ЗОРАН ФЕРИНА

ИНФОТЕХНИКА 8
КОНСТРУКТОРСКИ КОМПЛЕТ ЗА
ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ
за 8.разред основне школе

УПУТСТВО ЗА КОРИШЋЕЊЕ
Аутор
Дипл. инж. Зоран Ферина

Рецензенти
Др Драгутин Дебељковић, професор Машинског факултета у Београду
Бранислав Тејић, маст. инж. Mехатронике, Научни сарадник на Факултету
техничких наука у Новом Саду
Радоје Ћеранић, професор техничког образовања у основној школи
„Јован Миодраговић” у Београду

Главни уредник
Др Војкан Лучанин

Издавач
Aгенција за издавање уџбеника ОПШТА ТЕХНИКА
Срећко Живановић, предузетник
Чеде Павловића 8, Сибница, Београд

За издавача
Срећко Живановић

Фотографије
Зоран Родић

Дизајн и графичка припрема

ДТП ЕНТЕР д.о.о.

Лектура и коректура
Дијана Божић
Невенка Сенић

Обим: 38 страна
Формат: 148 × 210 cm
Штампа: Графостил, Крагујевац
САДРЖАЈ

УВОД 4
САДРЖАЈ КОМПЛЕТА 7
РАДНЕ ВЕЖБЕ 8
УПОТРЕБА УНИВЕРЗАЛНОГ МЕРНОГ ИНСТРУМЕНТА 9
МЕРЕЊЕ ЈЕДНОСМЕРНОГ НАПОНА МУЛТИМЕТРОМ 12
МЕРЕЊЕ ЈАЧИНЕ ЈЕДНОСМЕРНЕ СТРУЈЕ МУЛТИМЕТРОМ 13
МЕРЕЊЕ ЕЛЕКТРИЧНЕ ОТПОРНОСТИ 15
РЕДНА (СЕРИЈСКА) ВЕЗА ОТПОРНИКА 17
ПАРАЛЕЛНА ВЕЗА ОТПОРНИКА 18
ИСПИТИВАЊЕ ДИОДА И ТРАНЗИСТОРА 19
ТРАНЗИСТОР КАО ПРЕКИДАЧ 24
ДЕТЕКТОР ПОВИШЕНЕ ТЕМПЕРАТУРЕ 25
ЛОГИЧКО „НЕ” КОЛО 26
ЛОГИЧКО „И” КОЛО 28
ЛОГИЧКО „ИЛИ” КОЛО 29
ДЕТЕКТОР СВЕТЛОСТИ (ФОТОДЕТЕКТОР) 30
ДЕЛОВАЊЕ ЕЛЕКТРОМАГНЕТА 32
ЕЛЕКТРОМАГНЕТНИ РЕЛЕЈ 33
ЕЛЕКТРОМОТОРИ 35
УПРАВЉАЊЕ ПОМОЋУ РАЧУНАРА 39
РАЧУНАРСКА СИМУЛАЦИЈА ПОЈАВА У ЕЛЕКТРОТЕХНИЦИ 41
 УВОД
Опште је познато да се најбоље учи кроз практичан рад. Конструкторски
комплет који је пред вама, омогућиће вам да кроз низ практичних при­
мера научите како да примените своје теоријско знање. Такође, овај ком­
плет ће вам помоћи да развијете своје конструкторске способности и бу­
дете прецизнији, упорнији и истрајнији. Стећи ћете практична знања у
састављању струјних кола, читању електричних шема и коришћењу мерних
инструмената.
Радне вежбе су тако конципиране да их можете урадити без потешкоћа,
ако пажљиво пратите уводна упутства за сваку од њих. Оне омогућавају и
диференцирани приступ настави, односно могућност да један ученик ура­
ди више вежби за одређени период, други мање. Колико ћете урадити за
један час, зависи и од опремљености вашег кабинета. С обзиром да основне
школе располажу са веома неуједначеним нивоом опреме, радне вежбе тре­
ба прилагодити датим условима.
Приликом спајања елемената на испитној плочи водите рачуна да то
обавите пажљиво, без претераног притиска на контактна места. Електрич­
ни контакти се успостављају преко електронских пинова у које се утакне
проводник (најједноставније на начин приказан на слици).
 Ако су крајеви проводника или елемената које везујемо криви, испра­
вите их клештима. Изолација са крајева проводника скида се у дужини 5–7
mm, скалпелом или клештима за скидање изолације. Проводници треба да
буду одговарајуће дужине.
Када на испитну плочу постављате транзисторе и LED диоде потребно
је да прстима или шпицастим клештима лагано размакнете њихове елек­
троде и савијете их тако да се контакт са пиновима (контактима) на плочи
остварује под углом од (отприлике) деведесет степени.
Све радне вежбе су предвиђене за рад са батеријским напајањем од
3 V (две АА батерије од 1,5 V у батеријском кућишту). Потребно је нагла­
сити да је за рад са сваким напајањем веома важно да не дође до кратког
споја између крајева напајања, јер то изазива брзо пражњење и претерано
загревање.
Прва радна вежба обухвата употребу универзалног мерног инструмен­
та, који вам је неопходан за рад у наредним вежбама. Потребно је да сваки
кабинет располаже довољним бројем инструмената како би се радне вежбе
несметано одвијале.
Као корисна допуна радним вежбама, у прилозима који се налазе на
крају упутства дати су најчешће коришћени симболи у електротехници и
корисне интернет адресе.
Желим вам много успеха у коришћењу овог конструкторског комплета.

Аутор
САДРЖАЈ КОМПЛЕТА
РЕДНИ ДИМЕНЗИЈЕ -
НАЗИВ ЕЛЕМЕНТА KOM.
БРОЈ ОЗНАКА
ПОСТОЉE
1.
Перфорирана испитна плоча од пертинакса 100 х 150 mm 1
1.1.
са 52 пина, прекидачем и сијаличним грлом
2. ПРОВОДНИЦИ
2.1. Проводници изолирани 0,4-0,5 mm2 200 mm 4
2.2. Жица бакарна лакирана 0,5 mm2 2m 1
3. ОТПОРНИЦИ
3.1. Отпорник R1 20 Ω 1
3.2. Отпорник R2 200 Ω 1
3.3. Отпорник R3 5,6 kΩ 1
3.4. Отпорник R4 7,5 kΩ 2
3.5. Отпорник R5 30 kΩ 1
3.6. NTC отпорник 22 kΩ 1
4. ИНСТАЛАЦИОНИ ЕЛЕМЕНТИ
4.1. Сијалица E10 1
4.2. Магнет Ø12 x 4 mm 1
4.3 Носач пластични за две АА батерије 1
5. КАЛЕМ
5.1. Калем намотан са 4 m лакиране бакарне Ø20/7 x 32 mm 1
жице 0,25 mm2
6. ДИОДЕ
6.1. LED диода црвена Ø5 mm 1
6.2. LED диода зелена Ø5 mm 1
6.3. LED диода жута Ø5 mm 1
6.4. Исправљачка диода 1N4148 1
7. ТРАНЗИСТОРИ
7.1. Транзистор NPN BC547C 2
7.2. Транзистор PNP BC556B (560C) 1
7.3. Фототранзистор NPN L53P3C (BT) 1
8. МЕТАЛНИ ЕЛЕМЕНТИ
8.1 Перфорирана лимена трака 0,5 mm 10 х 200 mm 1
8.2 Вијак М3 10 mm 8
8.3 Вијак М4 30 mm 1
8.4 Вијак M6 40 mm 1
8.5. Навртка М3 12
8.6. Навртка М4 1
8.7. Навртка М6 1
9. УПУТСТВО ЗА УПОТРЕБУ А5 1
 РАДНЕ
ВЕЖБЕ

