Okrugli sto Deferson instituta

Alternativna
energija na Kosovu
16. jul 2007 | magazin poseban dodatak Alternativna energija na Kosovu 

Alternativna energija
na Kosovu
Okrugli sto pod nazivom Alternativni izvori energije na Kosovu, koji je organizovao Jefferson
institut, odran je 29. oktobra u beogradskom Centru lepih umetnosti Gvarnerijusu. O ovoj temi,
ali i o izazovima razvoja obnovljivih izvora energije u Srbiji, na Balkanu, kao i u Teksasu, govorili
su Vladimir Gligorov iz Bekog instituta za meunarodnu ekonomiju; Majkl Veber (Michael We-
bber), profesor Teksakog univerziteta u Ostinu; Aaron Presnall, direktor istraivanja u Jefferson
institutu; Miodrag Zlatanovi, profesor beogradskog Elektrotehnikog fakulteta; Sijka Pitolova,
urednica Internet sajta energyobserver.com; Veroslav Jankovi i Dragan Uroevi iz Viktorija
grupe; Vladimir Jankovi iz Centra za promociju, razvoj i primenu obnovljivih izvora energije
Centrala; Branimir Jovanovi, direktor Centra Tesla; Zvezdan Kalmar iz nevladine organizacije
CEKOR; Ivan Vejvoda, izvrni direktor Balkanskog fonda za demokratiju i Duan Pavlovi sa Fa-
kulteta politikih nauka, koji je bio i moderator ovog skupa.

Prilog pripremili: Deferson institut i Ekonomist magazin, DTP: tri D, Foto: arhiva Deferson instituta,
tampa: Politika a.d., Beograd, Panevaki put bb, www.ekonomist.co.yu, e-mail: office@ekonomist.co.yu, desk@ekonomist.co.yu,
pretplata@ekonomist.co.yu, marketing: marketing@ekonomist.co.yu konferencije / Event menagement division: konferencije@ekonomist.co.yu
 Alternativna energija na Kosovu
Alternativna energija na Kosovu
Ima li reenja
za kosovske
energetske
probleme?
T
ragajui za odgovorom na ovo pitanje poli smo od
primera uspavanog malog grada na granici Austrije i
Maarske Gisena, ekonomskog uda, koji je zahva-
ljujui ulaganju u alternativne izvore energije uspeo
svoje mane da pretvori u prednosti, pobedivi time nezaposle-
nost, neperspektivu i nedostatak energenata. Danas je Gisen
moderno naselje koje je drastino poboljalo uslove ivota, ne
samo svojim stanovnicima, a postalo je pravi primer i drugima.
Neko vreme polje alternativne energije bilo je rezervisano za
tzv. iskljuivi pionirski duh, idealiste, poetnike, koji su igrali
vanu ulogu u razvoju ovog sektora. U meuvremenu, ova sfe-
ra je doivela dramatian razvoj. Mnogobrojni profili poslova
su bili i bie kreirani, a time je otvorena i itava paleta novih
zanimanja. Poevi od toga koliko je vrsta strunjaka potrebno
da bi poela poizvodnja alternativne energije, do toga da i kon-
vencionalni proizvoai energije vide dobru zaradu u buduno-
sti u obnovljivim izvorima. Ovo je naroito vano za pasivne,
ruralne krajeve koji, ulaui u ovaj sektor, mogu ne samo da
pobede energetsku zavisnost, ve i da znaajno poveaju celo-
kupni privredni rast svoje oblasti.
Srbija je blagoslovena prirodnim izvorima i pozicijom izmeu
konvencionalnih izvora na istoku i korisnika na zapadu. Ne-
kadanji izvoznik energije, Srbija danas uvozi skoro polovinu
svojih energetskih potreba. Time Srbija ima manju kontrolu nad
svojim energetskim potrebama, a samim tim ogroman novac
odlazi van granica dobavljaima energije.
Istovremeno, svet stoji na ivici globalne tranzicije u energet-
skom polju. Srbija e imati dva velika izazova u ovoj tranziciji.
Prva je da prebrodi mogunost izvoza zelene energije Evropskoj
uniji koja tei da dostigne zahtevane standarde. Druga je da
zadovolji domae zahteve koji se poveavaju ekonomskim ra-
zvojem, a da istovremeno ne povea svoju zavisnost od stranih
izvora energije.
U sferi obnovljivih izvora, biogoriva su verovatno najintere-
stantnija mogunost za Srbiju, i ona istovremeno mogu da uka-
magazin poseban dodatak | 12. NOVEMBAR 2007
u na novi pravac u razvoju ruralnih oblasti, kao i da se izvoze u
Evropsku uniju. Teksas je odlian primer inovacije u proizvod-
nji biogoriva i profesor Majkl Veber, sa Teksakog univerziteta,
fokusirae se ovde o poukama koje je Teksas izvukao iz vlasti-
tite energetske tranzicije.
Kosovo je pritisnuto problemom siromatva i nedostatkom
energije. Ima malo nade za odrivi ekonomski razvoj u moder-
nom svetu bez sigurnih izvora energije. Mnogi su govorili da
nedostatak energije na Kosovu predstavlja rezultat nedovolj-
nih proizvodnih kapaciteta. Meutim dr Vladimir Gligorov iz
Bekog instituta za meunarodnu ekonomiju, govorie o tome
kako je manjak energije na Kosovu u stvari ekonomski pro-
blem cene i naplate. Nedostaci, visoka cena i loa usluga vrlo su
esti rezultati monopola. Kao takav, ekonomski rast zavisi od
razbijanja tih monopola u proizvodnji energije na Kosovu, gde
se, u stvari, jedino i vidi privatna inicijativa u veini se radi o
uljnim generatorima.
To samo znai da je Kosovo preduzelo znaajan korak ka ra-
zumevanju da je privatna proizvodnja energije realnost. Sa-
mim tim je Kosovo prekinulo stare navike kojim je samo slepo
prihvatana energija od strane monopolista. Izazov e biti kako
poveati efikasnost tih privatnih proizvoaa i uskladiti sa mo-
dernim tehnikama. Ovo moe da zahteva odreene dravne
podsticaje, ali energetska sigurnost je fundamentalna za eko-
nomski rast na Kosovu, a privatna prozvodnja je najbri put - to
je stimulacija u direktnu dravnu i korist stvarnih ljudi koji ive
u tekim uslovima na Kosovu.
Poput Teksasa, Srbija moe da preuzme kontrolu nad svojom
energijom u budunosti samo pametnom regulativom i pot-
porom obnovljivih izvora i odrivih energetskih izvora koji e
istovremeno doneti nove izvore prihoda ruralnim oblastima bez
menjanja njihovog tradicionalnog naina ivota.
Aaron Presnall, direktor istraivanja
Jefferson Institute
12. NOVEMBAR 2007 | magazin poseban dodatak
Vladimir Gligorov
Ekonomija
alternativnih
izvora energije
U proizvodnji i snabdevanju energijom na zapadnom Balkanu postoje ekonomski
i tehniki problemi, ali nije re o regionu sa prevelikom potronjom i ozbiljnom
zagaenosti U Srbiji i na Kosovu, kao i u veini balkanskih zemalja, energetski sektor je
vertikalno integrisan i dravni je monopol
P
otronja energije i zagaenost na Balkanu nije tako
velika, bar ne na nivou zemalja kao celine. Pored toga,
postoje znaajni izvori energije, pre svega iz uglja, ali
i vode. Usled toga, uslovi za razvoj alternativnih izvo-
ra energije nisu najbolji. Uz to, taj sektor je uglavnom dravni
monopol, tako da je veoma zatvoren za konkurenciju. Nasuprot
tome, u nekim sluajevima, javlja se nestaica elektrine ener-
gije, pre svega usled problema sa naplatom potronje, ali i iz
tehnikih i razloga ravog korporativnog upravljanja u kompa-
nijama koje se time bave. Ovde e se komentarisati neki podaci
o potronji energije i o zagaenosti, zatim o ekonomskim karak-
teristikama nestaica, i konano o uslovima pod kojim se moe
oekivati i razvoj alternativnih, ili istih, izvora energije.
Da bi se uspostavila trina
cena, potrebna je konkurencija,
a to podrazumeva otvaranje
energetskog sektora i postojanje
regulatornog tela koje se stara za
funkcionisanje tog trita
Potronja i zagaenost
U tabeli 1 prikazano je koliko se potroi energije u zemljama
zapadnog Balkana i u Moldaviji. U odnosu na Evropu u celini,
potronja energije u zemljama zapadnog Balkana je relativno
mala, mada je vea nego to bi bilo opravdano nivoom razvi-
jenosti (raunatim kao BDP po glavi stanovnika u kupovnoj
snazi, PPP). U odnosu na Austriju, recimo, potronja energije je
znatno manja. Tabela 2, opet, prikazuje gubitke energije u pre-
nosu i distribuciji. Re je, dakle, o tehnikim i trinim gubicima.
Alternativna energija na Kosovu 
Sve zemlje pokazuju veoma znaajan viak izgubljene energije,
kako u odnosu na Evropu tako i posebno u odnosu na Austriju.
Ovi gubici su posledica zastarelosti prenosnih sistema i veoma
loe efikasnosti naplate upotrebljene energije. Sa ekonomske
take gledita, ovi drugi gubici su znaajniji, jer to ima posledice
po cenu i po isplativost investiranja u ovaj sektor. Naravno,
predstavlja i troak poreskog obveznika.
Tabela 3 prikazuje zagaenost merenu koliinom mikroestica u
vazduhu. One uglavnom potiu od sagorevanja. Kao to se vidi,
stanje je posebno ravo u Albaniji i Moldaviji i nije dobro u
Hrvatskoj, dok je u ostalim zemljama ispod evropskog proseka.
U tabeli 4, konano, prikazuje se zagaenost ugljendioksidom i
po tome sve ove zemlje stoje bolje od evropskog proseka, mada
ne i kada se uzme u obzir nivo razvijenosti. Zanimljivo je da se
mogu relativno pozitivno porediti sa Austrijom, to malo udi.
Iz ega se ovoga moe zakljuiti da postoje ekonomski i teh-
niki problemi u proizvodnji i snabdevanju energijom, ali da
nije re o zemljama koje imaju preveliku potronju i koje su
ozbiljno zagaene. Ovo je bar delimino posledica velikog pada
proizvodnje, posebno u industriji, tako da je pala i potronja, a
smanjen je broj zagaivaa. Naravno, postoje ozbiljni problemi
u pojedinim krajevima i sa pojedinim industrijama.
Cena i regulacija
U veini ovih zemalja, a svakako u Srbiji i na Kosovu, za koje
nema uporedivih podataka, energetski sektor je vertikalno in-
tegrisan i dravni je monopol. To dovodi do velikog broja pro-
blema i do znaajnih neefikasnosti, od kojih valja pomenuti tri.
Prvi potie od politizacije ciljne funkcije. Naime, dravni mono-
pol, na primer u proizvodnji i snabdevanju elektrinom energi-
jom, nema za cilj uveavanje vrednosti kompanije, ili bar nema
samo taj cilj. Ima i znaajnu politiku ulogu, a i socijalnu. Usled
toga, manipulie se cenom, jer ona moe da ima znaajan uticaj
na politiku popularnost vlade i ponaanje glasaa. Ovo ima za
posledicu ravu upotrebu tog resursa i kvari kompaniju koja se
time bavi, posebno utiu ravo na poslovodstvo.
 Alternativna energija na Kosovu magazin poseban dodatak | 12. NOVEMBAR 2007

