VISOKA TEHNIKA SKOLA

1
SADRAJ:

1. UVOD..................................................................................................2
2. PODELA PEI PREMA KONSTRUKCIJI.........................................2
3. SONA KUPATILA..............................................................................3
4. SASTAV SONIH KUPATILA............................................................6
5. KUPATILA ZA GRAJANJE NA OTVORENOM...............................9
6. KUPATILA ZA UNUTRANJE GREJANJE...................................12
7. ELEKTRODNA KUPATILA.............................................................16
8. LITERATURA...................................................................................20

VISOKA TEHNIKA SKOLA
2
1. UVOD

Za izvoenje postupaka termike obrade koriste se pei za zagrevanje,
postrojenja za hlaenje kao i pomona oprema.
Pei koje se koriste u termikoj obradi dele se prema razliitim
kriterijumima, npr. prema:
nameni,
nainu zagrevanja (izvoru toplote),
atmosferi koja vlada u pei,
konstrukciji, itd..

2. PODELA PEI PREMA KONSTRUKCIJI

Sve pei koje se koriste u hemiosko-termikoj obradi po nainu rada
su ili periodinog ili neprekidnog dejstva. Kod svih pei periodinog dejstva
po ulaganju uloka, za izvoenje termicke obrade eka se odreeno vreme.
Novi uloak (nova ara) ulae se tek nakon vaenja prethodnog uloka dok
se kod kontinualnih pei proces ulaganja i vaenja (izlaska) komada iz pei
odvija kontinualno, tj. istovremeno.
Pei periodicnog dejstva su dugo prisutne u praksi, a pei neprekidnog
dejstva su novijeg datuma. Broj kontinualnih pei za hemijsko-termicku
obradu jo uvek je mali ali se, ipak poveava. Broj, kao i asortiman
periodinih pei je veliki.
Dalje se moe navesti da je jedan od kriterijuma za podelu pei prema
konstrukciji i pod pei: pod pei obino je nepokretan ali moe biti i
pokretan i to je jo jedan osnov za razvrstavanje pei po konstrukciji.
Mehanizacija pei, koja se odnosi na nacin ulaganja ili vaenja komada,
takoe, predstavlja osnov za dalju podelu pei, a sve to ukazuje na sloenost
odgovarajue podele pei.
Obzirom na konsrtukciju, najee se navode sledee vrste pei:
komorne pei,
vakuum pei i
sona kupatila.



VISOKA TEHNIKA SKOLA
3
3. SONA KUPATILA

Sona kupatila su posebna vrsta pei za izvoenje termike obrade.
Slue za zagrevanje ali i za postupke kaljenja, kao to je izotermalno
kaljenje, odnosno za hemijsko-termiku obradu. to se zagrevanja tie, sona
kupatila se primenjuju prilikom zagrevanja za kaljenje, kao i za otputanje.
U hemijsko-termickoj obradi sona kupatila se primenjuju za postupke
cementacije, nitriranja, karbonitriranja, sulfonitriranja, boriranja i sl.
U radnom prostoru sonog kupatila nalazi se rastop soli. Do stapanja
soli dolazi pod dejstvom toplotne energije, koja nastaje iz elektrine energije
na dva naina:
elektrootporno i
indukciono.
Kada se primenjuje princip elektrootpomog zagrevanja tada se koriste
elektrode izraene od elika. Elektrodna sona kupatila se izraduju kao
jednofazna (tada postoje j sajno dve elektrode) i kao trofazna (u tom sluaju
postoje najmanje tri elektrode). Kroz elektrode, koje se nalaze u sonom
kupatilu, proputa se elektricna struja niskog napona (5 20 V). Struja koja
prolazi kroz elektrode dostie veliku jaoinu (5000 l000 A). Usled toga se
oko svake elektrode javlja jako magnetno polje. Pod dejstvom stvorenog
magnetnog polja dolazi do intenzivnog meanja rastopljenih soli u kupatilu.
Cirkulacijom soli oko elektroda i u ostalim delovima kupatila se izjednaava
temperatura u kupatilu i istovremeno se spreava pregrevanje soli blizu
elektroda.















