See discussions, stats, and author profiles for this publication at: https://www.researchgate.

net/publication/285578185

LED – novi svetlosni izvori

Article · June 2012

CITATION READS

1 1,106

2 authors:

Radojle M. Radetic Dragan Milivojevic

Javno preduzeće Elektromreža Srbije - Beograd Mining and Metallurgy Institute Bor
25 PUBLICATIONS   48 CITATIONS    50 PUBLICATIONS   162 CITATIONS   

SEE PROFILE SEE PROFILE

Some of the authors of this publication are also working on these related projects:

Operacini pojačavači sa zbirkom šema - odabrana poglavlja View project

All content following this page was uploaded by Radojle M. Radetic on 02 December 2015.

The user has requested enhancement of the downloaded file.

R. RADETIĆ i... LED – NOVI SVETLOSNI IZVORI

LED – novi svetlosni izvori

Dr RADOJLE RADETIĆ, Elektromreže Srbije - Pogon Bor, Bor Pregledni rad

Dr DRAGAN MILIVOJEVIĆ, Institut za rudarstvo i metalurgiju, Bor UDC: 621.327 LED

Veliki napredak u oblasti tehnologije LED (Light Emiting Diode), otvara jedno novo i veoma široko
područje njihove primene - osvetljenje. U tendenciji za efikasnijim korišćenjem i štednjom električne
energije, nove LED su došle u pravom trenutku. Znatno manja potrošnja električne energije od
konvencionalnih sijalica i visok kvalitet svetlosti su već dovoljne karakteristike za njihovu primenu.
Svetlosni elementi bazirani na njima pokazuju i druge brojne prednosti u odnosu na konvencionalne
izvore. To će tehnici osvetljenja dati znatno veće mogućnosti a LED, možda i primarnu ulogu u ovoj
oblasti. Za sada im je najveći nedostatak, visoka cena ali masovnijom proizvodnjom i primenom ona
će se sigurno smanjiti. Ovaj rad predstavlja pokušaj da se prikaže trenutno stanje u ovoj oblasti i da se
najave moguće promene.
Ključne reči: energetska efikasnost, LE diode, osvetljenje, HPLED

1. UVOD zavisi od nivoa osvetljaja, ali i životnog doba. Prose-

Do pre samo nekoliko godina svetlosne diode, čno ljudsko oko je osetljivo na radijacije u opsegu ta-
LED (Light Emiting Diode) su se koristile, gotovo is- lasnih dužina od oko 400 nm do oko 700 nm (sve-
ključivo, kao elementi za svetlosnu signalizaciju. Pro- tlost) [2]. Na slici 1 prikazane su standardne funkcije
izvodile su se u različitim bojama, veličinama i obli- prosečne svetlosne osetljivosti oka oka (y()) za
cima, ali dugi niz godina ništa se nije menjalo u po- normalni (1) i sniženi nivo osvetljaja (2).
gledu njihove svetlosne snage. Tehnološki napredak
poslednjih godina omogućio je izradu LED sa veoma
velikim intenzitetom svetlosti [1]. Sa postignutim
svetlosnim iskorišćenjem koje ide i preko 100 lm/W, i
tendencijom daljnjeg povećanja, one se već svrstavaju
u grupu najefikasnijih svetlosnih izvora. Brzi razvoj u
ovoj oblasti, već nagoveštava revoluciju u tehnici os-
vetljenja. Vreme kada se sve više vodi računa o ene-
rgetskoj efikasnosti, traže novi načini proizvodnje en-
ergije i činjenica da je veliki udeo utrošene električne
energije upravo ide na osvetljenje, je prava prilika za
detaljnije upoznavanje sa ovim novim izvorima sve-
tlosti. Radi boljeg razumevanja, potrebno je podsetiti
se osnovnih svetlosnih veličina važnih za poređenja
koja predstoje. Slika 1 - Vidljivi deo spektra
Na slici 1 prikazane su standardne funkcije prose-
2. O SVETLOSNOJ SNAZI I EFIKASNOSTI
čne svetlosne osetljivosti oka oka (y()) za normalni
Svaki svetlosni izvor zrači određeni spektar radi- (1) i sniženi nivo osvetljaja (2).
jacija. Za čovekovo oko koristan je samo vidljivi deo Nasuprot oku je svetlosni izvor koga dobro re-
spektra na koji je ono osetljivo. Njegova osetljivost prezentuje apsolutno crno telo (i sunce). Njegov spe-
ktar zavisi od temperature na kojoj se nalazi. Na sl. 2
Adresa autora: Radojle Radetić, Elektromreže Sr- prikazane su normalizovane krive svetlosnog zračenja
bije, Pogon Bor, Bor, Nade Dimić 40 za sunce (za 5800 K) i sijalicu (za 2800K). Ispreki-
Rad primljen: 04.11.2011. dana linija – osetljivost oka.

