Мјешовити Холдинг “Електропривреда Републике Српске“

Матично предузеће а.д. Требиње

Зависно предузеће Рудник и Термоелектрана Угљевик
А.Д. Угљевик

ПРИПРАВНИЧКИ РАД

Тема: Систем припреме угљене прашине, опис и параметри технолошког

процеса са посебним освртом на начин регулисања крупноће мељаве,
ситовну анализу и расподјеле угљене прашине по горионицима

Приправник:
Милорад Љубојевић дипл.инж.маш.

Угљевик, април 2019. године

 Рудник и Термоелектрана Угљевик

Садржај

1.Увод ........................................................................................................................................................... 3
2.Систем припреме угљене прашине ........................................................................................................ 5
3. Уређаји за складиштење и транспорт угља .......................................................................................... 7
4.Уређаји за припрему угљеног праха - Млинови ................................................................................... 8
4.1 Опис рада млина ............................................................................................................... 11
4.2 Радно коло ........................................................................................................................ 12
4.3 Сепаратор угљеног праха ................................................................................................ 13
5. Раздвајач угљене прашине – Пилокоцентратор ................................................................................. 14
5.1 Горионици за угљени прах ............................................................................................... 15
6.Влажност угљеног праха ....................................................................................................................... 16
6.1 Топлотни биланс млинског сушења ................................................................................ 16
6.2 Транспортна својства угљеног праха .............................................................................. 17
6.3 Опасност од експлозије угљеног праха .......................................................................... 17
7. Финоћа мљевења и гранулометријска карактеристика угљеног праха – Ситовна анализа ........... 18
8. Литература ............................................................................................................................................. 20
9.Прилози ................................................................................................................................................... 21
Прилог 1: Машински пројекат припреме и допреме угља ................................................ 21
Прилог 2: Попречни пресјек Т котла .................................................................................... 22
Прилог 3: Распоред горионика угљене прашине и мазутних горионика по котлу .......... 23
Прилог 4: Горионик прије и након реконструкције ........................................................... 24
 Рудник и Термоелектрана Угљевик

1.Увод

Инсталисана снага термоелектране „Угљевик 1” је 300 MW, машинско-технолошки

дио Термоелектране „Угљевик“ чини кондезанциони-одузимни блок са повратним
затвореним системом хлађења, комплетно са свим пратећим помоћним објектима и
постројењима. У Главном погонском објекту термоелектране смјештена је опрема
котловског и турбинског постројења. Термоелектрана Угљевик пројектована је по блок
систему котао-турбоагрегат као чисто кондезацијска. Пројектно основно гориво је мрки
угаљ доње топлотне моћи 7.180 до 10.930 kJ/kg. За потпалу котла и подржавање горења
при нижим оптерећењима или при знатном смањењу калоричне вриједности угља користи
се мазут.

Основна опрема Термоелектране је:

 Проточни котао Т изведбе (прилог 2) Пп 1000-255(П 64-I) је предвиђен за рад у

блоку са турбином и прорачунат на ложење мрког угља. У котао је уграђен систем
међупрегријача за прегријавање секундарне паре.

 Кондезанциона парна турбина типа К-300-240 номиналне снаге 300 MW са

параметрима паре 240 бара, 545°C, спојена директно са генератором, номиналног
броја обртаја 3.000 o/min.

 Трофазни синхрони генератор са статичком узбудом произведен у Кончару Загреб,

номиналне снаге 300 MW, напона 20 kV са хлађењем статора деми водом, а ротора
водоником.

Систем припреме угљене прашине (аеросмјеше) који ће бити детаљније објашњен у

овом раду се састоји од неколико цјелина. Угаљ одређене калоричности претходно
ископан на оближњем руднику се транспортује помоћу тракастог транспортера(Тр 0) од
секундарне дробилице у РЈ Рудник до прве пресипне станице(прилог 1) у ТЕ Угљевик.
Системом тракастих транспортера ( „Тр 1-4“) и пресипних станица, угаљ се даље
транспортује до комбинованих уређаја који врше одлагање угља на депоније. Процес
унутрашње допреме угља обухвата: захватање угља се депонија, уз помоћ комбинованих
уређаја за одлагање и узимање угља, транспорт угља тракастим транспортерима („Тр 3-
16“) до котловских бункера у главном погонском објекту и запуњавање котловских
бункера угљем. Гранулација угља који се допрема у котловске бункере треба да одговара
условима даљег мљевења у систему припреме угљеног праха – млинови за угаљ. Из
котловских бункера, угаљ се додаје дозаторима и додавачима угља у млинове гдје се врши
сушење и мљевење.Угаљ се додаје у падни шахт кроз који пролази при чему пада у млин

