UNIVERZITET U NOVOM SADU

PRIRODNO-MATEMATIKI FAKULTET
DEPARTMAN ZA MATEMATIKU I
INFORMATIKU

















Rad iz fizike II na temu:
BOJA KRISTALA













Student: Profesor:
Marica Babi Svetlana Luki



Novi Sad, 2010.

2
Sadraj:

Uvod ..................................................................................3

1. Boja kristala...................................................................4

2. Trihromatski koeficijenti boja.........................................6

3. Boja minerala ................................................................8

4. Centri obojenosti .........................................................14

5. Boja organskih kristala................................................15

Zakljuak..........................................................................18

Literatura..........................................................................19


3


UVOD


Minerali, drago i poludrago kamenje oduvek su fascinirali oveka,
pre svega zbog svoje vizuelne privlanosti i izuzetne istoe,ali i igre
boja i transparentnosti. To to su minerali sposobni da interaguju sa
svetlou jeste posledica njihove specifine grae. Naime minerali
kao sastavne delove svoje strukture sadre atome razliitih vrsta. Na
primer gorski kristal, sastoji se od atoma Si i O, njegova formula je
SiO
2
i pripada porodici silikata.


Gorski kristal

Osim hemijske formule dodatnu informaciju dobijamo
poznavanjem meusobnog poznavanja rasporeda Si i O u prostoru.
Svaki od ovih atoma donosi odreeni broj elektrona koji slue kao
vezivno tkivo odgovorno za odravanje kristala kao jedinstvenu
celinu. Ti elektroni su najvanije strukturne jedinke koje su u stanju
da stupaju u bliski odnos sa svetlou. Taj odnos se ogleda u tome
da su elektroni sposobni da apsorbuju svetlost odreene energije, pri
tom prelazei u stanje poviene energije, ili da emituju svetlost koju
su prethodno apsorbovali, pri tom sniavajui svoju energiju. Svetlost
takoe moe da bude reflektovana, rasejana ili prelomljena od strane
kristala kao celine, ili od odreenih kristalnih ravni du kojih su atomi
rasporeeni u kristalu. Upravo u ovom radu pokuau da doaram i
objasnim nain na koji se formira boja kod kristala, i koji sve to
elementi utiu na nju i na njeno stvaranje.

4


1. BOJA KRISTALA

Boja je jedna od bitnih fizikih osobina kristala, i ona kao takva
zajedno sa drugim osobinama kao to su vrsta habitusa, tvrdoa,
gustina, sjaj i dr. spada u osobine koje se mogu vizuelno zapaziti i
jednostavnim nainom odrediti.
Da bismo objasnili nain formiranja boja u kristalima
posmatraemo kristale razliitih metala U ovakvim kristalima odreeni
broj tzv. spoljanjih elektrona je praktino osloboen od individualnih
atoma i pripada kristalu kao celini. Ovo ima za posledicu da se ovi
elektroni mogu kretati kroz kristal relativno slobodno. To objanjava
veliku provodnost metala i njihovu standardnu upotrebu kao
provodnici elektrine struje.
Karakteristini metalni sjaj je posledica postojanja ve
pomenutih slobodnih elektrona u metalima. Elektroni blizu povrine
metala su u stanju da apsorbuju praktino sve talasne duine
svetlosti vidljivog dela spektra, to za posledicu ima to da vidljiva
svetlost ne prolazi kroz metal. Takoe, ova apsorbovana svetlost biva
gotovo trenutno reflektovana nazad sa povrine metala od strane
elektrona koji su je apsorbovali i u zavisnosti od dodatnih
karakteristika elektronskog sistema dovodi do karakteristinog sjaja
datog metala.
Sa druge strane, skoro svaki dragi i poludragi kamen poseduje
tu osobinu da elektroni koji su u njegovom sastavu ne mogu
apsorbovati sve energije iz vidljivog dela svetlosti. esto samo
odreene energije bivaju apsorbovane, dok sve ostale iz vidljivog
dela spektra bivaju proputene kroz kristal. Takoe, veoma esto su
kristali dragog i poludragog kamenja u svom istom obliku, bez
dodatnih primesa zapravo bezbojni. Dijamant na primer, u svom
istom obliku, je uvek transparentan. To zapravo znai da njegovi
elektroni nisu u stanju da apsorbuju ni jednu energiju svetlosti iz
vidljivog dela spektra, tako da ona prolazi kroz celokupnu
makroskopsku zapreminu kristala. Elektroni u dijamantu mogu
apsorbovati tek svetlost ija je energija vea ili jednaka energiji od 5.5
eV, to ve spada u domen nevidljivog ultraljubiastog zraenja ija
apsorpcija, imajui u vidu ogranienja naeg fizikog ula vida, ne
utie na boju kristala.