TEHNIKA – ELEKTROTEHNIKA 61 (2012) 3 419

R. RADETIĆ i...
Za potrebe analize, kao karakteristika svetlosnog
izvora definisana je spektralna gustina snage zračenja
J(), na sledeći način:
dP (  )
J(  )  Z (W/nm) (1)
d
Za apsolutno crno telo ova veličina se može i
matematički eksplicitno izraziti (Plankov zakon zra-
čenja). Kod realnih izvora svetlosti ona se snima eks-
perimentalno [3]. Sa ovako definisanom raspodelom,
ukupna snaga zračenja jednaka je površini ispod krive
raspodele spektralne gustine, za opseg talasnih dužina
od 0 do , što se može predstaviti u obliku:
 vora () i izražava se u lm/W.
PZ   J (  )d (2)
0
Slika 2 - Svetlosno zračenje Sunca, sijalice i ose-
tljivost oka
Deo te površine, koji se nalazi u oblasti vidljive
svetlosti predstavlja svetlosnu snagu izvora. Odnos
ove dve veličine je energetski stepen iskorišćenja sve-
tlosnog izvora.
Kada bi sijalica bila potpuno termički izolovana
od okoline, sva dovedena energija bi morala da se od-
vodi zračenjem. Za električne izvore svetlosti, u tom
slučaju bi se sva dovedena električna snaga (PE) pre-
tvorila u zračenje (PZ=PE). Međutim realni izvori deo
svoje toplotne energije ne zrače već je predaju okolini
kondukcijom koja se manifestuje kroz zagrevanje si-
jaličnog grla, staklenog balona i okolnog vazduha.
Zbog različite osetljivosti oka na pojedine radi-
jacije iz spektra, umesto stvarne svetlosne snage, ko-
risti se subjektivni osećaj svetlosne snage. Uzimajući
u obzir osetljivost oka (slika 1 i kriva 1) i spektralnu
gustinu snage zračenja izvora, subjektivni osećaj sve-
tlosne snage (PSub):
700 nm
PSub .   y(  )J (  )d (3)
400 nm
U opštem slučaju integrali (2) i (3) se ne mogu
rešiti eksplicitno. Za eksperimentalno dobijene fun-
kcije spektralne gustine raspodele, oni se rešavaju nu-
meričkim metodama.
420 TEHNIKA – ELEKTROTEHNIKA 61 (2012) 3
LED – NOVI SVETLOSNI IZVORI
Dalje se može definisati svetlosni stepen iskoriš-
ćenja () izvora, izražen u procentima kao:
700 nm
 y(  )J (  )d
 400 nm

100 (%) (4)
 J (  )d
0
y()- Standardna svetlosna funkcija osetljivosti
oka (slika 1, - kriva 1), J() -Spektralna gustina snage
zračenja izvora.
Za električni svetlosni izvor je važno koliko se
svetla (lm) može dobiti iz jedinične snage (W). Sada
se govori o specifičnoj svetlosnoj snazi svetlosnog iz-
Iz definicije lumena proizilazi da, količina sve-
tlosti (monohromatske) koja odgovara snazi od 1 W
na talasnoj dužini od 555 nm iznosi 683 lm.
Gustina snage svetlosnog zračenja je veličina de-
finisana tako da se ova snaga može izračunati, kako
za jednu talasnu dužinu (monohromatska svetlost), ta-
ko i za određeni interval talasnih dužina.
Snaga zračenja monohromatskog izvora (PM.I.) je:
PM .I . (  )  683 y(  )PZ (  ) (lm) (5)
A snaga svetlosti (PSv.) svih talasnih dužina (od
400 nm do 700 nm) je:
700 nm
PSv .  683  y(  )J (  )d (lm) (6)
400 nm
Sada se može definisati specifična svetlosna sna-
ga () izvora kao:
700 nm
 y(  )J (  )d
  683 400 nm (lm/W)  6 ,83  (%) (7)
 J (  )d
0
U slučaju sijalice sa užarenim vlaknom, žarulje
(T2800K) sva dovedena električna energija pretvara
se u radijacije, tako da je energetski gledano stepen
iskorišćenja jednak jedinici. Međutim najveći deo ra-
dijacija je u oblasti infracrvene svetlosti i beskoristan
je za oko. Deo te snage se apsorbuje u staklenom ba-
lonu, zagreva staklo i okolni vazduh, a preko sijali-
čnog grla zagreva i druge predmete sa kojima je u te-
rmičkom kontaktu. Ovaj deo snage je čist gubitak ne
samo za dobijenu svetlost već i za ukupno zračenje.
Kada se uzme u obzir dijagram raspodele svetlosnog
zračenja ove sijalice i osetljivosti oka, dobija se spe-
cifična svetlosna snaga za ovu sijalicu od oko 15
lm/W i stepen iskorišćenja oko 2 %.
Izračunato je da za apsolutno crno telo (pri te-
mperaturi od 5800 K) specifična svetlosna snaga iz-
nosi 93 lm/W a što je svega oko 13,7 % ukupne snage
zračenja (stepen iskorišćenja).
R. RADETIĆ i... LED – NOVI SVETLOSNI IZVORI

