Sadraj

strana

Uvod

1.

Osnove uparavanja

2.

Osnovne eme uparavanja

3.

Vrste solarnih kolektora koji se

10

koriste u procesu desalnizacije

morske vode
4.

Sistemi desalinizacije morske

15

vode uz pomo solarne energije

5.

Pilot postrojenje za

26

desalinizaciju morske vode

6.

Zakljuak

29

7.

Literatura

30

Uvod

Desalinizacija morske vode predstavlja jedan od najvanijih tehnolokih procesa iji

znaaj iz godine u godinu raste. Porastom broja stanovnika stalni zahtevi za pijaom,
sanitarnom, hemijski preraenom vodom rastu. Obzirom na sve manje dostupnim izvorima
slatke vode, a posebno u tropskim krajevima Afrike i na predelu Bliskog Istoka stavljanje
akcenta na istraivanje u oblastima desalinizacije morske vode je veoma vano. Sam proces
se bazira na tehnikama preiavanja vode u smislu eliminisanja ili smanjenja koncetracije
soli i drugih mineralnih rastvora na nivo neophodan za dalju upotrebu u ve navedene svrhe.
Cena procesa diktira i tehnologiju koja e biti primenjena u procesu desalinizacije, s obzirom
na to da veliki broj procesa danas zahteva visoke investicione trokove statike i dinamike
mere ocene rentabilnosti projekta takoe su bitan faktor u korienju razliitih metoda procesa
desalinizacije. U zavisnosti od energije koje se koristi, vrednosti energenata i njegove
dostupnosti kao i njegove koliine razliiti procesi desalnizacije se koriste za razliite vrste
postrojenja i objekata.
Desalinizacija morske vode se vri na nekoliko naina:
1. Reverzna osmoza u cilju objanjenja iste potrebno je pre svega upoznati se sa
Osmozom. Osmoza predstavlja difuzionu operaciju koja se odvija posrednim
kontaktom pomou selektivno propustljive membrane. Sa jedne strane selektivno
propustljive membrane se nalazi ist rastvara, a sa druge rastvor. S obzirom da
membrana proputa rastvara, a usled hemijske neravnotee dolazi do prolaza
rastvaraa sve dok se ne dostigne hemijska ravnotea. Prilikom toga je sa strane
2

rastvora pritisak dostigao vrednost koja se naziva osmotski pritisak. Reverzna osmoza
je suprotan proces u kome je cilj sistem izbaciti iz neravnotee povienjem pritiska
iznad osmotskog. Usled velike pogonske sile koja se odnosi na razliku pritisaka dolazi
do prolaska rastvaraa kroz membranu sitnih otvora. Prilikom toga dobijamo ist
rastvara, odnosno uslovno ist sa malom koncentracijom mineralnih materija, i
koncentrovani rastvor, prezasien mineralnim materijama.
2. Uparavanje - tehnoloka operacija koncentrovanja rastvora koji ine teni rastvara i
neisparljivi rastvorak, a koja se sastoji u deliminom isparavanju tenog rastvaraa iz
osnovnog rastvora. U nekim sluajevima operacija uparavanja se obavlja u cilju
dobijanja istog rastvaraa, kada je nusproizvod koncentrovani rastvor (postrojenja za
desalinizaciju - dobijanje vode za pie iz morske vode). Transformacija supstance iz
tenog agregatnog stanja u paru se deava na grejnim povrinama (klijalita parnih
mehurova) na odreenoj temperaturi i pritisku u sistemu. Sa povienjem temperature
rastvora raste i ravnoteni pritisak pare, a samim tim i intenzitet transporta supstancije,
sve do trenutka dok se ravnoteni pritisak pare ne izjednai sa spoljanjim pritiskom.
U tom trenutku dolazi do kljuanja rastvora i do burnog isparavanja tenosti.
Temperatura pri kojoj ravnoteni pritisak pare dostie pritisak u sistemu je temperatura
kljuanja
3. Jonoizmenjivake smole koriste se u tehnologiji vode za uklanjanje nepoeljnih
sastojaka metodom izmene jona. U pitanju su izuzetno efikasni procesi koji
obezbeuju zahtevani kvalitet proizvedene vode. Smole su u veini sluajeva na bazi
polistirena i sadre aktivne anjonske ili katjonske grupe koje uestvuju u procesu
izmene. Postupak omekavanja vode je najzastupljeniji vid jonske izmene koji se
koristi za uklanjanje jona kalcijuma (Ca2+) i magnezijuma (Mg2+) iz vode, tzv.
uzronika tvrdoe vode. U pitanju je proces neutralne jonske izmene, gde se joni Ca2+
i Mg2+ zamenjuju jonima natrijuma (Na+). Ovaj postupak je manje zasnovan pri
desalinizacije vode i najee koristi za lokalnu upotrebu.
Dananje tendencije se zasnivaju na to veem korienju obnovljivih izvora energije.
Biomasa, energija vetra, talasa i solarna energije samo su neki od primera obnovljivih izvora
energije. Ukljuivanje istih u proces desalinizacije jeste korak ka istoj proizvodnji
desalinizovane, destilovane i vode sa smanjenim prisustvom mineralnih materije. Veliki broj
tehnikih izvedbi danas nije jasno definisao koji je proces proizvodnje desalinizovane vode
3

najisplatljiviji. Ali s obzirom na to da su nam neki energenti na dohvat ruke, a cena njihove
eksploatacije je mala, nesumnjivo je budunost zasnovana na njima.
Tema ovog rada e se odnositi na procese proizovdnje desalinizovane vode pomou
solarne energije. Prvenstveno akcenat e biti stavljen na proces desalinizacije morske vode
posredstvom uparavanja (ukuvavanja), ali bie spominjani i drugi procesi desalinizacije
morske vode gde solarna energija igra znaajniju ulogu.

