СЕМИНАРСКИ РАД Мерење фотометријских величина

АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА КОСОВСКО МЕТОХИЈСКА

ОДСЕК ЗВЕЧАН

СЕМИНАРСКИ РАД

МЕРЕЊЕ ФОТОМЕТРИЈСКИХ ВЕЛИЧИНА

Студент Професор
Младен Јовановић бр. инд. 10/2022 мр.Градимирка Поповић

Звечан, 2023. год.

СЕМИНАРСКИ РАД Мерење фотометријских величина

Садржај

1. Увод......................................................................................................................1

2. Фотометрија.......................................................................................................2

3.1 Светлосни флукс............................................................................................4

3.2 Јачина светлости............................................................................................5

3.3 Осветљеност...................................................................................................6

3.4 Сјајност...........................................................................................................7

5. Електромагнетни спектар...............................................................................9

6. Визуелни фотометри.......................................................................................10

7. Фотометар.........................................................................................................11

8. Закључак...........................................................................................................12

9. Литература........................................................................................................13
СЕМИНАРСКИ РАД Мерење фотометријских величина

1. Увод

Посматрајући форометрију као део оптике који је базиран на видљивој

светлости, сигурно је то грана оптике која привлачи нејвећу пажњу. Фотометрија
представља мерење светла које је дефинисано као електромегнетно зрачење које
детектује људско око и ограничено је на таласне дужине у распону од око 360 до
830 нанометара [nm].
У наставку овог семинарског рада првобитно ће бити појашњене наведене
величине, а затим и мерење истих.

2
СЕМИНАРСКИ РАД Мерење фотометријских величина

2. Фотометрија

Фотометрија је део оптике која се бави особинама и мерењима извора

светлости, особинама и мерењем светлосног флукса као и особинама и мерењем
осветљења површине.
Сама фотометрија посматра узак део електромагнетног спектра, односно
сва мерења и посматрања врше се искључиво у дели спектра које је видљиво
људском оку. То значи да је фотометрија, као грана оптике, ограничена на
електромегнетно зрачење таласне дужине између приближно 360 и 830
нанометара (слика 1.).
Приликом фотометријских мерења разматрају се три главне компоненте
које укључују:
 процес стварања светлости,
 процес преноса и
 процес доласка светлости.

Слика 1. Електромегнетни спектар

3
СЕМИНАРСКИ РАД Мерење фотометријских величина

Могући проблем фотометријских мерења представља чињеница да је

људски вид изузетно субјективан, па постоје одређене варијације у перцепцији
код различитих посматрача истог извора светлости.
Решење овог проблема нашло у дефинисању и стандардизацији
фотометријских величина.[1][3]

4
СЕМИНАРСКИ РАД Мерење фотометријских величина

3. Фотометријске величине

Основни појмови у техници расвете темеље се на фотометријским

величинама и осетљивости људског ока на светлост. Фотометријским
величинама се описује светлост када се иста темељи на чулу вида. У табели 1 су
дате основне фотометријске величине.[1]

Величина Ознака Формула Мерна јединица

Светлосни
ϕ ϕ=I*Ω Лумен [lm]
флукс
Јачина
I I=ϕ /Ω Кандела [cd]
светлости
Осветљеност E Е=ϕ/А Лукс [lx]
Кандела по
Сјајност L L=I/A квадратном
метру [cd/m2]

Табела 1. Основне фотометријске величине

5
СЕМИНАРСКИ РАД Мерење фотометријских величина

3.1 Светлосни флукс

Светлосни флукс представља знагу зрачења коју емитује извор светла у

свим смеровима. Количине светслосне енергије коју посматрани извор исијава у
околни простор у једној секунди представља светлосни флукс (слика 2.). Ово
зрачење људско око вреднује као светлост према кривој осетљивости људског
ока. Јединица за светлосни флукс је лумен [lm]. То је изведена једница SI
система и значи да тачкасти извор светла има светлосни флукс од 1 lm када у
просторни угао од 1 sr (стерадијана) зрачи интензитетом светлости од 1cd
( кандела).[2]
Светлосни флукс стандардне сијалице са ужареном нити снаге 100W
износи 1380 lm, а квалитетне флуоресцентне цеви снаге 18 W износи 1350 lm. [3]

Слика 2. Светлосни флукс

Светлосни флукс односно снага извора светлости је дефинисан изразом:

