Prakti~na elektronika

Jonizator vazduha
Negativni joni za pozitivnu klimu u prostoriji

Zavisnost ose}aja prijatnosti u zatvorenim prostorima od odnosa pozitivnih i negativnih jona u vazduhu ve} je puno puta opisana. ^ini se da prevelika koncentracija pozitivnih jona deluje kod mnogih ljudi negativno i u psihi~kom i u fizi~kom smislu. Uz pomo} ovde opisanog jonizatora, obezbe|ujemo dovoljnu koli~inu negativnih jona, tako da se problem pozitivnih jona na lak na~in re{ava.
Joni su naelektrisani molekuli. Vazduh oko nas sastoji se, kao {to je poznato, iz me{avine azota, kiseonika, ugljendioksida, vodene pare i nekoliko plemenitih gasova. Kod jona u vazduhu radi se o naelektrisanim molekulima gasa, koji se nalaze uvek u vazduhu koji nas okru`uje. U normalnom slu~aju postoji ravnote`a izme|u pozitivnih i negativnih jona. Iz najrazli~itijih razloga ta ravnote`a mo`e biti naru{ena. Mnoga prou~avanja su pokazala da neruvnote`an odnos jona uti~e na prijatnost i to negativno i pozitivno. U blizini vodopada i u planinama mnogi ljudi se ose}aju bolje. Verovatno nije slu~ajnost da je u oba slu~aja u atmosferi pove}ana koncentracija negativnih jona. Oluja ima sli~no dejstvo. Sve` vazduh posle prolaska olujnog fronta ne donosi samo hladniji vazduh, ve} i pove}an sadr`aj negativnih jona. Poznati su i negativni faktori jona u Alpima i mistrala u ju`noj Francuskoj. U ovim slu~ajevima izrazito velika koncentracija pozitivnih jona doprinosi ose}aju neprijatnosti. Sa ovakvim fenomenima susre}emo se i u zatvorenim prostorijama, pa ~ak i u automobilima. U mnogim kancelarijama, slu`benici pate od sick building syndrom - a, a da ~esto nisu svesni uzroka, od kojih jedan mo`e biti i poreme}ena ravnote`a jona u vazduhu. de koje su pod jednosmernim naponom od 3000 V. Kod malih pre~nika elektroda, na vrhu elektroda nastaje tako jako elektri~no polje da one po~inju emitovati elektrone i to sa dosta velikim ubrzanjem. Tako se oni neizostavno, ve} posle kratkog pre|enog puta, sudaraju sa molekulima gasa i pri tom ih jonizuju. Po{to usled velikog napona, mo`e do}i i do stvaranja ozona (troatomski molekul kiseonika) napon na elektrodama namerno nije ve}i od 3000 V, kako bi se ograni~ila koli~ina ozona koja se generi{e. U tom slu~aju se generisanje ozona mo`e registrovati samo u neposrednoj blizini elektroda. Pored generisanja negativnih jona u vazduhu, jonizator poseduje i sporedni pozitivni efekat: ~estice pra{ine koje se nalaze u vazduhu tako|e bivaju naelektrisane, te jonizator deluju po istom principu kao elektrofiltar za pre~i{}avanje vazduha. Naelektrisane ~estice pra{ine sle`u se u blizini suprotno naelektrisane elektrode. U zavisnosti od koli~ine pra{ine u vazduhu, potrebno je s vremena na vreme o~istiti jonizator.

Terapija
Ko relativno ~esto koristi tablete protiv bolova, trebalo bi da razmisli da to nije mo`da zbog prostorno klimatskih faktora. Neki put poma`e ve} i kontrola vla`nosti vazduha i pogotovu redovno provetravanje. Sa sve`im vazduhom se izjedna~ava neuravnote`ena koncentracija jona makar na kratko vreme. Za kontinualno snabdevanja vazduha negativnim jonima preporu~uje se jonizator vazduha. To naro~ito va`i u aklimatizovanim prostorijama, gde ~esto nije mogu}e otvoriti prozor radi provetravanja.

