Osnovna hemijska analiza kontrole kvaliteta vode za pide obuhvata fizika ihemijska ispitivanja kao to

su: odreivanje mutnode, pH vrednost, utroak KMnO

4
,odreivanje aktivnog hlora, odreivanje hlorida, amonijak, nitrate, nitrite, elektrolitiku provodljivost,
suvi ostatak, gvoe, mangan i dr.Da bi se odredili navedeni parametri koriste se sledede metode
kvantitativneanalize:- volumetrija (titrimetrija), odreuje hloride, utroak KMnO
4
...- gravimetrija, odreuje suvi isparni ostatak...- nefelometrija, odreuje mutnodu...- spektrofotometrija,
odreuje aktivni hlor, mangan, amonijak.



ODREIVANJE FIZIKIH I HEMIJSKIH OSOBINA VODE
1.
Mutnoda
Voda za pide treba da je bistra i bezbojna. Mutnodu vode ina suspendovane, neorganskesupstance,
dispergovane organske supstance. Mutnoda vode je posledica optike aktivnostirastvorenih supstanci.
Metoda
: Nefelometrijsko odreivanje mutnode prema standardnom formanskom polimeru.
Princip
: Metoda je zasnovana na efektu rasipanja svetlosti koje nastaje pri prolasku krozuzorak koji sadri
estice u koloidnom, emilgovanom ili suspendovanom stanju. Jainarasute svetlosti je direktno
srazmerna mutnodi rastvora. Merenje se vri trubidimetrom,uporeujudi jainu rasute svetlosti nastale
pri prelasku kroz standardnu suspenziju.Mutnoda se izraunava u nefelometrijskim jedinicama mutnode
(NTU). Kao standardnasuspenzija za mutnodu slui kormazinov polimer.
Aparatura i pribor
:1) Trubidimetar je po konstrukciji nefelometar koji pokazuje jainu svetlosti rasute pod uglom od 90
o
prema pravcu ulazne svetlosti.2) Kivete za uzorke, od bistrog, bezbojnog stakla. Treba ih odravati
besprekornoistim i spolja i iznutra.
Odreivanje
: Uzorak se dobro izmudka, saeka se da nestanu mehuridi i sipa se utrubidimetrijsku kivetu. Mutnoda u
nefelometrijskim jedinicama proita se direktno saskale aparature.2.
Koncentracija vodonikovih jona (pH vode)
pH vodenog rastvora definie se kao negativan logaritam koncentracije vodonikovih jona pH = -log(H
+
)U prirodnim vodama pH obino regulie ravnotea CO
2
i karbonata, i krede se u intervaluod 4.5 do 8.5. Na pH mogu da utiu razne supstance koje menjaju
karbonatnu ravnoteu, bioloku aktivnost biljaka, kao i soli koje mogu da hodrolizuju. Precizni rezultati
sedobijaju merenjem na licu mesta. Ako to nije mogude uzorke treba transportovati u potpuno
napunjenoj i dobro zatvorenoj boci, da bi se spreila promena sastava, naroitoCO
2
.
Metoda
: Elektrometrijsko odreivanje pH.
Princip
: Koncentracija vodonikovih jona (pH) odreuje se u EMS deliji, koja sadriindikatorsku elektrodu
(elektroda koja reaguje na vodonikove jone, ,,staklena elektroda")koja se stavlja u ispitivani rastvor i
referentnu (kalomelovu) elektrodu ili kombinovanu(sadri obe elektrode). Razlika od jedne pH jedinice,
stvara potencijalnu promenu od 38.16mV na 20
o
C. Elektromotorna sila se meri pH-metrom.
Smetnje
: Temperatura utie na potencijal elektroda i jonizacija u uzorku.
Aparatura
: Kombinovana elektroda, pH -metar, rastvori, komercijalni pufer.
Postupak
: Kalibracija pH-metra, se vri, pomodu puferskih rastvora pH = 7.02 0.001.Regulie se pH-metar na pH
pufera, na temperaturi pre poetka merenja.Odreivanje: Pre merenja pH uzorka koji se ispituje
elektrodi isprati destilovanom vodom,a zatim uzorkom. Uzorci se predhodno tretiraju na eljenu
temperaturu. Sistem treba da sestabilizuju pre konanog oitavanja meri se u uzorku koji miruje da bi se
izbegao gubitak CO2 ili drugih isparljivih sastojaka koji mogu da izmene pH vrednost.3.