Zamislimo sada svetlosni izvor koji daje svetlost od doba dana i godine i dostiže vrednosti i 200.000
jednaku sunčevoj ali zrači samo u vidljivom opsegu sb. Izvori sa visokim sjajem su neprijatni za gledanje i
od 400 nm do 700 nm, (takozvani idealni beli izvor). mogu privremeno ili trajno da oštete vid. U daljem
Izračunato je da je za takav svetlosni izvor specifična tekstu, za pojedine sijalice će biti navedene i orijen-
svetlosna snaga oko 251 lm/W i stepen iskorišćenja tacione vrednosti njihovog sjaja.
oko 37 % [4]. Sa aspekta svetlosnog iskorišćenja, i Za eksploataciju svetlosnih izvora jedna od važ-
kvaliteta svetlosti ovo je najviše što se može postići. nih karakteristika je njegovo trajanje. Ono ne mora da
Nešto veće svetlosno iskorišćenje postiglo bi se kada se odnosi na potpuni prestanak rada sijalice već i
bi intenzitet zračenja svih boja u spektru bio kon- smanjenje svetlosnog fluksa na unapred definisan ni-
stantan (100%). Iz ovoga proizilazi da ako svetlosni vo. Prosečan vek trajanja pojedinih vrsta sijalica kre-
izvor ima manju specifičnu svetlosnu snagu od 251 će se od oko 1.000 sati za inkadescentne do preko
lm/W, to znači da on pored vidljive svetlosti zrači i 50.000 sati za LED. Vek trajanja sijalica u znatnoj
radijacije izvan vidljivog spektra. Takođe, ako sve- meri određuje troškove za investiciono održavanje.
tlosni izvor ima veću specifičnu svetlosnu snagu od Od ostalih karakteristika mogle bi da se pomenu:
251 lm/W, to znači da njegova svetlost ne pokriva ceo potreba za dodatnom opremom (prigušnice i starteri),
vidljivi spektar boja (nema svih boja). udarna struja pri uključenju, brzina paljenja, faktor
Tabela 1. Svetlosna snaga i iskorišćenje snage, osetljivost na propadanje napona, na mehani-
Specifična Stepen čka oštećenja, udare, vibracije, potreba za dodatnim
Tip svetlosna snaga iskorišćenja održavanjem, cena, itd [5].
(lm/W) (%)
Sveća 0,3 0,04 3. KONVENCIONALNI SVETLOSNI IZVORI
Volframova 15 2 Dosadašnji električni izvori svetlosti uglavnom su
sijalica se zasnivali na zagrevanju volframovog vlakna i ele-
Halogena 24 3,5 ktričnom pražnjenju kroz gasove.
sijalica
Sijalice sa užarenim vlaknom (žarulje) rade na
Ksenonska 50 7 bazi zagrevanja volframovog vlakna do temperature
sijalica
od oko 2000…3000 K (inkadescencija). Pri uključe-
Fluo sijalice 50…100 7…15 nju, (hladno vlakno), sijalice povlače 10 do 15 puta
(živine NPI)
veću struju od stacionarne. Dominantno zračenje je u
Živine VP 85…150 7…22 oblasi crvene boje svetlosti i infracrvenih zraka (to-
Natrijumove 85…150 12…22 plotno zračenje). Svetlosno iskorišćenje je reda 5 do
VP 15 lm/W. Vek trajanja im je oko 1000 sati i brzo se
Natrijumove 100...200 15…29 smanjuje sa povišenjem napona iznad nominalne vre-
NP dnosti. Izvesna poboljšanja postignuta su vakumira-
LED trenutno 50…200 7…22 njem ili punjenjem staklenog balona gasovima (azot,
stanje inertni gasovi), Ovi gasovi regenerišu vlakno i tako
Teorijska 260…300 38…44 omogućavaju višu temperaturu vlakna, što poboljšava
granica za LED intenzitet svetlosti i iskorišćenje (i do 25 lm/W). Je-
Apsoluto crno 93 14 dnostavna konstrukcija i niska cena čini ove sijalice
telo na 5800K primenljivim kako za unutrašnje, tako i za spoljašnje
Idealni beli iz- 251 37 prostore [3]. Malo svetlosno iskorišćenje i tendencija
vor na 5800K ka štednji električne energije potiskuje njihovu pri-
Monohromatski 683 100 menu u korist drugih (efikasnijih) svetlosnih izvora.
izvor na 555nm Svetlost dobijena električnim pražnjenjem kara-
Granični slučaj je monohromatski izvor od 555 kterisana je izvorima koji imaju negativnu otpornost
nm, gde je po definiciji =635 lm/W i =100%, tabe- tako da su potrebne predspojne naprave (prigušnice).
la 1. Električni luk jedan od prvih svetlosnih izvra je
U tabeli 1, prikazane su vrednosti specifične sve- električni luk gde se pražnjenje odvija između gra-
tlosne snage (lm/W) i stepena iskorišćenja (%) za ne- fitnih elektroda u vazduhu. Karakteriše ga vrlo visok
ke karakteristične svetlosnie izvore. sjaj (do oko 80 000 sb) i brzo trošenje grafitnih ele-
Svetlosni izvor karakteriše i njegov sjaj. To je ve- ktroda. Koristilo se kod projekcionih aparata ali danas
ličina koja se definiše kao količina svetlosti po je- za to postoje efikasniji izvori svetlosti. Bolji rezultati
dinici površine svetlosnog izvora (Cd/m2=nit ili češće postignuti su električnim pražnjenjem kroz druge vr-
Cd/cm2=sb). Radi osećaja veličine, sjaj sunca zavisi ste gasova.