ϕ=I ∗ω
где је:
ϕ – светлосни флукс,
I – јачина извора светлости и
𝜔 – угао простирања светлости

6
СЕМИНАРСКИ РАД Мерење фотометријских величина

3.2 Јачина светлости

Јачина светлости представља снагу зрачења коју емитује извор светла у

одређеном смеру (слика 3). Јединица за јачину светлости је кандела [cd]. То је
основна једница SI система и дефинисан ја као интезитет светлости који у
одређеном смеру зрачи монохроматски извор светлости фреквенције 540*1012
Hz и снаге зрачења у том смеру 1/683 W/sr.
Јачина светлости је дефинисана изразом:
I =ϕ /ω
где је:
ϕ – светлосни флукс,
I – јачина извора светлости и
𝜔 – угао простирања светлости

Слика 3. Јачина светлости

Јачина светлости може се представити и вектором. Спајањем свих врхова

вектора у једној равни извора светлости добија се крива дистрибуције интезитета
светлости ( фотометријска крива). Обично се код приказивања фотометријске
криве бирају стандардне равни. Извори светлости са симетричном
карактеристиком дефинишу се светлосним флуксом у луменима и за њих важи
да је ϕ = 4π*I док за остале (нпр. рефлекторске сијалице) помоћу интезитета
светлосног флукса важи горе поменути образац за јачину светлости.[1] [3]

7
СЕМИНАРСКИ РАД Мерење фотометријских величина

3.3 Осветљеност

Једна од најбитнијих величина је јачина расвете обасјане површине или

осветљеност. Осветљеност је мера за количину светлосног флукса који пада на
одређену површину. Јединица за осветљеност је лукс [lx] и представља изведену
јединицу SI система. Лукс је средња јачина расвете која је добијена
комбинацијом светлосног флукса извора светлости и величином обасјане
површине. Овом величином су дефинисани сви параметри за прорачун
осветљења. Ова величина дефинише осветљење површине и за сваки тип
површине постоји одређена осветљеност која је дефинише и која се треба
постићи.[2]
Осветљеност је дефинисана изразом:
Е=ϕ /S
где је:
E – осветљеност
ϕ – светлосни флукс,
S – осветљена површина
Графички приказ ове дефиниције дат је слици 4.

Слика 4. Графички приказ дефиниције осветљености

8
СЕМИНАРСКИ РАД Мерење фотометријских величина

3.4 Сјајност

Густина или сјај светлеће површине подразумева јачину светлости која

обасјава 1cm2 привидне површине посматране површине. Тачније, однос између
јачине светлости у одређеном смеру и пројекције светлеће површине управно на
посматрани смер је сјај. Из тога се може закључити да је сјај осећај светлости
коју светлећа или осветљена површина емитује у људско око ( слика 5.). Тај сјај
се још назива и луминација. Луминација је једина величина која је стварно
видљива. Мерна јединица луминације је кандела по квадратном метру [cd/m2].[1]
[3]

Слика 5. Луминација и њена зависност од површине

Сјај светлеће површине је дефинисан изразом:

B=I∗S∗cos ❑ α
где је:
B – луминација
I – јачина извора светлости,
S – површина светлости

9
СЕМИНАРСКИ РАД Мерење фотометријских величина

4. Први Ламбертов закон

Први Ламбертов косинусни закон за тачкасти извор светлости гласи:

Осветљеност неке површине са усмереном светлошћу сразмерна је
косинусу угла под којим светлост пада на површину, а коефицијент
пропорционалности је густина светлосног флукса.
dϕ
Е= cosθ
d S0
Осветљеност неке површине је обрнуто пропорционална квадрату
удаљености од извора светлости ( у случају да светлоста пада под правим углом
на површину). Ако се два светлосна извора I1 и I2 налазе на одговарајућим
удаљеностима r1 и r2 од исте површине онда је јачина осветљености:[1]
I1
E 1= 2
r ∗cos α 1
1

I2
E 2= 2
r ∗cos α 2
2

На слици 6. приказана је осветљеност површине под углом.

