MAINSKI FAKULTET

U BEOGRADU

Predmet
:

Zadatak br. 1
1
List br.

POGONSKI MATERIJALI

TEHNIKA ANALIZA VRSTIH GORIVA

Tehnika analiza vrstih goriva nam daje podatke o karakteristikama goriva bitnim za njegovu
primenu. Tehnika analiza se zasniva na dva kriterijuma:
- kriterijum isparljivosti;
- kriterijum gorivosti.
Tehnikom analizom dobijaju se sledei podaci:
- sadraj hidroskopske vlage (WH);
- sadraj grube vlage (WG);
- sadraj volatila;
- sadraj kiselog ostatka;
- sadraj mineralnih primesa,
A dobijaju se jo i podaci o:
- toplotnoj moi;
- boji i duini plamena;
- izgledu koksnog ostatka;
- ponaanju pepela na povienim temperaturama.
Uzorkovanje goriva svih vrsta propisano je standardima. Analize i ispitivanja se vre na
reprezentativnim uzorcima koji predstavljaju deo celine uzet u cilju ocene njegovih svojstava i
predstavljaju ga u pogledu svojstava koja e se ispitivati.
ODREIVANJE SADRAJA VLAGE
Vlaga je tetna primesa goriva koja oteava paljenje, oduzima deo toplote za svoje isparavanje,
smanjuje toplotnu mo, itd. U vrstim gorivima vlaga se javlja u tri vida:
- gruba vlaga;
- hidroskopska vlaga;
- konstituciona vlaga,
zbir ove tri vlage predstavlja ukupnu vlagu.
ODREIVANJE GRUBE VLAGE
Gruba vlaga u gorivo dospeva jo u samom leitu ili pri transportu i skladitenju. Gruba vlaga ini
najvei deo vlage u uglju i odstranjuje se suenjem uglja na vazduhu.
postupak: Suenje na vazduhu se sprovodi na temperaturama koje nisu 10-15 C vee od atmosferskih
temperatura, tj. Do 45 C gde je potrebno obezbediti slobodnu cirkulaciju vazduha nad uzorcima. Ako
se suenjesprovodi odmah nakonpripreme uzoraka potrebno jenajpre izmeriti suvu tacnu (m1) i po njoj
rasprostreti uzorak nakon ega se izmeri masa m2. Ugalj se sui na vazduhu i meri se zajedno sa
tacnom svakih sat vremena svedok promena mase tacne sa uzorkom ne bude manja od 0.1% od
poetne mase uglja.
m m3
WG % 2
100%
m2 m1
gde je:
m1 g - masa suve tacne,
m2 g - masa tacne i uzorka uglja pre suenja,
m3 g - masa tacne i uzorka uglja nakon suenja.
Sadraj grube vlage za dati uzorak je: Wg= 14%
Reg. br.
130/99

Prezime i ime
Marinkov Sran

Grupa
TT2

k. god.
2001/02

Datum
18.3.2002

Pregledao

Zadatak br.
List br.

1
2

ODREIVANJE HIDROSKOPSKE VLAGE

Hidroskopska vlaga je vlaga koja se nalazi u porama uglja i meumolekularnim prostorima i ne moe
se odstraniti suenjem na vazduhu ve jedino zagrevanjem uglja.
postupak: Uuorak uglja se zagreva na temperaturi od 105 do 115 C u struji suvog azota bez primesa
kiseonika. Zagrevanjem dolazi do izdvajanja vlage iz uglja koja se sakupila u apsorpcionoj cevi koja je
ispunjena sredstvom za suenje, obino magnezijum perohloratom. Vermenom dolazi do porasta mase
apsorpcione cevi zbog gubitka vlage iz goriva.
Potrebna aparatura:
- vaga tanosti 0.1 g;
- aparat za ispitivanje.
1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)
8)

Elektrina pe:
blok od aluminijuma;
toplotna izolacija;
termometar;
redukcijska cev;
apsorpciona cev;
toranj za suenje;
U cev ispunjena teko isparljivom
tenou;
9) kapilara;
10) ugalj;
11) sredstvo za suenje;
12) azot bez kiseonika.

