SADRŽAJ

1. Uvod.................................................................................................................................
1.1. Sistem centralnog grejanja sa toplom vodom.................................................................
2. Voda u termoenergetskim postrojenjima................................................................
2.1.Tvrdoća vode..........................................................................................................
3. Priprema vode za centralno grejanje…………………………………………………….
4. Jonski omekšivač vode…………………………………………………………………..
4.1. Princip rada
omekšivača................................................................................................
4.2. Faze regeneracije............................................................................................................
4.3. Tipovi omekšivača.........................................................................................................
5. Automatski omekšivač…………………………………………………………………...
6. Rezervoar za sanitarnu toplu vodu………………………………………………………
7.LITERATURA………………………………………………………………………….

1
 1. Uvod

Sistem centralnog grejanja sa toplom vodom

Sistem centralnog grejanja sa toplom vodom pokriva skup više različitih sistema gde se
voda koristi za distribuciju toplotne energije. Zato ćemo dati kratki opis razmatranog tipa
sistema centralnog grejanja. Blok šema sistema centralnog grejanja sa toplom vodom za
jedan stambeni objekat je prikazana na slici 1.
Svrha ove slike je da odaje utisak tipičnog sistema centralnog grejanja u jednom
stambenom objektu. Iako ova blok šema samo pokazuje jednu od mnogih mogućih
realizacija, ona ilustruje osnovnu strukturu za ovakav tip sistema grejanja. Sistem
grejanja prikazan na slici 1. čine: kotao, mreža za razvođenje toplote, rezervoar sa toplom
vodom, cirkulaciona pumpa i ekspanziona posuda.

Slika 1 – Blok šema tipičnog sistema centralnog grejanja sa toplom vodom

Kotao prikazan na slici 1. je zapravo peć na tečno ili čvrsto gorivo. Sledeća mogućnost je
da je izvor toplote daljinsko grejanje. U tom slučaju kotao se zamenjuje izmenjivačem
toplote. Razmatrana mreža za razvod toplote je tzv. dvocevna, sa direktnim povratnim
vodom. Takođe, mreža za razvod toplote može biti i sa jednom cevi povezana. Oba tipa
se uobičajeno koriste. Mreža za razvod toplote gde se spaja sa jednom cevi je jeftinija što
se tiče potrošnje materijala tj. cevi, ali je dimenzionisanje dvocevne mreže za razvod
toplote jednostavnije i lakše za izvođenje. Mreža za razvod toplote se sastoji od cevi,
radijatora i termostatskih ventila. Kada topla voda prođe kroz radijator, jedan deo toplote
se prenese u vazduh (tj. ambijent), pošto je temperatura vazduha niža od temperature
tople vode. Svrha termostatskog ventila je da održava neku temperaturu vazduha.
Otuda termostatski ventil je zapravo senzor temperature vazduha i on upravlja protokom
tople vode kroz radijator.
Na taj način se upravlja napajanjem toplote. Rezervoar sa toplom vodom služi za
napajanje toplom vodom (čuvanje toplote).