Ukupni ostatak posle isparavanja
Ukupni isparni talog koji ostaje na dnu suda kada isparena zapremina vode, ispari. Zovese ,,ukupni" zato
to sadri neisparljive sastojke koje je ta zapremina vode imala, ili kaorastvorene ili kao suspendovane



Metoda
: Gravimetrijsko odreivanje ukupnog ostatka posle isparenja na 105
o
C.
Princip
: Dobro promean uzorak isparava u ai, isui se do konstantne mase u sunici na105
o
C. Porast mase iznad mase prazne ae, predstavlja ukupni isparni ostatak.Elektrolitika provodljivost je
proporcionalna ukupnom suvom ostatku. Moe se oekivatida de ostaci sueni na 105
o
C zadrati ne samo vodu kristalizacije, ved i neto mehanikiovrsle vode. Gubitak CO
2
de nastati zbog prelaska bikarbonata u karbonate:CaHCO
3
CaCO
3
+ H
2
O + CO
2
Organske supstance slabo isparavaju na ovoj temperaturi.
Postupak
: Preneti odmereni uzorak 100 ml u predhodno izmerenu au i upariti do suva na105
o
C. Tako ispareni uzorak se sui u sunici jedan sat na 105
o
C. Meri se poto se uzorak ohladi.4.
Hloridi
Skoro svaka voda u prirodi sadri izvesne koliine hlorida kao NaCl, CaCl
2
, MgCl
2
.Kuhinjske soli obino ima najvie, a hloridi u vodu dolaze na vie naina. Hloridi su soli po sebi ne
kodljive ali spadaju u indikatore. Ako je koliina velika to moe uticati naukus. Njihovo povedanje iznad
normale moe uticati na zagaenje vode. U sluajusmanjenja koliine hlorida ispod povrinske pojave,
moe prouzrokovati i smanjenje na povrini, to implicira da je voda podlona zagaenju (nije
zatidenja).
Metoda
: Argentometrijsko odreivanje hlorida po MORR-u.
Princip
: Hloridi se u neutralnoj ili slabo kiseloj sredini titruju rastvorom srebronitrata uzkalcijum-hromat kao
indikator. Srebro-hlorid sa kvantitativno istroi pre stvaranjatamnocrvenog srebro-hromata, ija boja
oznaava kraj titracije. Zavrna taka titracijezasniva se na graenju drugog taloga karakteristine boje.
Zbog ispravne indikacijezavrne take titracije, koncentracija hromata kao i indikatora mora biti
kontrolisana. Akose doda previe hromata, zavrna taka titracije de biti precenjena, a ako se
dodanedovoljno, zavrna taka de kasniti.reakcija titracije: AgNO
3
+ NaCl AgCl (beli talog) + NaNO
3
reakcija zavrne take: K
2
CrO
4
+ 2AgNO
3
AgCrO
4
(crveno-sme talog) + 2KNO
3
Smetnje
:- joni bromida i jodida su obuhvadeni ovom reakcijom- joni mangana pri koncentraciji vedoj od 0.25
mg/l- joni gvoa pri koncentraciji vedoj od 10 mg/l- joni sulfata i sulfida
Reagensi
:- kalijum-hromat- standardni rastvor srebro-nitrata
Postupak
: U 100 ml uzorka vode doda se oko 1 ml rastvora kalijum-hromata i titrujestandardnim rastvorom
srebro-nitrata do pojave crvenkasto-smee boje, Za vode kojesadre manje od 5 mg/l hlorida vri se
koncentrisanje uzorka, uparavanjem 200 ml do100ml. Za koncentrisanje hlorida vedih od 50 mg/l uzima
se proporcionalno manja koliinauzorka i dopunjava do 100 ml destilovanom vodom.