5

I pored toga to je dijamant transparentan za vidljivu svetlost,
ona moe biti delom reflektovana a delom prelomljena od strane
ravni-faseta dijamanta i to utie na specifian sjaj koji je vekovima
privlaio panju ljudi. Takozvani brilijantni sjaj dijamanta je delom
posledica naina fasetiranja sirovog dijamanta. Pravilno fasetirani
dijamant, ili dragi kamen uopte, e putem totalne unutranje
refleksije vratiti skoro celokupni deo svetlosti koja pada na njega, to
kao posledicu ima maksimalni brilijantni sjaj. Ako, prilikom
reflektovanja dolazi jo i do disperzije (razlaganje na sastavne
komponente) bele svetlosti, to e se ogledati u karakteristinom
vatrenom odsjaju dragog kamena.
Osnovna karakteristika svetlosti je injenica da ona poseduje i
nosi sa sobom odreenu koliinu energije.


U skladu sa energijom
koje nose, dijagram pored
ilustruje i klasifikuje sve
poznate vrste zraenja. Moe
se videti da energetski opseg
vidljive svetlosti obuhvata mali
deo celokupnog spektra
energija moguih zraenja koji
je trenutno poznat.





Da zakljuimo, iz poznatih efekata vezanih za interakciju
elektromagnetnog zraenja sa materijalom sledi to da e mineral biti
bezbojan kako u odbijenoj svetlosti, tako i ako nema apsorpcije u
proputenoj svetlosti. Kristal e biti providan ako ne postoje
elektronski ili fononski prelazi velike verovatnoe u vidljivom delu
spektra (360-740nm tj. 3.5-1.7eV) to ima za posledicu da e kristal
imati intezivnu boju ako ima dozvoljene elektronske prelaze u vidljivoj
oblasti (najverovatniji su dipolni prelazi). Odnosno mineral je obojen
ako je neka talasna duina upadnog zraenja apsorbovana, a boju e
odreivati kombinacija ostalih frekvencija koje dospevaju u detektor.

6

Jo ostaje da se primeti da subjektivno viena boja jeste
rezultat objektivnog spektra i osetljivosti ljudskog oka, pa intezitet
boje (posebno dominantne) zavisi i od subjektivnih karakteristika ula
vida na odgovarajue talasne duine.

2. TRIHROMATSKI KOEFICIJENTI BOJA

U percepciji obojenosti od osnovnog znaaja je fizika veliina
koja se zove bojeni stimulans i ona odeuje ton boje pri subjektivnoj
percepciji obojenosti. Bojeni stimulans je fizika karakteristika koja u
ulu vida izaziva tzv. nervni impuls koji e se doiveti kao boja.
Raznim kombinacijama tri nezavisne boje (stimulansa) moe se
okarakterisati bilo koja realna boja. Svaka od est osnovnih
spektralnih boja sadri veliki broj nijansi kojima odgovara odreena
talasna duina, i te nijanse se smatraju monohromatskim.
Spektralne boje:
1. Ljubiasta 340-450nm
2. Plava 450-500nm
3. Zelena 500-570nm
4. uta 570-590nm
5. Narandasta 590-610nm
6. Crvena 610-760nm

Svetlosni fluks S neke boje se kao smea tri referentna
stimulansa (primarne boje odreenih talasnih duina: crvena-R,
zelena-G, plava-B) moe predstaviti izrazom:

S=r*R+g*G+b*B (1)

gde su r, g i b udeli svakog stimulusa u toj boji.
Pored odnosa tih osnovnih stimulusa, na doivljaj boje utie
odnos ukupnog uea u obojenosti svih stimulusa i efekta
neselektivne apsorpcije, kao i podjednake refleksije svih talasnih
duina. Ovo se karakterie kao sivilo objekta. U subjektivnom
doivljaju boje esto se govori o svetlijoj ili tamnijoj boji bez obzira na
zastupljenost osnovne objektivne boje.