2
Ako je temperatura u rezervoaru ispod definisanog nivoa, ventil se otvara i topla voda iz
sistema centralnog grejanja zagreva vodu u rezervoaru (pomoću izmenjivača toplote koji
se nalazi unutar rezervoara), sve dok temperatura ne dostigne nivo iznad postavljenog.
Savremena verzija rezervoara sa toplom vodom je direktno grejanje. Izmenjivač toplote
je spojen sa sistemom centralnog grejanja (umesto rezervoara sa toplom vodom). Sveža,
hladna voda se direktno greje kada prođe kroz izmenjivač toplote. Veoma često
cirkulaciona pumpa je smeštena zajedno sa kotlom u kotlarnici. Svrha cirkulacione
pumpe je da održava neki hidraulični pritisak u sistemu grejanja da bi se obezbedio radni
pritisak za termostatske ventile i osigurala termalna udobnost. Pomoću cirkulacione
pumpe voda je prisiljena da cirkuliše (sve dok je prisutan zahtev za grejanjem).
Sistemi centralnog grejanja sa toplom vodom rade sa nadpritiskom od tipično 1 Bar, pa je
zato neophodna ekspanziona posuda. Svrha ekspanzione posude je da stabilizuje pritisak
u sistemu, da onemogući kavitaciju i da deluje na varijacije pritiska zbog promene
zapremine vode u zavisnosti od temperature. Ukoliko ekspanziona posuda ne može da
održava neki pritisak, pritisak će biti rasterećen pomoću rasteretnog ventila sa oprugom,
kroz odvod. Veće mreže mogu takođe da sadrže niz ventila. Svrha ovih ventila je da
održavaju neki pritisak u mreži (ako termostatski ventili zahtevaju određeni radni
pritisak), ili da ograniče i održe protok vode na određenom nivou.
Danas u svetu postoji veliki broj proizvođača komponenti sistema centralnog grejanja.
Mnoge se bave razvojem i proizvodnjom pumpi, motora i sistema pumpi, kao i razvojem
naprednih upravljačkih jedinica za pumpe i ustanovljena je tehnološka osnova na polju
energetske elektronike, upravljačkih algoritama i td. Ovo otvara mogućnost korišćenja
naprednih metoda za upravljanje sistemom centralnog grejanja.
Na primer, sa frekventnim regulatorom moguće je optimizovati performanse pumpe.
Danas se proizvode pumpe sa ugrađenom upravljačkom jedinicom, i one mogu da ostvare
proporcionalan odnos između protoka i pritiska. Na slici 2. je prikazana idealizovana

karakteristika pumpe (sa tri brzine) i proporcionalno upravljanje.

Slika 2 – Karakteristika pumpe u odnosu na

proporcionalno upravljanje

U principu, upravljanje pumpom se može izvesti posle neke propisane relacije. Na taj
način se sada postavlja važno pitanje: ako je to moguće, kakva treba da je ta relacija da bi
se ostvarile optimalne performanse sistema centralnog grejanja. Budući koncept razvoja
pumpi verovatno će biti "inteligentna" pumpa, koja će izvlačiti iz sistema centralnog
grejanja što je moguće više informacija.
Ove informacije obezbeđuju moguću optimizaciju sistema centralnog grejanja u odnosu
na potrošnju energije kao i termalnu udobnost.

3
Dinamički model sistema centralnog grejanja je, naravno, veoma važan predulsov za
razvoj budućih pumpnih sistema.
Takođe, svaka komponenta sistema centralnog grejanja je posebno optimizovana, čak i
ako ona nije nužno globalno optimalna. Prema dinamičkom modelu sistema centralnog
grejanja, svojstva jedne komponente i njen uticaj na okruženje, mogu biti optimirana na
takav način da se pri optimizaciji ne razmatra posebno efikasnost komponente, već
efikasnost kompletnog sistema centralnog grejanja.