Lignit: Forsirati ili uvati

Drugi je problem u vezi sa pojavom nestaica. U tome je poseb-

 abela 1: Korienje energije, ekvivalentno kg
T no zanimljiv sluaj Kosova, ali i Albanije. Na Kosovu su uloena
nafte, per capita, 1999-2004. godine znaajna sredstva, ali su nestaice velike i prekidi struje esti i
Prosek, Viak, zavisno U odnosu na dugi. Slian je sluaj u Albaniji. Mada postoje problemi na strani
1999-2004. od BDP PPP pc Austriju ponude, a i kada je re o prenosu, nema sumnje da je najvei
Evropa 3.368 - - problem rav menadment i neplaanje rauna. Tako, kosovska
Austrija 3.842 2.265 - kompanija za proizvodnju i distribuciju elektrine energije pravi
Albanija 619 402 -1.863 godinje gubitke od oko 50 miliona evra. To je mnogo za kosov-
Bosna i Hercegovina 1.077 767 -1.499 ski budet, mada je malo za EPS, u apsolutnim iznosima.
Hrvatska 1.847 1.296 -970 Trei je problem u tome to je veoma teko konkurisati ovom mo-
Moldavija 744 668 -1.597 nopolu. Tamo gde su nestaice stalno prisutne, ima mesta za pri-
Srbija i Crna Gora 1.768 1.459 -806 vatnu incijativu, slino kao u sluaju svake druge robe ili trita. I
Makedonija 1.324 1.006 -1.260 zaista, prema nekim istraivanjima, privatni generatori energije su
veoma u upotrebi, a neki snabdevaju strujom komije na komerci-
jalnoj osnovi. Naravno, tehniki posmatrano, ali i komercijalno, to
je veoma skupa struja, pa postoje granice dokle se takva privatna
inicijativa moe iriti. Jasno je, meutim, da bi poveana konku-
rencija omoguila vei rast privatnih investicija i proizvodnje.
 abela 2: Gubici u prenosu i distribuciji
T Tu je sada vana regulativa. Da bi se uspostavila trina cena,
elektrine energije, u % od proizvoda, 1999- potrebna je konkurencija. A to podrazumeva otvaranje toga
2004. godine sektora i postojanje regulatornog tela koje se stara za funkci-
onisanje toga trita. To telo, opet, bi trebalo da se rukovodi
Prosek, Viak, zavisno U odnosu na meritokratskim naelima, trebalo bi da bude nezavisno u istom
1999-2004. od BDP PPP pc Austriju
smislu kao, recimo, centralna banka. U Srbiji a i drugde, to su
Evropa 11,5 - -
politizovane institucije, tako da one imaju istu ciljnu funkciju
Austrija 5,3 9,0 - kao i politike partije, uglavnom one na vlasti. Iz tog razloga, ne
Albanija 41,3 41,8 32,8 postoji ni konkurencija niti nekakva valjana kontrola antimo-
Bosna i Hercegovina 16,4 17,1 8,1 nopolskog ponaanja.
Hrvatska 18,5 19,7 10,7 Na Kosovu je kompanija komercijalizovana, ali je svejedno sub-
Moldavija 45,5 45,7 36,7 vencionisana. Slino je i u drugim zemljama, budui da je itav
Srbija i Crna Gora 16,3 17,0 8,0 proces liberalizacije ovoga sektora na samom poetku. Sve dok
Makedonija 17,8 18,5 9,5 je tako, veoma e biti teko proizvoaima alternativne energije
da uu na to trite i da na njemu posluju i rastu. Opet, neza-
12. NOVEMBAR 2007 | magazin poseban dodatak Alternativna energija na Kosovu 

Sunce: neiskorieni potencijal

visna regulatorna tela bi pomogla, ali ona za sada nemaju neki

 abela 3: PM10, na nivou zemlje, u
T veliki uticaj, kada uopte postoje.
mikrogramima po kubnom metru,
1999-2004. godine Kvote i subvencije
Prosek, Viak, zavisno U odnosu na Kada bi trite energijom bilo sasvim liberalizovano, da li bi cena
1999-2004. od BDP PPP pc Austriju bila takva da bi proizvodnja energije iz alternativnih izvora bila
Evropa 29,5 - - isplativa? Kako sada stoje stvari, najverovatnije je da najvei broj
Austrija 36,7 62,5 - takvih izvora nisu konkurentni. Njihova privlanost se poveava
Albanija 58,8 62,4 -0,2 sa uvoenjem kvota i indirektnom ili direktnom subvencijom. U
Bosna i Hercegovina 20,7 25,8 -36,8 Evropskoj uniji ve postoje kvote za proizvodnju energije iz alter-
Hrvatska 34,2 43,2 -19,4 nativnih izvora. U tom sluaju, proizvodnja i snabdevanje ener-
Moldavija 40,1 41,4 -21,1 gijom iz inae skupljih izvora postaje ekonomski isplativo. Ovde
Srbija i Crna Gora 17,1 22,0 -40,6 je re o intervenciji drave koja eli da smanji eksterne efekte
Makedonija 24,1 29,3 -33,2 prljavih izvora energije. Pored regulative koja poveava trokove
proizvodnje, jer zahteva voenje rauna o zagaivanju, subven-