TEHNIKA – ELEKTROTEHNIKA 61 (2012) 3 421

R. RADETIĆ i...
3.1 Električno pražnjenje kroz gasove
U ovu grupu spada veoma veliki broj svetlosnih
izvora od kojih će ukratko biti opisane samo živine i
natrijumove sijalice. Princip dobijanja svetlosti naziva
se luminiscencija [4].
Živine sijalice mogu da budu sa niskim i visokim
pritiskom. Paljenje je usporeno, a osetljive su i na
propadanje napona i gubitak kontakta. U nekim slu-
čajevima mora se voditi računa i o položaju sijalice
(ne svetle u svim položajima).
Živine sijalice sa niskim pritiskom (fluo cevi) su
u obliku cevi punjene živinom parom pod niskim pri-
tiskom. Napon paljenja je više stotona volti a napon
rada je između 50 i 150 V. Radi lakšeg paljenja na
krajevima cevi su žarna vlakna. Struja cevi održava se
najčešće prigušnicom ali postoje verzije i sa kon-
denzatorima. Električno pražnjenje u živinoj pari pro-
izvodi ultraljubičasto zračenje. Unutrašnjost staklene
cevi oslojena je fluorescentnim prahom koji ultralju-
bčastu svetlost pretvara u vidljivu. U zavisnosti od sa-
stava praha postoje različite boje svetlosti, počev od;
topli ton (TT) do dnevne svetlosti (DS). Vek trajanja
ovih sijalica oko 3.000 sati a svetlosno iskorišćenje
oko 50 do 100 lm/W. Dobar sadržaj boja i bolje sve-
tlosno iskorišćenje od žarulja čini ih primenljivim za
unutrašnje osvetljenje (stambeni i poslovni prostor).
Poslednjih godina proizvode se fluo cevi malih
dimenzija (slika 3) namenjene direktnoj zameni sija-
lica sa užarenim vlaknom. U sklopu sijalice nalazi se
elektronski pretvarač koji vrši paljenje cevi i ograni-
čenje struje. Uglavnom radi se o sijalicam malih sna-
ga (5 W do 30 W). Poznate su pod nazivom štedljive
sjalice. Iako bi trebale da traju više hljada sati, sama
elektronika je čest uzrok njihovog znatno manjeg ve-
ka trajanja.
Slika 3 - Fluo cev
Živine sijalice sa visokim pritiskom napravljene
su u obliku male cevi od kvarcnog stakla napunjene
gasom (na primer argonom) i malom količinom tečne
žive. Ova cev je dalje smeštena u stakleni balon oslo-
jen iznutra sa fluorescentnim prahom. Tokom paljenja
živa isparava i podiže pritisak u cevi, tako da se pra-
žnjenje nastavlja u živinoj pari pod pritiskom. Sve-
tlost ovih sijalica je preponznatljiva po izrazito jakoj
zelenoj boji. Svetlosno iskorišćenje im je do oko 50 ...
422 TEHNIKA – ELEKTROTEHNIKA 61 (2012) 3
LED – NOVI SVETLOSNI IZVORI
150 lm/W, a vek trajanja do oko 5000 sati. Zbog lo-
šeg spektralnog sastava primenjuju se za mesta sa ma-
njim zahtevima za kvalitetom svetla, kao što je spo-
ljašnje (ulično) osvetljenje.
Najveće svetlosno iskorišćenje postignuto je na-
trijumovim sijalicama (niskog i visokog pritiska). Na-
trijumova sijalica niskog pritiska napunjena je gasom
(neon+argon) sa dodatkom metalnog natrijuma. To-
kom paljenja električnim pražnjenjem u gasu dolazi
do isparavanja natrijuma i povećanja pritiska posle
čega se pražnjenje vrši u pari natrijuma. Za razliku od
živine sijalice visokog pritiska boja natrijumove si-
jalice je narandžasta. Ove cevi imaju svetlosno isko-
rišćenje od oko 120 do 200 lm/W a vek trajanja je i
preko 10.000 sati. Ovo su danas najefikasniji svetlo-
sni izvori ali zbog ograničenog spektralnog sadržaja
koriste se za spoljnje (ulično) osvetljenje.
U natrijumovu sijalicu visokog pritiska pored na-