2. Voda u termoenergetskim postrojenjima

Voda prema svom poreklu može biti: atmosferska, površinska i podzemna . Rastvorene
soli u vodi mogu se podeliti u dve osnovne grupe: soli koje čine vodu tvrdom (soli
kalcijuma i magnezijuma) i ostale soli. Iz ove druge grupe soli u prirodnoj vodi nalaze se
prvenstveno soli natrijuma NaHCO3, Na2SO4, NaNO3, NaCl, gvožđa Fe(HCO3)2,
FeSO4, koloidni Fe(OH)3 i organska jedinjenja gvožđa i mangana Mn(HCO3)2, MnSO4.
Od rastvorenih soli u vodi za tehničku primenu od posebnog značaja su soli koje čine
vodu tvrdom. Njihovo prisustvo izaziva niz nepoželjnih pojava, između ostalog i pojavu
čvrstog taloga, poznatog pod nazivom ˝kamenac˝. Kamenac nastaje složenim fizičko-
hemijskim procesom, koji se uglavnom sastoje u izdvajanju (kristalizaciji) rastvorenih
soli iz rastvora u čvrstoj fazi.
Taloženjem, karbonati kalcijuma i magnezijuma povlače za sobom rastvorene soli, tako
da se u sastavu kamenca mogu naći i natrijum-hlorid (NaCl), natrijum- nitrat (NaNO3),
kalijum-nitrat (KNO3) i kalijumsulfat (K2SO4). Sadržaj hlorida u kamencu je relativno
mali, jer na povišenim temperaturama hloridi disosuju stvarajući hlorovodoničnu
kiselinu. Sastav kamenca zavisi od hemijskog sastava vode, kao i od fizičkohemijskih
procesa koje se odvijaju u vodi. Brzina obrazovanja kamenca zemnoalkalnih metala
upravo je proporcionalna koncentracijama Ca i Mg jona i jako zavisi od toplotnog
opterećenja grejne površine. Prisustvo kamenca višestruko je štetno i nepoželjno.
Kotlovski kamenac izaziva:
 smanjenje prolaza toplote (što ima za posledicu povećanje potrošnje goriva,
povišenje temperature kotlovskog čelika – pregrevanje, smanjenje čvrstoće
kotlovskog čelika);
 ometanje pravilnog toka vode usled smanjenja poprečnog preseka;
 koroziju;
 smanjenje pogonske bezbednosti;
 povećanje troškova održavanja, i kao posledicu svega
 smanjenje stepena korisnosti i veka trajanja kotlovskog postrojenja.
Kamenac stvara izolacioni sloj koji otežava prelaz toplote od produkta sagorevanja na zid
cevi, s obzirom da je koeficijent toplotne provodljivosti kamenca osetno manji od
koeficijenta toplotne provodljivostičelika (i do 200 puta).

4
 2.1. Tvrdoća vode

Ukupnu tvrdoću vode ( UT ) čine sve soli kalcijuma i magnezijuma rastvorene u njoj.
Ukupna tvrdoća se deli na karbonatnu ( KT ) i nekarbonatnu ( NT ) tvrdoću. Karbonatnu
tvrdoću čine bikarbonati kalcijuma i magnezijuma: Ca(HCO3)2 i Mg(HCO3)2, a
nekarbonatnu njihovi hloridi CaCl2, MgCl2, sulfati CaSO4, MgSO4 i nitrati Ca(NO3)2 i
Mg(NO3)2.

U mnogim tehnološkim procesima tvrdoća vode smeta, npr.:

-kod termoenergetskih postrojenja karbonatna tvrdoća izaziva taloženje kamenca na
zidovima rezervoara, cevovoda i kotlova, te stvara velike probleme u njihovom radu,
sapuni i deterdženti npr. reaguju sa solima koje čine tvrdoću vode i talože ih gradeći
nerastvorne sapune i tek kada ih sasvim istalože mogu početi svoju funkciju pranja. Zbog
toga se kod pranja u tvrdoj vodi nepotrebno troše velike količine sapuna i deterdženata,
- kod proizvodnje žestokih alkoholnih pića sa tvrdom vodom dolazi do pojave zamućenja
i stvaranja taloga, pošto se soli koje čine tvrdoću vode ne rastvaraju u alkoholu.

Za omekšavanje vode koriste se jonoizmenjivački filteri (omekšivači), koji se sastoje od

jonoizmenjivačke kolone punjene određenom količinom jonoizmenjivačke mase koja
vezuje na sebe jone kalcijuma i magnezijuma, a zamenjuje ih jonom natrijuma, čime se
uklanja tvrdoća vode. Kada se masa zasiti, propuštanjem određene količine rastvora
kuhinjske soli (NaCl) ona se ponovo prevodi u aktivnu formu i ponovo je spremna za
omekšavanje određene količine vode.