Privlanost obnovljivih izvora

energije se poveava uvoenjem
 abela 4: CO2 emisija, u metrikim tonama
T
per capita, 1999-2004. godine kvota i indirektnom ili direktnom
Prosek, 1999- Viak, zavisno U odnosu na subvencijom
2004 od BDP PPP pc Austriju
Evropa 6,9 - -
Austrija 8,0 5,0 -
cionie se i skuplja, ali istija, proizvodnja energije. Tu postoje
Albanija 0,8 0,4 -4,6
uslovi za ulaganja u proizvodnju energije iz alternativnih izvora za
Bosna i Hercegovina 4,8 4,2 -0,7
izvoz. Na prostoru Srbije i Kosova, meutim, daleko je najvei
Hrvatska 4,8 3,8 -1,2
interes za ulaganje u proizvodnju struje iz lignita i za njen izvoz.
Moldavija 1,6 1,5 -3,5
Ima i interesa za ulaganje u hidroelektrane, tako da je teko
Srbija i Crna Gora 5,2 4,6 -0,4 videti da ima mnogo prostora za ulaganja i razvoj alternativnih
Makedonija 5,4 4,8 -0,1 izvora energije, osim ukoliko se ne obezbede odgovarajue kvo-
te ili subvencije.
 Alternativna energija na Kosovu magazin poseban dodatak | 12. NOVEMBAR 2007

Teksas - vodei proizvoa zelene energije u SAD

12. NOVEMBAR 2007 | magazin poseban dodatak Alternativna energija na Kosovu 

Majkl Veber

Menadment
energetske
tranzicije
Kombinacija teksake energetske ekspertize i finansija na jednoj strani i srpske
posveenosti istoj energiji, partnerstvu sa EU i prirodnim izvorima na drugoj moe biti
izuzetno korisna za obe zemlje

S Ukoliko bi Srbija i imala politiku

rbija i Teksas imaju itavu paletu razliitosti: jezik, kul-
turu, istoriju, situaciju. Ipak, kad govorimo o energiji,
postoje neke slinosti. Obe drave imaju prirodne izvo- volju da pobolja energetski
re i strateku poziciju koja je veoma vana u svetskom
protoku energije. Teksas ima ekstenzivne izvore nafte i gasa,
sistem, nedostaju joj finansijska
ali i luke koje se odlino uklapaju sa tankerima iz celog sveta. sredstva i energetska ekspertiza
Srbija, opet, ima biomasu, ugalj i reke, plus strateku geograf-
sku poziciju koja se nalazi izmeu fosilnih tenih goriva Bliskog
da realizuje takvu jednu akciju u
istoka i potroaa u Evropskoj uniji. masovnim razmerama
Obe drave, takoe, trae naine odrivog ekonomskog rasta i
prosperiteta i mogu mnogo toga da dobiju razvojem novih teh-
nologija u sferi energije, koje opet mogu dovesti do toga da se
postojei izvori to bolje iskoriste i energiju povedu u budu- Zabrinutost zbog ekolokih efekata tradicionalne proizvodnje
nost. I Srbija i Teksas su nekada bili energetski izvoznici, a da- vodi Teksas u traenje alternativnih solucija. Teksas je 1999. go-
nas su uvoznici energije i tee da ponovo postanu izvoznici. dine usvojio zakon koji zahteva dodavanje kapaciteta od 2.000
Konano i najvanije, obe se nalaze na ivici globalne energet- megavata obnovljive energije u sistem do 2009. godine. Ovaj cilj
ske tranzicije, u situaciji kojom nisu sigurne kako da upravljaju. je postignut tri godine ranije nego to se oekivalo. Iako zva-
Teksas je uspeo da se prebaci u eru zelene energije bez bankro- nina politika Teksasa ne priznaje klimatske promene, Teksas je
ta glavnih naftnih i proizvoaa gasa, a Srbija mora da krene vodei proizvoa zelene energije u SAD, paradoksalno vei i
u pravcu EU standarda obnovljive energije i smanjenja emisije od Kalifornije i drugih drava koje ih priznaju.
ugljendioksida, a da istovremeno zadovoljava svoje energetske Teksas je, zapravo, samo iskoristio svoje prirodne resurse ob-
potrebe uz ekonomski razvoj i bez poveavanja zavisnosti od novljive energije koji su vei od bilo koje druge drave u SAD.
uvoza energije. Ako ita ovde moe biti pouno, to je injenica da teksake
kompanije ne bi ulagale u projekte koji ne obeavaju zaradu.
Iskustvo Teksasa Kljuna poluge nedavnog uspeha je jedinstvena kombinacija
Pitanje koje se ovde postavlja glasi: da li energetsko iskustvo liberalizacije trita i zvanian stav vlade da odreeni procenat
Teksasa moe ikako da bude od koristi Srbiji, i obrnuto? mora biti dobijen iz obnovljivih izvora (bez odreivanja koji su
Energetska legenda u Teksasu je poela 10. januara 1901. godine to izvori), i naravno finansije spremne da budu uloene u pro-
kada je otkriveno masivno naftno polje u okolini Hjustona koje fitabilan posao.
je otvorilo novo energetsko poglavlje zemlje
sa proizvodnjom od 100.000 barela dnevno Uzdrmana tradicija
sa samo jednog polja. Istovremeno izvesni Uprkos svim slinostima, ove dve oblasti ima-
gospodin Markus Semjuel revolucionarno je
otkrio novi nain transporta za svoju kompa-
2.000 MW ju vrlo razliit sklop okolnosti kako da uprav-
ljaju energetskom tranzicijom. Teksas ima
niju, to jest naftne tankere. Kasnije je ta kom- novi zeleni prednost u dugoronoj energetskoj kulturi,
panija postala najdominantnija naftna kom- energetski kapaciteti koja ukljuuje ekstenzivnu infrastrukturu,
panija na svetu Royal Dutch Shell. Tako je odnosno rafinerije, cevovode, distribucione
Teksas zbog blizine svojih luka i naftnih polja terminale i slino, zajedno sa velikim brojem
mogao tankerima da izvozi u ceo svet, prima na preradu sirovu eksperata iz domena energetskih finansija, prava, proizvodnje
naftu, tako da je vremenom dobio naziv svetska energetska itd. tavie, ukoliko Teksas odlui da proaktivno upravlja ovom
prestonica. energetskom tranzicijom imae dovoljno finansijskih sredstava
Proizvodnja energije je rasla dostigavi svoj vrhunac 1972 godi- da to i uini. S druge strane, meutim, ova dugorona energet-
ne. Iako prozvodnja opada poslednjih 35 godina, Teksas i dalje ska tradicija je vaan faktor, jer su promene u tom sluaju tee
ostaje znaajan inilac na svetskoj energetskoj sceni. esto je jeftinije izgraditi novu kuu prema najmodernijim
10 Alternativna energija na Kosovu
Potencijal obnovljive energije
TEKSAS
MONTANA
KANZAS
SEVERNA DAKOTA
JUNA DAKOTA
VAJOMING
NEBRASKA
NOVI MEKSIKO
KOLORADO
OKLAHOMA
0 1 2 3
standardima, nego adaptirati postojeu koja bi imala sve te mo-
derne standarde. Sa slinom se situacijom suoavamo u ener-
getskom sistemu Teksasa. Promeniti postojeu infrastukturu
kompletno novim sistemom, bila bi izuzetno skupa investicija.
Takoe, uzdrmati tradiciju zasnovanu na nafti i gasu moe da
izazove kulturni ili narodni otpor. Na primer, nai politiari
imaju problema da priznaju klimatske promene. Stoga teksako
tradicionalno vostvo u globalnoj energetskoj industriji rizikuje
da bude izgubljeno od zemalja kao to su Kalifornija ili Danska,
koje agresivno vode svet energetskim zelenim putem.
Suprotno, Srbija ima manje kulturnih barijera u tom smislu da
bi napravila traene investicije, izgleda filozofski pripremljeni-
ja na svet bez ugljendioksida i nalazi se u poziciji kad su joj
potrebni dodatni energetski kapaciteti. Stoga Srbija ima sjajnu
Iako zvanina politika Teksasa
ne priznaje klimatske promene,
Teksas je vodei proizvoa
zelene energije u SAD,
paradoksalno, vei i od Kalifornije
i drugih drava koje ih priznaju
ansu da moe da izgradi svoje zelene kapacitete potpuno od
nule i ne mora da radi nikakva infrastukturalna prilagoavanja
kao Teksas.
Za razliku od Teksasa, Srbija ima mnogo manju povrinu sa koje
moe da crpi svoje prirodne izvore kao to su vetar, sunce ili
biomasa, ali ima vie padavina tokom godine i proizvodnja bi-
omase po kvadratnom kilometru moe biti mnogo vea nego u
Teksasu. Takoe, populacija je daleko gua, pa su samim tim i
trokovi transporta manji.
Ipak, glavni srpski adut je blizina Evropske unije i njenih po-
troaa, tako da Srbija moe realno da zaradi prodajui zelenu
energiju evropskim potroaima. U budunosti vrlo je mogu-
e da e i sama EU traiti takve mogunosti plasiranja offset
magazin poseban dodatak | 12. NOVEMBAR 2007
BIOMASA VETAR SUNCE
4 5 6 7 8
zelene proizvodnje i u drugim zemljama kako bi bez menjanja
sopstvene proizvodnje dostigla nivo smanjenja emisije ugljen
dioksida.
Biodizel ansa
tavie, EU zahteva od korisnika potpisivanje dugoronih fik-
snih tarifa za zelenu energiju, pa tako na primer u Grkoj pre-
duzetnici imaju insentiv za poetni kapital solarnih panela, jer
imaju sigurnu dugoronu cenu i osiguran profit. U SAD nema-
mo takve dugorone ugovore, ali oni mogu da budu izuzetna
mogunost za partnere EU. Nemaka, na primer, ima veoma
razvijenu poziciju u svetskim razmerama na polju solarne ener-
gije iako ima daleko nepovoljniji poloaj od Srbije. Kako je nji-
hova odlunost da se odupru zavisnosti od ruskog gasa dovela
do toga da potenciraju solarnu energiju, nije iskljueno da bi bili
spremni da koriste i srpske potencijale u tom smislu.
Ipak najvei potencijal za Srbiju predstavljaju biogoriva, tanije
biodizel. Potranja EU za biodizelom raste i trenutno je najvi-
a na svetu. Ali paradoksalno, proizvodnja biodizela moe da
dovede, umesto do smanjenja emisije ugljendioksida, do po-
veanja na drugim mestima gde se kre ume za proizvodnju.
Zato zemlje poput Holandije danas trae ko e da garantuje
proizvodnju biogoriva koje e istovremeno da bude i ekolo-
ki opravdano. Ako Srbija moe da proizvede takvo ekoloki
opravdano biogorivo, imae zagarantovane kupce. U tom smi-
slu korienje algi za proizvodnju biodizela prevazilazi problem
hrana ili gorivo i ekoloki je opravdan.
Ukoliko bi, meutim, Srbija, da kaemo, i imala politiku vo-
lju da se na taj nain pobolja energetski sistem, nedostaju joj
finansijska sredstva i energetska ekspertiza da realizuje takvu
jednu akciju u masovnim razmerama. U tom smislu mi ovde
razmatramo mogunosti partnerstva izmeu Srbije i Teksasa,
koje bi moglo da pomogne obema zemljama da dostignu svoje
ciljeve u energetskom sektoru. Kombinacija teksake energet-
ske ekspertize i finansija na jednoj strani i srpske posveeno-
sti istoj energiji, partnerstvo sa EU i prirodni izvori na drugoj
moe biti izuzetna.
tavie, Srbija moe tako da postane i energetski izvoznik ob-
novljive energije, to bi bio dodatni bonus koji bi pomogao EU
da ostvari svoje energetske ciljeve.
12. NOVEMBAR 2007 | magazin poseban dodatak Alternativna energija na Kosovu 11