7
Meutim na osnovu izraza (1) ne mogu se reprezentovati neke
boje, pa se u tu svrhu uvode osnovni stimulusi X, Y i Z koji su
definisani relacijama:

X=2.36460*R-0.51515*G+0.00520*B
Y=-0.89653*R+1.42640*G-0.01441*B
Z=-0.46807*R+0.08875*G+1.00921*B

Dijagram hromatinosti je dijagram koji preko koordinata
hromatinosti karakterie svaku realnu obojenost i on odgovara
svetlosnom izvoru tipine dnevne svetlosti.
Koordinate hromatinosti x,y,z su povezane su sa vrednostima tri
osnovna stimulusa X,Y,Z preko relacija:

x
x
x y z
=
+ +

y
y
x y z
=
+ +

z
z
x y z
=
+ +
(2)

Pomou izraza (2) dobijamo koordinate koje e odrediti mesto
boji unutar dijagrama hromatinosti. Vrednost dominantne talasne
duine definie presek prave linije koja polazi od take koja odgovara
izvoru i prolazi kroz taku obojenosti, sa linijom obojenosti. Zatvorena
kriva linija spektralne obojenosti odgovara monohromatskim bojama
odreenih talasnih duina, a unutar te zatvorene krive nalaze se sve
ostale mogunosti.
Meanjem dve boje dobija se boja koja se po subjektivnom
utisku nalazi izmeu te dve boje. Kojoj od te dve boje e rezultujua
biti blia zavisie od fluksa svake od komponenti.














8
















Dijagram hromatnosti

Ako na dijagramu hromatinosti povuemo prave iz take izvora
do odreenih taaka na spektralnoj krivoj koje predstavljaju talasne
duine ostalih boja, dobijamo oblasti u kojima e se nalaziti sve
sloene boje.

3. BOJA MINERALA
Boja minerala je vana dijagnostika osobina. Ona je jedan od
parametara za identifikaciju minerala pri emu jedan mineral moe
imati neku boju (npr. ute je boje) ali ukoliko u sebi sadri primesu
(mikroelement-mala koliina nekog elementa) zavisno od vrste
primese boja moe biti i znaajno promenjena.
Pri prolasku bele svetlosti kroz mineral svetlost se ponaa
prema opisanim efektima, a nae oko vidi samo deo svetlosti
odreene talasne duine, odnosno onaj deo svetlosti koju mineral
nije apsorbovao. Kristali su vekovima kako svojom bojom tako i
raznim efektima vezanim za njih izazivali interesovanje kako kod
"obinih" ljudi tako i kod naunika. Upravo je Fersman, tanije u
njegovoj monografiji sreemo prvi pokuaj naunog objanjenja
porekla boje, kao i to da se na bazi boje izvri podela minerala na
sledee grupe:

9
idiohromatski minerali
alohromatski minerali
pseudohromatski minerali
Boja idiohromatskih minerala (ili sopstvena boja) zavisi od
hemijskog sastava i strukture minerala. Najee idiohromatsku boju
mineralu daju prelazni elementi (Fe, Cr, Ti, Mn, Cu ). Ako
posmatramo dva minerala slinog hemijskog sastava malahit
(CuCO
3
*Cu(OH)
2
) i azurit (2CuCO
3
*Cu(OH)
2
), videemo da se
razlikuju po boji. U ovom sluaju razliita koliina Cu i poloaj u
strukturi u ovim mineralima utie na boju. Malahit je zelen, a azurit je
plav.
Malahit Azurit

Jo neki idiohromatski minerali:
Rodohrozit Ametist Korund



10
Heliodor Morganit Tremolit


Boja alohromatinih minerala javlja se kao posledica uklapanja
drugih mineralnih vrsta u procesu nastanka minerala (na primer fino
dispergovane estice hematita u mineralu kvarcu tako kvarc koji je
najee bezbojan ili beo zadobija crvenu alohromatsku boju).
Boja pseudohromatskih minerala nastaje od promena po
povrini minerala koje su u vidu skrame. Pseudohromatska ili lana
boja se javlja kod minerala koji su po povrini pretrpeli neke hemijske
promene (npr. oksidacija) pa se umesto idiohromatske boje javila
pseudohromatska boja. Uzmimo na promer kovelin (idiohromatski
obojen indigo plava boja), kovelin (pseudohromatski obojen
ljubiasto-plava boja).
plavi kovelin ljubiasto-plavi kovelin