Zavisnost intenziteta korozije čelika od рН-vrednosti i sadržaja kiseonika u vodi

5
 3. Priprema vode za centralno grejanje

Voda stalno kruži u prirodi. Jedan deo površinskih voda ispari, pa se u vidu padavina
vraća. Zbog prirodnog sadržaja ugljen dioksida u atmosferi padavine postaju slabo kisele,
a samim tim i odlični rastvarači. Ovakve padavine rastvaraju materije organskog i
neorganskog porekla i u dubljim slojevima zemlje. Prilikom zagrevanja i prolaska vode
kroz cevovod minerali prisutni u vodi (soli kalcijuma i magnezijuma) izazivaju taloženje
kamenca na zidovima cevi, a time i smanjenje poprečnog preseka, zakrčenje cevovoda, i
smanjenje prenosa toplote.

Ova pojava je posebno štetna kod kotlova, bojlera, mašina za pranje, ovlaživača, aparata
za kafu, itd. Taloženje kamenca se najefikasnije može sprečiti upotrebom omekšivača
vode koji rade po principu jonoizmenjivača. U ovim uređajima voda prolazi kroz sloj
jonoizmenjivačke smole i pri tome se za smolu vezuju joni Ca i Mg, a njihovo mesto
zauzimaju joni . Na koji ne utiču na tvrdoću vode. Posle određene količine proizvedene
omekšane vode jonska masa se zasiti i potrebna joj je regeneracija.
Zbog primene cirkulacije tople vode unutar sistema, obezbeđena je stalna termička
dezinfekcija sanitarne tople vode. Visokokvalitetna konstrukcija zagrevnog i
akumulacionog rezervoara, razmenjivača toplote i cevne mreže od nerđajućeg čelika
savršena je s higijenskog aspekta, pruža maksimalnu pouzdanost u radu i ima univerzalnu
primenu ukombinaciji sa širokim spektrom materijala koji se koriste u vodovodnoj mreži.

Čestice čvrstih soli (jedinjenja) izdvojenih u vodi u procesu isparavanja deluju erozivno
na zaštitnu opnu i metal, odnosno te čestice koje predstavljaju mulj, izazivaju erozionu
koroziju. Veća tvrdoća vode i veći sadržaj u njoj silikata i drugih soli čini vodu električno
provodljivom i povoljnijom sredinom za odigravanje korozije metala, pošto je brzina
korozije veća pri manjem omskom otporu spoljne korozione sredine. Bakar prisutan u
vodi u jonskom obliku može izazvati kontaktnu (galvansku) koroziju čelika. Jedinjenja
bakra i gvožđa u vodi čija je рН vrednost veća od 7, mogu biti komponente kamenca i
mogu da olakšavaju pojavu naponske korozije sa prslinama. Ulje prisutno u vodi
prenosi toplotu 20 puta manje nego kamenac i kao takvo olakšava pojavu naponske
korozije čelika sa prslinama.

6
 4. Jonski omekšivač vode

Omekšivači vode se primenjuju u postrojenjima gde se voda zagreva, pa postoji opasnost

da sekamen kotlovac taloži na grejnim površinama i zidovima uređaja i cevi.
Omekšivači vode koriste se za pripremu kotlovske vode,za bojlere tople vode, u
perionicama u industrijama kao {to su hemijska, tekstilna, farmaceutska, itd.
Omekšivač vode se sastoji od filtra sa izmenjivačkom masom, posebne posude za so I
cevnog razvoda sa armaturom preko koje se vrši omekšavanje vode, regeneracija i
ispiranje izmenjivačke mase, kao i ispiranje posude za so. Radni pritisak je do 6 bar, a
radna temperatura od +5 do +50 stepeni C. Izrađen je od čeličnog lima ^ 0345
V.Unutrašnje i spoljne strane omekšivača su zaštićene kiselootpornim premazima.
Omekšivać vode radi na sledeći način. Pri prolasku vode kroz omekšivačku masu joni iz
soli koje čine tvrdoću vode zamenjuju se jonima iz soli koje nemaju svojstvo da stvaraju
kamenac. Posle omekšavanja predviđene količine vode omekšivačka masa se iscrpljuje.
Regeneracija ove mase se vrši rastvorom kuhinjske soli, posle čega se vrši ispiranje mase
vodom i uređaj je spreman za rad.