Izraunavanje
:U (ml/l) = (V
1
* 1000) / V
2
V
1
- zapremina rastvora AgNO3 utroena za titracijuV
2
- zapremina uzorka
SPEKTROFOTOMETRIJSKE METODE



Spektrofotometrijska metoda kvantitativne analize se koristi za odreivanje rezidualnoghlora,
amonijaka, nitrata (UV - spektrofotometrija), nitrita, gvoa i mangana.Spektrofotometrija se zasniva na
merenju asorpcije svetlosti tano odreene talasne duine.Koliina apsorbovane svetlosti je direktno
proporcionalna koncentraciji rastvora. Op6tateorija apsorpcije zasnovana je na Labert-Ber-ovom
zakonu, gde je:A = a * b * cA - apsorbancijaa - konstanta b - debljina sloja mernog rastvorac -
koncentracija rastvoraDa bi se navedena jednaina mogla da se primeni pri eksperimentalnom radu,
mora da seupotrebi monohromatska svetlost, tj. svetlost samo jedne odreene talasne duine. Da
biodredili talasnu duinu svetlosti pri kojoj je instrument najosetljiviji za datu vrstuodreivanja potrebno
je izraditi tzv. ,,spektralne krive" (apsorpcione krive). Njihovoitanje se vri na nekoliko razliitih talasnih
duina, a za samo ispitivanje date supstanceodabira se talasna duina kojoj odgovara minimalna
propustljivost, odnosno maksimalnaapsorpcija. Za ovu vrstu odreivanja uzima se rastvor koji se nalazi u
opsegu koncentracijekoja de se odredivati. Ovako odabrana talasna duina naziva se ,,radna talasna
duina".Kada pravimo kalibracione dijagrame meri se apsorbancija serije standardnih rastvoraispitivane
supstance na ,,radnoj talasnoj duini". Oitane vrednosti slue nam za crtanjekalibracionog dijagrama
kod kojeg se na ordinate nanose oitane vrednosti apsorbancije, ana apcisu vrednosti koncentracije. Od
dobijenih taaka koje spojimo dobijamo radnu krivu.Ukoliko kosu krive postoji linearna zavisnost,
nepoznata koncentracija supstance uispitivanom rastvoru moe se izraunati pomodu izraza: C = A /
FFaktor se izraunava preko kalibracionog dijagrama samo kada je u pitanju prava linija:F = A / C Prilikom
rada na spektrofotometru treba paziti da vrednosti propustljivosti budu ograniene na oblast od 20 % do
80 % T.
Spektrofotometri
Spektrofotometri su fotomotri koji za dobijanje monohromatske svetlosti koriste se prizme ili reetke.
Rade na slededem principu: bela svetlost koju daje volframova lampa, prolazi kroz ulazni razrez, i
difraktuje se pomodu difrakcione reetke. Jedan deo overazloene svetlosti koji sadri sline talasne
duine (monohromatska svetlost) prolazi krozdrugi razrez i dolazi do kivete koja sadri rastvor uzorka
koji se odreuje. Deo svetlostikoji nije apsorbovan u rastvoru uzorka koji se odreuje. deo svetlosti koji
nije apsorbovanu rastvoru, vd prolazi kroz njega, pada na fotocev instrumenta koji meri jainu
proputenesvetlosti. Apsorbancija zraenja u vidljivoj i ultraljubiastoj oblasti svodi se na istifenomen - u
oba sluaja apsorpcija energije odreene talasne duine zasnovana je nastabilnim promenama u
elektronskim energetskim nivoima, odnosno prelaskom elektronaiz nieg u vie energetsko stanje.
Vidljivi deo spektra, koji obuhvata oblast talasnih duinaod 380-780 nm, koristi se za ispitivanje
neorganskih jedinjenja. Na vidljivu oblast naslanjase UV - oblast koja obuhvata talasne duine od 100-
380 nm. Za praktinu primenu, koristise oblast od 200-380 nm, tzv. bliska ili kvarcna UV-oblast. Naziv
kvarcna odravainjenicu da se za rad koriste kivete od kvarcnog stakla, dok se u vidljivoj oblasti
koristekivete od obinog staklja. Kao izvor zraenja u vidljivoj oblasti koriste se volframova, a uUV-oblasti
deuterijumova lampa.5.
Rezidualni hlor
Voda koju elimo da upotrebimo za pide mora, na neki nain, biti dezinfikovana, jer vodau prirodi pored
uobiajenih sastojaka sadri i razne mikroorganizme. Voda mora bitibezstranih materija obuhvadenih
pod jednim imenom kao ,,indikatori fekalnog zagaenja


(amonijumove soli, nitriti, povedanje potronje KMnO
4
, povedanje sadraja hlorida), kojiukazuju na mogudnost dospevanja patogenih mikroorganizama. Da bi
se ovakva vodamogla koristiti, treba je dezinfikovati, a to se moe vriti na vie naina (kuvanjem, UV -
zraenjem, ultrazvukom, filtrovanjem kroz keramiki materijal, srebrom, ozonom, jodnim preparatima,
hlorom...) Ako je hlor u pitanju, uvek se dodaje neto vie, i ovaj viak ini0.5 mg/l.