VISOKA TEHNIKA SKOLA
4
1 poklopac
2 elektroda
3 dovod struje
4 plat
5 lonac
6 vatrostalni sloj
7 termopar
8 ventilacija

I nivo soli


















sl. 1. Elektrodno sono kupatilo: a) presek i b) pogled odozgo

Slika 1 . sematski prikazuje elektrodno sono kupatilo koje se sastoji iz
celinog plata obloenog vatrostalnom opekom, zatim iz tzv. elektrodne
grupe (to su elektrode i drzai elektroda), opreme za snabdevanje
elektrinom strujom (transformator, komandni orman) i, mada ne uvek,
sistema ventilacije.
Broj i poloaj elektroda u svakom sluaju smanjuju radni prostor
sonog kupatila i to je jedan od bitnih nedostataka ovih kupatila.

VISOKA TEHNIKA SKOLA
5
Slikom 2. prikazan je vertikalni presek jednog sonog kupatila u kome
do stapanja soli dolazi indukcionim nainom zagrevanja.



sl. 2. Poduni presek indukcionog sonog kupatila sa grafitnim loncem

1 azbestno cementna ploa
2 vatrostalna potpora
3 azbestne ploe (3 5 mm)
4 grafitni lonac
5 induktor
6 vatrostalni naboj
7 ram pei
8 amotna opeka
9 odstojnik
10 dielektrini dra indukcionih namotaja
11 graninik izmeu draa
VISOKA TEHNIKA SKOLA
6
Postojanje grafitnog lonca nije obavezno. Umesto njega moe biti
upotrebljena vatrotalna opeka ili naboj kao kod prethodnog, elektrodnog
sonog kupatila.
Vatrostalna opeka je kod svih vrsti sonih kupatila izloena vrlo
sloenim i agresivnim uticajima istopljenih soli. Za uvanje vatrostalne
opeke kao i za korienje sonih kupatila, uopte, neophodno je naglasiti da je
obavezno korienje potpuno suvih soli. U protivnom, dolazi do intenzivnog
prskanja istopljene soli. Opekotine nastale na ovaj nain mogu da budu vrlo
teke. Za vreme rada, temperatura sonog kupatila treba da se kontrolie.
Merenje temperature rastopa soli ostvaruje se termoparovima (koji su stalno
potopljeni u rastop soli) ili optikim pirometrima (koji su uvek na
odreenom rastojanju od povrine rastopa soli). Poslednja metoda nije
uvek pogodna jer stvorena skrama na povrini rastopa soli (skrama se stvara
usled hlaenja rastopa soli u dodiru sa vazduhom) daje iskrivljenu sliku o
stvarnoj temperaturi unutar kupke.
Posle tretiranja u sonom kupatilu neophodno je pranje komada bez
obzira na vrstu sonog kupatila jer su zaostale soli direktan uzronik
korodiranju obraenih komada.

4. SASTAV SONIH KUPATILA

Pei kupatila se koristi za grejanje u tenom okruenju za kaljenje i
gaenje; cijanidisanje malih delova i alata, patentiranje ica i traka, grejanje
delova izraenih od lakih legura. Teni mediji vam omoguavaju brzo i
ravnomerno zagrevanje delova sa visokom tanou, odranje eljene
temperature i da se izbegne oksidacija povrine. Prema klasifikaciji
usvojenom metodom grejanje kapatila mogu se podeliti u etiri grupe: sa
spoljnim grejanjem, sa unutranjim grejanjem (uz pomo specijalnog gasa ili
elektrine tubularne), elektrodne i fluidnim slojem.
U tenom medijumu grejanje je izabrano prema eljenoj temperaturi i
toplotnom procesu termike obrade. Za grejanje do 300C se uglavnom
koristi ulje (para, viskozin broj 10), za visoke temperature kaljenja elika i
delova za grejanje ovravanja legura aluminijuma - alitra kupatilo i
rastopa alkalije. Kada se zagreje, kaljenje elinih delova do 700-900C
koristei meavinu hloridnih soli, a tokom zagrevanja za velike brzine
kaljenja elika do 1300 C - hlorobaridna so. Za tenu cementaciju i cijanid
se primenjuju kupatila od soli cijanida. U sluaju brzih i izometrmikih
ovravanja je u iroku upotrebi kupatilo od livene kaustine alkalije
(NaOH, KOH). ice i trake patentirucija u slanih ili olovnih kupatila.
VISOKA TEHNIKA SKOLA
7
Najei sastavi kupatila sa njihovom takom topljenja i gustinom su
dati u tabeli 1.