Osnove uparavanja

U cilju objanjenja desalinizacije morske vode potrebno je upoznati se sa nekim osnovnim

pojmovima koji se tiu fizikih i termodinamikih karatkeristika rastvora.
-Gustina rastvora (r kg/m3) se moe priblino odrediti na osnovu pravila aditivnosti kao:

a x%
a b
x%
b
%
x%
b 1 x
a
gde je:

- gustina rastvora u kg/m3;

- gustina komponenete A u rastvoru u kg/m3;

- gustina komponenete B u rastvoru u kg/m3;

x%
a - maseni udeo komponente A u kgA/kg(A+B);
x%
b - maseni udeo komponente A u kgB/kg(A+B);

-Specifini toplotni kapacitet rastvora:

cr ca x%
a cb
x%
b
%
x%
b 1 x
a
gde je:

cr

- specifini toplotni kapacitet rastvora u J/kgK;

ca

- specifini toplotni kapacitet komponenete A u rastvoru u J/kgK;

cb

- specifini toplotni kapacitet komponenete B u rastvoru u J/kgK;

- Toplotna provodnost najee se odreuje prema formuli Ridela

- Temperaturska depresija
Ravnoteni pritisak pare istog rastvaraa na konstantnoj temperaturi je vii od
ravnotenog pritiska pare koja se formira iznad rastvora. Rastvor kljua na temperaturi koja je
via od temperature kljuanja istog rastvaraa pri konstanatnom pritisku. Tako npr. zasien
rastvor kuhinjske soli u vodi (26,4 %mas) ima, na atmosferskom pritisku, temperaturu
kljuanja 110C, dok je temperatura kljuanja istog rastvaraa (vode) na atmosferskom
pritisku 100C.

Slika 1. Ravnoteni pritisak pare istog rastvara (1) u rastvora (2)

Temperaturska depresija predstavlja razliku ove dve temperature i rauna se kao:
5

i tr ( p ) tb( p ) ;
gde je:

tr ( p ) - temperatura kljuanja rastvora na pritisku P u oC;

tb( p ) - temperatura kljuanja istog rastvaraa oC;;
Postoje razliiti naini preraunavanja temperaturske depresije jedan od njih se zasniva na
metodi Timoenko:

gde je:

T - temperatura kljuanja istog rastvara na pritisku P u K;

TN - temperatura kljuanja rastvora na pritisku P u K;

rN

- specifina toplota ispravanja rastvora na pritisku P u kJ/kmolK;

- specifina toplota ispravanja istog rastvaraa na pritisku P kJ/kmolK;

- Toplota rastvaranja rastvora

U optem sluaju rastvaranje rastvorka u rastvarau predstavlja proces koji se odvija

zajedno sa toplotnim efektima. Ukoliko prilikom ovakvog meanaj nema toplotnih efekata to
znai da je rastvor idealan. Odlika idealnog rastvora je i da ne dolazi do promene zapremine
prilikom meanja komponenata tako da je zbir zapremina pojedinanih komponenata jednaka
zapremini rastvora. Radi uproenja mnoge rastvore u okviru procesa uparavanja smatraemo
idealnim iako su realno procesi egzotermni ili endotermni. Toplota rastvaranja se sastoji iz
dva osnovna lana. Jedno je toplota rastvaranja u uem smislu koja je posledica razruenja
strukture kristalnih reetki za ta je potrebno utroiti odreenu energiju i to je jasno po pravilu
endotermna reakcija. Drugi lan predstavlja toplotu solvatacije, odnosno hidratacije ako se
radi o vodenim rastvorima i ovakvi procesi mogu biti egzotermni ili endotermni, tako da je u
optem sluaju proces rastvaranja praen odavanjem ili apsorbovanjem odreene koliine
6

toplote zavisno od meusobnog odnosa ova dva pomenuta lana. Za proces formiranja
rastvora na referentnoj temperaturi (T0) moe se postaviti jednaina energetskog bilansa:

mA hA(to) mB hB (to ) (mA mB ) h(to) Q

r
gde je:

mA

- masa rastvorka u sistemu u kg;

mB

- masa rastvaraa u sistemu u kg;

hA(to ) - specifina entalpija rastvorka na referentnoj temperaturi J/kgA;

hb(to) - specifina entalpija rastvaraa na referentnoj temperaturi J/kgB;
h(to) - specifina entalpija rastvaraa na referentnoj temperaturi J/kg(A+B);

Qr

- toplota rastvaranja u J;

Osnovne eme uparavanja

U savremenoj industriji koriste se viestepene uparivake stanice protonog tipa koje

ine baterije razmenjivaa toplote uparivaa. Obino se u okviru uparivake stanice samo u
prvi stepen dovodi grejni medijum sa strane, dok se za grejanje narednih stepena koji rade na
ni`im pritiscima koristi para koja se obrazuje nad rastvorom u posmatranom stepenu stanice.
Para koja se obrazuje nad kljualim rastvorom se naziva sekundarna para. Ako se prvi stepen
uparivake stanice greje sa vodenom parom onda se ta para naziva grejna ili primarna para.
Deo sekundarne pare se moe koristiti ne samo za grejanje pojedinih uparivakih tela,
ve i u drugim potroaima toplote koji pak mogu biti izvan uparivake stanice. Ta para se
naziva ekstra para. Stepeni uparivake stanice podrazumevaju tehnoloke podsisteme u okviru
uparivake stanice koji se meusobno razlikuju po karakteristinim radnim parametrima kao
to su koncentracija rastvorka u meavini, pritisak i temperatura. Veinom se uparivai greju
pomou suvozasiene vodene pare koja se kondenzuje na spoljanjoj povrini cevi, odnosno u
7

meucevnom prostoru grejnog tela. Obino se primarna (grejna) para uvodi u prvi stepen
uparivake stanice. Pritisak grejne pare se kree u granicama 3 10 bar (temperature 135
180 oC). Ako je neophodna via temperatura grejnog fluida u prvom uparivakom telu onda se
mogu koristiti visokotemperaturski radni fluidi (npr. mineralna ulja). Dalje uparavanje
rastvora se obavlja na niim pritiscima tako da u poslednjem stepenu uparivake stanice moe
vladati vakuum (apsolutni pritisak u sistemu do 0,05). Da bi se ispario 1 kg vode iz rastvora
potrebno je utroiti 1,1 1,3 kg grejne pare. Jasno je da e uparavanje biti znatno
ekonominije ako se sekundarna para iz jednog uparivakog tela koristi za uparavanje
rastvora u narednom stepenu, kada e koliina uparenog rastvaraa biti znatno vea za istu
potronju primarne pare u odnosu na emu jednostepenog uparavanja. U poslednjem stepenu
je potrebno isparelu vodenu paru kondenzovati i to se najee radi preko kondenzatora,
prilikom ega se kao rashladni fluid najee koristi morska voda. Razlikujemo nekoliko vrsta
uparivakih stanica sa istosmernim, suprotnosmernim, paralelnim i kombinovanim tokom.
Prilikom ega konkretan izbor odgovarajue uparivake stanice zavisi prevashodno od izbora
naina voenja procesa.