8
 1. УПОТРЕБА УНИВЕРЗАЛНОГ МЕРНОГ ИНСТРУМЕНТА
У области електротехнике постоји стална потреба за мерењем три основ­
не електричне величине: напона, јачине струје и отпора. За сваку величи­
ну постоји одговарајући инструмент за мерење. Мерење напона врши се
волтметром, мерење струје амперметром, а мерење отпора омметром. У
вежбама које ћемо обрадити користићемо универзални мерни инструмент
који може да мери све три величине. Тај инструмент се зове унимер или
мултиметар. Може бити аналогни (са казаљком) и дигитални (слика 1).
Мултиметар има ротациони преклопник којим бирамо одговарајућу
функцију и опсег мерења. Опсег мерења је највећа вредност коју инстру­
мент може да измери за одговарајући положај преклопника. За сваку мерену
величину постоји неколико мерних опсега.
Ознаке на мултиметру су следеће:
DCV (V=) – мерно подручје за мерење
једносмерног напона (енгл. DC – dirrect
current – једносмерна струја) са мерним
опсезима од 200 mV, 2000 mV, 20 V, 200 V и
600 V (или 1000 V);
ACV (V~) – мерно подручје за мерење
наизменичног напона (енгл. AC – alterna­
ting current – наизменична струја) са мер­
ним опсезима од 200 V и 600 V (или 750 V);
DCA (A=) – мерно подручје за мерење
јачине једносмерне струје са мерним опсе­
зима од 200 μА, 2000 μА, 20 mA и 200 mA;
Ω – мерно подручје за мерење отпора са
мерним опсезима од 200 Ω, 2000 Ω, 20 kΩ,
200 k Ω и 2000 k Ω;
– мерно подручје за испитивање
диода и транзистора;
hfe – мерно подручје за утврђивање
1. МУЛТИМЕТАР појачања транзистора;
10А – мерно подручје за мерење јачине
једносмерне струје до 10 А.
За свако мерење, дакле, прво изаберемо мерну величину и поставимо
преклопник на одговарајући мерни опсег. Да бисмо избегли прегоревање
инструмента, увек крећемо од највећег мерног опсега док не установимо на

9
 ком опсегу ћемо извршити очитавање. У зависности од одабраног опсега, на
дисплеју се може појавити број, мањи од један, са већим или мањим бројем
нула иза децималне тачке. Смисао пребацивања на мањи мерни опсег је у
томе да мање вредности захтевају прецизније очитавање. Нпр. напон од 1,2 V
се може измерити и на опсегу од 200 V али ће бити приказан као 1 V, па
је зато потребно смањити мерни опсег на 2000 mV (2 V) на којем можемо
очитати 1200 mV.
У зависности од одабраног опсега, на дисплеју се може појавити број 1 у
левом углу (или ознака OL – енгл. over limit – прекорачење). То не значи да
је мерна величина вредности 1, већ да морамо одабрати већи мерни опсег
(мерили смо нпр. 10 V на мерном опсегу од 2000 mV).
Веза мултиметра и мерног кола се остварује помоћу његових прикључних
каблова (тзв. пипаљки). Мултиметар има у себи батерију која је неопходна
за његов рад.
Мултиметар својим присуством у колу у коме вршимо мерење не сме да
поремети рад кола, односно да промени било коју величину. Зато се он у
мерно коло везује на тачно одређен начин.
Када се мултиметар користи као амперметар, везујемо га редно у коло,
односно грану кола у којој вршимо мерење (отпор самог амперметра је при
овом мерењу занемарљиво мали).
Када се мултиметар користи као волтметар, везујемо га паралелно у
односу на две тачке кола између којих желимо да измеримо напон (отпор
самог волтметра је при овом мерењу је врло велики).
Када се мултиметар користи као омметар, везујемо га на крајеве елемен­
та кола (који није под напоном) чији отпор желимо да измеримо.
За мерење струја мањих од 200 mA, на прикључак СОМ се прикључује
електрода (прикључни кабл) црне боје (маса), а на прикључак VΩmA елек­
трода црвене боје (плус). Да би се уређај заштитио од прегоревања, унутар
њега се налази осигурач. Уколико осигурач прегори, значи да је дошло до
грешке у неком од поступака при коришћењу инструмента.
За мерење већих струја користи се прикључак обележен са 10ADC на
који се прикључује црвена електрода. На овом улазу не постоји осигурач и
зато је потребан опрез при мерењу. Преклопник инструмента је потребно
при томе пребацити на мерни опсег од 10 А.
При промени величине коју желимо да измеримо (нпр. са U на I) оба­
везно је одвојити једну електроду из кола у коме вршимо мерење, док пре­
клопник пребацујемо на друго мерно подручје. Ово је најчешћа грешка која
изазива прегоревање осигурача или инструмента.

10
 Кад желимо да утврдимо појачање NPN или PNP транзистора, његови
изводи (база, емитер и колектор) се споје са малом утичницом која је за то
предвиђена, а преклопник се постави на мерно подручје hfe.
Приликом сваког мерења мултиметром може доћи до одређене грешке.
У овим вежбањима се нећемо бавити израчунавањем тих грешака. Битно
је само да одаберемо мерни опсег на коме је очитавање мерене величине
најтачније. Као извор напајања у вежбама ћемо користити батерије (које су
извор једносмерне струје) тако да ћемо за мерење напона користити мерно
подручје DCV, а за мерење јачине струје DCA.

Задатак:
■ Упознајте се са свим функцијама и начином употребе дигиталног мултиметра.
■ Ако за одређени отпорник измерите јачину електричне струје и његову от­
порност, како ћете (помоћу које формуле) израчунати напон на његовим
крајевима?
■ Ако за одређени отпорник измерите напон на његовим крајевима и његову
отпорност, како ћете израчунати јачину електричне струје кроз њега?
■ Ако за одређени отпорник измерите напон на његовим крајевима и струју
која кроз њега тече, како ћете израчунати снагу коју развија?
■ Ако желите да измерите наведене мерне величине, у таблици наведите
које мерно подручје и који мерни опсег треба одабрати да би мерење било
најтачније.

МЕРНА ВЕЛИЧИНА МЕРНO ПОДРУЧЈЕ МЕРНИ ОПСЕГ

24 V

330 Ω

0,01 A

3V

0,035 A

82000 Ω

11
 2. МЕРЕЊЕ ЈЕДНОСМЕРНОГ НАПОНА МУЛТИМЕТРОМ
Мерење напона врши се волтметром или мултиметром. Волтметар (мулти­
метар) везујемо паралелно у односу на две тачке кола између којих желимо
да измеримо напон (отпор самог волтметра је при овом мерењу је врло ве­
лики).
Позитиван крај волтметра прикључује се на тачку која је на вишем
потенцијалу, а негативан крај на тачку нижег потенцијала (слике 2.1 и 2.2).