Miodrag Zlatanovi

Nije problem
zakon
Trenutno u Srbiji realizujemo nekoliko projekata u sektoru ob-
novljivih izvora energije, iji je cilj da se preciznije utvrdi poten-
cijal energije sunca i vetra. to se zakonske regulative tie, ob-
novljivim izvorima energije je Strategijom razvoja energetike do
2015. godine i Zakonom o energetici dat prioritet i njihov razvoj
e morati da krene. To nije problem, ali mnoge druge stvari nisu
reene. Ovde, recimo, postoji miljenje da energija iz obnovljivih
izvora treba da ostane u Srbiji, to moe predstavljati problem
potencijalnim investitorima koji bi eleli da je izvoze, jer je na
ovdanjem tritu suvie jeftina. Mi emo gurati projekte ob-
novljivih izvora energije. Ovih dana u Vrcu e biti pokrenuto
merenje vetra da vidimo potencijal na tom podruju. Evropa je
trenutno zauzeta zelenim izvorima energije i izgradnjom potreb-
ne infrastrukture, a Srbija treba da bude deo toga.

Miodrag Zlatanovi:
Moramo preciznije utvrditi potencijal
vetra

Sijka Pitolova

Monopoli
Sijka Pitolova:
Struni kadrovi u Srbiji su i dalje lobisti
za EPS

Vie volim da koristim termin obnovljivi izvori energije, jer kad

kaem alternativni izvori, to obino znai neto jako skupo i ne-
prihvatljivo. Kada jednog dana prorade vetrenjae u Vojvodini
i irom Srbije, veliko pitanje e biti kako ih prikljuiti na mreu,
visokonaponsku ili distributivnu, kada bolje od mene znate da
Elektroprivreda Srbije na obnovljive izvore energije gleda kao na
smrtnog neprijatelja, jer se plai da e izgubiti sopstveni monopol.
Lino sam ubeena da je Srbija kao zemlja, mislim pre svega na
struni kadar u Agenciji za energetiku koja bi trebalo da bude re-
gulator, i dalje lobista za EPS. Znai, obnovljivi izvori energije, bez
obzira da li je re o vetrenjaama ili biogasu, ovde se u strunim
krugovima i dalje doivljavaju kao neprijatelji zato to se veinu
strunjaka finansiraju EPS i NIS. U takvim okolnostima je normal-
no da nisu zainteresovani za obnovljive izvore energije. Pitanje
prikljuivanja na mreu nije, inae, karakteristika Srbije. To je
glavni problem i u Bugarskoj i Makedoniji, gde postoje vetroge-
neratori, ali im lokalni monopoli jednostavno ne dozvoljavaju da
se prikljue na mreu i prodaju struju koju proizvedu.
12 Alternativna energija na Kosovu
Veroslav Jankovi, Viktorija grupa
Problematina
regulativa
Veroslav Jankovi:
Zakon o energetici mrtvo slovo na
papiru
Veina vas verovatno zna da je Viktorija grupa vlasnik jedine
prave fabrike biodizela u Srbiji, kapaciteta 100.000 tona godi-
nje u idu. Zato prilino dobro znamo ovdanju situaciju sa ob-
novljivim izvorima energije. Iz sopstvenog iskustva znam da je
u Srbiji zakonska regulativa jako problematina. Istina, imamo
Zakon o energetici koji je mrtvo slovo na papiru jer ne postoje
podzakonska akata. Jedna od kljunih stvari koje bi mogle ge-
neralno da pokrenu ulaganja u energetski sektor Srbije i obnov-
ljive izvore energije jeste, naime, jasno definisan tarifni sistem.
Mi ga nemamo, iako o tarifama priamo ve due vreme. Jedan
od najveih problema Srbije u pogledu obnovljivih izvora ener-
gije je, ipak mali broj strunih ljudi, odnosno nerazumevanje
problematike. Ovaj problem registrovan je ak i u zvaninim
dokumentima resornog ministarstva. U Ministarstvu energeti-
ke imamo, recimo, samo Antonelu Soluji koja se bavi obnov-
ljivim izvorima energije, znai, slovima, jednu osobu. U Agen-
Jedan od najveih problema Srbije
u pogledu obnovljivih izvora
energije je mali broj strunih
ljudi, odnosno nerazumevanje
problematike
ciji za energetsku efikasnost imamo isto samo jednog oveka,
gospodina Rastislava Kragia, koji se bavi ovim sektorom, dok
u regulatornoj Agenciji za energetiku nema nijedna osoba. U
svim vladinim institucijama obnovljivim izvorima energije zva-
nino se bave samo dva oveka. Za ovim okruglim stolom ima
magazin poseban dodatak | 12. NOVEMBAR 2007
vie, da ih tako nazovem, vaninstitucionalnih kadrova. Dva o-
veka u dravi, i ako imaju najbolju nameru, ne mogu da donesu
neophodnu regulativu.
S druge strane, mislim da ni spoj mediji, nevladine organiza-
cije, privreda i vlada nije ba dobro izbalansiran. Nema tu ja-
kog guranja, impulsa, prisiljavanja ministarstva da se bavi tom
problematikom. Neto vee zalaganje je primeeno u novom
ministarstvu ekologije koje pokuava da doprinese razvoju ob-
novljivih izvora energije, tako da smo konano ratifikovali Kjo-
to protokol. Sad bar moemo da pristupimo neemu to donosi
CDM, znai moemo da trgujemo i radimo neke projekte, ali to
je jo uvek daleko od pravih projekata Kjoto protokola. Osnov-
ni problem je taj to sve to traje do 2012. godine, a projekti koji
su ve zapoeti ne mogu da konkuriu, tako da smo ve dobrim
delom zakasnili i tu imamo jako malo prostora.
(Ne)vidljive mogunosti
Prva stvar koja nama treba je jasno identifikovanje potencijala.
Znai, ono to bi stvarno trebalo da se posle ovakvih skupova
donese ili napravi je neka spona izmeu privrede, fakulteta,
instituta itd. Da se uzmu sve te studije koje su razni ljudi pravili
i utvrde potencijali Srbije za proizvodnju iz malih hidrocentra-
la, vetrogeneratora, biodizela i eventualno bioetanola. S druge
strane, treba rei ta su potencijali Kosova, koji se drastino
razlikuju.
Budui da dolazim iz industrije biogoriva, govoriu neto vie o
tom sektoru. Potencijal Srbije za proizvodnju biodizela je nes-
poran i kree se oko 200.000 tona. Ne postoji, meutim, za-
konska regulativa koja propisuje obavezu umeavanja i otkupa
tog biodizela od strane NIS-a i ostalih uvoznika nafte, tako da
smo prinueni da prodajemo samo isti biodizel, ije je ue-
e na tritu bioderivata najmanje. to se pak tie potencijala
za proizvodnju bioetanola, mislim da u Srbiji postoji potencijal
proizvodnje celuloznog etanola, ak i BTL-a, biodizela druge
generacije, ali to se opet odnosi na zasnivanje plantaa brzo
rastueg drvea, kultivisanje movarnih ili slanih zemljita,
to je jako dobar projekat. Da bi se takvi projekti realizovali,
meutim, mora da postoji vrlo snana meusektorska saradnja
koja ne postoji u ovoj vladi niti je postojala u prethodnoj ili
bilo kojoj srpskoj vladi. Znai, treba da sednu ministri ekologije,
poljoprivrede, energetike i saobraaja, ako ga imamo, i napra-
ve radnu grupu koja e sagledati koju je regulativu neophodno
doneti i koje emo programe finansirati. Kad sam ve kod bio-
goriva, Kosovo ima potencijal za alge koje vole da ive pored
termoelektrana i uglja. Moda se tamo mogu raditi postrojenja
12. NOVEMBAR 2007 | magazin poseban dodatak Alternativna energija na Kosovu 13