3
 Рудник и Термоелектрана Угљевик

на ударне плоче, после чега одлази у сепаратор гдје се врши одвајање крупних четица које
иду на поновно мљевење. Угљени прах се даље транспортује из млинова у горионике и
ложиште котла.Прије горионика у каналу аеросмијеше се налази тзв. пилокоцентратори
који служе за равномјерну расподијелу угљеног праха према горионицима. Угљени прах
представља фини полидисперзни материјал са веома малим димензијама честица. Његов
квалитет је дефинисан основним величинама као што су:

 финоћа мљевења и гранулометријска карактеристика,

 површина,
 влажност,
 транспортна својства и
 опасност од експлозије

4
 Рудник и Термоелектрана Угљевик

2.Систем припреме угљене прашине

Припрема угљеног праха врши се изван котла у посебним постројењима тзв.

млиновима, а читав склоп процеса и уређаја за мљевење угља назива се систем за
припрему угљене прашине. У млиновима се одвија низ процеса међу којима су
најважнији: мљевење угља и сушење, а посљедица мљевења је хабање радних елемената
млина, поред сушења у млину један дио сушења се одвија и у падном шахту. Сушење
угља се врши врелим гасовима из котла (850°C-900°C) који се узимају иза „доње-
радиционе зоне II” преко рециркулационих водова тзв. одузимних шахти и суше угаљ.
Врели гасови се преко млинова и горионика заједно са угљеним прахом поново удувавају
у ложиште, тако да се систем затвара. На блоку је уграђено 8 вентилационих млинова по
четири са обје стране котла, гдје су четири млина лијеве изведбе (смјер обртања ротора је
супротан смјеру казаљке на сату ако гледамо са стране мотора) и четири десне изведбе.

У један систем припреме угљеног праха спадају:

 Млин  Пилокоцентратор
 Електро мотор  Горионици
 Пулвис спојница  Одузимна шахта
 Дупли лежај  Канал зах ладни гас
 Додавач- дозатор  Бункер за сирови угаљ
 Сепаратор

За нормално сагоријевање праха потребна је температура аеро-смјеше од 180-210°C. У

млинове долази хладни гас, мијешајући се са димним плиновима образује тзв. агенс за
сушење чија је температура нижа од температуре димних гасова узетих из ложишта.
Одржавање температуре аеросмјеше иза млина врши се промјеном количине угља и
промјеном количине хладног гаса у падни шахт. Помоћу вентилатора рециркулације
хладног гаса се коригује температура одузимних плинова, вентилатор узима ваздух после
електрофилтера и шаље га на убод код одузимних шахти. У гориву које сагоријева има
велика количина лебдећих честица (50-60%). Горива са таквим садржајем лебдећих
честица при одређеним количинама кисеоника у агенсу за сушења могу само изгарати или
чак експлодирати, усљед чега долази до пожара систему угљеног праха.

Као сушећи агенс користе се врели гасовити продукти сагоријевања одузети из

ложишта, ова одузимања се врше кроз рециркулациони вод (4) у који се, из бункера ,
помоћу додавача- дозатор (27m) на одређеној висини убацује угаљ. Извјесна количина
влаге испари из угља још приликом његовог пада кроз рециркулациони вод у млин (3). У

5
 Рудник и Термоелектрана Угљевик

вентилаторском млину се врши истовремено процес мљевења и процес сушења угља, па

се послије проласка угљеног праха кроз сепаратор (7) у коме се издвајају крупније честице
угља које се враћају у млин на поновно мљевење, он заједно са транспортним флуидом
удувава кроз горионике (8) у ложиште. Температура рециркулисаних продуката
сагоријевања се регулише хладним гасовима рециркулисаним са краја котла , који се
вентилатором (ВРХГ) (1) кроз канал уводе у рециркулациони вод- падни шахт (38m)
такође се хладни гас узет после електрофилтера доводи у падни шахт и на 30m (2).
Вентилатором свјежег ваздуха се хладан ваздух уводи у загријач ваздуха , гдје се врши
његово загријевање до одређене температуре, а затим се загријани ваздух дијели на
секундардни који се уводи у горионике (8) и терцијални који долази у шлицеве (9).