2.1 МЕРЕЊЕ ЈЕДНОСМЕРНОГ НАПОНА

Знак минус на екрану волтметра

појављује се када је позитиван крај
волтметра везан на тачку нижег по­
те­нцијала, а негативан крај на тачку
вишег потенцијала.
Често се због једноставности у
електричним шемама црта тзв. маса.
Маса је, у ствари, заједнички прово­ 2.2 НАЧИН ПОВЕЗИВАЊА ШЕМЕ 2.1
дник и референтна тачка у односу на
коју се мере сви напони у колу. Поједностављено речено, маса је „минус”
напајања.

Задатак:
■ Користећи одговарајуће елементе (испитна плоча, сијалица, проводници,
волтметар, напајање) повежите коло према шеми на слици 2.1.

12
 ■ При повезивању волтметра пазите на правилан избор поларитета при­кљу­
чних каблова.
■ Изаберите мерни опсег од 20 V.
■ Измерите напон на крајевима сијалице.
■ Измерени напон изразите у волтима, миливолтима и киловолтима.
■ Промените мерни опсег на 200 V.
■ Измерени напон изразите у волтима, миливолтима и киловолтима.
■ На ком мерном опсегу је мерење тачније?
■ Измерите напон на крајевима прекидача кад је затворен.
■ Према добијеној вредности, шта закључујете?

3. МЕРЕЊЕ ЈАЧИНЕ ЈЕДНОСМЕРНЕ СТРУЈЕ МУЛТИМЕТРОМ

Мерење јачине струје врши се ампе­р­метром или мултиметром. Ампер­метар
(мултиметар) везујемо редно у коло, односно грану кола у којој вршимо
мерење (отпор самог амперметра је
при овом мерењу занемарљиво мали).
Позитиван крај амперметра при­
кључује се на тачку која је на вишем
потенцијалу, а негативан крај на тачку
нижег потенцијала (слике 3.1 и 3.2).
Знак минус на екрану амперметра
појављује се када струја кроз њега
пролази од минуса ка плусу.

3.1 МЕРЕЊЕ ЈАЧИНЕ ЈЕДНОСМЕРНЕ СТРУЈЕ 3.2 НАЧИН ПОВЕЗИВАЊА ШЕМЕ 3.1

13
 Задатак:
■ Користећи одговарајуће елементе (испитна плоча, сијалица, проводници,
ампер­метар, напајање) повежите коло према шеми на слици 3.1.
■ При повезивању амперметра пазите на правилан избор поларитета електрода.
■ Изаберите мерни опсег од 200 mA.
■ Измерите јачину струје у колу сијалице.
■ Измерену јачину струје изразите у милиамперима, микроамперима и ампе­
рима.
■ На ком мерном опсегу сте још могли да обавите мерење?
■ Ако бисте амперметар везали у коло између сијалице и извора, какво би би­
ло показивање амперметра? Објасните.

4. МЕРЕЊЕ ЕЛЕКТРИЧНЕ ОТПОРНОСТИ

Елементи од којих су састављена електрична кола пружају, у складу са
својим особинама и условима рада кола, различит отпор протицању струје.
Електрична (термогена) отпорност (R) представља особину материјала да се
супротставља протицању струје. Он је последица судара електрона и атома
у материјалу и не зависи од врсте струје.
Отпорник је елемент кола који има задатак да пружа електрични отпор
одређене вредности. Отпорнике користимо за регулацију струје и напона у
одређеним деловима електричног кола. Могу бити стални и променљиви.
Најважнија особина отпорника је његова електрична (термогена) отпор­
ност (R). Променљиви отпорник којим се мења струја у колу назива се рео­
стат, а променљиви отпорник којим се мења напон назива се потенциоме­
тар. За сталне и променљиве отпорнике важи: U = R I.
Фотоотпорник је посебна врста отпорника чија се отпорност мења под
утицајем светлости која пада на њега. Отпорност фотоотпорника се битно
смањује по дејством светлости.
Термистор је посебна врста отпорника чија се отпорност мења проме­
ном температуре. Код NTC термистора порастом температуре отпор пада,
а код PTC термистора расте.
Калемови и кондензатори пружају отпор протицању наизменичне струје
који се по својој природи разликује од термогене отпорности. Отпори ових
елемената кола су последица њихове конструкције и геометрије.

14
 Капацитивна отпорност (ХС) кондензатора (отпор кондензатора према
протицању наизменичне струје) зависи од фреквенције (f) струје у колу
(повећањем фреквенције ова отпорност пада). Отпор кондензатора према
протицању једносмерне струје је практично бесконачно велик.
Индуктивна отпорност (ХL) калема (отпор калема према протицању
наизменичне струје) зависи од фреквенције (f) струје у колу (повећањем
фреквенције ова отпорност расте). Отпор калема према протицању
једносмерне струје је практично нула.
Да ли сте се некад запитали зашто сијалица са волфрамовим влакном
скоро увек прегори у тренутку укључења? Узрок томе је позитиван темпе­
ратурни кефицијент влакна. То значи да хладно влакно сијалице има мању
отпорност него кад је оно ужарено (око 10 пута) . Због тога је струја кроз
влакно у тренутку укључења већа (око 10 пута) него у нормалном радном
режиму. Исто важи и за халогене сијалице. Код флуоресцентних (обичних
и штедљивих) и LED сијалица отпорност се после укључења смањује.

4.1 МЕРЕЊЕ ОТПОРНОСТИ ОТПОРНИКА 4.2 НАЧИН ПОВЕЗИВАЊА ШЕМЕ 4.1

Постоји више метода мерења отпорности. Овде ћемо навести само

најједноставније који се и најчешће употребљавају.
Први метод се заснива на коришћењу омметра или мултиметра. Омме­
тар (мултиметар) је инструмент помоћу кога се директно мери непозна­
та отпорност. Омметар се увек повезује у електрично коло када струја не
тече. У супротном, струја кола може потећи кроз инструмент и оштетити
га. Електроде омметра спајамо на крајеве елемента кола чији отпор желимо
да измеримо (слике 4.1 и 4.3).

15
 4.3 МЕРЕЊЕ ОТПОРНОСТИ
СИЈАЛИЦЕ У ХЛАДНОМ СТАЊУ

4.4 НАЧИН ПОВЕЗИВАЊА ШЕМЕ 4.3

Други метод се заснива на ме­

рењу напона и јачине струје при­
јемника (слика 4.5) и изра­чу­на­вању
његове отпо­рности применом Омо­
вог закона (R = U/I). Ако немамо
два ин­стру­­
мента струју и напон
меримо одво­јено (као што је при­
казано на сликама 4.6 и 4.7).
4.5 МЕРЕЊЕ НАПОНА И ЈАЧИНЕ СТРУЈЕ

4.6 НАЧИН ПОВЕЗИВАЊА АМПЕРМЕТРА 4.7 НАЧИН ПОВЕЗИВАЊА ВОЛТМЕТРА

16
 Задатак:
■ Измерите омметром електричну отпорност три дата отпорника (R1 = 20 Ω,
R2 = 200 Ω, R3 = 5,6 kΩ) према слици 4.1.
■ Изаберите одговарајући мерни опсег.
■ Измерите омметром електричну отпорност сијалице у хладном стању према
слици 4.3.
■ Користећи одговарајуће елементе (испитна плоча, сијалица, проводници,
амперметар, волтметар, напајање) повежите коло према шеми на слици 4.5.
■ Измерите јачину струје у колу сијалице.
■ Измерите напон на крајевима сијалице.
■ Применом Омовог закона израчунајте отпорност сијалице у нормалном рад­
ном режиму.
■ Израчунајте колико пута је отпор сијалице у хладном стању мањи од отпора
у радном режиму.