1. Uparivake stanice sa istosmernim tokom u ovakvim uparivakim stanicama grejna

para se kree od prvih ka poslednjim uparivakim telima, na isti nain se i rastvor
kree. U svakom narednom uparivakom telu vlada nii pritisak i nia temperatura
isparavanja, a rastvor je koncentrovaniji.

KA
KONDENZATORU

EKSTRA
PARA

PROIZVOD

GREJNA
PARA

ULAZ
SIROVINE

Slika 2. Uparivake stanice sa istosmernim tokom

8

2. Uparivake stanice sa paralelnim tokom je prema nainu rada slina jednostepenom

uparavanju, uz korienje povoljnih toplotnih efekata viestepenog uparavanja. U
svaki stepen se dovodi sirovina koja se uparava do krajnjih koncentracija.

KONDENZATORU
GREJN
A
PARA

ULAZ
SIROVINE

PROIZVOD

Slika 3. Uparivake stanice sa paralelnim tokom

3. Uparivake stanice sa kombinovanim tokom - sirovina se uvodi u neki od stepena koji

nije ni prvi ni poslednji. Na taj nain se izbegavaju neke od pumpi koje obezbeuju
strujanje rastvora iz stepena u stepen a omoguuje se tretiranje koncentrovanog
rastvora na visokim temperaturama. Koristi se i kod rastvora sklonih kristalizaciji
rastvorka.

KONDENZATOR
U

GREJN
A
PARA

PROIZVOD

ULAZ
SIROVINE

Slika 4. Uparivake stanice sa suprotonosmernim tokom

9

4. U uparivakim stanicama sa suprotnosmernim tokom se sirovina dovodi u poslednji

stepen stanice (deo sistema gde je najnii pritisak), pa se pomou pumpi prebacuje u
susedne stepene u kojima vlada vii pritisak. Strujanje rastvora prema ovoj
tehnolokoj emi se ostvaruje pomou pumpi koje se nalaze izmeu pojedinih
susednih stepena uparivake stanice. Ova tehnoloka ema je isplatljivija sa strane
iskorienja toplote s obzirom na to da je u polsednjem stepenu uparivake stanice
pritisak najnii pa je i najnia temperatura kljuanja.

Vrste solarnih kolektora koji se koriste u procesu

desalnizacije morske vode

Razliite vrste solarnih kolektora mogu se korisiti u cilju desalinizacije vode. Veina njih
funkcionie na principu zagrevanja fluida kroji cirkulie kroz sistem. Prolazei kroz apsorber
on akumulie toplotnu energiju od strane sunevih zraka. Obino je fluid koji cirkulie voda
ili sintetiko ulje. Fluid koji cirkulie predstavlja primarnog prenosioca energije, najee on
predaje toplotu nekom drugom radnom medijumu koji slui za dalje zagrevanje morske vode
u cilju njegove desalinizacije. Solarni kolektori mogu najee biti statiki (nemaju
mogunost pomeranja u zavisnosti od geometrije, odnosno polaoja Sunca) ili dinamini
(mogu da se kreu u vie osa pretei prilikom toga Sunce).
Jedna od mogunosti akumulacije toplotne energije koja se moe iskoristit u procesima
desalinizacije i slinim jeste akumulacija toplotne energije pomou solarnih jezera. Jezera su
ispunjena vodom sa rastvorenim solima. Usled prirodne tenedencije javlja se gradijent
koncentracije soli, prilikom ega e voda u gornjim slojevima sadrati male koncetracije soli,
dok e u dubinama koncentracija soli biti mnogo vea. Usled toga stvaraju se tri sloja:
1. Povrinski sloj sa niskom koncetracijom soli
2. Srednji sloj sa koncentracijom soli koja onemoguava razmenu toplote prirodnom
konvekcijom
10

3. Dubinski sloj sa visokom koncetracijom soli koji akumulie toplotnu energiju

Dubinski sloj raspolae visokom apsorpcionom moi prema tome velika veina sunevih
zraak biva apsorbovana od dubinskog sloja. Ovo izaziva poveanje temperature u dubinskom
sloju. Kada bi se celo jezero ispunilo istom vodom usled poveanja temperature dolo bi do
smanjenja gustine. Stoga bi se dubinski slojevi kao manje gui kretali navie to bi imalo za
posledicu razmenu toplote izmeu spoljanjeg vazduha i vode. Meutim usled postojanja
gradijenta koncetracije u ovom sluaju, iako su dubinski slojevi pod veom temperaturom
ipak usled postojanja soli njihova gustina je najvia, tako da su temperaturski i koncentracioni
gradijent usmereni u istom smeru. Prilikom toga temperatura na dubini je oko 90 stepeni
celzijusa dok je na samoj povrini temperatura tek neto via od 30 stepeni celzijusa. Spora
kondukcija kroz slanu vodu omoguava odravanja dovoljno visoke temperature za procese
desalinizacije do 6 sata. Ova jezera imaju efikasnost oko 10-15 % prilikom ega poveanjem
jezera se poveava i efikasnost usled toga to zapremina raste na trei stepen, a povrina na
drugi.

