ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ
Електрична енергија је енергија коју поседују
наелектрисане честице (протони и
електрони) у атому и она је последица
међусобног привлачења и одбијања тих
честица. Те честице имају, дакле, способност
да изврше неки рад.

Електрична струја у металима представља

усмерено кретање слободних електрона (под
дејством електричног поља).
 Код метала постоји велик број слободних
електрона (електрона одвојених од атома) и
они су главни разлог добре електричне
проводљивости метала.

У једном кубном милиметру бакра постоји 85

милијарду милијарди слободних електрона
(један слободан електрон по атому).
 Како и зашто струја тече?

Упрошћено гледано, ако на једном месту

постоји „вишак” електрона, а на другом
„мањак” (тзв. разлика потенцијала) и ако та два
места спојимо проводном везом, потећи ће
струја електрона због тежње за неутралисањем
разлике.
Електрони прелазе, у суштини, врло кратак пут,
они „скачу” са атома на атом, али посматрајући
милијарде електрона који то раде, стиче се
утисак да електрони континуирано теку.
Брзина слободних електрона је врло мала. За
јачину струје од нпр. 3 ампера износи
невероватних 1,008 m/h.

У сврху поређења треба знати да је брзина

електрона у атому око 2200 km/s.
НАЈВАЖНИЈЕ ЕЛЕКТРИЧНЕ ВЕЛИЧИНЕ
 Све наведене величине можемо мерити
одговарајућим мерним инструментима.
Ако меримо вредност наизменичног напона или
струје инструменти ће показати тзв. ефективну
вредност. Ефективна вредност напона или струје
износи око 70 % максималне вредности.

Протицање електричне струје повезано је са

одређеним пратећим ефектима, који су од веома
великог практичног значаја. Свако протицање
струје изазива стварање магнетног поља и
загревање материјала кроз који протиче.
ОСНОВНЕ ЕЛЕКТРОНСКЕ
КОМПОНЕНТЕ
Електронске компоненте су елементи од којих
су сачињена електронска кола . Делимо их на
пасивне и активне. Електронским
компонентама обрађујемо електричне сигнале
(напон и струју): слабимо, појачавамо,
прекидамо, успостављамо, обликујемо,
стабилизујемо, ограничавамо, исправљамо
итд. Електронске компоненте имају два или
више прикључака (електроде). Компоненте се
обично повезују лемљењем на штампаној
плочици и тако образују електронско коло са
одређеном функцијом.
Најважније пасивне електронске компоненте
су отпорници, калемови и кондензатори. То су
елементи за које при прикључењу на
једносмерни или наизменични напон важи
Омов закон. Немају никаква појачавачка и
исправљачка својства. Израђују се у разним
облицима и величинама. Могу бити стални и
променљиви.
 Отпорник је елемент кола који има задатак да
пружа електрични отпор одређене вредности.
Отпорнике користимо за регулацију струје и напона
у одређеним деловима електричног кола. Обично су
направљени од комбинације различитих
материјала. Материјали који се користе су:
керамика, угљеник, никл, хром, бакар, алуминијум,
разне легуре, стакло, силицијум, кобалт, манган,
пластика, разни полупроводници итд.
Најважнија особина отпорника је његова термогена
отпорност (R).
Електрични (термогени) отпор представља
способност материјала да се супротставља
протицању струје.
U=RI
 Калем (завојница) је елемент кола који се састоји од
спиралних намотаја проводне жице у једном или више
слојева. Носач или тело калема израђују се од
импрегнираног папира, дрвета, пластике и гвожђа.
Најчешће има облик цилиндра или торуса. Проводник од
којег је направљен калем је најчешће бакарни, изолован
лаком.
Индуктивна отпорност (XL) калема (отпорност калема
према протицању наизменичне струје) зависи од
фреквенције (f) кола у коме се налази. Калем се опире
промени струје која тече кроз њега. Он спречава брзе
промене тока струје, попут неког пригушивача. Најважнија
особина калема је његов индуктивитет L. Што је већа
индуктивност, струја ће се мењати спорије. При промени
струје у калему долази до индуковања напона.
U = XL I XL = 2 π f L
π = 3,14
 Кондензатор је елемент кола сачињен од две проводне
електроде (плочице или фолије) раздвојене
диелектриком. Он има способност акумулације
електричне енергије. Електроде су обично алуминијумске
или графитне. Диелектрик може бити ваздух, папир,
керамика, пластика, стакло, лискун или електролит.
Кондензатори са фолијама се најчешће израђују
намотавањем (у ролну) фолија и диелектрика.
Капацитивна отпорност (ХC) кондензатора (отпор
кондензатора према протицању наизменичне струје)
зависи од фреквенције (f) кола у коме се налази.
Најважнија особина кондензатора је његова
капацитивност С. Капацитивност одређује време пуњења и
пражњења кондензатора. Што је капацитивност већа,
напон на кондензатору ће се спорије мењати, односно,
време пуњења и пражњења биће дуже.
U = XC I XC = 1 / (2 π f C)
π = 3,14.
 Треба напоменути да се индуктивна и
капацитивна отпорност разликују по својој
природи од термогене отпорности.
Индуктивна и капацитивна отпорност су
последица конструкције и геометрије
самог елемента кола.
Укупна отпорност неког кола или дела
струјног кола састављеног од различитих
елемената назива се ипмеданса (Z).