Слика 6. Осветљеност површине под углом

10
СЕМИНАРСКИ РАД Мерење фотометријских величина

5. Електромагнетни спектар

Електромагнетни спектар се састоји од седам подручја и то су:

 видљиви спектар,
 инфрацрвени спектар,
 радио таласи,
 микро таласи ,
 ултраљубичасти спектар,
 икс зраци и
 гама зраци.
Најдужи таласи у електромегнетном спектру су радио таласи. Како се
радио таласи померају с лева у десно тако се таласна дужина повећава као и
фреквенција док се енергија смањује.
Радио таласи, микро таласи и инфрацрвени таласи спадају у
нискоенергетске електромагнетне таласе. Ултраљубичасти, икс и гама таласи
спадају у високоенергетске електромагнетне таласе. На слици 7 је приказан
електроенергетски спектар.[3]

11
СЕМИНАРСКИ РАД Мерење фотометријских величина

Слика 7. Електромагнетни спектар

12
СЕМИНАРСКИ РАД Мерење фотометријских величина

6. Визуелни фотометри

Помоћу визуелног фотометра односно визуелног упоређивања раде се

различита мерења. Код старијих типова фотометра мерила су се различита
затамњења, затим удаљавање и приближавање извора које је потребно да би се
изједначила осветљеност две површине. Основни задатак фотометра је
упоређивање осветљености познатог извора светлости са осветљеношћу
непознатог извора светлости. Таква мерења човеково око може изразити са
тачношћу од 1 до 1,5 % уз помоћ инструмента.
Такође је могуће остварити тачност и до 0,2% ако се мерење понови више
пута и ако се примени метода двоструког очитавања. Поента је у томе да се
резултат на фотометру очита када је једно од поља једва видљиво тамније од
другог, па се након тога подеси да је друго поље једва видљиво тамније од првог.
Након очитавања оба резултата интервал између очитавања се преполови.
Делови фотометра су:
 уређај за поређење два светла поља и
 уређај за мењање сјаја другог светлог поља према неком закону.
Разликујемо уређаје који су опремљени за лабораторијска мерења на
оптичкој клупи и уређаје за мерење изван лабораторија са преносним
фотометрима. Такви уређаји одређују интензитет за поједини смер, распоред
интезитета, укупни флукс,просечан интезитет и др.
Сада се највише употребљавају фотоелектрични фотометри са
фотоћелијама осетљивим на зрачење. Ако је у питању фотометрија од веома
слабих извора користе се фотоћелије са додатним електронским склопом за
умножавање секундарних електрона како би се добила струја мерљиве величине.
[2]

13
СЕМИНАРСКИ РАД Мерење фотометријских величина

7. Фотометар

Фотометар је експеримент који се изводи ради упоређивања осветљења два

извора на заслону. На слици 8. приказан је реални пример за разумевање
фотометра.

Слика 8. Осветљење два извора на екрану

На слици је приказана оптичка клупа где су два извора А и Б смештена на

две стране екрана С док су обе стране екрана постављене две плоче. На левој
плочи се налази прорез округлог облика док се на десној плочи налази прорез
прстенанстог облика. Када се укључи извор А на екрану се добија кружни облик
због пролаза светлости кроз кружни прорез. Слично томе када се укључи извор Б
на десној страни екрана се добија прстенасти облик због пролаза светлости кроз
прстенасти прорез.
Када су оба извора светлости укључена на екрану се могу видети оба
облика. Када се извор А приближава левој плочи видеће се да је мрља кружног
облика на екрану све светлија што је узрок смањивања удаљености удаљености
извора од плоче. Исти ефекат се добија и са смањивањем удаљености извора Б од
плоче само што је облик на екрану другачији. [3]


14
СЕМИНАРСКИ РАД Мерење фотометријских величина

8. Закључак

Фотометријска мерења можда нису толико позната у јавности као нека

друга, нити се о њима говори, али се на њима заснива читава индустрија као и
развој светлосних елемената. Фотометријска мерења су раније вршена користећи
људско око као механизам за описивање психо-физичког ефекта зрачења на
човека, док савремена мерења користе електронске фотометре.
Фотометар је мерни уређај за мерење јачине светлости. Принцип рада
фотометра се заснива на поређењу осветљености неке површине познатим
извором светлости и осветљености која долази из неког непознатог извора
светлости.
Основне фотометријске величине су:
 светлосни флукс,
 јачина светлости,
 осветљеност и
 сјајност (луминација)

15
СЕМИНАРСКИ РАД Мерење фотометријских величина

9. Литература

1. Материјал са предавања Проф.др.Драган Цветковић, Физички параметри

радне и животне средине, 2018 година
2. Материјал са предавања са Грађевинског факултета, Одсек за геодезију и
геоинформатику, Техничка физика 2, 2020 година
3. www.wikipedia.org

16