Slika 5. Solarno jezero povezano sa ORC-om

11

Ploasti kolektori su jo jedan od niza kolektora koji su ranije korieni u procesu

desalnizacije vode. Danas se vrlo retko koriste kao samostalni izvor toplote ve su najee
spregnuti sa nekim drugim sistemom kao to su parabolini kolektori (ovakva jedno
postrojenje postoji u Meksiku). Konstrukcija im je vrlo jednostavna sastoje se od ploa u
kojima se postavlja apsorber i metalne ili plastine cevi. Vrlo je bitno napomenuti da ovakva
konstrukcija mora da obezbedi dobru apsorpciju sunevih zraka uz nizak gubitak toplotne
energije posredstvom prolaza toplote. Samim tim korienje razliitih materijala omoguava
poboljanje ovih karakteristika ali dovodi i do poveanja cene kolektora. Iako se retko koriste
u navedene svrhe, kod postrojenja manjeg kapaciteta desalinizacije postojanost ovih kolektora
je jo uvek na visokom nivou.

Slika 6. Ploasti ravni kolektor

Vakumski sunevi kolektori radi na slian nain kao i Dewarove boce. Princip rada
ovakvog kolektora zasniva se na tome da se apsorberi smetaju unutar staklene posude tako
da u praznom prostoru izmeu apsorbera i kuita vlada apsolutni pritisak od 0,01 bar. Ovako
nizak pritisak spreava toplotne gubitke posredstvom prolaza toplote s obzriom na velike
otpore transporta toplote u tako visokom vakumu. Apsorber koji se ugrauje je najee
pljosnata traka ili premaz koji se stavlja na unutranju stranu vakumske cevi. Vakumski
kolektori na godinjem nivo primaju 5-8% vie energije od ravnih ploastih kolektora, a
posebno su pogodni u procesu uparavanja, zato to morsku vodu mogu u vrlo kratkom
vremenskom trenutku da zagreju do temperatura kljuanja. Ovi kolektori imaju naroito visok
nivo apsorpcije suneve energije posebno u sluaju kada je apsorber prevuen presvlakom od
aluminijumskog nitrata. Osnovna razlika izmeu vakumskih i ploastih kolektora se sastoji u
12

stepenu korisnosti tokom razliitih perioda godine. S obzirom na malu razliku u stepenu
iskorienja suneve energije tokom leta, ovi kolektori nisu naili na iroku primenu u
procesu desalinizacije zbog visokih cena. Postoje dva osnovna tipa ovih kolektora:
1. Dewarove boce prethodno opisane i najee koriene, sastavljene od dva
koaksijalana staklena cilindra meu kojima vlada vakum.
2. ETC1 kod koga je vakum ostvaren izmeu stakla i metalnog apsorbera koji se nalazi u
unutranjosti, a povezan je za apsorber.
Ovi kolektori se koriste u sprezi sa nekim drugim kolektorima radi boljeg iskorienja
suneve energije.

Slika 7. Vakumski kolektor

Sloen parabolini kolektor spada u grupu kolektora niskih koncentracija to znai

da su preteno napravljeni za rad na niskim temperaturama sa mogunou dostizanja
temperatura od 130 stepeni celzijusa uz niske stepene iskorienja. Ovaj kolektor pri
zagrevanju radnog fluida do temperature od 90 stepeni pokazuje visoke stepene korisnosti
koji idu i do 0,6. Koriste se i u sprezi sa ETC kolektorima, a najee su fiksirani pri emu
pojedina istraivanja pokazuju 75% poveanje apsorpcije energije kada je kolektor pokretan u

Evacuated tube collectors vakumski kolektor ili ETC skraeno

13

dve ose.2 Geometrija ovih kolektora se razlikuje po tome to su graeni iz dva korita tako
postavljena da se velika koliina sunevih zraka odbija direktno u centralnu cev koja je
postavljena u ii parabolinog ogledala, zaduenog za refleksiju sunevih zraka.

Slika 8. Sloeni parabolini kolektor

Parabolini kolektor je vrsta sunevog kolektora koja se koristi kod sunevih

termoelektrana, pri desalinizaciji vode i slino. On je konstruiran kao parabolino ogledalo
(obino prevueno srebrom ili poliranim aluminijumom), u ijoj se ii nalazi ili vakumski
solarni kolektor, ime je mogue sprijeiti toplotne gubitke kondukcijom i konvekcijom.
Suneva svetlost se odbija od parabolinog zrcala, nakon ega se koncentrie u iu t.j cevi u
kojoj se nalazi radni fluid (sintetiko ulje, rastopljena sol ili para pod pritiskom) unutar
vakumskog kolektora fluid se greje i do 400 stepeni celzijusa. U zavisnosti od vrednosti
koncentracionog odnosa podeava se i eljena temperatura unutar vakumske cevi. Najee
kod ovakvih vrsta kolektora koncentracioni odnos iznosi i nekoliko desetica. Najee u
najveem broju postorojenja za solarnu desalinizaciju vode koriste se ovakve konstrukcije
kolektora posebno iz razloga zato to je za suneva zraenja vea od 600 W/m 2 stepen
korisnosti kolektora ide i do 75% u zavisnosti od vrste korienog fluida 3 i vrstu kolektora u
ii. Centralna osa ovako povezanih solarnih parabolinih kolektora moe biti nagnuta do 8 0
zbog lakeg strujanja fluida koji se nalazi u centralnom vakumskom kolektoru.

Garcia-Rodriguez, Lourdes, Ana I. Palmero-Marrero, and Carlos Gmez-Camacho.

"Comparison of solar thermal technologies for applications in seawater
desalination." Desalination 142.2 (2002): 135-142.
2

Pod vrstom fluida pre svega se odnosi na temperaturu kljuanja

14

Slika 9. Parabolini kolektor princip rada

Sistemi desalinizacije morske vode uz pomo solarne

energije

Zaetnik sistema za solarnu desalinizaciju je bio Aristotel jo u etvrtom veku pre

nove ere. Aristotel je prvi u svojim spisima pominjao sistem koji se bazira na isparavanju
morske vode i kondenzaciji vodene pare u cilju dobijanja slatke vode. Meutim sam izgled
procesa odnosno sistema do danas nije sauvan, stoga se kao prvi sistem za desalinizaciju
morske vode prihvata izum Arabskog alhemiara u 16 veku. Dela Porta je koristi sistem koji
se sastojao od isparivaa u kome se nalazila voda koja je bila izloena intenzivnim dejstvom
suneve radijacije i kondenzatora koji je bio zaklonjen od sunevih zraka. Voda bi u
isparivau prelazila u stanje suvozasiene vodene pare, a potom bi se kondenzovala u
kondenzatoru.