trijuma dodato i malo žive i koja ispari pri paljenju si-
jalice. Svetlosno iskorišćenje je 100 do 150 lm/W a
vek trajanja je i preko 10.000 sati.
3.2 Ostale vrste sijalica
Osim pomenutih, postoji još dosta vrsta sijalica
kao što su tinjalice, neonske, ksenonske itd.
Tijalice su po pravilu veoma male snage i ugla-
vnom se koriste za signalizaciju.
Neonske cevi su jedne od prvih svetlosnih izvora
na bazi električnog pražnjenja kroz gasove. Prime-
nom različitih vrsta gasova dobijene su različite boje
svetlosti, a upotreba im je ograničena uglavnom za
natpise i reklame. Napajaju se visokim naponima (do
oko 6 kV). U narodu se često, za fluo cevi pogrešno
koristi naziv neonke.
Ksenonske sijalice su veoma snažni svetlosni iz-
vori koji daju svetlost najbližu dnevnoj. Koriste se na
mestima gde se zahteva visok kvalitet osvetljaja i ve-
rnost boja. Spadaju u vrlo kvaliteteno ali i skupo os-
vetljenje. Prave se za snage i više kW a vek trajanja
im je reda 1000 sati. Sijalice sa kratkim lukom odli-
kuju se i sa izuzetno visokim sjajem koji može da bu-
de i preko 100 000 sb (cd/cm2). Ovo je vrednost koja
se može porediti sa sjajem sunca, a ponekad ga čak i
prevazilazi.
4. LED KAO IZVOR SVETLOSTI
Light Emitting Diode (LED) je elektronski ele-
ment koji električnu energiju pretvara u svetlost. Efe-
kat na kome se zasniva njihov rad naziva se elektro
luminiscencija. Radi se o poluprovodničkim kompo-
nentama sastavljenim od jednog p-n spoja. Kao i sve
diode, provode struju u jednom smeru, a zavisnost
struje od napona je eksponencijalna. Zbog toga, za pr-
avilan rad, struja je ta veličina koja se mora održavati
unutar zadatih granica.
R. RADETIĆ i...
Prve LED pojavile su se 1962. (General Electric)
godine a napravljene su na bazi GaAs. Narednih, sko-
ro 40 godina one su se koristile uglavnom kao ele-
menti za: svetlosnu signalizaciju, LED displeje, op-
tokaplere itd. Sa snagom ispod 50 mW, nisu preds-
tavjale nikakav značajniji izvor svetlosti u pogledu
primene u tehnici osvetljenja. Na slici 4, prikazana je
unutrašnja struktura klasične LED i nekoliko oblika i
boja ovih dioda.
Slika 4 - Struktura i neki oblici LE diode
Tek na kraju 20. veka počelo se sa njihovim usa-
vršavanjem u smeru povećanja snage, sa ciljem pri-
mene u tehnici osvetljenja. Godine 1999. postignuta
je snaga LED od 1 W (Philips). 2002. godine preds-
tavljena je dioda snage 5 W sa svetlosnim iskorišće-
njem oko 20 lm/W. Ovo je postalo, bar po svetlosnom
iskorišćenju, uporedivo sa postojećim svetlosnim iz-
vorima. Godine 2003. firma Inc. je prikazala plavu
LED sa skoro petostruko većom efikasnošću u odno-
su na inkadescentne izvore [6]. Već 2006. godine pri-
kazana je LED za belu svetlost sa efikasnošću od 130
lm/W. Danas (2011. god.) su komercijalno dostupne
LED snage 10 W sa efikasnošću od 100 lm/W, a 2 W
sa skoro 160 lm/W. U izveštajima najvećih proizvo-
đača, pominju se LED efikasnosti i do 210 lm/W (Cr-
ee Inc. 2010 god.). Tipične struje ovih dioda su oko
350 mA a radni naponi oko 3 do 4 V (za belu sve-
tlost). Razvojem ovih snažnih dioda nastaje nova ka-
tegorija LED - za velike snage.
a) b)
Slika 5 - a) tri osnovne boje, b) raspodela inten-
ziteta zračenja LED za belu svetlost
Za standardno osvetljenje najznačajnija je bela
svetlost. Pomoću LED bela svetlost može se dobiti na