5. РЕДНА (СЕРИЈСКА) ВЕЗА ОТПОРНИКА

Када је више отпорника везано тако да кроз њих протиче иста струја, изме­
ђу две тачке у колу, кажемо да су везани редно. Посматраћемо коло на сли­
ци 5.1 са два редно везана отпорника.
Укупна отпорност редне везе отпорника једнака је збиру отпорности
свих отпорника: RU = R1 + R2.

5.1 РЕДНА ВЕЗА ОТПОРНИКА 5.2 НАЧИН ПОВЕЗИВАЊА ШЕМЕ 5.1

17
 Напон на крајевима сваког отпорника једнак је, према Омовом закону,
производу отпорности посматраног отпорника и јачине струје кроз њега:
U1 = R1∙I и U2 = R2∙I.
Укупан напон U на крајевима редне везе отпорника једнак је збиру напо­
на на појединачним отпорницима: U = U1 + U2.

Задатак:
■ Користећи одговарајуће елементе (испитна плоча, проводници, амперметар,
напајање, R1 = 20 Ω, R2 = 200 Ω) повежите коло према шеми на слици 5.1.
■ Измерите јачину струје у колу.
■ Применом Омовог закона израчунајте напон на крајевима сваког отпорника.
■ Израчунајте укупну отпорност редне везе.
■ Ако бисте у коло додали отпорник редно у односу на отпорнике R1 и R2, да ли
би се укупна отпорност повећала или смањила?

6. ПАРАЛЕЛНА ВЕЗА ОТПОРНИКА

Када је више отпорника везано на исти напон, између две тачке у колу, ка­
жемо да су везани паралелно. Посматраћемо коло на слици 6.1 са два пара­
лелно везана отпорника, што је и начешћи случај у пракси.
Реципрочна вредност укупне отпорности паралелне везе отпорника
једнака је збиру реципрочних вредности свих отпорности. Извођењем се
добија да се укупна отпорност паралелне везе два отпорника рачуна по
формули: RU = (R1∙ R2)/(R1 + R2).

6.1 ПАРАЛЕЛНА ВЕЗА ОТПОРНИКА 6.2 НАЧИН ПОВЕЗИВАЊА ШЕМЕ 6.1

18
 Јачина струје у сваком отпорнику једнака је, према Омовом закону, ко­
личнику напона на његовим крајевима и отпорности посматраног отпор­
ника: I1 = U/R1 и I2 = U/R2.
Укупна струја I једнака је збиру струја кроз појединачне отпорнике:
I = I1 + I2.
Две чињенице које имају практичну примену треба нагласити: 1) када
паралелно вежемо два иста отпорника, укупна отпорност је дупло мања
од вредности једног отпорника; 2) када паралелно вежемо два отпорника
различитих вредности отпора, укупна отпорност није нека њихова средња
вредност, него је увек мања од најмањег отпора у вези.

Задатак:
■ Користећи одговарајуће елементе (испитна плоча, проводници, амперметар,
напајање, R1 = 20 Ω, R2 = 200 Ω) повежите коло према шеми на слици 6.1.
■ Измерите напон на крајевима отпорника.
■ Применом Омовог закона израчунајте струју сваког отпорника.
■ Израчунајте укупну отпорност паралелне везе.
■ Ако бисте у коло додали отпорник паралелно у односу на отпорнике R1 и R2,
да ли би се укупна отпорност повећала или смањила?

7. ИСПИТИВАЊЕ ДИОДА И ТРАНЗИСТОРА

Диода је елемент кола чији је
основни задатак пропуштање
електричне струје само у једном
смеру. Диода се састоји из П и Н
области полупроводника, одно­
сно једног ПН споја (слика 7.1).
Имају две електроде: аноду (+) и
катоду (–). Диода може да проведе
када је анода на „+” потенцијалу,
а катода на „–” потенцијалу. Ако
се диода поларише супротно, не
проводи. 7.1 ДИОДА

19
 Светлећа диода (енг. LED - Light Emitting Diode) је врста диоде која
емитује светлост када је пропусно поларисана тј. када кроз њу тече струја.
Дужа ножица LED диоде увек је анода (+).
Ако исправљачку диоду желимо да повежемо у електрично коло, пре
повезивања треба да проверимо њену исправност. Испитивање диоде врши
се врло једноставно помоћу мултиметра. Ротациони преклопник се постави
на мерно подручје за испитивање диода и транзистора. Када црвеном
(+) електродом додирнемо аноду, а црном (–) катоду, на екрану мултиме­
тра, ако је диода исправна, појавиће се вредност приближно 300–800 (mV)
или 0.300–0.800 (V), зависно од типа инструмента (слика 7.2). Та вредност
представља пад напона између аноде и катоде при директној поларизацији.
Када обрнемо поларитет, ако је диода исправна, на екрану ће се појавити
број 1 у левом углу (или ознака OL – енгл. over limit – прекорачење), што
значи да струја кроз диоду не тече при инверзној поларизацији (слика 7.3).
Ако је диода неисправна, на екрану нећемо имати наведена очитавања.

7.2 ДИРЕКТНА ПОЛАРИЗАЦИЈА ДИОДЕ 7.3 ИНВЕРЗНА ПОЛАРИЗАЦИЈА

ДИОДЕДИОДЕ

Ако је диода у неком колу везана на њен радни напон, кроз њу ће протицати
радна струја. Ако је, међутим, напон напајања већи од радног напона диоде
(што ће изазвати и већу струју), мора се додати отпорник (слика 7.4) који ће
смањити напон и струју диоде на радне вредности (за диоде се те вредности
разликују па их увек треба проверити). У прорачуну увек се прво од напо­
на напајања одузме радни напон диоде и тако добије напон на отпорнику.
Вредност отпорности добијена прорачуном обично се разликује од ката­
лошких вредности отпорника, па се за практичну примену узима прва већа

20
каталошка вредност. Отпорници који се обич­
но додају имају следеће вредности: 180 Ω (за
напајање од 5 V), 220 Ω (за 6 V), 390 Ω (за 9 V),
560 Ω (за 12 V) и 680 Ω (за 15 V).
За LED диоде (у зависности од боје) радни
напон је 1,6–4 V, а радна струја 15–25 mA. У
вежбама које ћемо обрадити сви елементи су 7.4 РЕДНА ВЕЗА ОТПОРНИКА И ДИОДЕ
одабрани тако да омогућавају рад LED диода
без додавања отпорника.
Транзистор је елемент кола чија је основна функција да контролише
проток струје. Састоји се од три полупроводна слоја и три електроде. Тран­
зистор је основни саставни елемент микропроцесора. У једном микро­
процесору може се налазити и милијарду транзистора. Према начину рада
постоје два типа транзистора: биполарни и униполарни.
Биполарни могу бити PNP и NPN типа. Слојеви и електроде код бипо­
ларних транзистора (слика 7.5) се називају колектор (С), база (В) и емитер
(Е). Електроде биполарних транзистора обично имају распоред као на сли­
ци 7.6.