15

Slika 10. Sistem za desalinizaciju morske vode iz 16 veka

Od tada pa sve do danas aktivno se razvijaju mnogi procesi desalinizacije morske

vode uz pomo solarne energije. Sve procese desalinizacije morske vode podelili smo na dva
osnovna tipa:
Prvi tip se odnosi na proces desalinizacije morske vode korienjem suneve energije,
pri emu se neophodna toplota za isparavanje rastvora morske vode dobija posredstvom
direktnog sunevog zraenja na solarni kolektor ili koncetrator. Ovakav nain dobijanja iste,
desalinizovane vode predstavlja grupu aktivnih procesa desalinizacije.
Drugi tip se odnosi na proces desalinizacije morske vode procesima koji se ne odnose
samo na uparavanje ve i na druge. Prilikom ovoga suneva energije se transformie
posredstvom fotonaponskih ploa u elektrinu energiju. Elektrina energija se sada moe
koristiti kao pogon pumpe ili elektrinog grejaa itd.
S obzirom na obim primene drugi tip procesa se ree koristi i najee za proizvodnju
malog kapaciteta slatke vode. Samim tim akcenat u ovom radu e biti stavljen na prvi tip
procesa desalinizacije. Jedan od najee korienih procesa desalinizacije morske vode uz
pomo suneve energije bazira se na korienju stakala koji dobro proputaju suneve zrake, a
sa druge strane istovremeno predstavljuj kondenzator vodene pare. Ovakav princip
desalinizacije se koristi najee u postrojenjima manjeg kapaciteta. Investicioni trokovi
izgradnje postrojenje koje funkcionie na ovakav nain ne predstavlja znaajniji problem

16

Slika 11. Sistem za desalinizaciju morske vode niskog kapaciteta

Potrebno je obezbediti da staklo ili plastika ima dobre transmisione sposobnosti sa
jedne strane, a sa druge strane temperatura zida stakla bude na nioj temperaturi od
temperature take rose za zadati pritisak pare.
Ovakvi i slini postupci su poznati pod imenom desalinizacije morske vode vlaenjem i
suenjem vazduha. Danas sve prisutniji postupak vlaenja i suenja vazduha bazira se pre
svega na:
1. Isparavanju vode proces isparavanja vode podrazumeva transport vode iz tene u
gasovitu fazu. Gde tena faza podrazumeva morsku vodu t.j vodu sa rastvorenim
mineralima, a gasovita faza podrazumeva vazduh. Usled postojanja pogonske sile
transporta supstancije odnosno usled nejednakosti hemijskih potencijala voda prelazi
iz tene u gasovitu fazu. Zagrevanjem vode solarnim grejaima se pre sve podie
temperature vode tako da je intenzitet isparavanja vii, a i poviava se temperatura
vazduha koji povienjem temperature moe da primi veu koliinu vode to jest vodene
pare.
2. Kondenzacija na mestu dodira vazduha ,sa odreenom koncentracijom vode iji je
parcijalni pritisak blizak pritisku zasienja istog, sa hladnom povrinom ija je
temperatura nia od temperature take rose za odgovarajui parcijalni pritisak vode u
vazduhu, u saglasnosti sa teorijom graninog sloja na mestu dodira hladne povrine i
vazduha vlada ve navedena granina temperatura, nia od temperature take rose, i
17

dolazi do kondenzacije vode iz vazduha. Voda iz vazduha se dalje sliva u tankom

filmu niz koso postavljenu povrinu u kolektore vode. Time se dobija ista voda koja
je istija i od kinice, sa vrlo niskom koncentracijom drugih materija koja je pokupila
uznoenjem ili transportom istih iz vazduha.
Standardni

postupci

proizvodnje

desalinizovane

vode

posredstvom

uparavanja

zasnovanom na dostizanju temperature kljuanja slane vode, a potom njegovog hlaenja nisu
nali primenu u postrojenjima manjeg kapaciteta. Stoga jedan od moguih naina proizvodnje
vode za sanitarnu upotrebu je posredstvom humidifikacije vode. Humidifikacija vode je
proces vlaenja i suenja gasova koja je prethodno opisana. Jedan od ematskih prikaza
procesa desalinizacije vode humidifikacijom prikazan je na slici. Proces poinje zagrevanjem
slane vode korienjem parabolinih kolektora. Topla voda potom biva odneena iz zagrejaa
vode (c) u ureaj za ovlaivanje vazduha (b). Ovaj ureaj na sebi ima brizgaljke kojim
prethodno zagrejanu vodu disperguje u sitne kapljice. Disperzijom vode u sitne kapljice
poveava se transport vode u vazduh, odnosno molski fluks. Tok Vazduha je slian
prethodnom. Pre svega vazduh ulazi u ureaj za zagrevanje istog, posredstvom solarne
energije (a) kako bi mu se poveao pritisak zasienja. Potom tako zagrejan vazduh odlazi u
ureaj za vlaenje vazduha gde biva ovlaen, obogaen vodenom parom. Nakon toga vazduh
odlazi u kondenzator (d) prilikom ega dolazi do odvajanja izkondenzovane vode i ponovnog
vraanja vazduha u prethodni proces. Za odvijanje ovakvog procesa potrebno je obezbediti
sunane dane, rashladni fluid, ventilator za pokretanje vazduha ,ukoliko nepostoji dovoljna
pogonska sila usled razlike gustina vazduha obogaenog vodenom parom i suvog vazduha,
pumpu za morsku vodu i rezervoar za odvoenje slatke vode.
Pored svega opisanog veoma veliku panju treba obratiti na cenu krajnjeg produkta. U
cilju izraunavanja cene potrebno je postaviti odgovarajui matematiki model odnosno
bilansne jednaine. Pored ovoga faktor koji izuzetno utie na cenu jeste temperatura
predgrevanja vode i temperatura predgrevanja vazduha, efikasnost procesa ovlaivanja
vazduha kao i sposobnost obezbeivanja morske vode dovoljno niskih temperatura u cilju
beznaajnog troka rada kondenzatora.