dva osnovna načina. Prvi način je korišćenjem poje-
dinačnih LED za tri osnovne boje (crvenu – R, zelenu
– G i plavu – B boju, slika 5a). Mešanjem ovih boja
može se dobiti bela svetlost [7]. Drugi način je di-
rektno, primenom LE dioda za belu svetlost. Polupro-
vodnik na bazi InGaN zrači plavu ili ultra ljubičastu
TEHNIKA – ELEKTROTEHNIKA 61 (2012) 3
LED – NOVI SVETLOSNI IZVORI
svetlost koja se uz pomoć materijala na bazi fosfora
pretvara u širok spektar vidljive svetlosti. Na slika 5b
prikazan je normalizovana raspodela intenziteta zra-
čenja (debela linija) LED za belu svetlost u zavisnost
od talasne dužine (isprekidana linija predstavlja ose-
tljivost oka).
4.1 LED velike snage (HPLED)
Za primenu u oblasti osvetljenja interesantne su
LED velike snage (High Power LED – HPLED). Ovo
su LED koje se mogu napajati strujama od nekoliko
stotina mA do više ampera. Pri tome emituju količinu
svetlosti od više stotina lumena. Primera radi navede-
ne su karakteristike HPLED snage 3W
 Maksimalna radna struja je 0,7 A,
 Radni napon oko 3,5 V,
 Maksimalni inverzni napon 5 V.
 Svetlosni fluks je oko 170 lm.
 Ugao zračenja svetlosti oko 1200
 Temperatura boje svetlosti oko 6000 K
 Maksimalna temperatura kućišta 800C
 Smanjenje intenziteta svetla na 800C za 20 %
 Napon izolovanosti oko 4,5 kV.
Ovakve pojedinačne LED, ponekad direktno mo-
gu da zamene žarulje male snage. Kombinacijama
(redno paralelnim vezivanjem više dioda) mogu se
dobiti vrlo snažni svetlosni izvori tako da se mogu da
budu primenljivi kako za unutrašnje tako i za spo-
ljašnje osvetljenje. Na tržištu postoje HPLED snage
do oko 200 W i svetlosnog fluksa od više hiljada lm.
U mnoštvu proizvoda HPLED prikazane su i di-
ode koje rade sa naizmeničnom strujom (bez pretho-
dnog ispravljanja). Radi se i ekvivalentu od po dve
antiparalelno vezane LED od kojih svaka svetli u svo-
joj pozitivnoj poluperiodi, i pri tome je postignuto 40
lm/W (Seoul Semiconductor). Rednom vezom veli-
kog broja HPLED povećava se i radni napon tako da
se mogu direktno vezati na mrežni napon napajanja
(220 V).
Na slici 6 prikazani su oblici HPLED snaga od 1
W do 200 W, iz ponude nemačke firme LeuchTek.
Slika 6 - Primer nekih HPLED
4.2 Primena za osvetljenje
Velika efikasnost HPLED omogućila je njihovu
primenu u oblasti osvetljenja. Najpre su korišćene na
mestima gde je bila važna njihova mala potrošnja kao
423
R. RADETIĆ i...
što su avioni (Boing 787 – unutrašnje osvetljenje),
automobilska industrija (Audi A4 – signalna svetla)
itd. Već 2007. godine, HPLED su primenjene i za
ulično osvetljenje (Torraca Italija).
Danas se i na našem tržištu mogu naći prenosne
(baterijske) lampe i štedljive sijalice za široku potro-
šnju sa HPLED. Mala potrošnja i dug vek trajanja či-
ne ih primenljivim i za specijalne primene kao što su:
blicevi i stroboskopi, gde uspešno zamenjuju kse-
nonske sijalice. Postoje primene i kod infracrvenih ur-
eđaja, kamera za termoviziju itd [8]. Široke mogu-
ćnosti u pogledu kvaliteta boje svetlosti, kontrole, in-
tenziteta svetla učinile su ih primenljivim i na me-
stima sa najvišim svetlosnim zahtevima kao što su
operacione sale, fotografski i televizijski studiji.
Sve bolje svetlosne karakteristike, dug vek traja-
nja, mala potrošnja i tendencija sniženja cena, čine da
se LED danas sve više koriste u svim oblastima gde