ume: Biodizel druge generacije

za proizvodnju biodizela iz algi ili, recimo, da se radi gasifika-
cija uglja i kako bi se na taj nain proizvodila istija energija ili U svim vladinim institucijama
neto to nije moda potpuno obnovljiv izvor energije, ali jeste obnovljivim izvorima energije
dobro za energetsku bezbednost Kosova.
Kada je re o elektrinoj energiji, Srbija ima jako veliki potenci- zvanino se bave ukupno samo
jal, pogotovo u hidroelektranama. Ve vie od 20 godina, ispra- dva oveka, koja i pored najbolje
vite me ako greim, postoje studije Jaroslava ernog i Energo-
projekta, kao i neke iz bive Jugoslavije, ali zbog nepostojanja namere ne mogu da donesu
tarifnog sistema jednostavno nema stimulacija u ovoj oblasti ni neophodnu regulativu
na jedan jedini nain. Niste mogli da uzmete sredstva po Kjotu,
niti ste mogli da uzmete sredstva na osnovu prodaje elektrine
energije. Zbog ega bi uopte neko finansirao izgradnju hidroe-
lektrane? Kao to je gospoa Pitolova rekla, lobisti iz EPS-a ne torom jedne velike naftne kompanije iz EU, koji je bio jedan od
doprinose razvoju obnovljivih izvora. Mislim da oni, zapravo glavnih lobista da se u njihovoj zemlji usvoji zakon o obavezi
ne razumeju situaciju i injenicu da bi iz svega toga mogli imati umeavanja biogoriva, jer je na taj nain video potencijalni pro-
veliku korist. Kad bi se usvojili tarifni sistemi, cena struje bi fit za svoju kompaniju. U tom trenutku je biodizel je, naime,
morala da ode gore, pa i za elektrinu energiju koju proizvodi bio znatno jeftiniji zbog akciza. Nakon donoenja zakona koji
EPS. Na taj nain doli bi do ekonomske cene struje i EPS bi je regulisao ovu oblast, dobit njegove kompanije poveana je
mnogo bolje stajao. Nedavno sam razgovarao sa bivim direk- za oko 17 odsto.
14 Alternativna energija na Kosovu
Branimir Jovanovi
Cvrkut ptica
Dao bih nekoliko komentara o poloaju nevladinih organizaci-
ja u Srbiji, ta zapravo mi radimo, odnosno ta pokuavamo i
kakva je saradnja sa drugim relevantnim institucijama kada go-
vorimo o obnovljivim izvorima energije. Ne znam toliko o radu
OEBS-a, ali moram da kaem neto pozitivno vezano za ovu or-
ganizaciju. Zahvaljujui OEBS-u nedavno je prvi put pokuano
da se objedine nevladine organizacije u Srbiji koje se bave ob-
novljivim izvorima energije. Doneli smo deklaraciju koja je na
pokuaj da se pridruimo apelu da se cela situacija u zemlji kada
su u pitanju obnovljivi izvori energije pobolja. Naravno, to je
jedna slaba sila u odnosu na ono to je potrebno da se uradi,
ali ipak nam je omoguilo da steknemo bolji uvid u celokupnu
situaciju. Sloio bih se sa optom konstatacijom da je situacija
zaista jako loa, u smislu da ne postoji sistem koji objedinjuje
sve relevantne faktore koji bi trebalo da se izbore i naprave
jedan drastian pomak. To je ono to ste vi govorili, nain kako
da mi u postojeoj reiji drave naemo neko svoje malo uee bilo je prijavljeno oko 15 organizacija, od toga je etiri ili pet
u onome to nam nude, ali mislim da definitivno drava ne radi
svoj posao i da je tu potrebno neto uiniti. ini mi se, meutim,
da nema dovoljno pritiska na dravu i institucije, to je moda
jedan od glavnih problema zbog ega je zapravo na glas, nas
Branimir Jovanovi:
Pritisci na dravu su nejaki
Institucionalni bojkot
Miodrag Zlatanovi: Da li je EPS zainteresovan za viu cenu?
Oni stalno kau da jesu.
Vladimir Gligorov: Da, ali imam utisak da su oni vie zainte-
resovani za subvencije, jer je cena elektrine energije socijalna
kategorija u Srbiji. Sasvim je mogue da postoji, govorim hipo-
tetiki, neki ugovor izmeu Vlade i EPS-a da struja bude neto
jeftinija. Vlada, s druge strane, na taj nain subvencionie EPS,
recimo kad je re o investicijama ili pokrivanju gubitaka. Veliko
je pitanje, zato, da li su oni zaista kao kompanija zainteresovani
za viu cenu, jer ovo to vi govorite bi tome vodilo, ali onda vi
imate problem, a to je da via cena nije ono to vlada eli.
Veroslav Jankovi: Ja sam elektroinenjer, i kao student sam
imao predmet koji se zvao Planiranje, upravljanje i eksploatacija
elektroenergetskih sistema. Kada se planira razvoj elektroener-
getskih sistema, bar u sluajevima monopolskog privreivanja,
radilo se metodom minimalnih gubitaka, odnosno da se pravi si-
stem koji e generisati to manje gubitke, jer veu dobit ne moe
da pravi. Ne mogu, meutim, da radim procenu za koliko e mi
se isplatiti investicija jer ni jedna investicija u elektroenergetski
sistem u Srbiji nije bila isplativa. Diplomirao sam kod profesora
Geria, koji je bio direktor Elektroprivrede Srbije i uvek sam od
njega sluao priu da treba vea cena elektrine energije. Logino
je da svaki sistem, ma koliko monopolski bio, treba da bude ba-
magazin poseban dodatak | 12. NOVEMBAR 2007
Privreda, nevladin sektor i
meunarodne organizacije su tri
poluge pritiska na dravu da se
neke stvari ovde promene na bolje
koji se zanimamo za taj problem, kako kau, cvrkut ptica. Mi-
slim da je to tema o kojoj bi trebalo razmisliti.
to se tie nevladinog sektora, kada smo se pripremali za estu
meunarodnu konferenciju, razgovarali smo o tome ta e se
desiti kada taj dogaaj proe. U tom smislu smo prinueni na
neku samoorganizaciju i to i pokuavamo. U nevladinom delu
koji se bavi obnovljivim izvorima energije na ovoj konferenciji
bilo aktivno u pripremi deklaracije. Sve u svemu, taj sektor je
veoma mali i sad pokuavamo nekako zajedniki da napravimo
neku vrstu memoranduma o saradnji. U Peincima, recimo, po-
kuavamo da napravimo demonstracioni centar za nove izvore
energije koji bi okupio nevladine organizacije koje bi na siste-
matiniji i malo jai nain dale svoj glas. U tom smislu i nama
je potrebna pomo i podrka i prosto mi se ini da bi ovakve
skupove mogli da iskoristimo za neke konkretne zakljuke koji
bi bili mali akcioni planovi za dalje, jer inae mislim da su pro-
maeni. Nevladin sektor moe da postane vaan inilac i vano
sredstvo pritiska da bi se neke stvari promenile. Znai, privre-