Tabela 1.
Sastav kupatila
Temperatura
topljenja,C
Temperatura
primene,C
Gustina pri
temperaturi,C Oblast primene

Sona kupatila
46% NaNO
3
+
+27%NaNO
2
+27%KNO
3

55%KNO
3
+45%NaNO
2

55%NaNO
3
+45%NaNO
2
55%NaNO
3
+45%KNO
3

45%NaNO
3
+55%KNO
3

100%NaNO
3

100%KNO
3

95%NaNO
3
+5%Na
2
CO
3

120
137
220
218
218
317
337
304

140-260
150-500
330-550
230-550
230-550
325-600
350-600
380-520

-
-
1770
1770
-
1800
1750
1800

-
-
-
-
-
-

-
Grejanje za
ovravanje
obojenih legura
za praznike
20%NaOH+80%KOH+
+6%H
2
O
35%NaOH+6,5%KOH
100%NaOH
100%KOH
60%NaOH+40NaCl

130
155
322
360
450

150-250
170-370
350-700
400-650
500-700

-
-
-
-
-

-
-
-
-
-
Kao rashladni
medijum za
svetlosno
gaenje, bar za
zagrevanje
28%NaCl+72%CaCl
2

50%KCl+50%Na
2
CO
3

35%NaCl+65%Na
2
CO
3

50%CaCl
2
+50%BaCl
2

22%NaCl+78%BaCl
2

44%NaCl+56%KCl
100%NaCl
100%BaCl
2

1/3NaCl+1/3BaCl
2
+
+1/3CaCl
2

500
560
620
600
654
663
810
960

570
540-870
580-820
650-820
650-900
675-900
700-870
850-1100
1100-1350

600-800
-
-
-
-
-
-
-
-

-
-
1630
1700
-
1500
2700
1540
-

2050
Zagrevanje za
kaljenje
Metalna kupatila
Lim 100%
Lim 85%+olovo 15%
Lim 60%+olovo 40%
Lim 35%+olovo 55% +
+kadmijum 10%
327
280
200

150
350-850
300-600
220-600

160-600
-
-
-

-
-
-
-

-
Kao rashladni
medijum za
izotermne
procese




VISOKA TEHNIKA SKOLA
8
Kao soli za kupanje sa temperaturom od 800-900C moe da se koristi
u mineralnoj silviniti, koja je prirodna legura natrijum-hlorida i kalijum-
hlorida, to je 50 puta jeftinije od konvencionalne soli. Pregrevanje nitrata,
naroito u prisustvu aluminijumskih legura i a, moe izazvati eksploziju.
Kaustine alkalije su opasne za kou. Ne preporuuje se za olovne kade, kao
formirane u procesu grejanja olova su otrovni.
Kada se zagreva u metalu soli za kupanje mogu da se oksiduje ili
oduzmu ugljenih iz jedinjenja zbog formiranja oksida, tako da kupatilo mora
biti redovno deoksidisati veziva oksida (najmanje jednom ili dva puta po
smeni). Visoke temperature kupatila sa hloridnim barijumom deoksidisati sa
fluridnim magnezijumom MgR
2
(5-6% po masi soli), 70-80% ferosilicium u
prahu (1-2%) ili braon Na
2
V
4
O
7
(0,5-1,0%). Deoksidisani braon moraju biti
izvrene u saradnji sa ferosilicium da sprei putanje pare. Medium-kupatila
sa hloridnom soli obino deoksidisani braun (2-3% po teini), ili zagrijati
ogledalu kupatila sa ugljem (jednom ili dva puta po smeni). Kada se zagreva
u opsegu 750-950C ima dobre zatitne osobine meavine hloridnih soli
(70% BaCl
2
i 30% NaCl).
Kao deoksidisani rastop alkalije kupatila se koristi ferocianide soli
K
4
FeCN
6
(0,2 - 0,3% po masi). Trajanje deoksidacije tri ili etiri smene.
Znak loe deoksidacije je prisustvo alkalije kupatila na proizvod braon
oksida.
Kada se zagreva za kupanje u saltpetrous proizvoda od
aluminijumskih legura na koroziju izaziva alkije hlorida i oksida. Najnovije
iz topljenja su uklonjeno periodino ienje (jednom meseno) i zamena
otpada nitrata sveim (est meseci).
Nedavno prouavana mogunost zamene soli rastopa sintetikom
ljakom, staklom, silikata i borosilicates. Za bezokisli-parlamentarne toplote
na uklanjanju iz skale koristi silikata stakla topljenja na osnovu koje se
sastoje od 37-72 % SiO
2
; 10-25% B
2
O
3
; 14-25 % (Na
2
O+K
2
0). Oni se mogu
koristiti do temperature od 1100 C, u kojoj je rasputanje vremenske skale
od 20-50 c. Najefikasniji je da se koristi kao medijum za grejanje tenosti
natrijum-boro-silikatnog rastop, ine 32-36 % SiO
2
; 28 - 32% B
2
O
3
; 20-24%
Na
2
O; 6-7% K
2
O; i na 1-2% A1
2
O
3
CaO, MgO. To topljenje moe da se
koristi na temperaturama od 850-1300C. On ima malu gustinu, dobro
nanoenje i titi elikvod oksidacije i decarburization, ne koroziraju povrinu
proizvoda, rastvara razmere i daje istu povrinu metala. Poboljava svojstva
aditiva KF, Na
3
AlF
6
.