postoji potreba za veštačkim svetlom [9]. Već se po-
javljuju nagoveštaji u pojedinim gradovima i u Re-
publici Srbiji o namerama za njihovom primenom u
za ulično osvetljenje (Novi Sad, Svilajnac).
U mnogim zemljama inkadescentno osvetljenje se
više ne primenjuje a njegovo mesto sve više zauzima-
ju HPLED.
Na slici 7 prikazane su sijalice, prenosnih (bate-
rijskih) i stacionarnih svetiljki, sa HPLED.
Slika 7 - Primeri korišćenje LED
U sadašnjem, a naročito budućem izboru i pri-
meni HPLED kao izvora svetlosti od velikog su zna-
čaja neke od osnovnih karakteristika:
 svetlosna efikasnost HPLED prevazilazi efikas-
nost fluo cevi a naročito žarulja,
 emituju svetlost bilo koje boje bez upotrebe fi-
ltera.
 LED mogu biti malih dimenzija, do oko 2 mm2,
 postoji mogućnost izrade u različitim oblicima
(na primer savitljive trake),
 u odnosu na sve ostale sijalice, LED se uključuju
trenutno, a pri uključenju ne povlače veću struju
424 TEHNIKA – ELEKTROTEHNIKA 61 (2012) 3
LED – NOVI SVETLOSNI IZVORI
kao žarulje. Ne smeta im veliki broj uključivanja
i isključivanja,
 regulacija intenziteta svetla se vrši jednostavno,
regulacijom struje,
 emituju veoma malo toplote u oblasti infracr-
venog zračenja,
 ne otkazuju trenutno već postepeno gube sjaj što
je povoljno za održavane.
 jedna od najvećih prednosti u odnosu na sve os-
tale sijalice je njihov izuzetno dug vek trajanja.
Prema nekim podacima on ide od 30.000 do
100.000 sati,
 LED su kompaktne i čvrste naprave znatno ot-
pornije na mehanička oštećenja od klasičnih si-
jalica smeštenih u staklene balone,
 pri malim naponima struja diode praktično ne-
staje. Ova osobina ima tu dobru stranu da se pri
napajanju iz akumulatora on štiti od potpunog
pražnjenja,
 fokusiranje svetlosti je jednostavno, postiže se
samom konstrukcijom LED i
Do masovne primene HPLED kao izvora svetlosti
doći će postepeno, ma da ta dinamika može da bude i
ubrzana, pogotovu ako se eliminišu neke od slabosti,
ili nedostataka, a ogledaju se u sledećem:
 specifična cena dobijene svetlosti (reda 0,025$/-
lm) je kod LED trenutno znatno viša nego kod
većine ostalih sijalica. Osim sijalice cenu pove-
ćava i potreba za napojnim jedinicama. Sa ma-
sovnijom proizvodnjom i povećanom konkuren-
cijom cene će padati,
 karakteristike LED jako zavise od temperature
ambijenta. Strujno preopterećenje LED ili visoka
temperatura okoline ili hladnjaka mogu dovesti
do drastičnog smanjenja veka trajanja pa čak i do
trajnog oštećenja,
 za napajanje LED potreban je napon veći od nje-
nog praga provođenja. Iznad ovog napona struja
naglo raste (eksponencijalno). Zbog toga je neo-
phodno na red sa LED dorati otpornik za strujno
ograničenje. Ovaj otpornik se greje i smanjuje
efikasnost,
 zbog izraženog pika na 460 nm i praznine na 500
nm, predmeti osvetljeni s HPLED mogu izgledati
drugačije nego pri sunčanoj svetlosti,
 HPLED predstavljaju tačkast izvor sa visokim
sjajem i do više desetina hiljada sb, a u nekom
primenama smeta visoka usmerenost svetlosti.
 rad samo sa jednosmernom strujom,dokje za rad
sa naizmeničnom strujom potreban je ispravljač,
 sa povećanjem struje povećava se dobijena koli-
čina svetlosti (lm), ali se smanjuje efikasnost. Na
primer za diodu od 3 W, ona je pri punoj snazi
reda 70 lm/W a pri 1 W oko 90 lm/W.
R. RADETIĆ i... LED – NOVI SVETLOSNI IZVORI