Z2=R2+(XL-XC)2
 Најважније активне електронске
компоненте су диоде, транзистори и
интегрисана кола. Активне електронске
компоненте у електронским колима
појачавају, исправљају или на неки
други начин активно мењају сигнал.
 Диода је елемент кола чији је основни задатак
пропуштање електричне струје само у једном
смеру. Диода се састоји из П и Н области
полупроводника, односно једног ПН споја. Имају
две електроде: аноду (+) и катоду (-). Када је анода
на „+” потенцијалу, а катода на „-” потенцијалу,
диода може да проводи струју. Ако се диода
поларише супротно, не проводи.
У електронским колима користе се за исправљање,
стабилизацију и ограничавање сигнала и многе
друге намене.
Према конструкцији се разликују два основна
типа полупроводничких диода: тачкасте (са
тачкастим спојем) и слојне (са површинским
спојем).
Према намени разликују се: исправљачке,
Зенер, светлеће (LED), ласерске, тунелске,
фото-диоде и друге.
ТАЧКАСТА СЛОЈНА
ПРИМЕНА ДИОДА КАО ИСПРАВЉАЧА
 Светлећа диода (енгл. LED-Light Emitting Diode) је
врста диоде која емитује светлост када је пропусно
поларисана тј. када кроз њу тече струја. Постоји у
разним бојама. LED диоде имају огромну примену.
Користе за светлеће индикаторе на разним уређајима,
као осветљење разних транспортних средстава, за
осветљење просторија (у облику панела са великим
бројем диода), за LED сијалице, за израду великих
екрана на стадионима, за позадинска екранска
осветљења лаптопова, телевизора итд.
Поред диода које емитују видљиву светлост, постоје
диоде које емитују ултраљубичасте или
инфрацрвене зраке.
 Фотодиода је диода која је осетљива на светлост. У
тренутку када на њу падне одређена количина
светлости долази до протока струје. Фотодиоде се
користе у разним уређајима (скенерима, дигиталним
фотоапаратима итд.) као светлосни сензори
(детектори).
Фотодиоде осетљиве на инфрацрвене зраке користе
се у уређајима са даљинским управљачима.
 Светлеће диоде

Фотодиода
 Примена отпорника у колима са диодама

Ако је диода везана на њен радни напон, кроз њу ће

протицати радна струја. Ако је, међутим, напон напајања
већи од радног напона диоде (што ће изазвати и већу
струју), мора се додати отпорник који ће смањити напон
и струју диоде на радне вредности (за диоде се те
вредности разликују па их увек треба проверити). У
прорачуну увек се прво од напона напајања одузме радни
напон диоде и тако добије напон на отпорнику.
 