VISOKA TEHNIKA SKOLA
9
Kada se zagreva toplom plastinom deformacijom proizvoda
formiranu u silikatnom filmu titi metal od oksidacije, slui i kao mazivo i
smanjuje napore deformacije od 20-30%, poboljava kvalitet povrine, ime
je mogue smanjiti dodatak za obradu. Silikati filma e ukloniti pri kaljenja
u proizvodnju vode. Ukoliko film ostaje na proizvod posle kaljenja (od
nerajueg elika velike brzine), da e biti uklonjeni u roku od 3-10 min
pranje u slabim vodenim rastvorima kiselina ili alkalnoj (10% HNO
3
od
grejanja na 70 C ili 15% KOH). Protok rastopa od 60-80 kg/t metala.
Natrijum-boro-silikat rastop se preporuuju za grejanje na
ovravanje velike brzine, nerajui, otporan na toplotu, kuglinih leaja i
drugih specijalnih elika. Takoe se mogu koristiti za elektrolize boridnog
elika. Kada je sadraj rastopa 50 % B
2
O
3
, temperatura 950 C, gustina
struje 0,3 A/cm
2
i 5 h izlaganja dubine borirovanog sloja je 260 mikrona, i
na 1,5 h vremena ekspozicije - 80 mikrona.

5. KUPATILA ZA GRAJANJE NA OTVORENOM

Pei - kupatila za grejanje na otvorenom su uobliena ili zavarena
sona kupatila sa debljinom zida od 15-30 mm, ubaeni u radni prostor,
zagrejanim gorivom ili elektrine otpornosti elemenata. Mala kupatila esto
nastupaju sa okruglim livom. Vee dimenzije imaju samo kupatila alitra za
termiku obradu elinih cevi i profila izraenih od lakih legura i soli za
kupanje za patentiranje od ice. Obim ovih kupatila moe biti do 20 m
3
.
Nedavno, velika kupatila alitra, imajui u vidu eksplozije, zamena
ventilatora pei.
U kupatilima sa spoljnim zagrevanjem da izbegne direktan uticaj
plamena u sutinu. U malom okruglom plamena kupatila se povrno
usmerena povrina, i veliki pravougaoni - du zidova u kadi. Niske
temperature kupatila imaju posebnu malu komoru za sagorevanje. Svaka
sona kupatila moraju obezbediti poklopac zato to kroz otvor ogledala se
izgubi i do 30 % ukupne proizvodnje toplote. Procenjena produktivnost
malih sonih kupatila je 2-2,5 kg/h po 1 litru zapremine soli.