da, nevladin sektor i naravno meunarodne organizacije su tri
poluge pritiska na dravu i da se neke stvari ovde promene na
bolje.
ziran na principu odrivog razvoja, odnosno da sam moe da ge-
nerie odreeni profit koji e mu omoguiti dalja ulaganja. Gene-
ralno, svuda je proizvodnja elektrine energije profitabilna stvar.
Vlada se jeste kod nas opredelila da cenom elektrine energije
uva socijalni mir. Ako je tako, onda treba uvati samo socijalno
ugroene kategorije. Moe se nai mehanizam da se subvencija-
ma ide prema penzionerima i siromanim graanima, odnosno da
im se pomogne oslobaanjem ili kroz delimino plaanje rauna.
Vladimir Gligorov: To razumem, ali vi analizirate prirodu kom-
panije koja se zove EPS, ne sa stanovita ta je normativno u
redu ili ta je u redu sa ekonomske strane gledita, ve gledate
jedan monopol i njegovu vezu sa vladom, kao i nain na koji on
funkcionie. Koliko znam, a prvi put sam na tome radio pre tride-
set godina, nemam utisak da su oni zainteresovani za ovo o emu
vi govorite. Tu je taj problem sa EPS-om. Bez restrukturiranja
te kompanije, ja mislim da ete vi teko imati promenu kulture,
mentaliteta pa i shvatanja ta oni treba da rade. Da li je to pro-
blem sa EPS-om ili je opet problem odozgo, od vlade?
Veroslav Jankovi: Sad smo onda na pravom terenu. Naravno
da nije u interesu vlade da preduzee ivi samo, da ima profesio-
nalni menadment i ide napred.
Miodrag Zlatanovi: Postoji inenjer u EPS-u koji je zaduen za
obnovljive izvore energije, znai formalno...
12. NOVEMBAR 2007 | magazin poseban dodatak
Zvezdan Kalmar
Globalni problem
Moram, naalost, da se sloim s tim da nevladine organizacije
trenutno nemaju bitnu ulogu razvoju energetskog sektora. U
Srbiji je to zbog relativne slabosti nevladinog sektora, ali
energetski sektor u celoj srednjoj i istonoj Evropi i Rusiji ne-
vladine organizacije prate veoma paljivo zbog visokih ekolo-
kih i ekonomskih rizika koje ovaj sektor nosi, kao i geostrate-
kih, politikih i socijalnih rizika. to se tie situacije u Srbiji,
sve to ne bi imalo veze kada bi energetska situacija bila samo
nae lokalno pitanje. Energetska situacija je i te kako globalna
i Srbija e zbog svoje pozicije i toga da se nalazi na liniji tran-
skontinentalnih naftovoda koji ve postoje ili su u planu da
budu proireni, biti uvuena u tu igru geostratekih interesa.
Vezivanjem za te projekte Srbija e praktino promovisati i da-
lje upotrebu fosilnih goriva i pojaavanje njihove eksploatacije.
Zbog toga moramo da govorimo o razvoju obnovljivih izvora u
Srbiji i pokuavamo da naemo izlaz kako da upotrebimo bi-
omasu, pravimo biodizel i koristimo vetar. Meutim, s druge
strane, pojaavanjem upotrebe drumskog prevoza jaamo taj
deo industrije.
to se tie komentara da Srbija u stvari ima samo neke depove
Zvezdan Kalmar:
Moramo sami traiti sredstva za OIE
Veroslav Jankovi: Moram da pitam, koliko zaposlenih ima
EPS?
Miodrag Zlatanovi: Nemojte mene pitati, ja nisam iz EPS-a,
samo dajem informacije. Druga stvar koju bih eleo da kaem je
da ministarstvo energetike za ulaganje u nove obnovljive izvo-
re energije nema nikakva sredstva na raspolaganju, za razliku
od Vojvodine koja je ta sredstva formirala. Tu je velika razlika.
Pored toga, Vlada ima Agenciju za energetsku efikasnost, koja
je odreena da bude predstavnik drave za obnovljive izvore
energije. Znai, ukoliko neki strani investitor hoe da investira u
Srbiji u vetar, javie se toj agenciji. Oni su uostalom dobili dona-
ciju od 204.000 evra za obuku, sada obilaze Evropu i obuavaju
se. Agencija je podigla tri stuba za merenje vetra, istina, ne ba
na najboljim lokacijama, ali dobro. Formalno gledano, sve to je u
redu. Sad, to to ministarstvo apsolutno nikakva sredstva nema
i to je dolo dotle da se Vojvodina, da tako kaem, otkaila i da
sama gleda na svoju energetsku budunost, to ukazuje koliko je
ta politika uspena.
Sijka Pitolova: Pomenuto je da dobijamo neke donacije iz ino-
stranstva za istraivanja korienja obnovljivih izvora energije.
Moram navesti primer koji me je okirao. U sklopu OEBS-ove
kancelarije u Beogradu postoji odeljak koji se bavi i obnovljivim
izvorima energije, za ta je dobio i donaciju. Ne znam koliko nov-
Alternativna energija na Kosovu 15
zagaenja, kada bismo uporedili situaciju u ostalim centralno-
istonim evropskim zemljama vezanu za visok intenzitet naih
privreda, moje kolege iz Bugarske, Rumunije i Bosne koje su
radile studije u vezi s tim ne bi se verovatno sloile da nae
privrede nisu energetski intenzivne.
Postoji jo jedna injenica za koju mislim da je jako bitna kada
govorimo o struji kao socijalnoj kategoriji. Moja mrea e u na-
rednom periodu imati kampanju u vezi sa podzakonskim ak-
tima koji treba da se donesu, odnosno da se istrai ta je sve
potrebno da bi se smanjila birokratska procedura za uvoenje
novih kompetitora na tritu. Kada je, meutim, re o obinom
graaninu jako je bitna energetska efikasnost koja je u stva-
ri na vrlo niskom nivou kada je u pitanju stanovanje. Imamo
ogromne gubitke i u proizvodnji toplote i struje. Kod nas su ak
nove gradnje, objekti koji se sada primaju, po termo snimcima
energetski vrlo loi.
Uloga promotera obnovljivih izvora energije u Srbije bi trebalo
da bude jako bitna za svetske finansijske institucije, jer se i one
finansiraju javnim parama. Te institucije bi trebalo da uestvuju
direktno u ovome i zbog ciljeva koje je propisala EU. Poznato je
da je EBRD Viktorija grupi dao kredit, mada pod malo udnim
uslovima, jer su napisali da nije re o energetici ve samo o
agro biznisu, ali svesni smo da je ba u to vreme razvijena vaa
proizvodnja biodizela. Znai, to se tie svetskih finansijskih in-
stitucija, impuls mora dolaziti i sa nae strane, da traimo novac
za projekte obnovljivih izvora energije. EPS, recimo planira da
u narednim godinama milijardu i po evra uloi u razvoj novih
termoelektrana. Ako bi se to dogodilo, automatski bismo imali
jednu ogromnu proizvodnju koja bi iskljuila neku realistinu