Pre poetka ispitivanja potrebno je izvriti proveru zaptivenosti sistema i podesiti protok azota, tako da
se obezbedi odgovarajua izmena atmosfere u reakcijskoj cevi, nakon toga unosimo praznu reakcijsku
cev u pe zagrejanu na temperaturi od 105 do 115 C i drimo je na temperaturi sledeih 15 minuta, uz
stalno proputanje azota kroz nju.Nakon tog perioda apsorpciona cev se odvaja od aparature, ostavlja
po strani sledeih 20 minuta, otvara na kratko da bi se pritisak u njoj izjednaio sa atmosferskim i meri
se njena masa sa tanou 0.2 mg. Za to vreme se iz pei izvadi prazna reakcijska cev i poto se ohladi
u nju se stavlja uni sa 1g uzorka analitike probe. Nakon toga spajaju se apsorpciona i reakcijska
cev pa se reakcijska cev unosi u pe zagrejanu na temperaturi od 105 do 110 C. Zagrevanje se vri
sledeih 30 minuta, nakon ega se apsorpciona cev zatvara, odvaja od aparature, kondicionira i
pristupa merenju mase. Ovaj postupak se ponavlja u intervalima od 30 minuta sve dok porast mase
apsorpcione cevi bude najvie 0.2 mg u toku poslednje operacije.
Sasdraj vlage u analitikom uzorku uglja izraunava se iz sledeeg izraza:

WH %

m 2 m3
100%
m2 m1

m1 masa posude
m2 masa uzorka i posude
m3 masa uzorka nakon suenja

Zadatak br.
List br.

1
3

Nakon izvrenog postupka, merenjem su utvrene sledee vrednosti za:

m1 = 25.39 g
m2 = 26.355 g
m3 = 26.25 g

26.355 26.25

100% 9%
m 2 m3
W

100
%
26
.
355

25
.
39
pa je izraunata vrednost za WH : H
=
m2 m1
ODREIVANJE UKUPNE VLAGE
Ukupna vlaga se nalazi kao zbir grube i hidroskopske vlage: WU = WG + WH
WU =14% + 9% = 23%
Ukupan sadraj vlage za dati uzorak je: WU = 23%
ODREIVANJE SADRAJA PEPELA
Mineralne primese smanjuju toplotnu mo goriva, poveavaju trokove poveavaju prenos toplote,
kada u loitu doe u dodir sa hladnijom povrinom pepeo se lepi i stvara izolacionu naslagu, pa je
oigledno da je prisustvo mineralnih primesa u gorivima nepoeljno.
Mineralne primese najveim delom ine silikati, sulfidi i karbonati. Tokom procesa sagorevanja
mineralne primese prolaze kroz razliite faze transformacija to konano rezultira pojavom pepela,
koji je, dakle, predstavlja ostatak polazne materije nakon sagorevanja.
postupak: U praznu kvarcnu posudu, prethodno zagrejanu do temperature od 81515 C, odmeri se 1
do 2 g uzorka, nakon ega posuda se stavlja u nezagrejanu pe. Zagrevanje tj. arenje se vri
posebnim reimom. Posle arenja posuda se vadi iz pei, poklapa i hladi 10 min. Nakon ega se stavlja
u eksikator da se hladi do sobne temperature. Ovaj postupak se ponavlja sve dok dva uzastopna
merenja ne daju razliku manju od 0.1 mg. Izraunavanje rezultata:
m m1
A % 3
100%
m2 m1
gde su:
A sadraj pepela u uzorku, %
m1 masa posude i poklopca, g
m2 masa posude, poklopca i uzetog uzorka, g
m1 masa posude, poklopca i pepela, g
ODREIVANJE VOLATILA I KOKSNOG OSTATKA
U proseku 40% osloboene toplote pri sagorevanju lignita nastaje sagorevanjem volatila, koji povoljno
utiu na proces paljenja vrstih goriva, brzinu sagorevanja, duinu plamena itd. Sadraj isparljivih
materija definie se kao gubitak u masi umanjen za sadraj vlage, nastao arenjem uglja i koksa bez
prisustva vazduha pod odreenim uslovima definisanim standardom.
postupak: Na poetku svakog merenja potrebno je izvriti arenje praznih posuda u pei zagrejanoj do
900 10 C u periodu od 7 min., nakon ega se vade i hlade u eksikatoru do sobne temperature. U
posudu se, zatim, odmeri 1g uzorka, poklopi i ponavlja isti postupak kao i pri arenju prazne posude.
Izraunavanje rezultata:
m m3
m m1
V g % 2
100% WHa
K % 3
100%
m2 m1
m2 m1
gde su:
Vg sadraj isparljivih materija u uzorku, % m1 masa posude i poklopca, g
K sadraj koksnog ostatka, %
m2 masa posude, poklopca i uzorka pre arenja, g
WHa sadraj hidroskopske vlage u uzorku, % m3 masa posude, poklopca i uzorka posle arenja, g