i voskovi.

Onda se mirisne molekule odvajaju od voskova ekstrakcijom u etanolu. Ti voskovi su
"nusprodukt" u dobijanju apsoluta, iako katkad znaju biti i primarni proizvod bez
kasnije proizvodnje apsoluta. Ti su voskovi zasićeni mirisnim molekulama i izrazito
podsećaju na miris apsoluta. Iako su voskovi, uglavnom ih retko kada koristimo kao
"samostalne" voskove poput pčelinjeg voska. Mahom se koriste kao mirisni dodatak,
prosječno od 10-30% u balzamima, te naravno u emulzijskim sistemima do 5%.
Obično su manje moći ugušćivanja od pčelinjeg voska. Na tržištu postoji celi niz
ovakvih voskova ali su često slabo dostupni.

Mimoza (Acacia decurrens (Wendl.f.) Willd., Fabaceae)

Vosak mimoze luksuzni je član u grupi voskova. Diskretnog mirisa i ukusa meda, ima
idealnu temperaturu topljenja za jedan vosak (60‐65 °C). Balzamima i kremama daje i
konzistenciju i mekuću i prijatnu teksturu. U sastavu se ističe bogatstvo fitosterola,
tako da je ovaj vosak dvostrukog delovanja ‐ štiti kožu zbog sadržaja voska (estera
dugolančanih alkohola i masnih kiselina), i omekšava kožu zbog fitosterola. Koristi se
za izradu laganih balzama za lice, telo i usne..
Macerati

Macerati nastaju potapanjem svežeg ili suvog biljnog materijala u neko biljno
ulje ili tečni vosak. Lekovite materije polako iz biljnog materijala prelaze u
biljno ulje, zbrajajući lekovitost delovanja biljnih ulja i biljaka koje se
maceriraju.
Macerati su odvajkada imali dvostruku funkciju. Jedna je bila delovanje na kožu,
odnosno služila su za lečenje povreda i bolesti kože, služili su za lepši izgled
kože.
Brojni su macerati dostupni komercijalno, no ukoliko već radite svoju
kozmetiku, nema razloga da ne krenete u izradu sopstvenih macerata.