Mehanizam reakcije
: Hlor-gas se solvatizuje, dajudi sgregat Cl
2
* (H
2
O)
n
tj. Cl
2
(aq), potomhidrolizom nastaje sona kiselina (HCl) i hipohlorasta kiselina (HClO) i nascentni kiseonik
(O):Cl
2
+ nH
2
O Cl
2
(H
2
O)
n
HClO + H+Cl- HCl + O
2
Prilikom dezinfikovanja sa hlorom, hlor treba da ostane u viku radi zatite vode odnaknadnog
zagaenja. Viak aktivnog hlora naziva se rezidualni hlor i sastoji se odslobodnog i vezanog hlora
(adicioni ili supsticioni kompleksi sa azotnim jedinjenjima).
Metoda
: Spektrofotometrijsko odreivanje rezidualnog hlora sa ortotolidinom.
Princip
: Dodatkom o-tolidina (3,3 - dimetil - benzidin) vodi koja sadri rezidualni hlor,nastaje uta boja ija
jaina zavisi od koncentrcije hlora. Koncentracija hlora se odreujena spektrofotometru na talasnoj
duini 470 nm.
Smetnje
: Oksidaciona sredstva: nitriti, Fe (III) i Mn (III) - jona takoe reaguju sa o -tolidinom i prividno
povedavaju sadraj aktivnog hlora u uzorku. Takoe, temperatura nesme prelaziti 20
o
C.
Aparatura
: Spektrofotometar saq upotrebom na 470 nm.
Reagensi
: Ortotolidin.
Postupak
: U kivetu (epruvetu) sipati 0.5 ml rastvora o - tolidina i dodati oko 10 ml uzorka. Nastala boja se oitava
na spektrofotometru na 470 nm.
Izraunavanje
:rez. Cl
2
(mg/l) = A
470
/ FA - apsorbancija na 470 nmF - faktor (iz kalibracionog dijagrama)6.
Amonijak
Amonijak se u vodi za pide nalazi u obliku soli amonijum-hlorida, karbonata... U podzemnoj vodi nastaje
kao produkt redukcije nitrata, kada je bez higijenskog znaaja ilikao produkt oksidacije organskih
materija kada je indikator zagaenja, odnosno dok iz bakteriolokog truljenja otpadnih organskih
materija.
Metoda
: Spektrometrijsko odreivanje amonijaka sa Neslerovim reagensom.
Princip
: Amonijani joni u anilisanom rastvoru sa Neslereovim ragensom daju utomrkuili crvenomrku boju od
amonijum - merkurioksi - jodida. Priprema Neslerovog reagensa:2KJ + HgCl
2
HgJ
2
+ KClHgJ
2
+ 2KJ K
2
(HgJ
4
) Neslerov reagensReakcija izmeu Neslerovog reagensa i amonijum-jona: NH
4
OH + 3KOH + 2K
2
(HgJ
4
) Hg
2
ONH
2
J + 7KJ + 3H
2
Oamonijum-merkuroksi-jodid
Rastvori
:Senjetov rastvor: kalijum-natrijum-tartarat, KNaC
2
H
4
O
6
*4H
2
O Neslerov reagens: kalijum-jodid, zasideni rastvor iva (III)-hlorida i rastvor KOHili NaOH.
Smetjne
: Prethodnim tretiranjem uzorka sa cink-sulfatom i natrijum-hidroksidom, prerazvijanja boje sa
Neslerovim reagensom taloe se kalcijum, gvoe, magnezijum, i sulfidikoji stvaraju zamudenje pri
dodatku Neslerovog reagensa. Dodatkom Senjetovog rastvoraspreava se taloenje Ca i Mg u prisustvu
alkalnog Neslerovog reagensa. Amonijak se ne
moe raditi u prisustvu rezidualnog hlora. Hlor se odstranjuje dodatkom reagensa zadehidrataciju, da bi
se spreilo njegovo reagovanje sa amonijakom.
Aparatura
: Spektrofotometar sa upotrebom na 425 nm.