7.6 ЕЛЕКТРОДЕ ТРАНЗИСТОРА

7.5 ТРАНЗИСТОРИ

7.7 ТРАНЗИСТОРИ КАО

КОМБИНАЦИЈА ДИОДА

21
 Пошто биполарни транзистори представљају комбинацију два ПН-споја
(слика 7.7), потребно је испитати спојеве на начин којим се испитују диоде.
Дакле, при директној поларизацији, спојеви NPN транзистора база–емитер
(слика 7.8) и база–колектор (слика 7.9) треба да проводе, па ће се на екра­
ну мултиметра, ако је транзистор исправан, појавити вредност приближно
500–900 (mV) или 0.500–0.900 (V), зависно од типа инструмента.

7.8 ИСПИТИВАЊЕ СПОЈА БАЗА–ЕМИТЕР 7.9 ИСПИТИВАЊЕ СПОЈА БАЗА–КОЛЕКТОР

Када се наведени спојеви инверз­

но поларишу, ако је транзистор ис­
праван, на екрану ће се појавити
број 1 у левом углу (или ознака OL).
Такође, транзистор не сме да буде
про­водан довођењем напона између
емитера и колектора (слика 7.10).
Исто важи и за PNP транзисторе.

7.10 ПОЛАРИЗАЦИЈА ЕМИТЕРА И КОЛЕКТОРА

Задатак:
■ Према датим упутствима проверите исправност исправљачке диоде 1N4148,
NPN транзистора BC547C и PNP транзистора BC556B.
■ У табеле унесите резултате тестирања.

22
Диода 1N4148:
ПОКАЗИВАЊЕ ИСПРАВНОСТ
A K
ИНСТРУМЕНТА (ДА - НЕ)
+ -
- +

Транзистор BC547C:
ПОКАЗИВАЊЕ ИСПРАВНОСТ
B C E
ИНСТРУМЕНТА (ДА - НЕ)
+ - /
- + /
+ / -
- / +
/ + -
/ - +

Транзистор BC556B:
ПОКАЗИВАЊЕ ИСПРАВНОСТ
B C E
ИНСТРУМЕНТА (ДА - НЕ)
+ - /
- + /
+ / -
- / +
/ + -
/ - +

23
 8. ТРАНЗИСТОР КАО ПРЕКИДАЧ
У улози прекидача транзистор има задатак да се по потреби нађе у једном
од два стационарна (стабилна) стања. У једном од тих стања транзистор
треба да има малу излазну отпорност, односно да даје излазну струју велике
јачине, што одговара затвореном прекидачу. Друго стационарно стање ка­
рактеристично је по великој отпорности између улазног и излазног извода
транзистора, што одговара отвореном прекидачу.
При повезивању NPN транзистора колектор је на вишем потенцијалу
од емитера. NPN транзистор је затворен прекидач само ако је извод базе
повезан на „+” крај батерије. Ако то није случај, транзистор је отворен пре­
кидач.
При повезивању PNP транзистора колектор је на нижем потенцијалу од
емитера. PNP транзистор је затворен прекидач само ако је извод базе пове­
зан на „–” крај батерије. Ако то није случај, транзистор је отворен прекидач.
Према томе, уместо руком као код обичног прекидача транзистор може
да отвара и затвара струјно коло променом напона на бази, па у том случају
служи као прекидач.
Кад прорачунавамо елементе кола обично то радимо према потрошачу
и подацима који су номинални за њега. То не значи да он неће радити и са
другим напонима и струјама.

8.1 ТРАНЗИСТОР КАО ПРЕКИДАЧ

8.2 НАЧИН ПОВЕЗИВАЊА ШЕМЕ 8.1

24
 У колу (у стању затвореног прекидача) приказаном на сликама 8.1 и 8.2
диода нам служи као потрошач и као индикатор провођења транзистора.
Коло приказано на слици увек је део сложенијег кола (које омогућава
промену поларитета на бази) у којем се транзистор користи као бескон­
тактни прекидачки елемент. Неки примери биће дати у следећим вежбама.

Задатак:
■ Користећи одговарајуће елементе (испитна плоча, проводници, LED диода,
напајање, R = 7,5 kΩ, NPN транзистор BC547C) повежите коло према шеми на
слици 8.1.
■ Промените поларитет на бази повезујући отпорник R на „–” напајања.
■ Да ли је транзистор постао отворени прекидач?
■ Како би изгледала шема кола у коме би уместо транзистора био прекидач?
■ Како би изгледала шема кола у коме би уместо NPN транзистора био PNP
транзистор?
■ Користећи одговарајуће елементе повежите коло са PNP транзистором које
ће имати исту функцију.

9. ДЕТЕКТОР ПОВИШЕНЕ ТЕМПЕРАТУРЕ

Детектор повишене температуре је елек­
тронски склоп који служи да сигнализира
повишену температуру на неком месту (сли­
ка 9.1).

9.1 ДЕТЕКТОР ПОВИШЕНЕ ТЕМПЕРАТУРЕ 9.2 НАЧИН ПОВЕЗИВАЊА ШЕМЕ 9.1

25
 У колу се налазе батерија, NPN транзистор, светлећа диода, NTC отпор­
ник (отпорник чија се отпорност смањује повећањем температуре) и стал­
ни отпорник. Када се споји батерија транзистор неће проводити и диода
неће светлети. Ако загревамо NTC отпорник (нпр. примицањем загрејаног
парчета лима, слика 9.2), његова отпорност ће падати, напон на бази тран­
зистора ће расти до тренутка када он почне да проводи, кад ће и диода за­
светлети. Након хлађења NTC отпорника његова отпорност ће порасти, на­
пон на бази транзистора ће опасти и диода ће се угасити.

Задатак:
■ Користећи одговарајуће елементе (испитна плоча, проводници, LED диода,
напајање, R = 5,6 kΩ, NPN транзистор BC547C, NTC отпорник од 22 kΩ) пове­
жите коло према шеми на слици 9.1.
■ Непосредну околину NTC отпорника загревајте до тренутка када ће транзи­
стор провести струју и диода засветлети. Будите опрезни. Ако околину NTC
отпорника загревате помоћу парчета лима, обавезно га држите клештима.
Загревање можете вршити и помоћу загрејане сијалице.
■ Шта би се дешавало да NTC и стални отпорник замене места?
■ Како би изгледала шема кола са PNP транзистором које би имало исту
функцију?

10. ЛОГИЧКО „НЕ” КОЛО

Логичко НЕ (NOT) коло је електрон­
ски склоп који се користи за обављање
операције логичке инверзије (негације).
Логичка негација нуле је јединица и об­
рнуто. Логичко НЕ коло има један улаз
и један излаз. На слици 10.1 приказано
је НЕ коло реализовано помоћу PNР
транзистора.

10.1 ЛОГИЧКО „НЕ” КОЛО

26
 У логичким колима која ћемо обрадити, логичка јединица на неком ула­
зу подразумева присуство „+” потенцијала (слика 10.2), а логичка нула при­
суство „–” потенцијала (слика 10.3). Логичка јединица на излазу подразуме­
ва стање када имамо струју кроз LED диоду (диода светли), а логичка нула
стање када немамо струју (диода не светли).

10.2 ЛОГИЧКА ЈЕДИНИЦА НА УЛАЗУ 10.3 ЛОГИЧКА НУЛА НА УЛАЗУ

Логичка кола могу бити и механичка,

електромеханичка, оптичка итд. Могу се
реализовати помоћу вентила, релеја, преки­
дача, сијалица итд.
На слици 10.4 приказано је НЕ коло ре­
ализовано помоћу PNР транзистора у тре­
нутку када на улазу кола имамо логичку
нулу.