11
Hromoformi su elementi iji joni imaju izraenu sposobnost
apsorpcije, pa prisustvo tih jona i u malim koliinama intezivno boji
minerale. To su joni metala Fe, Cr, Ti, Cs, Mg, kao i Mn, Cu, Co, Ni,
V.
Idiohromatski Alohromatski
minerali Boja Mineral Boja
bakar Bakarnocrvena uta
zlato Zlatnouta
Sfalerit
- *
1
Fe mrka,crna
srebro Srebrnastobela Bezbojan
sumpor uta
Tremolit
- *Mg Zelena
malahit Zelena Bezbojan
azurit Plava zelena (smaragd)
rodohrozit Ruiasta zlatnouta (heliodor)
halkopirit Mesinganouta
Beril
- *Cr
- *Fe
- *Cs
ruiasta (morganit)
1

nikelin Bakarnocrvena bezbojan
grafit Crna
Kvarc
- *Fe purpurna (ametist)
bezbojan
crvena (rubin)
ljubiasta
mrka
Korund
- *Cr
- *Fe+Ti
- *Fe
- *Ti
plava (safir)
Poto je kristal anizotropna sredina, znai da e se kod nekih
minerala i boja razlikovati po kristalografskim pravcima. U tu svrhu
imamo pleohroizam
2
to je fiziko svojstvo bojenih dvoosnih kristala da
u svima anizotropnim pravcima pokazuju drugaije boje i sem toga za
razliite boje na razliit nain. Meutim ako se kod nekog odreenog
kristala razlikuju samo dva takva pravca u pitanju je dihroizam.
Dihroizam se javlja kod turmalina, tanije kod grupe turmalina -(Na,
Ca)(Mg, Fe, Li)
3
Al
6
B
3
Si
6
O
27
(OH)
4
.
Inae turmalin ima najiri spektar boja meu svim vrstama
dragog kamenja. Najvredniji je zeleni turmalin. Crveni turmalin je
poznatiji pod imenom rubin. Zahvaljujui lepim bojama i dovoljnoj
tvrdoi, cenjeni je dragi kamen. Turmalin posjeduje svojstvo magneta.

1
oznaka * kod alohromatskih minerala odnosi se na prisustvo navedenih
elemenata u formi primese do 3%
2
pleohroizam (gr. pleon vie, chros gen. chromatos boja koe, boja)


12
turmalin
Na razliitim kristalografskim ravnima moe doi do nejednake
apsorpcije nekih talasnih duina svetlosti, pa onda pri rotaciji kristala
integralni efekat moe napraviti utisak da se boja u uzorku promenila.
Jedan od najpoznatijih takvih sluaja je mineral kordijerit (Mg,
Fe)
2
Al
4
Si
5
O
18
*nH
2
O, koji pri rotaciji moe da menja boju u intervalu od
plave do ute.
Metali su po pravilu belosivkasti, jer reflektuju frekvencije
vidljive svetlosti koje su priblino jednake. Energetska svojstva
metalnih kristala su sledea: naime energija svetlosti koja potie iz
vidljivog dela elektromagnetnog spektra podie elektrone iznad
Fermijeve povrine za veliinu energije apsorbovanog kvanta,
meutim ta svetlost odmah biva reflektovana jer se ti elektroni vraaju
odmah nazad.
Jonski kristali, tj njihova boja je posledica prisustva primesa u
sastavu, na primer korund, ali boja moe biti rezultat jonske
interakcije odgovarajuih elemenata prilikom formiranja kristalne
reetke, uzmimo na primer jone Pb
2+
i I
-
koji su naravno bezbojni, ali
kristal kojeg oni formiraju je ute boje (PbI
2
).