4.1. Princip rada omekšivača

Radna faza

U osi kolone je postavljena tzv. centralna cev, koja se spušta od upravljačkog ventila na
vrhu kolone sve do dna kolone gde se završava donjom sapnicom. Na spoju centralne
cevi i upravljačkog ventila, na gornjem delu, nalazi se gornja sapnica.

7
Tako je jonoizmenjivačka masa koja obavlja proces omekšavanja vode zarobljena između
dve sapnice koje su u stvari filteri kroz koje može da prođe samo voda, a zrnca mase se
zadrzavaju

U radnoj fazi voda protiče kroz upravljački ventil, teče oko centralne cevi, prolazi kroz
jonoizmenjivačku masu i na dnu kolone kroz donju sapnicu ulazi u centralnu cev gde se
dalje kroz upravljački ventil odvodi na priključak omekšane vode i dalje na mesto
potrošnje.

Svaki omekšivač ima svoj radni kapacitet, tj. količinu vode koju može da omekša. Radni
kapacitet zavisi od količine jonoizmenjivačke mase i tvrdoće napojne vode. Nakon
potrošenog radnog kapaciteta omekšivača vrši se regeneracija nakon koje je omekšivač
spreman da ponovo obradi istu količinu vode.

4.2. Faze regeneracije

1. Faza protivstrujnog ispiranja

U ovoj fazi jonoizmenjivačka masa se protivstrujno ispira, tako da voda prolazi kroz
centralnu cev do dna kolone, prolazi kroz masu od dna prema gore i izvodi se u
kanalizaciju sa vrha kolone. Cilj ove faze je ispiranje iz mase eventualno prisutnih
mehaničkih onečišćenja dospelih sa napojnom vodom, ispiranje smrvljenih čestica mase
kao i relaksacija mase od dejstva pritiska.

2. Faza uvlačenja regeneransa

U ovoj fazi kroz uređaj se propušta rastvor natrijum hlorida (kuhinjske soli) pri čemu se
jonoizmenjivačka masa regeneriše i ponovo prevodi u aktivnu formu. Rastvor soli se
uvlači iz posude za so preko injektora koji je ugrađen u upravljačkom ventilu.

8
3. Faza sporog ispiranja
Ova faza je u stvari nastavak faze uvlačenja regeneransa, s tim što se prekida uvlačenje
rastvora soli, a uređaj se ispira malim protokom vode.

4. Faza brzog ispiranja

Protok vode kroz uređaj je isti kao i kod radne faze, s tim da se izlazna voda ne usmerava
na izlazni priključak, nego na kanalizacioni.

5. Faza dopunjavanja posude regeneransa

Zadnja faza regeneracije je dopunjavanje posude za so, kako bi se za sledeću regeneraciju
obezbedila potrebna količina rastvora soli.

9
Slika. Faza regeneracije

10
 4.3. Tipovi omekšivača

Vremenske varijante
Omekšivači u vremenskoj varijanti su potpuno automatski, sa vremensko podešavajućim
kontrolerom na kome se podešavaju dani u nedelji kojima će se vršiti regeneracija. Ove
varijante se koriste na mestima gde je potrošnja vode uglavnom kontinualna i gde se
relativno tačno može odrediti momenat regeneracije uređaja. Pored potpuno automatskog
rada, regeneracija uređaja se uvek može pokrenuti pritiskom tastera za start regeneracije.
Sve faze regeneracije se mogu vremenski podešavati i prilagođavati uređaju.