Postupak
: U 100 ml uzorka doda se 2 ml Senjetove soli, dobro se promea i ostavi da stoji10 min. Oitava se na
425 nm. Ako je uzorak mutan, alikvotu od 100 ml se doda 1 mlrastvora ZnSO
4
i promea, a zatim uz lagano meanje rastvor NaOH do pH = 10.5. Kada setalog slegne cedi se kroz
hartiju za ceenje pri emu se prvih 25 ml filtrata odbaci.Zapremini od 50 ml bistrog uzorka dodaju se
dve kapi Senjetovog rastvora i promea, azatim 1 ml Neslerovog reagensa i opet promea. Posle stajanja
od 10 min. meri seapsorbancija na 425 nm prema slepoj probi.
Izraunavanje
: NH
3
(mg/l) = A
425
* 1000 / F * VA
425
- apsorbancija na 425 nmF - faktor V - zapremina uzorka7.
Nitriti
Nitriti su soli azotne kiseline, vrlo su labilni i nepostojani produkt, izmeu amonijaka initrata. Nastaju
nepotpunom oksidacijom amonijanih materija ili parcijalnom redukcijomnitrata. Nitrati se u organizmu
veu za hemoglobin i dovode do blokiranja vezivanja (O
2
),to ima za posledicu pojavu bolesti koja se zove METHEMOGLOBIN. Bolest je kod deceod sedam godina
veoma rizina, a moe ostaviti i velike posledice.
Metoda
: Spektrofotometrijsko odreivanje nitrita sulfanilnom kiselinom.
Princip
: Sulfanilna kiselina se diazotuje sa azotnom kiselinom koja se na pH = 2.0 - 2.5kupuje sa -naftil-
aminom, dajudi crveno-ljubiasto jedinjenje. Boja je uvek srazmerna sakoncentracijom. Odreuje se
spektrofotometrijski na 525 nm.
Smetnje
:- Suspendovane estice se otklanjaju ceenjem, a koloidne estice pomodualuminijum-hidroksida ili
taloenjem sa ZnSO
4
.- Zbog hemijske inkopaktibilnosti nitriti i slobodni hlor se ne javljaju zajedno urastvoru.
Rastvori
:- Rastvor sulfanilne kiseline- Rastvor -naftil-amin
Aparatura
: Spektrofotometar sa upotrebom na 525 nm.
Postupak
: u 100 ml uzorka doda se 2 ml sulfonilne kiseline, Posle pet minuta doda se 2 mlrastvora -naftil-amina.
Dobro se promea, ostavi da odstoji 20 min. i meri naspektrofotometru na 525 nm prema slepoj probi.
Izraunavanje
: NO
2
(mg/l) = A
525
* 1000 / F * VA
525
- apsorbancija na 525nmV- zapremina uzorkaF - faktor 8.
Nitrati
Nitrati su krajnj oksidacioni produkt azotnih jedinjenja, i soli azotne kiseline. Ako su prisutni u veliki
koliinama, pokazuju postojanje zagaenja zemljita ljudskim iliivotinjskim otpadnim materijama, ija je
oksidacija, tj. mineralizacija zavrena, Stvaranjenitrata moe biti skoranjeg datuma ili su nastali u ranijoj
geolokoj epohi. Prisustvo nitratau visokoj koncentraciji u vodi za pide uvek je posledicaljudskog
delovanja, bilo da je upitanju raspad organizama, ili posledica prodora nitrata iz vetakih ubriva.
Povedanakoncentracija nitrtata moe biti opasna po zdravlje ljudi. Maksimalna dozvoljenakoncentracija
nitrata u vodi za pide ja 50 mg/l.
Metoda
: UV - spektrofotometrijsko odreivanje nitrata
Princip
: Ova metoda se primenjuje za odreivanje nitrata u uzorcima vode za pide kojasadri male koliine
organskih materija, kao to su nezagaene prirodne vode i pijadevode. Odreivanje se zasniva na
merenju apsorbancije uzorka na 220 n. Poto nekeorganske materije mogu apsorbovati na 220 nm, a
nitriti ne apsorbuju na 275 nm drugomerenje se izvodi na 275 nm da bi se korigovala vrednost za nitrate.
Aparatura
: Spektrofotometar sa upotrebom na 220 nm i 275 nm.
Postupak
: U zone bistrog uzorka doda se 1 ml 1M HCl, copuni se do 100 ml destilovanomvodom i oitavase
apsorbancija organskih materija na 275 nm duplo slabija od one na 220nm dobijenu vrednost
pomnoenu sa dva treba oduzeti od apsorbancije naene na 220 nm.Dobijeni rezultat predstavlja
traenu apsorbanciju nitrata.