Na kraju, konano moemo napraviti podelu porekla boje u
mineralima na sledei nain:

1. Boja vezana za sopstvenu apsorpciju kristal ima boju, koja je
najee izraena, jarka ako je poloaj apsorpcionog kraja u
vodljivoj oblasti. Boja koja se usled prisustva nekog elementa
sa nepopunjenom d-orbitalom u kristalu, moe realizovati kao
posledica:
prelaza vezanih za CT spektre tipino za prisustvo Ti
4+
,
Fe
3+
, Cu
+

prelaza vezanih za d-d spektre, ovde e boja prilino
zavisiti od simetrije realizovanog koordinacionog poliedra
centralnog jona Fe, Ni, Cr, Co, Cu ili V

13
prelaza izmeu razliitih jona istog elementa (intervalentni
prelazi), recimo na primer usled prisustva jona Fe
2+
i Fe
3+

u kristalu.
2. Boja koja je usled prisustva nekog elementa sa nepopunjenom
f-orbitalom (lantanidi, aktinidi) u kristalu, vezana za prelaze
elektrona:
boja izazvana u prelazima u okviru f
k
- konfiguracije javlja
se kod trovalentnih jona retkih zemalja
3
R
E
3+
i jona urana
U
4+
, U
3+
, U
2+
, ovakvi spektri se odlikuju veim brojem
uskih linija slabog inteziteta
boja izazvana prelazima 4f
k
-4f
k-1
5d, odnosno na
prelazima meanih fd konfiguracija, ovde se javljaju
iroke apsorpcione trake koje su odgovorne za boju
dvovalentnih retkih zemalja R
E
2+

boja vezana za prelaze izmeu molekulskih orbitala
kompleksnog jona uranila UO
2
2+
- jarka uta, zelena ili
narandasta boja mnogih minerala urana potie od ovog
uzorka
3. Boja vezana za defekte u strukturi:
strani joni
slobodni radikali
elektronsko-upljinski centri (F i V centri)

Primesni katjoni su nekada izvor intezivne obojenosti nekog
minerala, tako na primer 1-2.5% Cr
3+
u Al
2
O
3
daje izrazito crvenu
boju rubina, i nekoliko procenata Ti
3+
promenie boju korunda iz
bezbojne u plavi safir

plavi safir rubin


3
R
E
rare earth, engl. = retka zemlja

14
Prisustvo slobodnih radikala (SO
3
3-
, CO
3
2-
, Cl
-
) u strukturi je
razlog obojenosti nekih silikata, pa su ba oni odgovorniza
azurnoplavu boju lazulita 6NaAl*SiO
4
*Na
2
S.
Cl
-
je odgovoran za plavu ili zelenu boju sodalita
6NaAlSiO
4
*NaCl, CO
3
2-
za narandastu boju kankrinita -
6NaAlSiO
4
*CaCO
3
*2H
2
O ili SO
3
3-
za plavu boju hajina -
6NaAlSiO
4
*CaSO
4
.











lazulit sodalit

Od znaaja je i spomenuti da se zagrevanjem, boja svih do
sada pomenutih minerala menja. Na primer dijamant, koji je
bezbojan, neki njegovi uzorci se mogu obojiti zelenom ili
svetloplavom nijansom, ako ga izloimo odgovarajuem
zraenju,zeleni daljim zagrevanjem prelaze u utu. Dakle boja
minerala sa strukturnim defektom se moe izazvati ili izmeniti
rendgenskim zraenjem ili zagrevanjem.

4. CENTRI OBOJENOSTI

Centri obojenosti predstavljaju defekte u reetki koji apsorbuju
vidljivu svetlost. U tu svrhu razlikujemo dva centra i to:
- F-centar
-V-centar
F-centar je centar sa zahvaenim elektronom, naziv potie od
nemake rei farbe = boja. V-centar je centar sa zahvaenom
upljinom, naziv potie od engleske rei vacancy = praznina.


15
Neki jonski kristali, prozrani u celoj vidljivoj oblasti i lako se
oboje kada se zagrevaju u atmosferi pare odgovarajueg alkalnog
metala, da bi se potom brzo ohladili. Uzmemo na primer halit - NaCl
on zagrevanjem u prisustvu natrijumove pare postaje ut, silvin KCl
zagrevanjem u kalijumovoj pari dobija purpurnu boju. Meutim
zagrevanje silvina u kalijumovoj ili natrijumovoj pari ne utie na
poloaj apsorpcione trake, pa odatle sledi da je F-traka karakteristika
optike apsorpcije kristala, a ne alkalnog metala koji je korien za
stvaranje F-centra u matinom kristalu.
Centri obojenosti u bezbojim alkalnim halogenidima nastaju i
uvoenjem hemijskih primesa, elektrolizom ili bombardovanjem
kristala x-zracima, -zracima, neutronima i elektronima.