Postoje još neke manje slabosti u primeni HPLED LITERATURA

kao izvora svetlosti, ali sve one su zanemarljive u
odnosu na pozitivne efekte njihovog korišćenja [10].
5. ZAKLJUČAK
U radu je sadržana kratka analiza osnovnih para-
metara klasičnih izvora veštačke svetlosti. Najpre su
definisani i razmotreni elementarni pojmovi. U tekstu
su prikazani najvažniji svetlosni odnosi karakteristi-
čni za električne svetlosne izvore. Ukratko su nave-
deni najvažniji svetlosni izvori koji su u upotrebi sa
svojim karakteristikama. Posebno poglavlje posveće-
no je svetlosnim diodama (LED) i razmotrene su
njihove performanse. Istaknute su prednosti HPLED
u odnosu na klasične izvore veštačke svetlosti koje ih
preporučuju novoj vrsti primene. Razmotreni su i iz-
vesni nedostaci i slabosti, ali nameće se jednoznačni
zaključak da se u skoroj budućnosti ozbiljno računa
na LED kao pretžnu kategoriju racionalnih svetlosnih
izvora.
U prilog tome ide i opšti trend korišćenja alter-
nativnih izvora energije i optimizacije njene potro-
šnje. Evo jednog od očiglednih doprinosa smanjenju
potrošnje i efikasnom osvetljenu.
ZAHVALNOST:
Jedan deo sardžaja ovog članka predstavlja rezu-
ltat rada na projektu Ministarstva TR33037.
[1] Wayjun Technology Co.,Ltd, High power LED,
Edition: V1.3, March 2011.
[2] Tom Murphy, Maximum Efficiency of White Light,
July 31, 2011
[3] H Prochazka, Praksa industrijske rasvete, Tehnička
knjiga – Zagreb, 1968. 248 s.
[4] G. Dimić, F. Virag, Osvetljenje I, Građevinska knji-
ga, Beograd, 1972. 326 s.
[5] Milo Mišković, Električne instalacije i osvetljenje,
Građevinska knjiga, 2007. 302 s.
[6] http://www.cree.com
[7] J.J. Vos, (1978). Colorimetric and photometric pro-
perties of a 2-deg fundamental observer. Color Re-
search and Application, 3, 125-128.
[8] Hot Products, Huey Jann Electronics Industry Co.,
Ltd. 2011. http://www.hueyjann.com.tw
[9] Y.Narukawa, M.Ichikawa, D.Sanga, M.Sano and
T.Mukai, White light emitting diodes with super-
high luminous efficacy, Journal of Physics D: Ap-
plied Physics No. 43, 2010 pp. 1-6.
[10] R. Heinberg, Energy efficiency to the rescue, New
Society Publishers, Sept. 2011.

SUMMARY
LED AS A LIGHT SOURCE

The paper describes the real appearance of a new class of light sources. The technology progress
allows the light emitting diodes (LED) to be applied for an in- and outdoor lightning. The special, high
power diodes (HPLED) have too many advantages comparing to classical light sources and it is quite
reasonable to expect their mass application in the indoor and outdoor lighting. The article contains a
brief theoretical aspect of optics, explanations of the classical light sources parameters and typical
examples. The performances of standard and high power LED are also included as well. The conclu-
sions made at the paper end predict the massive usage LED for the lightning in a near future.
Key words: Energy efficiency, Light Emitting Diode, lightning, HPLED

TEHNIKA – ELEKTROTEHNIKA 61 (2012) 3 425

 R. RADETIĆ i... LED – NOVI SVETLOSNI IZVORI

426 TEHNIKA – ELEKTROTEHNIKA 61 (2012) 3

View publication stats