 Вредност отпорности добијена прорачуном обично
се разликује од каталошких вредности отпорника,
па се за практичну примену узима прва већа
каталошка вредност.
Отпорници који се обично додају имају следеће
вредности: 180 Ω (за напајање од 5 V), 220 Ω (за 6 V),
390 Ω (за 9 V), 560 Ω (за 12 V) и 680 Ω (за 15 V).

За LED диоде (у зависности од боје) радни напон је

1,6–4 V, а радна струја 15–25 mA.
Примена отпорника као разделника
напона
Транзистор је елемент кола чија је основна функција да
контролише проток струје. Користи за појачање слабих
сигнала, прекидање струје, стабилизацију напона и
многе друге операције. Транзистор је основни саставни
елемент микропроцесора. Састоји се од три
полупроводна слоја и три електроде.
Према начину рада постоје два типа транзистора:
биполарни и униполарни.
Биполарни могу бити PNP и NPN типа. Слојеви и
електроде код биполарних транзистора се називају
колектор (С), база (В) и емитер (Е).
Униполарни (FET транзистори) могу бити JFET,
MOSFET и др. Слојеви и електроде код униполарних
транзистора се називају сорс-извор (S), дрејн-одвод (D)
и гејт-брана (G).
 Рад биполарног транзистора може се
објаснити на моделу резервоара из кога отиче
вода (уместо струје). Количина воде у
колектору „С” представља вредност напон
напајања код правог транзистора. Уколико
претерамо са количином воде у резервоару
„С”, „водени” транзистор ће се распасти, исто
као кад претерамо са напоном код правог
транзистора.
Кад пустимо воду са довода „В” (база), притисак
воде ће подићи пловак на горе и тако омогућити
великој количини воде из резервоара „С”
(колектор) да потече ка емитеру. Уколико
повећамо количину воде на бази, пловак ће се
још више подићи и омогућити још већи проток
воде од колектора ка емитеру. Дакле, мала
количина воде коју смо довели на базу је
довољна да покрене велику количину воде од
колектора ка емитеру, па смо тако добили
ефекат појачања.
 Проток воде смо успостављали и прекидали
тако што смо доводили мало воде на базу и
подизали и спуштали пловак. На тај начин
смо добили и ефекат прекидача. Тако је и код
правог транзистора. Кад нема струје на бази,
транзистор не проводи и тада је искључен.
Уколико доведемо максималну струју на
базу, омогућићемо максималан проток од
колектора ка емитеру.
ПОЛАРИЗАЦИЈА ТРАНЗИСТОРА
 Правилно поларисати биполарне транзисторе
значи:
- колекторско-базни ПН спој поларисати инверзно
- базно-емитерски ПН спој поларсати директно

Ово се постиже адекватним подешавањем напона и

струја у колу у коме се транзистор налази.
 Када биполарни транзистор ради у активном
режиму:

- колекторска струја је пропорционална базној

струји (већа је од ње неколико стотина пута)
- колекторска струја практично не зависи од напона
између колектора и базе
- напон између базе и емитера износи 0,6 V за NPN
силицијумске транзисторе, a за германијумске 0,3 V
 РЕАЛНА ИЗЛАЗНА КАРАКТЕРИСТИКА
ТРАНЗИСТОРА СА ЗАЈЕДНИЧКИМ ЕМИТЕРОМ

AKTIVAN
ZASIĆENJE

REŽIM
iB4>iB3
iC[mA]
iB3>iB2
iB2>iB1
iB1

-VA VBE VCE[V]