18

Slika 12. Sistem za desalinizaciju morske vode humidifikacijom

Slika 13. Zavisnost apsolutne vlanosti vazduha od temperature

Pored navedenih koriste se i postupci solarne desalinizacije u kojima dolazi do
isparavanja vode bez uea vazduha. Postupak se zasniva na isparavanju vode korienjem
suneve energije, odnosno zagrevanjem morske vode do temperature kljuanja i potom
njegove kondenzacije. Ovaj nain rada sistema se odvija kao i prethodni hibridno, gde se
elektrina energija koristi u cilju rada ventilatora ili dodatnog zagrevanja vodene pare radi

19

dobijanja vode za vakcine, odnosno vode najvieg kvaliteta. Kao i u prethodnom sluaju za
rad kondenzatora neophodno je obezbediti rashladni medijum (hladna voda).

Slika 14. Sistem za desalinizaciju vode isparavanjem iste

U cilju to manje potronje energije koristi se i proces turbokompresije naroito u
sluajevima kada se akcenat stavlja na smanjenje investicionih trokova izgradnje solarnih
kolektora. U tom sluaju se koriste solarni koncentratori koji mogu da zagreju vodenu paru na
visoke radne parametre ali prilikom toga malu koliinu iste. Usled toga se koristi mlazna
pumpa - ejektor koji se sastoji od mlaznika za primarnu paru, usisne komore za sekundarnu
paru, komore za meanje konfuzora i difuzora. Poto u ovakvom sklopu nema pokretnih
delova ovakva strujna maina nije skupa, a sama izrada je relativno laka. Protok primarne
pare kroz mlaznik iznosi Dp kg/s . Ova para, stanja 1 na je najee suvozasina, pritiska od 5
- 10 bara.
U usisnoj komori vlada pritisak koji je priblino jednak pritisku pare iznad kljualog
rastvora (pw,Pa), to dovodi do usisavanja dela sekundarne pare (Dw, kg/s). To je
suvozasiena para stanja 3.

20

Ukupna koliina pare (Dk=Dp+Dw), stanja 4 prolazi kroz difuzor gde se struja pare usporava,
da bi se na izlazu iz ejektora ostvario pritisak pare kp koji je vii od pritiska wp , a nii od
pritiska p (stanje 5). Proces je prikazan u hs dijagramu na narednoj slici. Izentropska
ekspanzija je prikazana linijom 12t, a realan proces adijabatske ekspanzije linijom 12.Meavina stanja 4 se adijabatski komprimuje do pritiska pto je prikazano linijom 45.
Teoretski to je proces izentropske kompresije prikazan linijom 45t. Za uobiajene
konstrukcije ejektora koji se koriste u tehnici uparavanja za 1 kg isparenog rastvaraa (vode)
potrebno je oko 0,5 kg svee (primarne) pare,to znai da se uz primenu ejektora moe
utedeti oko 50% primarne pare.

Slika 15. Uparivaka stanica sa termokompresijom

21

Slika 16. h-s dijagram uparivke stanice sa termokompresijom

Jo jedna mogunost desalinizacije morske vode i proizvodnje vode za vakcine
predstavljena je. Iako jo uvek nema komercijalnu upotrebu interesantno je izloiti je kao jo
jednu od ideja. Iako u ovom sluaju solarna energija nema kljunu ulogu pri radu postrojenja,
ipak omoguava startovanje istog. Opis postrojenja izloen je u nastavku
Voda ( sirovina ) na ulazu u sistem sa nalazi u temperaturskom intervalu od 1 oC do
100 oC, na atmosferskom pritisku i mea se sa kljualom vodom u rezervoaru 1 slika 1. Nakon
ulaska vode dolazi do isparavanja vode u rezervoaru 1 usled razmene toplote izazvane
razlikom temperatura izmeu unutranje i spoljanje strane razmenjivaa toplote 2. Isparena
voda t.j suvozasiena vodena para na izlazu iz rezervoaru 1 odlazi kroz kratak cevovod 5 u
strujnu mainu 3 (duvaljku ili kompresor).
Usled rada strujne maine dolazi do povienja pritiska i temperature vodene pare koja
dostie stanje pregrejane pare. Pritisak i temperatura vodene pare na usisu u strujnu mainu 3
iznosi neto vie od 1 bar i 100 oC, a pritisak i temperatura na potisu varira u zavisnosti od
uloenog rada t.j izabranog radnog reima i iznosi preko 1,5 bar i 110oC.
Pregrejana vodena para na povienom pritisku prolazi kroz unutranjost razmenjivaa
toplote 2 gde se vri rekuperacija toplote, odnosno vraanje poetne koliine toplote uz
dodatnu toplotu nastalu pri transformaciji rada strujne maine 3 u unutranju energiju fluida
22

na poetak procesa. Pri rekuperaciji toplote dolazi do hlaenja pregrejane pare, kondenzaciji
suvozasiene pare, a potom i pothlaenja kondenzata. Temperatura pothlaenog kondenzata
moe biti razliita i zavisi od konstrukcionih karakteristika razmenjivaa toplote i u
teorijskom sluaju moe dostii temperaturu ulazne sirovine.
Startovanje sistema se vri pomou izvora toplote (solarni kolektor) 4 slika 1 koji
predaje kolioinu toplote dovoljnu da se dostigne temperatura promene faze ( isparavanja )
sirovine i pokrene proces isparavanja. Isparena tenost sada u stanju suvozasiene pare biva
usisana od strane strujne maine 3 ( duvaljke ili kompresora ) gde dolazi do povienja radnog
pritiska i temperature fluida nakon ega je mogue rekuperisati koliinu toplote uz dodatu
koliinu toplote predatu u strujnoj maini, i nastavlja se proces na nain koji je objanjen u
prethodnom delu teksta. Izvor toplote prestaje sa radom poto se ostvari eljeni protok
proizvoda na izlazu i ukljuuje se po potrebi da bi nadoknadio gubitke toplote u okolinu.
Usled razliitog kvaliteta vode ( sirovine ) na ulazu dolazi do poveanja koncentracije soli i
ostalih materija u rezervoaru 1 usled toga je neophodno vriti povremeno izbacivanje dela
vode iz rezervoara 1 kako ne bi dolo do taloenja estica na spoljanjoj strani razmenjivaa i
u unutranjosti rezervoaru 1. Stoga je postavljen otvor za pranjenje na rezervoaru 6.
3