10.4 НАЧИН ПОВЕЗИВАЊА ШЕМЕ 10.3

Задатак:
■ Користећи одговарајуће елементе (испитна плоча, проводници, LED диода,
напајање, R = 7,5 kΩ, PNP транзистор BC556B) повежите коло према шеми на
слици 10.3.
■ Затим повежите коло тако да на улазу имамо логичку јединицу.

27
 ■ Шта се дешава у колу када је на бази
транзистора „–” потенцијал, а шта УЛАЗ ИЗЛАЗ
када је „+” потенцијал?
■ Попуните таблицу истинитости. 0
■ Да ли бисмо могли да реализујемо
НЕ коло помоћу NPN транзистора? 1

11. ЛОГИЧКО „И” КОЛО

Логичко И (AND) коло је електронски склоп (слика 11.1) који се користи
за обављање операције логичког множења. Има два улаза и један излаз. Ло­
гички производ има вредност 1 само ако оба чиниоца имају вредност 1.
На слици 11.2 приказано је коло реализовано помоћу два NPN транзи­
стора у тренутку када на оба улаза имамо логичке јединице.

11.1 ЛОГИЧКО „И” КОЛО

11.2 НАЧИН ПОВЕЗИВАЊА ШЕМЕ 11.1

Задатак:
■ Користећи одговарајуће елементе (испитна плоча, проводници, LED диода,
напајање, R1 = R2 = 7,5 kΩ, два NPN транзистора BC547C) повежите коло према
шеми на слици 11.2.

28
 ■ Затим повежите коло тако да на улазима добијемо преостале комбинације
логичких нула и јединица.
■ Попуните таблицу истинитости.
■ Како на улазима добијамо логичку нулу?
■ Како би изгледала шема кола у коме бисмо транзисторе заменили прекидачима?
■ Да ли бисмо могли да реализујемо И коло помоћу два PNР транзистора?

A B ИЗЛАЗ

0 0

1 0

0 1

1 1

12. ЛОГИЧКО „ИЛИ” КОЛО

Логичко ИЛИ (OR) коло је електронски склоп (слика 12.1) који се користи
за обављање операције логичког сабирања. Има два улаза и један излаз. Ло­
гички збир има вредност 0 само ако оба
сабирка имају вредност 0.

12.1 ЛОГИЧКО „ИЛИ” КОЛО 12.2 НАЧИН ПОВЕЗИВАЊА ШЕМЕ 12.1

29
 На слици 12.2 приказано је ИЛИ коло реализовано помоћу два NPN
транзистора у тренутку када на оба улаза имамо логичке јединице.

Задатак:
■ Користећи одговарајуће елементе (испитна плоча, проводници, LED диода,
напајање, R1 = R2 = 7,5 kΩ, два NPN транзистора BC547C) повежите коло према
шеми на слици 12.2.
■ Затим повежите коло тако да на улазима добијемо преостале комбинације
логичких нула и јединица.
■ Попуните таблицу истинитости.
■ Како би изгледала шема кола у коме бисмо транзисторе заменили прекида­
чима?
■ Да ли бисмо могли да реализујемо ИЛИ коло помоћу два РNР транзистора?

A B ИЗЛАЗ

0 0

1 0

0 1

1 1

13. ДЕТЕКТОР СВЕТЛОСТИ (ФОТОДЕТЕКТОР)

Фотодетектор је детектор (сензор) осетљив на светлост. Као фотодетектори
врло често се употребљавају фотоотпорници, фотодиоде и фототранзистори.
Фототранзистор је транзистор чија се колекторска струја мења под
утицајем светлости која пада на њега. Фототранзистори најчешће немају
посебан базни извод већ само два, колектор и емитер. Код NPN фототран­
зистора дужа ножица је емитер.

30
 13.1 ФОТОДЕТЕКТОР 13.2 НАЧИН ПОВЕЗИВАЊА ШЕМЕ 13.1

Детектор светлости приказан на слици 13.1 састоји се од батерије, NPN

транзистора, сталног отпорника, светлеће диоде и NPN фототранзистора.
Све док на фототранзистор пада довољно светла он проводи, али дио­
да не светли, зато што NPN транзистор нема довољно позитивног напона
на бази. Када на фототранзистор из неког разлога не пада довољно светла,
његова струја ће се знатно смањити, па ће напон на бази NPN транзистора
бити довољан да он проведе и диода засветли.

Задатак:
■ Користећи одговарајуће елементе (испитна плоча, проводници, LED диода,
напајање, R = 30 kΩ, NPN транзистор BC547C, NPN фототранзистор L53P3C)
повежите коло према шеми на слици 13.1.
■ Заклоните руком фототранзистор.
■ Опишите шта се дешава у колу.
■ Да ли бисмо могли да овај сензор користимо и у друге сврхе?
■ Шта би се дешавало да фототранзистор и отпорник замене места?
■ Како би изгледала шема кола са PNP транзистором које би имало исту фун­­
кцију?

31
 14. ДЕЛОВАЊЕ ЕЛЕКТРОМАГНЕТА
Електромагнет је магнет код кога је потребно напајање електричном ене­
рги­јом да би одржао сопствено магнетно поље. Електромагнет чине ка­
лем направљен од изоловане жице кроз коју тече струја и језгро од меког
гвожђа. Што је број навојака калема већи и што је већа струја, електромаг­
нет је јачи.
Примена електромагнета је велика. Углавном је заснована на простој
чињеници да се истоимени полови магнета одбијају, а разноимени привла­
че. Зато је он основни елемент великог броја електричних уређаја.

14.1 ЕЛЕКТРОМАГНЕТ И КОТВА

Пример деловања електромагнета дат је на слици 14.1. Крајеви елек­

тромагнета (са завртњем као језгром) повезани су на два завртња помоћу
којих се успоставља електрични контакт. Када је прекидач искључен, од­
носно када кроз електромагнет не тече струја, нема деловања електромаг­
нета. Када је прекидач укључен, односно када тече струја, електромагнет
својим магнетним пољем привлачи гвоздену котву (слика 14.2). Када по­
ново искључимо прекидач, електромагнет ће да отпусти котву (слика 14.3).
Деловање електромагнета на овај начин има примену код релеја, звонца
итд.

32
 14.2 УКЉУЧЕН ЕЛЕКТРОМАГНЕТ 14.3 ИСКЉУЧЕН ЕЛЕКТРОМАГНЕТ

Задатак:
■ Користећи одговарајуће елементе (испитна плоча, проводници, напајање,
калем, вијак M6 40 mm, навртка M6, вијци М3, навртке М3, перфорирана ли­
мена трака) формирајте коло електромагнета према слици 14.1.
■ Подесите растојање (око 1 mm) котве од електромагнета тако да обезбедите
њено привлачење и отпуштање.
■ Укључите и искључите прекидач неколико пута.
■ Опишите шта се дешава у колу.
■ Шта би се дешавало да је котва израђена од алуминијума?
■ Како бисмо могли да појачамо дејство електромагнета?

15. ЕЛЕКТРОМАГНЕТНИ РЕЛЕЈ

Електромагнетни релеј је уређај који се користи укључивање и искључивање
струјног кола помоћу електромагнета који затвара или отвара струјне кон­
такте. Релеј се састоји од намотаја изоловане бакарне жице на гвозденом
језгру, гвоздене котве и електричних контаката. Када кроз намотај потече
струја, ствара се магнетно поље које привлачи котву. Котва носи на себи
електричне контакте, који онда отварају или затварају друго струјно коло
тј. коло којим управљамо. Када прекинемо струју кроз електромагнет, он
више не привлачи котву и она се враћа у првобитан положај.