ИДЕАЛИЗОВАНА ИЗЛАЗНА КАРАКТЕРИСТИКА
ТРАНЗИСТОРА СА ЗАЈЕДНИЧКИМ ЕМИТЕРОМ

AKTIVAN
ZASIĆENJE

REŽIM
iC[mA] iB4>iB3
iB3>iB2
iB2>iB1
iB1

VBE VCE[V]
УЛАЗНА КАРАКТЕРИСТИКА ТРАНЗИТОРА СА
ЗАЈЕДНИЧКИМ ЕМИТЕРОМ

iB[mA]
VCE2 VCE1
VCE2<VCE1

VBE[V]
VBET VBE
ПРЕНОСНА КАРАКТЕРИСТИКА ТРАНЗИСТОРА
СА ЗАЈЕДНИЧКИМ ЕМИТЕРОМ
iC[mA]
VCE1 VCE2

VCE2<VCE1

VBE[V]
VBET VBE
 ПОЛАРИЗАЦИЈА NPN ТРАНЗИСТОРА ЈЕДНОМ
БАТЕРИЈОМ

VCC
R2  RB V iB 
VX  0,6V
R1 RC VX  CC
2 RB

RB
VX
RB  10k iC  iB R1  R2  1k
R2
 ПОЛАРИЗАЦИЈА PNP ТРАНЗИСТОРА ЈЕДНОМ
БАТЕРИЈОМ

R2  RB V iB 
VX  0,6V
R1 VX  CC
2 RB

RB
VX
iC iC  iB
iB RB  10k R1  R2  1k
R2
RC
 Биполарни транзистор ради у
режиму засићења:
- када су оба ПН споја директно поларисана
(колектор је на потенцијалу за 0,5 V нижем од
потенцијала базе)
Биполарни транзистор је закочен:
- када су оба ПН споја инверзно поларисана
(напон база-емитер је мањи од 0,5 V)
Када се користи као прекидач:
- транзистор треба да брзо промени стање из
закочења (непроводно стање) у засићење
(проводно стање) и обрнуто, у складу са
контролним напоном који се доводи на базу
ТРАНЗИСТОР КАО ПРЕКИДАЧ
АНАЛОГНА И ДИГИТАЛНА
ЕЛЕКТРОНСКА КОЛА
 Ако посматрањем одређених процеса анализирамо
промене физичких величина (брзину, температуру, масу,
електрични напон, јачину светлости итд.) закључићемо да
се оне могу мењати на два начина: непрекидно
(континуално) и скоковито са прекидима
(дисконтинуално).
Континуална промена значи да се величина од
једне до друге вредности мења без наглих скокова и
прекида. Велика већина физичких величина у природи се
мења управо овако (нпр. температура ваздуха).
Дисконтинуална промена значи да се величина од
једне до друге вредности мења са прекидима и у
скоковима. Електрични напон и струја имају способност
да се мењају и континуално и дисконтинуално.
 КОНТИНУАЛНИ СИГНАЛ

ДИСКОНТИНУАЛНИ СИГНАЛ

ДИГИТАЛНИ БИНАРНИ СИГНАЛ

 Аналогни сигнали су електрични и неелектрични
сигнали који се мењају континуално.
Дигитални сигнали су врста електричних сигнала
која се мења дисконтинуално. Дигитални сигнал може
имати само одређен број дефинисаних (дискретних)
вредности. Сигнали који се најчешће користе су
дигитални бинарни сигнали. Ови сигнали имају два
стања: стање логичке нуле и стање логичке јединице.
Логичка нула најчешће подразумева стање кад нема
струје (стање отвореног прекидача).
Логичка јединица најчешће подразумева стање кад
има струје (стање затвореног прекидача).
 ЛОГИЧКО „НЕ” КОЛО

1-0 0-1
ЛОГИЧКО „И” КОЛО ЛОГИЧКО „ИЛИ” КОЛО
ДЕТЕКТОР СВЕТЛОСТИ ДЕТЕКТОР ПОВИШЕНЕ
(ФОТОДЕТЕКТОР) ТЕМПЕРАТУРЕ
 Према сигналима са којима раде електронска кола
се деле на аналогна и дигитална кола. Електронско
коло чине међусобно повезане електронске
компоненте. Постоје и тзв. хибридна кола која раде
и са аналогним и са дигиталним сигналима.

Како би било могуће повезивање аналогних и

дигиталних електронских кола постоје уређаји који
се зову АД (аналогно-дигитални) конвертори и
ДА (дигитално-аналогни) конвертори.
АД конверзија се врши када користимо микрофон,
дигитални фотоапарат, скенер, видео камеру,
телефон итд.