Svea
voda

Pranjenje

Destilova
na

Pranjenj
e

Slika 17. Postrojenje za proizvodnju desalinizovane morske vode sa rekuperacijom toplote

23

voda

Pored navedenih procesa koji se zasnivaju na uparavanju, solarna energija se moe

koristiti i za procese reverzne osmoze- Procesi reverzne osmoze su danas jedni od
najisplatljivijih prilikom kojih se za najmanje utroene energije moe dobiti najvie pijae
vode. Iako sam proces ne daje vodu visokog kvaliteta ,kao to je voda za vakcine, voda je
dovoljno visokog kvaliteta za pie i sanitarno tehniku upotrebu. Proces reverzne osmoze u
kombinaciji sa solarnom energijom podrazumeva povezna Rankin Klauzijusov ciklus ,u cilju
dobijanja mehanike energije za pogon pumpi, i proces reverzne osmoze sa prikljuenim
razmenjivaem pritisaka. Razmenjiva pritisaka funkcionie po principu spregnute turbine i
pumpe, gde visoko koncetrovana voda koja nije prola kroz membranski filtar ali poseduje
visoku pritisnu energiju prolazi kroz turbinu u cilju proizvodnje mehanike energije.
Mehanika energija pokree pumpu kojom vodu koja ulazi u proces preiavanja nabija na
pritiske vie od osmotskog (70-80 bar) na taj nain dodatna pumpa treba da nadoknadi samo
gubitke nastale u turbini i pumpi.

Slika 18. Reverzna osmoza sa Rankin Klauzijusovim ciklusom (ORC)

Delovi eme:
24

1. Visoko efikasni vakumski solarni kolektori u sprezi sa parabolinim kolektorima

2. Pumpa za cirkulaciju
3. Ispariva
4. Kondenzator
5. Turbina
6. Pumpa u Rankinovo procesu
7. Filtarska jedinica
8. Rezervoar morske vode
9. Rezervoar svee (preiene) vode
10. Razmenjiva pritiska
Termalna energija dobijena u sunevom kolektoru predgreva i isparava radni fluid HFC134a. Temperatura vode na ulazu u kolektor je oko 70 stepeni, a na izlazu 77 stepeni celzijusa.
U isparivau isparava i predgreva se radni fluid HFC-134a i odlazi u turbinu gde ekspandira.
Pri ekspanziji toplotna energija prelazi u mehaniku koja se koristi za pogon pumpi. Para na
izlazu iz turbine odlazi u kondenzator gde se kondenzuje i posredstvom pump tenost se
nabija na vii pritisak. Morska voda slui kao rashladni medijum u kondenzatoru koja se
predgreva i odlazi direktno u rezervoar morske vode. Iz rezervoara morska voda se nabija na
pritisak u razmenjivau pritiska, koji je blizak pritisku za obavljanju reverzne osmoze.
Ostatak se dopunjava pomou pumpe. Ceo proces proizvodnje vode je izuzetno isplatljiv tako
da je potrebno oko 2,3 kWh/m3 u cilju proizvodnje vode. S obzirom da je pogonsko gorivo
suneva energija samim tim voda se dobija bez utroka bilo kakvog skupog energenta.
Mogunost ostvarivanja ovakvog procesa zasniva se na korienju organskih radnih fluida u
Rankinovom ciklusu koji imaju nisku temperaturu isparavanja. Najskuplji deo u celom
procesu se odnosi na turbinu, dok su ostali delovi relativno jeftini.

Pilot postrojenje za desalinizaciju morske vode

25

Postojenje za desalinizaciju morske vode procesom humidifikacije je napravljeno da

proizvodi 500l/dan destilovane vode za potrebe 100 itelja u selu Qom. Jednostavan proces
proizvodnje odvija se iz dva dela odnosno procesa humidifikacije. Slana voda biva
upumpavana u rezervoare za vodu i potom zagrevana u razmenjivau toplote pomou vode
koja stie iz kolektora. Potom je topla slana voda posredstvom brizgaljki raspraavana na
ispunu u kojoj se odvija kontakt gasovite faze (vazduha) i tene faze (slane vode). Voda koja
je pala na dno moe se iskoristit u dve svrhe. Deo nje odlazi u drugi aparat za humidifikaciju,
a deo odlazi u akumulator toplote, koji skladiti toplotu za dnevne potrebe. Na samom izlazu
iz drugog aparta za humidifkaciju deo visoko koncentrovane morske vode se izbacuje napolje,
a deo se vraa u proces to jestu poetni rezervoar. U rezervoaru se vri meanje tako da je
voda na izlazu iz istog na malo vioj temperaturi stoga se delom toplota rekuperie. U cilju
recirkulacije vazduha u aparatima za humidifikaciju vazduh se kree u krug pomou
ventilatora od 100 i 150 W. Na ovaj nain vazduh se kontinualno zasiuje vodenom parom u
humidifikatoru, a potom hladi u kondenzatoru. Hlaenjem vazduh kondenzuje vodenu paru
koju je primio u humidifikatoru. Kondenzovana voda odlazi u rezevoar destilovane vode
odakle se moe dalje koristiti za potrebe domainstva. Na osnovu matematikog modeliranja
obe kolone za humidifikaciju konstruisane su tako da se u njima istovremeno vri i
dehumidifikacija suenje gasa. Ispuna u humidifkatoru je od polipropilena sa specifinom
povrinom od 240 m2/m3. Visina obe kolone je oko 2,4 m,a razmenjiva toplote je napravljen
od bakra povrine 30 m2 i za jednu i za drugu kolonu. Ventilatori su konstruisani tako da je
brzina strujanja dovoljna da se izvri efikasna razmena toplote. Unutar kolone brzina strujanja
gasa je dovoljno niska da ne doe do inverzije odnosno zgrcavanje kolone. Solarni kolektori
su podeljni u dve grupe jedni pomereni ka jugu, drugi ka jugoistoku, kako bi obezbedili u
potpunosti neophodnu koliinu toplote. Kada temperatura vode dostigne 70 stepeni celzijusa
nakon solarnog kolektora, sistem startuje, u sluaju da je temperatura ispod 50 stepeni
celzijusa sistem prestaje sa radom. Sistem radi sa raznoraznim protokom, maksimalno
1400l/h. Termoparovi se koriste za merenje temperature na razliitim delovima aparatura, a
koriste se i dva rotametra radi merenja i kontrole protoka vode. Ovakvo pilot postrojenje
testirano je vie puta i tokom zimskih i letnjih perioda. Vie od 200 testova je uraeno sa
poetkom od izlaska pa sve do zalaska sunca. Na osnovu vie od 3000 prikupljenih podataka
o radu postrojenja, solarnih kolektora i ostalih delova dolo se do sledeih zakljuaka. Tokom
leta proces startuje oko 11 sati izjutra pa nekada ak i ranije, a tokom zime posle 12. Varijacija
26