33
 Помоћу релеја може се са великог растојања управљати разним уређајима
- покренути или зауставити рад неког електромотора, неке машине, меха­
низма и слично. Имају огромну примену у регулисању и заштити свих ау­
томатских процеса. Поред електромагнетних постоје и друге врсте релеја.

15.1 РЕЛЕЈ И СТРУЈНО КОЛО СИЈАЛИЦЕ

Пример деловања релеја

дат је на слици 15.1. У одно­
су на конфигурацију на слици
14.1. потребно је додати три
проводника, сијалицу и кон­
такт. Коло којим управљамо
је коло сијалице. Контакт у
колу успоставља се на крају
котве. Кад прикључимо напа­
јање, при искљученом пре­
кидачу, потећи ће струја у
колу сијалице преко котве
и контакта (слика 15.2). Кад
укључимо прекидач потећи ће 15.2 ИСКЉУЧЕН РЕЛЕЈ
струја у колу електромагнета,

34
 па ће он привући котву и
пре­кинути струјно коло сија­
лице (слика 15.3). Искљу­че­
њем прекидача електрома­
гнет отпушта котву и струја
у колу сијалице се поново
успоставља.

15.3 УКЉУЧЕН РЕЛЕЈ

Задатак:
■ Користећи одговарајуће елементе (испитна плоча, проводници, напајање,
калем, вијак M6 40 mm, навртка M6, вијци М3, навртке М3, лимена трака,
сијалица) формирајте коло релеја и коло сијалице према слици 15.1.
■ Подесите растојање (око 1 mm) котве од електромагнета тако да обезбедите
њено привлачење и отпуштање.
■ Укључите и искључите прекидач неколико пута.
■ Опишите шта се дешава у колу.
■ Да ли бисмо на место сијалице могли да прикључимо електромотор?

16. ЕЛЕКТРОМОТОРИ
Електромотор је електрична машина која електричну енергију претвара у
механичку. Сви електромотори (као и генератори) имају два основна дела
- ротор и статор. Статор је облика шупљег ваљка, израђен је од гвожђа и
у његовој унутрашњости се обрће ротор. Ротор је цилиндричног облика,
израђен је од гвожђа и налази се на вратилу машине. Статор и ротор могу
бити, у зависности од врсте мотора, стални магнети (код мањих мотора)
или електромагнети.

35
 Да би електромотор радио тј. стварао механичку енергију ротације,
мора бити прикључен на извор електричне енергије. Магнетна поља рото­
ра и статора тада својим међусобним деловањем изазивају обртање ротора.

а) Први модел електромотора који ћемо моделовати приказан је на сли­

ци 16.1.

16.1 МОДЕЛ ЕЛЕКТРОМОТОРА (А)

Статор електромото­
ра чини мали „дугмасти”
магнет. Ротор мотора је
сачињен од бакарне ла­
киране жице (пресека
0,5 mm2), дужине око 70
cm. Да бисмо формирали
калем (ротор) округлог
облика, намотавамо га
на фломастер или други
предмет цилиндричног
облика, пречника 10–12
mm (сли­ка 16.2).
16.2 НАМОТАВАЊЕ РОТОРА (А)

36
 Да би калем трајно одржао свој облик потребно је да намотамо слободне
крајеве око калема пар пута, тако да нам са сваке стране остане око 10 mm. Са
крајева жице (око 10 mm) потребно је да скинемо лак (гуљењем скалпелом)
због успостављања електричног контакта. Ротор постављамо на два носача
чије ћемо крајеве спојити на батерију. При монтирању ротора прво монтира­
мо један носач, затим ротор, па други носач. Магнет је потребно залепити за
плочу универзалним лепком или комадом селотејпа (са горње стране).

Задатак:
■ Користећи упутство и одговарајуће елементе (испитна плоча, проводници,
напајање, вијци М3, навртке М3, лимена трака, бакарна лакирана жица дужи­
не 70 cm, магнет) саставити модел електромотора према слици 16.1.
■ Покрените мотор укључивањем прекидача.
■ Зашто се ротор обрће?
■ Искључите прекидач и промените поларитет напајања.
■ Покрените мотор укључивањем прекидача.
■ Како је промена поларитета утицала на рад мотора?

б) Други модел електромотора који ћемо моделовати приказан је на сли­

ци 16.3.

16.3 МОДЕЛ ЕЛЕКТРОМОТОРА (Б)

37
 Статор електромотора, као и код
првог приказаног модела чини мали
„дугмасти” магнет. Ротор мотора је
сачињен од бакарне лакиране жице
(пресека 0,5 mm2), дужине око 110 cm,
намотане у два слоја на завртањ М4 од
30 mm (са матицом на једном крају).
Да бисмо формирали ротор, жицу
почињемо да намотавамо на завртањ на
начин приказан на слици 16.4.
Први слој намотавамо од једног до
другог крај завртња, а други у супрот­
ном смеру. Крај намотаја прилепимо
универзалним лепком или селотејпом
(преко другог слоја) тако да је на сре­
дини симетрично постављен у одно­
су на почетак намотаја. Са крајева
жице (око 20 mm) потребно је да ски­
немо лак (гуљењем скалпелом) због
16.4 НАМОТАВАЊЕ РОТОРА (Б)
успостављања електричног контакта.
Ротор постављамо на два носача чије
ћемо крајеве спојити на батерију. При монтирању ротора прво монтирамо
један носач, затим ротор, па други носач. Магнет је потребно залепити за
плочу универзалним лепком или комадом селотејпа (са горње стране).

Задатак:
■ Користећи упутство и одговарајуће елементе (испитна плоча, проводници,
напајање, вијци М3, навртке М3, вијак М4, навртка М4, лимена трака, бакарна
лакирана жица дужине 110 cm, магнет) саставите модел електромотора пре­
ма слици 16.3.
■ Покрените мотор укључивањем прекидача.
■ Како можемо да променимо смер обртања мотора?
■ Како бисмо могли да увећамо снагу мотора?

38
 17. УПРАВЉАЊЕ ПОМОЋУ РАЧУНАРА
Да би рачунар могао да управља неким уређајем или читавим про­
цесом треба му пружити две врсте информација - информације о стању
управљаног система и информације о жељеном стању система. Рачунар може
бити уграђен у сам уређај или се уређајем управља помоћу спољнег рачунара.
Ако се уређајем управља споља, потребан нам је интерфејс. Интерфејс,
као појам у информатици и рачунарству, може да се дефинише као хардвер­
ски и софтверски интерфејс.
Хардверски интерфејс је комуникациони склоп између два уређаја. У овом
случају то је обично мали електронски уређај, који омогућава комуникацију
рачунара и уређаја којим управљамо. Веза може бити бежична и жична
(најчешће преко USB порта).
Софтверски интерфејс представља мали управљачки програм који, у
овом случају, омогућава комуникацију између оперативног система рачунара
и спољнег уређаја.
На тржишту је све већа понуда конструкторских комплета чији циљ није
само конструкција простих и сложених објеката, већ и њихово повезивање
за рачунар помоћу одговарајућег интерфејса. Један од понуђених комплета са
интерфејсом је и Октопод студио.
Октопод студио се састоји из хардверског дела (слика 17.1), софтверског
дела и периферних јединица. Помоћу њега могуће је управљати моторима

17.1 Хардверски интерфејс комплета Октопод студио

39
 17.2 Прозор програма за ручно управљање

једносмерне струје, серво-моторима, светлосном техником и другим уређајима.