ДА конверзија се врши да би дигиталне податке

електронских уређаја прилагодили нашим чулима
(вида и слуха) или захтевима других техничких
уређаја. Конверзију вршимо кад емитујемо звук са
неког дигиталног уређаја (нпр. ЦД плејера), кад
приказујемо слику на неким врстама монитора и
телевизора, при преносу сигнала на веће
удаљености итд.
 ДИГИТАЛИЗАЦИЈА
Поступак претварања аналогног у дигитални сигнал се
назива дигитализација. Овај поступак се обавља у три
корака:
- семпловањем (одмеравањем),
- квантовањем (дискретизацијом) и
- кодовањем (превођењем).

Семпловање је процес у коме се у једнаким

временским интервалима узимају узорци (бележе
вредности) аналогног сигнала . То се чини и по
неколико хиљада пута у секунди (у нашем примеру то
је учињено 13 пута). Што је број узорака већи
конверзија ће бити боља.
СЕМПЛОВАЊЕ

КВАНТОВАЊЕ

КОДОВАЊЕ
 Квантовање је процес у коме се свака вредност
добијена одмеравањем заокружује и представља
унапред дефинисаним нивоом (у нашем примеру
имамо 8 нивоа). Што је број нивоа већи конверзија
ће бити боља.

Кодовање је процес у коме се свака вредност

добијена квантовањем представља у бинарном
облику, односно комбинацијом нула и јединица. Од
броја дефинисаних нивоа зависи колико ће нам
битова бити потребно за представљање сваке
вредности.
 У нашем примеру број нивоа је 8=23 па нам треба
три бита. Дакле, како су нивои сигнала имају
вредности редом, 0, 4, 5, 4, 3, 4, 6, 7, 5, 3, 3, 4, 4,
аналогни сигнал са слике представљен у бинарном
облику је 000 100 101 100 011 100 110 111 101 011
011 100 100.
 МОДУЛАЦИЈА И ДЕМОДУЛАЦИЈА
При преносу сигнала између два електронска
уређаја на даљину (нпр. два рачунара) сигнал који
се шаље мора се обрадити, односно, променити на
одговарајући начин, у циљу квалитетнијег преноса.
Модулација је поступак мењања облика
сигнала који садржи информацију, у циљу његовог
преноса. Цео поступак се обавља у модулатору и
резултат поступка је модулисан сигнал на предајној
страни. Модулација се врши помоћним (носећим)
сигналом високе фреквенције који мења облик у
складу са обликом сигнала који носи информацију
(„утискује се” у њега). Сигнали високих фреквенција
су погоднији за пренос па се зато и користе.
 Демодулација је поступак мењања облика
модулисаног сигнала, у циљу пријема сигнала који
садржи информацију. Цео поступак се обавља у
демодулатору и резултат поступка је демодулисан
сигнал на пријемној страни. Демодулација се врши
издвајањем сигнала који носи информацију из
модулисаног сигнала високе фреквенције
(„истискује се” из њега). Демодулација је, дакле,
поступак обрнут модулацији. Резултат ових
поступака даје демодулисан сигнал у пријемнику
идентичан изворном сигналу.
Модулатор и демодулатор најчешће су делови
истог уређаја или електронског склопа, који
поред модулације и демодулације обавља и
друге функције (нпр. мрежна картица).

Постоји неколико начина модулације и

демодулације. За аналогни и дигитални пренос
података често се примењују поступци који се
зову амплитудна и фреквенцијска модулација.
АМПЛИТУДНА МОДУЛАЦИЈА АНАЛОГНОГ СИГНАЛА

ФРЕКВЕНЦИЈСКА МОДУЛАЦИЈА АНАЛОГНОГ СИГНАЛА

 АМПЛИТУДНА МОДУЛАЦИЈА
ДИГИТАЛНОГ СИГНАЛА

ФРЕКВЕНЦИЈСКА МОДУЛАЦИЈА
ДИГИТАЛНОГ СИГНАЛА