priu o obnovljivim izvorima energije.
ca su dobili, ali to odeljenje je za ove dve godine rada uspelo da
uradi sledee: jedne godine napravilo je renik termina, pojmova
o obnovljivim izvorima energije, a sledee godine je samo pro-
ireno to isto izdanje. Postavlja se, zato pitanje da li donatori iz
inostranstva prave neki plan kome za ta daju novac, da ne bude
da su nam za neto pomagali, a u stvari su nam u sutini odmogli
jer mi taj novac nismo usmerili na pravi put. Bolje da su sredstva
data nekom domainstvu koje hoe samo da napravi vetrenjau
u svom dvoritu ili na svom potoku jednu malu hidrocentalu.
Mislim profesore da ste vi vie od mene u mogunosti da utiete
na donoenje odluka kada su u pitanju donatori.
Veroslav Jankovi: Kada je re o donacijama mislim da je tre-
nutno na snazi institucionalni bojkot. U Cavtatu se 12. i 13. no-
vembra odrava radionica vezana za biogoriva i zakonsku regu-
lativu za oblast biogoriva u regionu jugoistone Evrope. Skup je
organizovao UNIDO, koji je institucionalno, znai kroz OEBS i
ministarstvo energetike definisao osam organizacija koje se u Sr-
biji bave biogorivima i pozvao ih na ovaj skup. Izmeu ostalih,
re je o poljoprivrednim fakultetima iz Novog Sada i Beograda,
Viktorija grupi, ministarstvima poljoprivrede i energetike. Mini-
starstvo, meutim, nije prosledilo sve pozive, ve mislim da su
pozvali samo predstavnike poljoprivrednih fakulteta. To su jako
loe stvari koje ne mogu da nas odvedu napred.
16 Alternativna energija na Kosovu
Vladimir Jankovi
Ogledi u Peincima
O potencijalu novih izvora energije u Srbiji se dosta dugo ve
zna i mislim da nisu potrebna neka velika merenja i analize da
bi se dolo do podatka da li se isplati ili ne isplati ulagati u ovaj
sektor. Kod nas je samo bitno to mi nemamo nikakav direk-
tan podstrek od drave. Postoje potencijali, postoje strunjaci
koji mogu da rade. Znate da se stepen razvijenosti jedne ze-
mlje ceni po ueu njene privrede u avioindustriji i svemir-
skoj tehnici. Mi smo proizvodili avione, prema tome znamo da
pravimo i vetrenjae i sve ostalo. Jako je, zato, udno to su
Tehniki i Mainski fakultet godinama dobijali pare da napra-
vi vetrenjae od 10kw i 20kw, ali novac nije iskorien da se
tako neto napravi.
Vladimir Jankovi:
Pravili smo avione, moemo i vetrenjae
Na centar za obnovljive izvore energije je naiao na dosta do-
bru podrku, ak iznenaujue dobru optine Peinci i predlo-
ili smo im da napravimo jedan centar za nove izvore energije,
onakav kakav postoji u veim gradovima u Evropi. Oni hoe
Potencijali Kosova
Vladimir Gligorov: Svetska banka je, koliko sam ja upoznat,
a itam sve to piu, najvie zainteresovana u ovom momentu
za lignit na Kosovu.
Sijka Pitolova: Moda je to budunost celog Balkana, moda
bi svi zajedno trebalo da tamo zajedniki izgradimo jednu ogro-
mnu termoelektranu. Nekad je to i bilo u planu, ali desilo nam
se u meuvremenu mnogo toga loeg. Vi ste mi, zapravo sad
dali lagvort, jer me je malo, moram da priznam, zbunila tema
ovog okruglog stola - alternativni izvori na Kosovu. Da ste rekli
da raspravljamo o uglju na Kosovu, to bi mi bilo normalno. Tre-
nutno nam, naime, izgleda neaktuelno govoriti o obnovljivim
izvorima energije na Kosovu, ali za godinu-dve moda e biti
mesta na Kosovu i za te nove izvore. Lino mislim da e prvo
poeti da niu mini hidrocentrale, jer po kosovskim selima po-
stoje jako preduzimljivi ljudi, oko Brezovice recimo, koji ve
razmiljaju o tome. Koliko oni imaju podrku od njihove regu-
latorne agencije za energetiku ne znam, jer nemamo podatke
ta se dogaa na Kosovu. Nemojte pogreno da me shvatite, za
mene uvek ima mesta i za ove konvencionalne izvore energije,
ak i za termoelektrane i hidrocentrale ali i za obnovljive izvore
energije.
magazin poseban dodatak | 12. NOVEMBAR 2007
Iako u Srbiji postoji struno
znanje, istovremeno vlada
ogromno neznanje meu
stanovnitvom o mogunostima,
primeni i cenama obnovljivih
izvora energije. Samim tim, cena
struje jo pomae elektroprivredu
da nam daju zemljite, hoe da pomognu da se izgrade objekti
koji su potrebni, a mi uz pomo stranih proizvoaa koji e
imati interesa u budunosti da ovde ulau, da podignemo de-
monstrativne vetrenjae i toplotne pumpe, ak da napravimo
objekte koji e biti energetski veoma efikasni.
Iako sam rekao da kod nas postoji struno znanje, istovreme-
no postoji ogromno neznanje meu stanovnitvom o mogu-
nostima, primeni i cenama obnovljivih izvora energije. Samim
tim cena struje jo pomae elektroprivredu. Ugljari su orijen-
tisani na ugalj, njih nita drugo ne interesuje, ne ele ak da
ulau ni u promocije. Na centar je napravljen ba sa ciljem da
uloi u promociju. Dva puta smo izlagali na sajmu energetike
i na nae zaprepaenje odziv stanovnitva i nekih strunih
ljudi je bio izuzetno veliki. Nismo verovali da ljudi toliko ele
da saznaju o ovoj oblasti.
Duan Pavlovi: Mislim da ste vi upravo rekli i poentu. Da-
kle, apsolutno postoji potencijal, ali kako je gospodin Gligorov
rekao, veliki je problem u monopolima koji postoje u Srbiji. Je-
dan od zakljuaka bi zato mogao biti da se vidi da li je nekako
mogue da se privreda autonomizuje i da se napravi strategija
Problem monopola ili
konkurencije u energetskom
sektoru bi u naelu trebalo da rei
evropska integracija, odnosno
pribliavanje Evropskoj uniji
privrednog razvoja koja ne bi toliko zavisila od monopola koji
postoje u Srbiji za srpsku ili albansku zajednicu na Kosovu.
Sijka Pitolova: Monopoli postoje svugde. U Srbiji ih sticajem
okolnosti vie oseamo na svojoj koi, ali oni postoje i u Make-
12. NOVEMBAR 2007 | magazin poseban dodatak
doniji ili Bugarskoj. Tamonji proizvoai vetrenjaa, kao i ljudi
koji ele da montiraju vetrogeneratore imaju, recimo, problem
sa nekim od monopolista. U Albaniji je ista situacija. Moda
greim, ali monopoli u energetici, kako u elektroenergetici tako
i u naftnom sektoru i dalje su veoma jaki i ne vidim da e se oni
uskoro odrei takve pozicije.