VISOKA TEHNIKA SKOLA
10


sl. 3. Konstrukcija velikog sonog kupatila za grejanje na otvorenom

Na slici 3. pokazana je izgradnja velikog kupatila sa dva pravougaona
dela, greja od gorionika ili mlaznica nalazi na dnu pei. Proizvodi
sagorevanja iz dna pei uzdie do krajnjeg zida soli, izolovanog polaganju iz
direktnog delovanja vrelih gasova usmerene su du bonih zidova i prazniti
na kanalu, na suprotnom kraju zida kupatila. Da unapredi jednoobraznost
grejanja sutinu u pei se vri svodik. U otvorena kupatila zagrejanih su
korisna loita sa strane, a proizvodi sagorevanja da uzimaju dno kupatila.
U elektrinim kupatilima na otvorenom topli grejai se nalaze na
unutranjim povrinama zidova u nekoliko redova u visinu. Temperatura
grejnih elemenata tipino 100-150C iznad radne temperature od kupanja.
Da biste spreili sagorevanje na bojleru kada je grejanje temperature pod
kontrolom ne samo u sonim, ve i u prostoru pei . Elektrodna kupatila su
opremljena transformatorima sa vie faza regulacije.
Mala visokotemperaturna kupatila se koriste za rad dugakih
proizvoda (kao to subroevi velike brzine elika), kada se zagrevaju visoke
frekvencije, uspostavljanje grafitnim ili karborundografitnom soli. Takva
kupatila, sona koja su prenika od 200mm i dubine od 1300mm,
omoguavaju ravnomernu raspodela temperature u opsegu od 7-10C.
VISOKA TEHNIKA SKOLA
11


sl. 4. Polumehanizovano elektrodno sono kupatilo
sa cijanidnim spoljnim grejanjem

U kupatila rastopljenih soli cijanida, svi procesi bie mehanizovani do
te mere da se sprei kontakt izmeu radnika. Na slici 4. prikazano je
polumehanizovano elektrodno sono kupatilo. Delovi se uitavaju u njega
povlaenjem kaseta. Sono kupatilo ima korpu , koja je nagnuta na volanu.
Zagrejani deo sipati u rezervoar za pranje. Iz ovog rezervoara, oni su polivali
isti ko u drugom, pranje rezervoara. Konano, soli cijanida oprati iz nekih
delova. Cela instalacija zatvorena je koom, opremljena sa dobrom
ventilacijom. Sa prenikom od 350-400 mm i dimenzija 1,5x2,9x2,6 m.
Nedostaci kupatila za grejanje na otvorenom su znaajan gubitak
toplote, niska efikasnost, slaba stabilnost soli i sloenost promena u sluaju
izgaranja i velika koliina zidova. To je zahtevno nastajanje pei, kupatila sa
unutranjim grejanjem.
VISOKA TEHNIKA SKOLA
12
6. KUPATILA ZA UNUTRANJE GREJANJE

U pei, kupatila sa unutranjim grejnim grejai su cevni elementi, koji
su postavljeni unutar kupatila. Cevni elementi mogu da zagreju toplota
dobijenu sagorevanjem goriva, gasa ili elektrina grejanja koja su na slici 5.




sl. 5. Konstrukcija kupatila sa unutranje grejanje



VISOKA TEHNIKA SKOLA
13
Kada unutranje grejanje poveava efikasnost pei, manji gubitak
toplote, poveava otpornost soli i olakava njihovu popravku. Na slici 5.
pokazano je kupatilo sa osam cevastih elemenata, zagrevanje pomou
ubrizgavanja gasnih gorionika, sa automatskom kontrolom temperature.
Cevasti radijatori su smeteni du rezervoara, to joj ognjite dve petlje.
Gasovi nastali sagorevanjem se kombinuju u jedan auspuh. Svaki greja je
opremljen elektrinim kalemom za paljenje.
U velikim elektrinim kupatilima grejnih elemenata su beavne cevi
prenika 25-40 mm, koji se nalazi unutar nehromirane spirale. Drugi je
izolovan od zidova cevi sa keramikim ploicama. Kao izolator za kupanje
na temperaturi ispod 600C se koristi kristalni magnezijum-oksid u prahu,
koja ima visoku toplotnu provodljivost i dobra dielektrina svojstva. Cevasti
radijatori su spirala stavlja u cev i napunite je, a zatim cev staviti na hladnu
kompresiju od 20-30%, a zatim savijte ga do eljenog oblika.
Zbog znaajnog poboljanja u prenos toplote iz grejnih elemenata na
slanim kupatila sa unutranjim grejanjem prenika ice kalema grejaa mogu
se znatno smanjiti. U kupatilu veliine 1,0x10x1.5m, kapaciteta 300 kV,
rade na temperaturi od 500C, unutranja grejanje je izvreno uz pomo
sedamdesetak U-oblika grejaa od 4,2 kV. U ovom sluaju, upotreba ice
prenika 0,9 mm smanjio je potronju od 225 do 20 kg, da povea otpornost
soli na pola, da zameni masivne izlivene nikla, isei jednostavnu promenu u
kupatilu grejaem, 35% poveanje produktivnosti.
Na slici 3.b. pokazan je presek alitra kupatila od 300 kV, dimenzija
2x8x1.5 m
3
u U-obliku elektrinih grejnih elemenata, koji se nalazi na
bonim zidovima. Ovaj aranman omoguava vam da brzo zamenite
spaljene predmete. Prosene performanse iz kupatila po grejanja stanja
legure aluminijuma do 500C je 0,7 t/h. Da bi se poveala otpornost soli
moe se izrei sa vatrostalnim ciglama.
Slana kupatila se esto koriste za hlaenje i odravanje delova u
izotermskom koraku ili gaenju.Poto je u ovom sluaju temperatura jednaka
500C i ispod,koristi elektrina kupatila za spoljne ili unutranje grejanje.
Za vie ravnomerno hlaenje proizvoda topljenje proizvoda se
isporuuje u soli komprimovanog vazduha. Grejanjem se uvode zagrejani
metal koji apsorbuje povrinskom duvanje vazduha soli, impresionirano
istopio hlaenja namotaja, pumpanje topi ohladjen vazduh iz jednog odeljka
soli u drugi. Meutim, gaenje velikih masa metala ove metode nisu
delotvorne. U tom sluaju, bolje da se ohladi rastopljenog soli uvoenjem
povrinu vodenom kupatilu dok meate nego mealice ili duvanje
komprimovani vazduh. Voda oduzima toplotu iz snagom od topljenja zbog
svoje visoke toplote latentne isparavanja.
VISOKA TEHNIKA SKOLA
14