Izraunavanje
: NO
3
(mg/l) = A * 1000 / F * VA = A
220
- 2A
275
F - faktor V - zapremina uzorka9.
Gvoe
U vedim ili manjim koliinama, gvoe se u mnogim vodama (vedinom podzemnim)nalazi u obliku
fero(III)-jedinjenja i to kao bikarbonati u vedini. Pri doiru sa vazduhom prelazi u fer(III) oblik jedinjenja i
taloi kao feri-hidroksid. U koncentracijama vedim od0.3 mg/l mirie na mastilo i stvara neugodan ukus i
miris.
Metoda
: Spektrofotometrijsko odreivanje gvoa sa 1.10-fenantroninom.
Princip
: Trovalentno gvoe se u kiselom rastvoru redukuje hidroksilamino hloridom udvovalentno, koje zatim
reaguje pri pH = 3.5 - 5.5 sa 1.10-fenantroninom, dajudinaradasto-crveni kompleks. Jaina boje je
proporcioalna koncentraciji gvoa.Apsorbancija se oitava na 510 nm. Prisutni Fe joni se redukuju u Fe
jone pomoduhidroksiaminohlorida, prema reakciji: NH
3
OHCl (NH
3
OH)
+
+ Cl
-
Kod manjih koncentracija Fe (III) deava se slededa reakcija:3Fe
3+
+ (NH
3
OH)
+
3Fe
2+
+ 4H
+
+ NOKod vedih koncentracija Fe(III) uzorak pre dodavanja hidroksilaminohlorida trebazagrejati do blizu
kljuanja, da bi se odigrala slededa reakcija:4Fe
3+
+ 2(NH
3
OH)
+
4Fe
2+
+ 6H
+
+ H
2
O + N
2
ODodavanjem pufera podeava se pH vrednost na 3.5 - 5.5 ime je anemogudena reakcija jona nikla,
bakra i cinka sa o-fenolftaleinom. Eventualno prisutni koloidni oblici gvoa se prevode u jonski oblik
kuvanje sa koncentrovanom HCl.
Aparatura
: Spektrofotometar sa upotrebom na 510 nm.
Postupak
: U 100 ml uzorka vode doda se 2 ml konc. HCl. Rastvor se ostavi da upari dooko 75 ml. Ohlaeno
rastvoru se doda 1 ml hidroksiaminohlorida, 10 ml pufera pH = 3.5 -5.5 i 5 ml 1.10-fenantromina.
Nastaje narandasto-crveno obojenje koje se oitava na 510nm.
Izraunavanje
:Fe (mg/l) = A * 1000 / F * VA - apsorbancijaV - zapremina uzorkaF factor


ZAKLJUAK
Hemijskim (instrumentalnim i volumetrijskim) metodama kvantitativne analizemoe se pouzdano
utvrditi da li odreeni uzorak zadovoljava propisane kriterijume vode za pide.Spektrofotometrijskim
odreivanjem, prisustvo azotnih jedinjenja (amonijak,nitrati, nitriti) iznad maksimalno dozvoljenje
koncentracija (MDK) ukazuje na mogude bakterioloko zagaenje, poto se sva jedinjenja stvaraju
raspadanjem organskih materija,dejstvom bakterija ili pod uticajem hemijskih procesa.Povedan utroak
KMnO
4
ukazuje na prisustvo nedozvoljenih supstanci u vodi, kao iveliki sadraj hlorida koji pored prepoznatljivih
negativnih fizolokih efekata vodi za pidedaje neprijatan ukus. Neki od indikatora zagaenja vodu ine
nepodesnom za primenu u domadinstvu iindustriji.Kvalitet vode za pide mora odgovarati propisima koji
se odnose sa obzirom nafizioloke i psihike efekte koje voda za pide moe da izazove. Preporuene
vrednostikoncentracija su date sa strue zatite zdravlja od opasnih i tetnih hemijskih materija uvodi.
LITERATURA
- Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pide, S.L. SFRJ br. 33/91 i 28/96- Dalmacija B i saradnici 1996,
Kvalitet vode za pide, Preporueni standardi inormativi,Beograd 1996- Voda za pide, Standardne metode
, Struna literatura iz arhive JKP ,,Vodovod abac"- J. Miovid, T Ast. instrumentalne metode hemijske
analize, Tehnoloko-metalurkifakultet, Beograd 1989