Слика 2.1 Попречни пресјек Т котла

6
 Рудник и Термоелектрана Угљевик

3. Уређаји за складиштење и транспорт угља

Уређаји за складиштење и транспорт угља у оквиру постројења за припрему

угљеног праха састоје се од котларничких бункера, дозатора и млинских додавача.
Котларнички бункери служе за кратковремено складиштење угља у циљу усклађивања
неравномјерности између снадбијевања и потрошње. Налазе се на 48m и има их 8 комада,
што значи по један за сваки млин. Бункери се састоје од два дијела: доњег, у облику
лијевка са нагнутим зидовима и горњег, са вертикалним зидовима.

Дозатор је типа гребача, поставља се непосредно испод бункера сировог угља

одакле угаљ кроз игличасти уређај под дејством сопствене тежине долази на горњи
нагибни под. Даље се гориво помјера пребацивањем горње радне летве гребача по
нагибном горњем поду и у одређеним количинама пада на доњи нагибни под дозатора
одакле се гребачима додаје на под транспортера. Гребачи дозатора састоје се од три
самостална комплета гребача, сваки од њих, од два паралелна ланца спојена међу собом
гребачима. Осим обичних гребача постоје и ножеви за чишћење горњег и доњег пода у
случају лијепљења угља на њих. За гребаче су примјењен ланци виљушкастог типа са
кораком 200mm и радним оптерећењем 5000kg.Погон дозатора састоји се од електромотра
наизмјеничне струје са регулацијом броја обртаја од 300÷1500 о/мин и два цилиндрична
регулатора. Електромотор и редуктор су спојени међу собом посредством спојнице са
штифтовима. Погон се спаја са погонским вратилом дозатора помоћу сигурносно-зупчасте
спојнице која на рачун ломљивих штифтова врши механичку заштиту гребача од
преоптерећења. Додавач је типа гребача (слика 2.1) састоји се од два виљушкаста носача
са кораком 200мм између којих су постављени гребачи. За чишћење подова додавача у
случају лијепљења угља на гребаче су постављени ножеви за чишћење. За осигурање од
подизања гребача изнад ланца су постављени осигурачи. Затезање ланца може се вршити
помоћу два вијка који се налазе ван кућишта. Додавач је добро заптивен да не би
долазило до продирања штетног ваздуха у млинско постројење.

Слика 3.1 Тракасти додавач угља

7
 Рудник и Термоелектрана Угљевик

4.Уређаји за припрему угљеног праха - Млинови

У уређајима за припрему угљеног праха истовремено се одвијају два основна

процеса: процес мљевења и процес сушења угља, поред којих се одвија и процес хабања
радних елемента млина. Као што је претходно речено у ТЕ Угљевик постоји 8
вентилаторских млинова, постављени са обје стране котла по 4 комада. Вентилаторски
млинови су погодни за мљевење влажних угља, какви су на примјер лигнит и мрки угаљ,
па се због тога најчешће користе у домаћим постројењима. Вентилациони млин је типа
С.40.50 КСГ и служи за мљевење мрког угља у прашкасто стање, а такође за транспорт
аеросмјеше кроз сепаратор, канале угљеног праха, горионике у ложиште котла.
Вентилациони млин се састоји од кућишта, ротора, пулвис-спојнице и електромотора.
Ротор млина, састоји се од радног кола, вратила и лежајева.Млин је са ударним колом
вентилаторског типа, састоји се од једног са свих страна оклопљеног кућишта за мљевење
у лименој конструкцији. Испред кућишта за мљевење налазе се врата млина, која могу да
се превозе по шинама у правцу осе млина. Веза између врата млина и падног шахта чини
усисни канал, који је опремљен са једним шибером за затварање, покретним у правцу осе
млина и једним заптивним прстеном, који се може покретати у вертикалном
правцу.Усисни канал млина је фиксиран на падни шахт и заједно се са њим покреће
усљед топлотних дилетација. Изнад кућишта за мљевење налази се двоструки скретни
сепаратор, који се састоји из доњег и горњег дијела. На дољем дијелу двоструког скретног
сепаратора је постављен улазни шахт (који је прикључен на спирали кућишта за мљевење)
и два повратна канала за „гриз“ са четвртасим прикључцима.