sl. 6. Ureaj za bezbedno uvoenje vode u rastopljenoj soli

Na slici 6. prikazan je ureaj za bezbedno uvoenje vode u rastopljenoj soli.
Voda se dovodi kroz cev u vrhu kutije, uronjen topi donju ivicu i iri na
tanjiru. Rezultat pare izlazi kroz prorez u obliku slova L-cevi. Pljuskanje soli
i vode ostaju unutar kutije. Ako je dugo kupanje, zatitne titove u obliku L
treba da se instalira bez kraja kutije, i to celom njegovom duinom.
Za izotermiki i korak kaljenja je bolje koristiti livene kaustine
alkalije, jer je brzo hlaenje (bre od ulja) zbog isparavanja vode
kristalizacije, mogu da dobiju svetlo, ne oksidovan detalj povrine i
eksploziju.













VISOKA TEHNIKA SKOLA
15
Do kaljenja rastopljenih soli u kupatilu zajedno sa detaljima prenosi
soli sa visokom takom topljenja, to dovodi do zadebljanja od topljenja i
smanjuje njen kapacitet hlaenja. Rastop treba oistiti od takvih soli. U
ovom sluaju, koristite kupatila slika 7. sa dve pregrade, jedna od ovih radi a
druga je za taloenja uvedena u kupatilo soli. Rastopljenom soli se destiluje
sa mealicom u odeljenju za taloenja, u kojima su vazduh uduvava kroz
cevi, sto smanjuje temperaturu. U odeljku topljenja se filtrira i nazad vrae u
radne komoru od strane druge mealica.