Управљање може да се врши на два начина: помоћу програма Manual Control
за ручно управљање (слика 17.2) или помоћу програма Wish List за аутомат­
ско управљање. За напајање интерфејса користити се извор једносмерне струје
(батерија, исправљач, акумулатор), напона 6–12 волти. На аналогним излазима
вредност напона се може континуирано мењати од нуле до напона којим се
напаја интерфејс.
Ако повежемо малу сијалицу (са испитне плоче) на један од вишенаменских
аналогних излаза електронске плоче (нпр. на Out 1) можемо да је палимо и
гасимо у жељеним временским интервалима. Радни напон сијалице мора бити
већи или једнак напону на излазу интерфејса. Алгоритам за трептање сијалице
(приказан на слици 17.3) у програму за аутоматско управљање састоји се из
четири корака: паљење сијалице, чекање, гашење сијалице, чекање. Паљење

40
 17.3 Алгоритам за трептање сијалице

сијалице постиже се подешавањем клизача Out 1 у жељену позицију. Подеше­

но стање се снима у листу наредби кликом на дугме Add испод клизача. Време
чекања за које ће сијалица остати упаљена подешава се помоћу клизача Delay.
Подешено време се додаје у листу наредби кликом на дугме Add испод клиза­
ча. После тога потребно је да се сијалица угаси, тако да се клизач Out 1 доведе
на 0%. Ово стање се такође додаје у листу кликом на дугме Add. Време чекања
за које ће сијалица остати угашена подешава се поново помоћу клизача Delay
и дугмета Add. После последње наредбе, програм аутоматски креће поново
од прве наредбе итд. Све снимљене наредбе се налазе на левој страни екра­
на. Покретање програма се врши кликом на дугме PLAY. Дуплим кликом на
појединачне наредбе у програму могуће је извршити њихову промену.

Задатак:
■ Према датом алгоритму извршите аутоматско паљење и гашење сијалице
тако да буде упаљена 6 секунди, a угашена 3 секунде.
■ Време и интензитет осветљености потом мењајте по жељи.

41
 18. РАЧУНАРСКА СИМУЛАЦИЈА ПОЈАВА У
ЕЛЕКТРОТЕХНИЦИ
Рачунари се могу користити за различите врсте симулација и израду техничке
документације у разним областима. Велика вредност програма за симулацију појава
у електротехници састоји се у томе што можемо брзо и безбедно саставити и испи­
тати различита струјна кола, чије би састављање и испитивање у реалном окружењу

18.1 компоненте у програму Pintar VirtuaLab Electricity

42
представљало понекад велики проблем. Програм за симулацију који ћемо украт­
ко обрадити у овом делу је Pintar VirtuaLab Electricity. Пробна верзија програма се
може преузети са веб сајта www.pintarlearning.com.
Поред наведеног програма могу се користити и програми Pintar VirtuaLab
Electrоnics, Virtual Labs Electricity DL, Комплет за електричну струју (PhET Interactive
simulations) итд.
У програму VirtuaLab Electricity постоје компоненте помоћу којих можемо фор­
мирати огроман број виртуелних струјних кола и испитати њихов рад. Компонен­
те су распоређене у осам категорија (слика 18.1): батерије, потрошачи, прекидачи,
осигурачи, конектори (чворишта), отпорници, мерачи времена (тајмери) и мерни
инструменти. У пробној верзији програма за рад нису доступне све компоненте.
Компоненте се бирају и постављају на радну површину левим кликом. Поједине
компоненте се могу ротирати око своје осе да би заузеле одговарајући положај у
колу. То се постиже селектовањем компоненте и притиском на тастер Space (раз­
мак). Левим двокликом на компоненту отвара се прозор за промену њених пара­
метара.
Прозори за промену параметара сијалице, променљивог отпорника, батерије и
мерног инструмента приказани су редом на сликама 18.2, 18.3, 18.4 и 18.5.
Компоненте се спајају повлачењем линије (уз држање левог клика) од једне до
друге компоненте. Ако је потребно спојити два или више проводника у једној тачки,
користи се конектор. Симулацију покрећемо притиском на тастер Run на контролној
линији. По покретању симулације потребно је укључити и прекидаче који се налазе
у колу. Симулацију заустављамо притиском на тастер Stop на контролној линији.

18.2 Прозор за промену параметара 18.3 Прозор за промену параметара

сијалице променљивог отпорника

43
 18.4 Прозор за промену параметара 18.5 Прозор за промену параметара
батерије мерног инструмента
а) Као први пример по­сма­траћемо коло на слици 18.6 са једним сталним (од 1 Ω) и
два променљива отпорника (0–100 Ω). Можемо утврдити да струје кроз променљиве
отпорнике у паралелној вези дају у збиру струју извора. Знак минус на амперметрима
се појављује због тога што струја кроз њих пролази од минуса ка плусу.

18.6 Коло са два променљива отпорника у паралелној вези

Задатак:
■ У програму VirtuaLab Electricity формирајте коло са слике 18.6.
■ Опишите шта се дешава у колу када отпорност једног од променљивих отпорника
има вредност нула.
■ Шта се дешава у колу ако једној батерији обрнемо поларитет?

44
 б) Као други пример који ћемо симулирати посматраћемо коло на слици 18.7. Мо­
жемо утврдити да мерењем струје у колу сијалице и напона на крајевима сијалице,
можемо израчунати снагу коју развија (Р = U ∙ I) и њен отпор (R = U / I) у радном
режиму.

18.7 Коло са сијалицом као потрошачем

Задатак:
■ У програму VirtuaLab Electricity формирајте коло са слике 18.7 са сијалицом од
1,8 W, радног напона 6 V и батеријом од 6 V.
■ Шта се дешава са струјом у колу ако користимо сијалицу од 1,5 W, радног напона 6 V?
■ Опишите шта се дешава у колу ако користимо сијалицу од 1,8 W, радног напона
6 V и батерију од 5 V.
■ Ако редно у односу на сијалицу додамо отпорник од 10 Ω, да ли ће она слабије
или јаче светлети? Објасните зашто.

45
 Прилог 1: Симболи у електротехници

46
Прилог 2: Корисне интернет адресе

■ www.cet.rs
■ www.sk.rs
■ www.link-elearning.com
■ www.tutoriali.com
■ www.mojaradionica.com
■ www.tehnickaue.edu.rs
■ www.elektricneinstalacije.com
■ www.ehow.com
■ www.eps.rs
■ www.electrical-instalation.org
■ peswiki.com
■ www.fizika.info
■ www.automatika.rs
■ www.sr.wikipedia.org
■ www.ecoist.rs
■ www.builditsolar.com
■ www.howstuffworks.com
■ www.autodijagnostika.eu
■ science.discovery.com/tv/how-its-made
■ www.howstuffworks.com
■ www.sk.rs
■ www.etv.rs
■ www. ratel.rs
■ phet.colorado.edu/sr
■ www.pintarlearning.com
■ www.zvrk.rs
■ www.faqs.org
■ www.homepower.com
■ www.builditsolar.com
■ www.autoelektricar.rs

47