Слика 4.1 Врата млина

8
 Рудник и Термоелектрана Угљевик

Ударно коло је опремљено са фиксно учвршћеним ударним плочама и конзолно

монтирано на конус вратила дуплог лежаја, које је опет ослоњено на два
самоподешавајућа ваљкаста лежаја у дуплом лежишту. Сваки лежај има свој картер и
уљоказна стакла, у горњем дијелу картера главног лежаја постављено је стакло за преглед
по коме можемо одредити присуство протока уља на лежај. Циркулацију уља омогућава
уљна пумпа уграђена у дупло лежиште, која добија погон од вратила дуплог лежаја,
помоћу зупчаника. Она омогућује подмазиваље оба ваљкаста лежаја. Друга пумпа која се
налази ван дуплог лежишта и има електрични погон обезбјеђује хлађење главног
ваљкастог лежаја. Погон ударног кола се омогућује преко једног елелктромотора за
наизмјеничну струју са кратко-спојеним ротором. Мотор је преко еластачне спојнице
спојен са вратилом дуплог лежишта. Конзолно вјешање ударног кола омогућава да се оно
за кратко вријеме демонтира и замјени са ремонтованим.

Основни подаци о млину С.40.50 КГС дати су у табели:

Редни Назив Параметар

број
1. Вентилациона способност 160.000 m3/h
2. Номинални број обртаја 500 °/min
3. Пречник радног кола 3400mm
4. Температура аеросмијеше иза млина 180-210 °C
5. Потребна количина заптивног ваздуха по млину 600 m3/h
6. Капацитет 26-40t/h (Hd=10450 KJ/kg)
7. 25-34t/h (Hd=12120 KJ/kg)
8. 31-48t/h (Hd=8780 KJ/kg)

9
 Рудник и Термоелектрана Угљевик

На слици 3.1 дат је приказ млинова на блок команди, параметре који су везани за
млинове прати котловођа који такође управља са њима.

3.1 Приказ mлина 1 и 2 на блок команди

1)искључивање дозатора, 2) промјена смјера додавача, 3) ниво угља у бункеру, 4) струја

дозатора, 5) број обртаја дозатора, 6) струја додавача, 7) положај клапне на доводу
хладног гаса, 8) температура врелог гаса иза шахте млина 1, 9) клапне на доводу
секундарног ваздуха на горионике, 10) шибер на потисној страни млина, 11) притисак
смјеше испред млина, 12) клапна на доводу секундарног ваздуха у шлицеве, 13) притисак
смјеше после млина, 14) температура аеросмјеше прије млина, 15) клапна на доводу
ваздуха за заптивање осовине млина, 16) температура аеросмјеше после млина, 17)
температура уља за лежај до млина 18) струја млина

Технолошке заштите млина:

 пораст температуре аеросмјеше до 290 °C

 пораст температуре намотаја статора до 155 °C
 смањење протока уља за подмазивање лежајева- мин. граница 5l код пулвис
спојнице, 7l за лежај до млина а нормалан проток 15l
 пораст температуре лежајева електромотора до 90°C

10
 Рудник и Термоелектрана Угљевик

4.1 Опис рада млина

Претходно уситњени (дробљени) сирови угаљ се из бункера котла доводи помоћу

дозатора и додавача до падног шахта и кроз њега до млина. Кроз усисни канал (1) у млин
се доводи сирови угаљ заједно са продуктима сагоријевања рециркулисаним са врха
ложишта. Приликом доласка на ударно коло (2) угаљ се меље сударом са ударним
плочама (3), приликом мљевења долази до наглог хлађења сушећег флуида,
проузрокованог интезивним сушењем која се одвија симултано са процесом мљевења.
Аеросмјеша се из млина преко регулационих клапни (6) уводи у центрифугални сепаратор
(5) у коме, због центрифугалне силе, при удару у скретне лопатице долази до издвајања
крупнијих, недовољно самљевених честица. Ове честице се преко повратног канала (7)
враћају у млин и поново се мељу како би се постигла задовољавајућа финоћа угљеног
праха на излазу из сепаратора (8).