temperature u akumulatoru tokom letnjih i zimskih dana prikazana je na slici. asovna

proizvodnja tokom zimskih i letnjih dana prikazana je na slici. Usled niskih temperatura
tokom zimskih dana i niske dospele koliine toplote radijacijom niska ja i proizvodnja zimi.
Za razliku od toga leti moemo da primetimo priblino uniformnu raspodelu sunevog
zraenja tokom dana pa samim tim i priblino istu proizvodnju. Tokom letnjih dana ukupna
proizvodnja vode je skoro duplo vea nego zimi i iznosi 580 l/dan. U ovom postorojenju
povrina solarnih kolektora koji su korieni je 80 m 2 to odgovara proizvodnji tokom leta od
7,25 l/m2dan to je mnogo vie od prethodno napravljenog postrojenja. Na poetku procesa
prosena koncentracija mineralnih materija u vodi bila je oko 4500ppm, dok je na kraju
procesa ova veliina spala na 100 ppm. Samim tim pokazano je da ovaj proces moe uspeno
da funkcionie i radi.

Slika 19. Pilot postrojenje za desalinizaciju morske vode u Iranu

27

Slika 20. Zavisnost temperature u rezervoaru 3 tokom letnjih (plavo) i zimskih (crveno) dana
u zavisnosti od vremena

Slika 21. Zavisnost proizvodnje tokom letnjih (plavo) i zimskih (crveno) dana u zavisnosti od
vremena

28

Zakljuak

Nedostatak vode jedan je od glavnih problema dananjice. Postrojenja za

desalinizaciju pokazala su se kao previe skupa i neefikasna. Idealna vrsta desalinizacije bila
bi ona koja se pokree solarnom energijom i koristi samo jednu petinu koliine struje koja je
trenutno potrebna za desalinizaciju. Samim tim ni jedan do sada prikazanih procesa
desalinizacije morske vode pomou suneve energije se nije pokazao kao potpuno isplatljiv.
Ne postoji jo uvek ni najbolji ni najjeftiniji proces desalinizacije morske vode, ve u
zavisnosti od kapaciteta postrojenja i potrebne istoe vode bira se ono postrojenje koje je
najniih investicionih i eksploatacionih trokova. Iako postoje brojni primeri postrojenja gde
se suneva energija koristi kao primarni izvor energije za proces desalinizacije ni jedan nije
usvojen kao univerzalan. Problemi proizvodnje pijae vode postajae sve vei posebno zbog
eksponencijalnog rasta stanovnitva i stalnog zaprljanja slatkovodnih tokova razliitim
hemijskim agensima u industriji. Stoga je bitno pomenuti da je proces desalinizacije kljuno
pitanje koje treba reavati u budunosti. Posebni akcenat treba staviti na energentima koji su
besplatni kao to je suneva energije.

29

Literatura
1. Ali, Muhammad Tauha, Hassan ES Fath, and Peter R. Armstrong. "A
comprehensive techno-economical review of indirect solar
desalination."Renewable and Sustainable Energy Reviews 15.8 (2011):
4187-4199.
2. Nafey, A. Safwat, et al. "Theoretical and experimental study of a small
unit for solar desalination using flashing process." Energy conversion and
management48.2 (2007): 528-538.
3. Ettouney, Hisham. "Design and analysis of humidification
dehumidification desalination process." Desalination 183.1 (2005): 341352.
4. Tiwari, G. N., H. N. Singh, and Rajesh Tripathi. "Present status of solar
distillation." Solar energy 75.5 (2003): 367-373.
5. Sagie, Dan, Eli Feinerman, and Elad Aharoni. "Potential of solar
desalination in Israel and in its close vicinity." Desalination 139.1 (2001):
21-33.
6. Garcia-Rodriguez, Lourdes, Ana I. Palmero-Marrero, and Carlos GmezCamacho. "Comparison of solar thermal technologies for applications in
seawater desalination." Desalination 142.2 (2002): 135-142.
7. Schuster, Andreas, Jrgen Karl, and Sotirios Karellas. "Simulation of an
innovative stand-alone solar desalination system using an organic Rankine
cycle." International Journal of Thermodynamics 10.4 (2010): 155-163.
30

8. Kruse, Clifford L. "Solar desalination system and method." U.S. Patent

No. 4,504,362. 12 Mar. 1985.
9. Fath, Hassan ES, Samy Elsherbiny, and Ahmad Ghazy. "A naturally
circulated humidifying/dehumidifying solar still with a built-in passive
condenser."Desalination 169.2 (2004): 129-149.
10. Sablani, S. S., et al. "Simulation of fresh water production using a
humidification-dehumidification seawater
greenhouse." Desalination 159.3 (2003): 283-288.
11.Jaimovi B., Geni S Difuzione opearcije i aparati Deo 2:difuzione
operacije. Prvo izdanje, Mainski fakultet (2007)
12.Jaimovi B., Geni S Toplotne operacije i aparati skripta sa
predavanja
13.*** http://www.planeta.rs/45/04_tehnologije.htm
14.*** http://www.desalinizacija.com.hr/

31