Vladimir Gligorov: Kad je re o monopolima ili o konkurenciji
u energetskom sektoru, to bi u naelu trebalo da rei evropska
integracija, odnosno pribliavanje Evropskoj uniji. U tom smi-
slu nije lako ni u Francuskoj, a verovatno ni u Bugarskoj, ali u
naelu to bi trebalo da bude mogue. Recimo u Austriji, gde ja
ivim, zaista mogu da biram od koga da kupujem struju, mada
to nije tako dobro kao to bi trebalo da bude, ali neki pritisak
postoji. Problem u Srbiji je, naravno, ono to je bilo reeno vie
puta, a to je da vi napiete dobar zakon, ali zato ne napiete pri-
menu, jer je to nain da imate i jare i pare, znai i dobar zakon i
monopol. To nije problem samo u ovom sektoru, ve generalno
tako funkcionie drava.
to se tie Kosova, rekao bih da je to intrigantno pitanje upra-
vo u ovom periodu i dobro izabrana tema samo moda mi ni-
smo dovoljno govorili o njoj, jer pre svega ne znamo mnogo o
Alternativna energija na Kosovu 17
Na Kosovu i u Albaniji prisutno je
privatno snabdevanje energijom,
ali to najee nije iz alternativnih
izvora nego iz nafte, jer tamo ne
postoji ni drava niti regulatorne
institucije koje bi podrale takve
projekte
tome, naalost. Ali, istina je da kada imate nestaicu, to je na
neki nain trenutak kada bi moglo da se pojavi preduzetnitvo.
Upravo je sad trenutak kada bi mogli videti da se javljaju ljudi
na Kosovu koji su zainteresovani da nude alternativne izvore
energije, zbog toga to ovaj monopolski ili glavni izvor energije
ne snabdeva trite. Tamo su este nestaice elektrine ener-
gije po nekoliko sati. U takvoj situaciji nije vie problem cena,
jer moete prodavati skuplje, budui da je nestaica. Veoma je,
18 Alternativna energija na Kosovu
Dragan Uroevi
Promena svesti
Dva meseca sam bio u Japanu na kursu energetske efikasnosti
i odrivosti energije i apsolutno se slaem sa komentarom da je
svest o tome kod nas jako niska. Bilo mi je jako teko da objasnim
tamo, kako strunjacima iz Japana tako i ostalima, zato kod nas
neto ne funkcionie, jer je njima to prilino nepojmljivo. Objasnio
sam im nae probleme, od toga da ljudi ne razmljiljaju o tome da
li e ugasiti svetlo do mnogo veih. To mora da se promeni, narav-
no kroz institucije. Interesantno je ono to sam uo tamo. Japanci
uopte nemaju potencijala, nemaju nita, po pitanju energetike, pa
se okreu ka nuklearkama. Kod njih javno mnjenje zatee malo po
tom pitanju. Kako oni reavaju taj problem? U koli, recimo, poi-
nju od prvog razreda da edukuju decu. Znai, i kod nas mora da se
krene od kolstva, preko ministarstava do promene svesti ljudi. S
druge strane, tano je i da postoji neinformisanost. Dok sam radio
na Mainskom fakultetu esto su nas, recimo, zvali ljudi iz Hrvat-
ske da pitaju gde mogu tano da se informiu o sunevoj energiji,
vetru, i drugim obnovljivim izvorima na Balkanu.
Dragan Uroevi:
Krenuti od kolstva
meutim, zanimljivo pitanje ta ograniava preduzetnitvo na
Kosovu. Verovatno je istina da na Kosovu generalno postoji
problem investiranja u bilo ta, ukljuujui i ovaj sektor, iz hi-
ljadu razloga. Na Kosovu i u Albaniji prisutno je ak i privatno
Jedna od mogunosti razvoja
obnovljivih izvora energije na
Kosovu su alge koje vole da ive
pored termoelektrana, a jako su
veliki potencijal za proizvodnju
biodizela
snabdevanje energijom, ali naalost to najee nije iz alterna-
tivnih izvora nego iz nafte, jer tamo ne postoji ni drava niti
regulatorne institucije koje bi podrale takve projekte.
Kada gledate na malo na dui rok, problem jeste u tome to su
ovde dva dominantna izvora energije lignit i voda.
magazin poseban dodatak | 12. NOVEMBAR 2007
Sijka Pitolova: Trebalo je da se obrate Agenciji za energetsku
efikasnost, ali tamo sede partijski, a ne struni kadrovi, u tome je
problem.
Dragan Uroevi: Japanska vlada uslovljava industriju da svake
godine mora biti, recimo za jedan odsto energetski efikasnija. U
Hrvatskoj kad hoete da gradite objekat, kad podnosite dokumen-
taciju, prema zakonu o planiranju izgradnje morate da podnesete
Fakultete esto zovu ljudi iz
Hrvatske da pitaju gde mogu tano
da se informiu o potencijalima
suneve energije, vetra, i drugih
obnovljivim izvora na Balkanu
elaborat o energetskoj efikasnosti. Tek kad dobijete saglasnost da
je va objekat energetski efikasan moete da ga gradite.
Veroslav Jankovi: Taj podstrek, ipak, treba da krene od drave.
Potreban je jak impuls i odlunost. Ne treba oni mnogo da rade, ne
treba da smetaju, treba da nas puste da radimo, ali da imamo po-
drku za to. A kad istekne ovih 10-12 godina za koje su postavljeni
uslovi uvoenja zelene energije, bie kasno da se setimo. Sada je
ve kasno, a tada e biti jo tea situacija.
Veroslav Jankovi: Slaem se da je ugalj, lignit, najvei po-
tencijal. Ali isplati li se, s obzirom na to u kakvom je stanju pla-
neta i kako e se situacija razvijati u sledeih pedesetak godina,
fokusirati se samo na termoelektrane koje koriste kosovski li-
gnit. Taj ugalj treba iskoristiti na najbolji mogui nain, a mo-
gue su bar etiri njegove potencijale primene. Prvi su svakako
termoelektrane kojima treba obezbediti stabilnost snabdevanja
elektrinom energijom Kosova. Druga mogunost su alge koje
vole da ive pored termoelektrana, a jako su veliki potencijal
za proizvodnju biodizela. Trei je CTL koji sam ve pomenuo,
znai pretvaranje uglja u gorivo, tako da se na taj nain moe
obezbediti nezavisnost ili ublaiti zavisnost od fosilnih goriva i
etvrti nain je, gasifikacija tog uglja. Znam trenutno za jedan
projekat u Poljskoj, koja isto vai za jednu od lignitom najbo-
gatijih zemalja, gde su uloene dve milijarde evra u gasifikaciju,
faktiki u kontrolisano podzemno sagorevanje lignita iz kojeg
se dobija gas kao mnogo istiji i prihvatljiviji energent nego da
ugalj ide kroz termoelektrane. Ovaj etvrti model, zbog male
dubine kopa moda, ipak, nije pogodan. U svakom sluaju, sve
to sada moda kota, ali e nam se vratiti u budunosti. Ipak
treba da ivimo na ovoj planeti, a ako ovako nastavimo neemo
je imati.