Слика 4.2 Вентилаторски млин

11
 Рудник и Термоелектрана Угљевик

Заједно са недомљевеним честицама, из сепаратора се у млин враћа знатна количина

охлађених продуката сушења, због чега се смањује вентилационо дејство млина и
повећава енергија за мљевење. Осим тога, како у рециркулисане честице обогаћене
образивним минералним материјалима, које имају већу густину од угљене масе, као и
металним честицама насталим хабањем радних елемената млина, знатно се повећава и
убрзава њихово даље хабање, чиме се смањује радни вијек млина. Отприлике 40-50%
доведеног угља се рециркулише, у зависности од истрошености кола. Припремљени,
довољно самљевени прах напушта сепаратор (пнеуматски транспортован помоћу носећег
медија) и струји кроз канале аеросмјеше до гориника.

4.2 Радно коло

Радно коло је основни елемент вентилационог млина, које служи за стварање

вентилационог ефектра и мљевење угља. Радно коло је урађено у виду два прстена спојена
радијалним везама на које се постављају ударне плоче. Заптивање ротора на мјесту
пролаза кроз кућиште млина врши се помоћу радијалних плоча причврчшћених на задњој
страни радног кола. При обртању ротора плоче стварају вентилациони ефекат и
подсисавају продукте сагорјевања и хладан гас, доведен од вентилатора рециркулације
хладног гаса унутар кућишта млина. Радно коло млина је опремљено са 12 унутрашњих
дебљих и 12 спољашњих тањих ударних плоча. Свака ударна плоча са својим раменима
се ослања на диск и прстен ударног кола, тако да својим центрифугалном силом не
оптерећује мост, који јој припада. Просјечан вијек трајања радног кола 1700 сати, а
максималан 2100 сати.

Слика 4.3 Радно коло млина у ремонтној радионици

12
 Рудник и Термоелектрана Угљевик

4.3 Сепаратор угљеног праха

Сепаратор је постављен иза млина са задатком да у млин врати све честице непогодне
за сагоријевање. Степен ефикасности сепаратора ће бити већи при мањим брзинама
транспортног флуида, при мањим концентрацијама угљеног праха и при већим
скретањима струје у сепаратору, односно интезивнијем коришћењу сила коју дејествују на
честицу угља. Улога сепаратора је да све крупније честице од 90 μm врати преко
повратног канала на поновно мљевење. Сепаратор је двоструки скретни, аеросмијеша
улази у сепаратор са доње стране и креће се навише удара у скретне лопатице и настаје
вртложно струјање, па крупније честице услед дејства центрифугалне силе падају на доле
и враћају се у млин. Помоћу двије сепараторске лопатице можемо регулисати количину
враћања крупнијих честица угљене прашине на поновно мљевеље.

Имамо 6 могућих положаја сепараторских лопатица, од 0-6, а приликом испитивања

дошло је до закључка, да приликом већег нагиба лопатица на доле добија финија мељава
тј. већа количина поврата на мљевење.

Слика 4.4 Сепаратор вентилационог млина

13
 Рудник и Термоелектрана Угљевик

5. Раздвајач угљене прашине – Пилокоцентратор

Пилокоцентратор у каналу аеросмјеше и има намјену да раздвоји према горионицима

угљену прашину на крупније и ситније честице, раздвајач се састоји од 6 обртних
лопатица и расјекача. Угао окретања лопатица се може мијењати од 0°-75°, тренутни угао
пилокоцентратора је 50°. У резултату дејства центрифугалних сила произлази фракциона
расподјела тока по пресјеку канала угљеног праха. На периферију пресјека иду крупније
честице које иду у доње горионике, мало ситнији угљени прах у средње горионике, а
најситнији угљени прах и основни дио димних гасова и влаге горива који се крећу по
центру канала угљеног праха долази у горње горионике. Раздвајач праха намијењен је за
равномјерне распоређивање аеросмјеше на сва три реда горионика.