Protočne varijante
Omekšivači u protočnoj varijanti su takođe potpuno automatski i njima upravlja
automatski ventil sa mikroprocesorskim kontrolerom. Na displeju kontrolera se tokom
rada uređaja naizmenično očitavaju podaci o dnevnom vremenu kao i o količini vode
koja se još može omekšati do regeneracije. Upravljačka automatika je snabdevena
impulsnim meračem protoka koji precizno meri potrošenu količinu omekšane vode na
osnovu koje se određuje momenat regeneracije. Regeneracija se može programirati na
jedan od četiri moguća načina. Pored potpuno automatskog rada, regeneracija uređaja se
uvek može pokrenuti pritiskom tastera za start regeneracije. Sve faze regeneracije se
mogu vremenski podešavati i prilagođavati uređaju.

Duplex varijante
Na mestima gde je u nekom procesu omekšana voda potrebna 24 časa dnevno, bez
zastoja, koriste se dupleks omekšivači. To su u stvari dva uređaja paralelno povezana, od
kojih je jedan u radu dok se drugi za to vreme regeneriše. Kada se radni uređaj zasiti
automatika prebacuje u radnu fazu već regenerisan uređaj. Ovakvim rasporedom postiže
se da je jedan uređaj uvek spreman za rad. Kod dupleks varijanti svaki uređaj ima svoju
posudu za so i uređaji su međusobno povezani tako da su za montažu potrebni samo
ulazni i izlazni priključci. Sve faze regeneracije se mogu vremenski podešavati i
prilagođavati određenom protoku i kapacitetu ređaja.

11
 5. Automatski omekšivač

Ovaj tip uredjaja se koristi onda kada je poznata dnevna (odnosno časovna) potrošnja
omekšane vode, ili kada je poznata ukupna potrošnja, a nije potrebano kontinualno
snabdevanje. Automatski omekšivač se kao takav uspešno primenjuje za pripremu vode u
proizvodnji alkoholnih i bezalkoholnih pića, prehrambenoj industriji, kotlarnicama, tj.
energetskim postrojima, bojlerima, bolnicama, hotelima i drugim ugostiteljskim
objektima.
Prednosti:
Ekonomična i jeftina priprema omekšane vode za jednodnevnu potrošnju (u zavisnosti od
kapaciteta jonoizmenjivačke mase). Za vreme regeneracije nema snabdevanja
omekšanom vodom.
Način rada:
Sirova voda ulazi u uređaj za omekšavanje preko centralnog distributivnog ventila.
Voda protiče u smeru odozgo nadole. Pri kontaktu sa jonskom smolom, joni kalcijuma i
magnezijuma iz vode bivaju zamenjeni jonima natrijuma. Omekšana voda izlazi preko
distributivnog ventila i dalje ide ka potrošaču. Centralni distributivni ventil upravlja
procesom regeneracije jonske smole preko različitih faza (povratno ispiranje, usis
rastvora soli, sporo ispiranje, brzo ispiranje). Voda za stvaranje zasićenog rastvora soli
može biti upravljana vremenski ili nivo regulacijom. Kada se posuda za rastvor soli
napuni dovoljnom količinom vode za stvaranje zasićenog rastvora ventil se automatski
postavi u položaj za rad.
Održavanje:
Minimalno, zahteva samo povremeni obilazak. Treba obratiti pažnju na nivo tabletirane
soli u posudi za so i po potrebi je dodati.
Glavni delovi: tank za smeštaj jonoizmenjivačke mase STRUCTURAL izradjena od
polietilena ojačana epoksidnom smolom Tip Q-1044, V=50 litara
- Jonoizmenjivačka masa Resinex KW-8, V=35 litara
- posuda za smeštaj zasićenog rastvora natrijum hlorida - solanka
- automatski upravljački ventil: Fleck 5600, telo ventila je izradjeno od norila, klipovi
ventila obloženi sa teflonom, sinhroni motor
Kapacitet:
Pod kapacitetom se podrazumeva ona količina omekšane vode koja se dobija dok data
količina jonoizmenjivačke mase ne dodje u stadijum zasićenja, a zavisi od od tvrdoće
sirove vode i kvaliteta jonoizmenjivačke mase.
Formula za izračunavanje zapremine omekšane vode između dve regeneracije :
 V= (35 x 4) : tvrdoća sirove vode = m3 omekšane vode