sl.7. Kupatilo sa taloenjem soli

VISOKA TEHNIKA SKOLA
16
7. ELEKTRODNA KUPATILA

U elektrodno kupatilo greja je vrlo slan. Elektrina struja na niskom
naponu (24,6 V) po masivnim gvozdenim elektrodama proao kroz
rastopljeni soli. Ona prua otpor protoku struje i zagrevanje. Pei rade na
naizmeninu struju, jednosmerna struja se ne mou koristiti, kao u ovom
sluaju, elektrolize soli. Elektroda se koristi da proizvode grejanja kupanje u
temperaturnom opsegu 400-1300C. Oni ne mogu da koriste toplotno
otporne soli, to je veoma vano u sluaju grejanja za kaljenja brzih i
nerajueg elika. Radni prostor elektrodnih kupatila glina je postavljena i
izolovana zemljanom ciglom. Da biste izbegli curenje soli, na vatrostalni
ciglama postavljeno je gvoe izmeu.
Presek radnog prostora visokotemperaturnih elektrodnih kupatila
urade okrugli ili estougaoni, i na niskim temperaturama - pravougaonog
oblika. U ovom drugom sluaju duina dostie kupatila 6m i vie.
Kupatilsko napajanje haube ili ploe usisne jedinice. U estougaoni presek
elektrode kupatila koristi tri elektrode postavljene preko lica. Struja se
isporuuje sa elektrodama na bakarne ine iz trofaznog transformatora
primarnih namotaja koji ima pet stadijuma, a moe da se prebacuje na
zvezde i trougao. Tako, kupatilo ima 10 nivoa napona (od 5,5 do 17,6 V).
Vrh poret haube je instaliran. Za grejanje soli snabdevanje pomone
elektrode i poseban ureaj. Meutim, ujednaenost grejanje elektrode u
kupatilu je 20C. To u velikoj meri zavisi od veliine potopljenih kaveza,
jer to menja otpor struje,ivine komponente mogu pregrejati,pa ak i istopiti.
Najprikladniji dizajn elektrode su kupatila sa elektromagnetnih
meanjem soli. Elektrode se postavljaju na zadnjoj strani u paru sa
kupatilom, rastojanje izmeu svakog para 26-40 mm. Za monofaznu
naizmeninu struju broj elektroda mora biti deljiv sa dva, a trofaznu sa est.
Kupatila su opremljena podesivim transformatorom sekundarnog napona,
koji iznosi od 5-20 V.


VISOKA TEHNIKA SKOLA
17



sl.8. Sona elektrodna kupatila sa magnetnim meanjem



VISOKA TEHNIKA SKOLA
18
Elektrina struja prolazi kroz soli izmeu elektroda kao provodnik,
reaguje sa magnetnim poljem stvara oko elektroda, a pravilo leve ruke
govori pokret provodnika do dna (sl.8). Ako promenite polaritet elektroda u
isto vreme se menja pravac polja. Dakle, dobijena sila, koje odreuje
kretanje soli je uvek usmeren nadole. Postoji ivahna meavina soli, to
obezbeuje ujednaenost temperature kupatila u okviru 5C. Ponekad da se
izbegne radni prostor nosi se lokacija na elektrodama vertikalnih toplotnih
otpornih listova, ako neto ne dopire do dna i vrha kupatilai. Ovo spreava
prodor elektrine struje u radnom prostoru kupatila i doprinosi dodatno
poveane konvektivnih uliva zagrejanim soli.
Na slici 8.b pokazan je presek elektrodnog kupatila tenog cementita,
kao to je prikazano na slici 8. V-sloj za estoelektrodna kupatila. Kupatilo
ima kapacitet od 120 kV za veliine radnog prostora 0,60x1,20x0,50m.
Kapacitet kupatila 150 kg/h. On zatvara poklopac i dolazi sa linijama haube
izduvnih gasova. Elektrode se postavljaju du bonog zida kupatila.
Elektrodna kupatila 30-40%, gustina struje na elektrode je oko
100A/cm
2
, i specifina povrina optereenje 30-20 V/cm
2
. U dubokom
elektrodnom kupatilu za poboljanje ravnomernosti grejanja delove
elektroda ima u vie slojeva (slika 8. d). U ovom sluaju, najodgovornija
lokacija izlaza dizajna je uvuen izlaz elektrode 1.
Elekrtodna upatilo mogu da se kombinuju (dva - etiri) u jednom
uredjaju. Ovo je korisno za grejanje velike brzine elika, kada je potrebno
zagrevanje za kupatilo 800-850C i konana grejanje na 1260-1300C i
postupna kaljenje na 400-600C. Birajui kupatila po gore datim veliinama
i performansama, moete dobiti jedinicu sa kompletnom ciklusu tretmana.
Kada se koristi kao medijum za grejanje elektrodnih kupatila boratne
sintetike ljaka je unitavanje vatrostalnih materijala. U ovom sluaju,
koristite kupatila tipa "Magma", u kojoj nema vatrostalnih materijala.
Kupatila imaju interni metal soli niskog ugljenika elika, koja se nalazi u
hladnoj vodi spoljnog kuita metala. Praznina izmeu soli i kuita je
ispunjen mlevenim vrstom ljakom iste marke kao i topljenja u soli. Kada
koristite kupatila na spoljnom zidu rastopa soli, stvarajui neprekidan film,
ali blie koi iz kupatila temperature sputa i oko ljaka se formira lobanja,
koja slui kao izolacija. Radna temperatura u kadi, u zavisnosti od korienja
marke ljake dostie od 820-1150C. Vek trajanja soli - ne manje od est
meseci. Sekundarni napon transformatora jednak je 25-37 V. Na temperaturi
od 1100C i veliine radnog prostora kupatila 360x420x500 mm svoje snage
je 110 kV. Maksimalna teina 40 kg, potronja ljake do 3 kg/dan. Pri
termikoj obradi rastopljene ljake na povrini delova se dobija svetlije, ona
se ne korozira i deoksidizuje.
VISOKA TEHNIKA SKOLA
19
Tehniki podaci o elektrodnim kupatilima, u produkciji postrojenja
date su u tabeli 2.