5. BOJA ORGANSKIH KRISTALA

Promene boje kod organskih kristala zavise bitno od karaktera i
broja vezanih specifinih atomskih grupa i njihovog poloaja u
molekulu.Najvei broj organskih kristala je providan i bezbojan u
monokristalnoj formi. Prvi koji je postavio teoriju o obojenosti
organskih kristala je Vit, tako to je krenuo od poznavanja osobina
njihovih sastavnih delova. Na osnovu te teorije, u vidljivom i bliskom
ultraljubiastom podruju svetlost naime apsorbuju samo ona
organska jedinjenja koja sadre odreene atomske grupe. Te grupe
se nazivaju hromofore. Glavne karakteristike hromofora su
nezasienost i prisustvo viestruke hemijske veze.
Hromofore grupe su:

C=C C=O C=N - C=S

- N=N - - N=O - S=CN O
||
-N
||
O

Pojedine atomske grupe u molekulima daju apsorpcione
spektralne trake uvek iste duine. Ba sledea tabela daje
karakteristine talasne duine za hromoformne grupe.


16
hromoformna
grupa

>C=N

-NO
2

>C=O

-N=N-

>C=S

-N=O
karakteristina
apsorpcija, (nm)

190-200

270

280

370

550

680

tabela 2: poloaj apsorpcionih traka pojedinih hromofora

Pored hromofora postoje i auksoformne grupe, koje takoe
mogu da uzrokuju obojenost organskih kristala. Auksoformne grupe
same po sebi ne nose boju.
Auksoformne grupe su:
-NH
2
-OH -SH -SO
3
H -CHO

Prisustvo auksoformnih grupa u sastavu organskog kristala ispoljava
se kroz izmene elektronskog spektra kao
pomeranje apsorpcionih traka u vidljivom podruju
promena inteziteta boje

Uticaj auksoformne grupe moe da se iskae kao jedna od sledeih
mogunosti:
"crveno" pomeranje pomeranje spektralne trake sopstvene
apsorpcije u oblast veih talasnih duina
"plavo" pomeranje pomeranje apsorpcione trake u podruje
spektra manjih talasnih duina
hiperformni efekat poveanje inteziteta spektralne trake
hipoformni efekat slabljenje inteziteta boja

U organskim molekulima dolazi do pojave sloenih linijskih ili
vieciklinih sistema, zbog sprezanja pomenutih karakteristinih
grupa. Moemo napraviti vezu izmeu duine i forme molekula i
elektronskih spektara koji ih karakteriu. Na primer poveanje talasne
duine praeno je, pomeranjem apsorpcione trake ka crvenom delu
spektra. Osim duine sistema na konane efekte bitnu ulogu ima i
uzajamni raspored jednostrukih i viestrukih veza. Ako u organskom
kristalu postoji vie auksoformnih grupa ukupno spektralno
pomeranje je aditivna veliina.

17
Na kraju moemo zakljuiti da promene boje kod organskih
kristala zavise bitno od karaktera i broja vezanih specifinih atomskih
grupa i njihovog poloaja u molekulu.


18



ZAKLJUAK

Moe se zakljuiti da kada svetlost dopre do povrine minerala,
jedan deo svetlosti se apsorbuje, jedan deo prolazi kroz mineral, a
ostatak svetlosti moe biti reflektovan. Nae ulo vida e upravo u
zavisnosti od udela svakog ovog efekta doiveti boju, sjaj i
providnost. Upravo zbog njihovih boja koje su najee jake i
intezivne, kristali se koriste u svrhu kako isceljivanja drugih tako i
samoisceljivanja. Poto je njihovo isceliteljsko dejstvo ogromno, ono
uzrokuje to da disciplina koja se bavi upravo ovim problemom
kristaloterapija, bude rasprostranjena irom sveta. Naime kao to
sam u radu opisala svaki kristal ima odreenu boju koja utie tj
odgovara odreenom stanju svesti, emocija i tela.


19


LITERATURA:


Kittel C. Uvod u fiziku vrstog stanja, 1970 Srbija,
Beograd
www.crystal.com
www.google.com/kristali/images
www.wikipedija.rs