Upravljačka jedinica: FLECK 5600 automatski upravljački ventil

Način upravljanja: na bazi protočne i vremenske kontrole. Regeneracija se odvija uvek u
isto pode{no vreme.

12
 6. Rezervoar za sanitarnu toplu vodu

Namenski napravljen rezervoar od nerđajućeg čelika, projektovan da održi najviše nivoe

energetske efikasnosti može da zadovolji potrebe za sanitarnom toplom vodom.
Kombinacija električnog pojačivača grejača u gornjem delu rezervoara i toplotnog
izmenjivača toplotne pumpe u donjem, obezbeđuje najnižu moguću potrošnju energije sa
brzim grejanjem vode. Pored toga, ugradna funkcija podiže temperaturu vode na 70°C ili
više, bar jednom nedeljno, kako bi se izbegla svaka mogućnost razvojabakterija.
Rezervoari dodatno poseduju neke tehničke karakteristike, koje im pre svega osiguravaju
dug radni vek:
- Rezervoar kao i cevna spirala su sa vodene strane emajlirani.
- Magnezijumska zaštitna anoda pruža dodatnu zaštitu od korozije.
- Ekološki prihvatljiva toplotna izolacija sprečava nepotrebne gubitke toplote.

13
LITERATURA
[1] Mataušek M.: Beleške sa časova iz predmeta "Optimalno upravljanje procesima",
Elektrotehnički fakultet, Beograd, 1990.
[2] Kovačević B.: Beleške sa časova iz predmeta "Stohastički sistemi i estimacija",
Elektrotehnički fakultet, Beograd, 1990.
[3] Protter P. E.: "Stochastic Integration and Differential Equations", 2 nd Edition,
Springer-Werlag, 2004.
[4] Allouba H.: "A Differentiation Theory for Itô's Calculus", Stochastic Analysis &
Applications 24, p.367-380, 2006.
[5] Petrović T. i Milošević S.: "Sistemi Automatskog Upravljanja - Programska
rešenja", Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1987.
[6] Ljung L.: "System Identification - Theory for the User", Prentice-Hall, 1987.
[7] Holst J., Holst U., Madsen H., and Melgaard H.: "Validation of grey box models", In
IF AC Adaptive Systems in Control and Signal Processing, pp.53-60, France,
1992
[8] S. Vidojković, Integritet i vek konstrukcija, Vol. 7, br.2 (2007), str.105-108.
[9] "Hemijsko-tehnološki priručnik", Korozija i zaštita materijala, IV knjiga, "Rad",
Beograd, 1985.
[10] S.Mladenović, "Korozija materijala", TMF, Beograd, 1990.
[11] V. Šijački Žeravčić, G. Bakić, M. Đukić, "Korozija termoenergetskih postrojenja",
Monografija – TMF, Mašinski fakultet , NI Vinca, EPS, Beograd, 2002.
[12] M. Gulič, LJ. Brkić, P. Perunović, "Parni kotlovi", Mašinski fakultet, Beograd, 1988.
[13] M. Radovanović, "Industrijska voda", Mašinski fakultet, Beograd,1996.
[14] Е.А.Urlich, "Kesselsterin und korrosionen", Buderus- Lolar Handbuch, Wetzlar,
1965.
[15] LJ.V. Rajaković, Integritet i vek konstrukcija, br.2(2007), str.83-88.
[16] F.N., Кemmer, The Nalko Water Handbook, Mc Graw-Hill Book Company, New
York (1988).
[17] Degremont, Water Tretment Handbook, (1979).

14