5.1 Раздвајач угљене прашине - Пилокоцентратор

14
 Рудник и Термоелектрана Угљевик

5.1 Горионици за угљени прах

Горионици у конструктивном смислу представљају једноставне елементе млинског

постројења, али је њихов значај пресудан за остваривање стабилног и што потпунијег
сагорјевања. Горионик треба да омогући брзо паљење угљеног праха у што ширем
подручју, да обезбиједи стабилност пламена, да оствари довод топлоте у коријен пламена
и да изврши интезивно мијешање аеросмјеше са секундарним ваздухом. Горионици су
проточни инјекционог типа, аеросмијеша долази у горионике по центру пресјека, а
секундарни ваздух по периферији.

Котао за сагоријевање је опремљен са 24 горионика, који су смјештени један насупрот

другог на бочним зидовима у три реда. На сваком бочном зиду се налазе три реда
горионика, сваки ред се састоји од 4 горионика, напаја се својим вентилационим млином.
Растојање између горионика по висини износи 3,6m а по ширини је 5,15m. Први ниво
горионика се налази на коти 13,8m, други ниво на 17,8m и трећи ниво горионика се налази
на коти 21,2m. Осе горионика су нагнуте на доле у односу на хоризонталу за 15°, а осе
крајњих горионика су под углом и према унутрашњости ложишта за 13,50° (Прилог 3).
Горионици су раздијељени на 4 правоугла канала аеросмијеше, секундарни ваздух
пролази кроз средину канала горионика и по перифиреном дијелу распоређени по цијелом
пресјеку. При реконструкцији горионика и његовом средњем дијелу по цијелој висини на
излазном дијелу су уграђени сјекачи млаза ширине 300mm и око 2 пута је умањена
ширина периферног канала секундарног ваздуха (Прилог 4). Сјекачи млаза су уграђени
ради хомогеније попуњености ложишта аеросмјешом. На котлу је постављено 16 мазутних
горионика по 4 на свакој страни ложишта. Мазутни горионици су постављени у два нивоа
у предјелу доњег нивао горионика угљене прашине (прилог 3). Капацитет сваког
горионика је 1800 (kg/h). Притисак мазута испред горионика је 5 bara, а притисак паре за
распршавање мазута око 12 bara и температуре 220 °C.

15
 Рудник и Термоелектрана Угљевик

6.Влажност угљеног праха

Процес сушења угљеног праха одвија се симултано са процесом мљевења при

релативно високим температурама и великим контактним површинама између угља и
сушећег агенса, најчешће хладним ваздухом и врелим димним гасовима. Сам процес
сушења је веома брз и траје кратко вријеме, највише се сушење одвија у млину али и
једним дијелом и у падном шахту. Ако угљени прах није довољно осушен долази до
наглог погоршавања процеса мљевења, снижења капацитета уређаја за мљевења, пораста
потрошње енергије, као и отежаног транспортовања угљеног праха кроз постројење за
његову припрему и кроз канале аеросмијеше до горионика.Поред сушења угља

За разне врсте угља, који имају различите почетне влажности угља Wr, влажност
угљеног праха Wp не сме бити нижа, због опасности од експлозије, од вриједности:

 за мрки угаљ и лигните

Wp= (1,0-1,8) Wh [%]

гдје је Wh [%] – хигроскопска влажност угља

6.1 Топлотни биланс млинског сушења

Сушење угљеног праха у млиновима спроводи се ради постизања његове оптималне

влажности, која зависи од почетне влажности угља, типа млинског постројења, флуида за
сушење, као и од квалитета угљеног праха, а у циљу његовог лакшег паљења и потпуног
сагорјевања у ложишним условима. Као флуид за сушење се примјењује загријани ваздух,
продукти сагоријевања рециркулисани из гасног тракта котла и њихова мјешавина. Ради
постизања жељене температуре флуида за сушење испред млина користи се још и хладан
ваздух.Основни циљ топлотног прорачуна система за припрему угљеног праха је
одређивање количине топлоте која је потребна за сушење радног горива од почетне
влажности Wr до коначне влажности угљеног праха Wp на излазу из система.