Tabela 2.
Indeks kupatila
Dimenzije rada
prostora, m
Obim
m
2
Temper-
atura,C
Dimenzije, m
Sna.
kV
Proi.
kg/h
Elektrodna kupatila
SVS-1.1,5.3,2/13
SVS-1,5.2,5.3,2/13
SVS-2.3,5.3,2/13
SVS-3,6.5.5/13
SVS-3,6.3,2.1,6/13
SVS-3,6.5.5/8,5
SVS-6.9.4,5/8,5
SVS-3,5.8.3,5/6
0,1X0,15X0,32
0,15X0,25X0,32
0,20X0,35X0,32
0,36X0,5X0,5
0,36X0,32X1,6
0,36X0,5X0,5
0,6X0,9X0,45
0,35X0,8X0,35
0,005
0,012
0,022
0,090
0,185
0,09
0,24
0,10
1300
1300
1300
1300
1300
850
850
650
1,6X3,0X2,0
1,6X3,0X2,0
1,7X3,0X2,1
1,8X3,0X2,2
1,8X2,8X3,0
1,8X1,2X2,1
1,7X2,1X1,5
1,7X1,7X1,3
35
60
100
150
150
100
100
60
90
100
160
250
300
160
160
100
Indukciona kupatila
sona
SBG-2.3,5/8,5
SBG-3.5,4/8,5
SVG-4.5,6/8,5
SVS-1,5.3.4/8,5
SVS-3,5.8.4/8,5
SVS-3,5.8.4/6,5
D=0,2; 0,35
D=0,3; 0,54
D=0,4; 0,56
0,15X0,3X0,4
0,35X0,8X0,4
0,35X0,8X0,4
0,011
0,038
0,070
0,018
0,11
0,11
850
850
850
850
850
650
1,2X1,1X1,8
1,4X1,3X2,0
1,5X1,3X2,3
1,2X1,1X2,1
1,7X1,9X2,6
1,7X1,9X2,6
10
20
30
35
100
65
25
60
120
70
200
160
uljna
SVM-2,5.2,5/3
SVM-3,5.5/3
SVM-5.5/3
SVM-8.10/3
SVM-8.8.10/3
SVM-10.10.10/3
D=0,25; 0,25
D=0,35; 0,35
D=0,5; 0,5
D=0,8; 1,0
0,8X0,8X1,0
1,0X1,0X1,0
0,012
0,048
0,098
0,50
0,64
1,00
260
260
260
260
260
260
1,2X1,0X1,8
1,4X1,4X2,0
1,6X1,3X2,0
1,3X1,3X2,0
1,4X1,3X2,2
1,5X1,5X2,2
5
8
12
20
30
40
15
50
120
200
300
400



VISOKA TEHNIKA SKOLA
20
8. LITERATURA

1. Vidojevi N., Termika obrada metala, Tehnoloko-matematiki fakultet,
Beograd, 1973.
2. Nikoli V., Mainski elementi, Mainski fakultet, Kragujevac, 2004.
3. Devedi B., Plastinost i obrada metala deformisanjem, Nauna knjiga,
Beograd, 1992.
4. Waller J., Press Tools and Presswork, Portcullis Press, Bristol, 1978.
5. Romanovski V. P., Spravonik po holodnoj tampovke, Mainostrojenije,
Leningrad, 1979.
6. Kalpakjian S., Manufacturing Process for Engineering Materials, Adison-
Wesley P.C., 1997.
7. K.Lange, Handbook of Metal forming, Mcgrow-Hill Book Company,
New York, 1995.
8. Web adrese: www.google.com
www.wikipedia.org