Постављањем топлотног биланса млинског сушења изједначује се количина топлоте

која се у млин доводи продуктима сагоријевања рециркулисаним са краја ложишта (Qrc),
хладним рециркулисаним продуктима сагорјевања (Qhg), околним ваздухом који продире у
млинско постројење (Qšv) и трењем између угља и радних елемената млина (Qtr) и топлота
која се троши на загријавање и испаравање воде из угља (Q1), загријавање воде преостале

16
 Рудник и Термоелектрана Угљевик

у угљеном праху (Q2), загријавање суве масе угља (Q3), загријавање штетног ваздуха (Q4)
и губитак у околину (Q5). Према томе, топлотни биланс млина може се написати као:

Qu= Qrc+Qhg+Qšv+Qtr =Q1+Q2+Q3+Q4+Q5 [%]

6.2 Транспортна својства угљеног праха

Угљени прах се добро транспортује помоћу загријаног ваздуха или продуката

сагоријевања. Аеросмјеша представља врло покретну двокомпонентну мјешавину која
има својства течности и лако се креће кроз канале. Да би се обезбиједио несметан
пнеутранспорт аеросмјеше треба водити рачуна да концентрација угљеног праха у
транспортном флуиду не пређе границу од μ= 0,8 кг/кг ( килограма угљеног праха по
килограму транспортног флуида)

6.3 Опасност од експлозије угљеног праха

Угљени прах има склоност ка стварању експлозивне смјеше са ваздухом. Најопасније

су честице ситније од 150 μm (мрки угаљ и лигнит). Експлозија угљеног праха јавља се
због паљења волатила који се издвајају при његовом загријавању, ступајућу у рекцију са
кисеоником из гасне смјеше у којој се прах налази. Осим садржаја кисеоника у гасној
смјеши, на склоност угљеног праха ка експлозији утичу садржај волатила, температура
транспортног флуида на излазу из млина, садржај влаге и пепела у радном гориву,
влажност и финоћа угљеног праха као и концентрација праха у аеросмјеши.

17
 Рудник и Термоелектрана Угљевик

7. Финоћа мљевења и гранулометријска карактеристика

угљеног праха – Ситовна анализа

Финоћа мљевења угљеног праха одређује се сијањем узорака праха масе М=25-50g
током 20 минута у уређају за сијање. Ситовна анализа врши се помоћу комплет сита
(сл.6.1) чије су карактеристике дефинисане различитим националним стандардима.

Слика 7.1 Комплет од пет сита за ситовну анализу угљеног праха

Резултати ситовне анализе дефинишу се остацима на појединим ситима, па је на

примјер:

R1000 + F500/1000 + F200/500 + F90/200 + F50/90 + D50 + ΔM = 100 [%]

По завршеном сијању, ако је ΔМ ≤ 2% растур при сијању се одбацује, па се биланс

сијања пише у облику:

R1000 + F500/1000 + F200/500 + F90/200 + F50/90 + D50 = 100 [%]

Према томе, остатак на ситу од 90 μm је:

R90 = F90/200 + F200/500 + F500/1000 + R1000 [%]

18
 Рудник и Термоелектрана Угљевик

а пропад кроз исто сито:

D90 = F50/90 + D50 [%]

За свако сито је:

Ri + Di = 100 [%]

Према резултатима ситовне анализе налази се зависност остатака на појединим ситима

од димензије честица која се назива интегралном гранулометријском карактеристиком
млива. Гранулометријска карактеристика подлеже такозваној PPC (Rozin-Ramler –
Sperling) једначини:

Rx = 100e-bx^n

у којој су:

 x [μm] - димензија честица угљеног праха

 b [-] - константа финоће мљевења
 n [-] - константа структуре млива или коефицијент полидисперзности

Вентилаторски млинови морају обезбиједити такву мељивост да је остатак на ситу

R90= 50%- 60% , а на ситу R1000 – 2%.

19
 Рудник и Термоелектрана Угљевик

8. Литература

[1] Бркић, Љ., Живановић, Т. : Парни Котлови, Машински Факултет, Београд 1999

[2] Додер, М. : Техничке карактеристике, експлотација и одржавање блока 300 MW

ТЕ Гацко, Гацко 2011

[3] Системи ТЕ, Припрема угљене прашине за сагорјевање у ложишту котла ТЕ Угљевик

20
 Рудник и Термоелектрана Угљевик

9.Прилози
Прилог 1: Машински пројекат припреме и допреме угља

21
 Рудник и Термоелектрана Угљевик

Прилог 2: Попречни пресјек Т котла

22
 Рудник и Термоелектрана Угљевик

Прилог 3: Распоред горионика угљене прашине и мазутних

горионика по котлу

23
 Рудник и Термоелектрана Угљевик

Прилог 4: Горионик прије и након реконструкције

24