Elektri~no kolo
Da bi se stvorio napon od 3 kV na siguran i efikasan na~in, upotrebljava se dupli Majsnerov oscilator. Karakteristi~no za ovaj oscilator jeste povratna veza preko transformatora. Ako se

3000 V
Da bi proizveli negativne jone potrebno je jako elektri~no polje. Takvo polje se stvara uz pomo} ~etiri elektroinfo ELEKTRONIKA 25 33

Prakti~na elektronika
Spisak delova Otpornici R1, R3=3.9 k R2, R4=390 oma R5-R8=1 M, 1.6 kV dc R9=39 oma R10=2k7 Kondezatori C1, C3=0.01 F, MKT C2, C4=0.047 F, MKT C5=0.1 F, MKT C6, C7=0.001 F, 2 kV dc C8=10 F, 25 V C9=0.1 F Poluprovodnici D1, D2=zener dioda 30 V, 500 mW D3,D4=visoko naponsak, silicijumska dioda (npr. BY709 -Philips) D5=LED crvena, high efficiency D6=1N4001 T1, T2=BC546B Ostalo M1=minijaturni ventilator, 12 V/900 mW dimenzije 40x40x10.5 mm ( cooler za I486 i Pentium procesore) ETD29 jezgro sa N27 feritom kutija npr. BOPLA E430 na taj transformator doda namotaj za visoke napone, mo`emo sa njega skidati napone od 3000 V visokonaponoskih kaskada i duple mase, bez upotrebe mre`nog napona. Kako ovo u praksi izgleda pokazuje {ema na slici 1. U sredi{tu su tranzistori T1 i T2 i jedan namotaj Tr1 koji spaja njihove kolektore. Pozitivna sprega neophodna za oscilatorni sistem ostvaruje se preko kapacitivnih razdelnika napona C1/C2 i C3/C4. Otpornici R1R4 odredjuju jednosmernu radnu ta~ku tranzistora. Rezonantno kolo oscilatora sastoji se iz namotaja primara transformatora Tr1 i kondenzatora C5. U~estanost je reda 50 kHz, a napon u rezonantnom kolu iznosi oko 25 V po polovini namotaja, pri naponu napajanja od 12 V. Zener diode D1 i D2 ograni~avaju porast napona. RC-~lanovi R2/C2 i R4/C4 odre|uju vremenske konstante kojima se upravlja radom oscilatora i time veli~inu impulsa kojima se pokre}u tranzistori. Odnos namotaja primara i sekundara transformatora odre|en je tako da je napon na sekundarnoj strani za 60 puta ve}i nego na primarnoj strani. Naizmeni~an visok napon se pomo}u usmera~a

Slika1. Naizmeni~an napon generisan oscilatorom podi`e se pomo}u transformatora Tr1, tako da posle usmeravanja imamo dobrih 3000 V za jonizaciju vazduha.

pretvara u jednosmerni, duple vrednosti. Ovaj usmera~ se sastoji iz visokonaponskih dioda D3/D4 i visokonaponskih kondenzatora C6/C7. Da bi postigli svrhu celog kola - jonizaciju vazduha, taj visok napon se dovodi na komadi}e `ice

koji slu`e kao elektrode i raspore|ene su na rastojanju od ta~no 2 mm od suprotne elektrode. Da bi se smanjila opasnost pri dodiru elektroda, visokonaponski otpornici R5R8 ograni~avaju struju koja te~e pri dodiru elektroda. U opisu kola nedostaju samo jo{ kombinacija otpornika i LED diode R10/D5 kojima je omogu}ena kontrola uklju~enosti ure|aja, kao i razdvojni kondenzatori C8 i C9, za{titna dioda u slu~aju obrnutog polariteta D6 i ventilator M1 koji poma`e ravnomernoj raspodeli izlaznih elektrona. Serijski otpornik R9 prigu{uje brzinu okretanja ventilatora, kao i buku koja se pri tom stvara. Preostalo pokretanje vazdu{ne mase dovoljno je za `eljenu svrhu.

Slika 2. [ema i izgled {tampane plo~e.

Kao strujni izvor dovoljan info ELEKTRONIKA 25 34

Prakti~na elektronika
Transformator
Najva`niji deo celog kola je transformator Tr1 koji moramo sami namotati. Za to slu`i telo kalema ETD29 sa dva jezgra u obliku slova E tipa N27 (vidi sliku 3). Samo motanje nije te{ko, ali zahteva ne{to vremena i pa`nje. Po~inje se motanjem sekundara koji se sastoji iz 900 namotaja 0,2 mm CuL, koji se nanose u 12 slojeva od po 70 namotaja. Po~etak namotaja se sa par~etom izolacionog creva posebno izoluje i lemi na spoljni priklju~ak (pin 1) tela kalema. Posle svakog sloja namotaja nanosi se dupli sloj izolacije pomo}u izolacione trake. Jedan sloj izolacione trake nije dovoljan za me|usobnu izolaciju slojeva namotaja, a sa vi{e od dva sloja izolacione trake namotaj postaje predebeo i ne staje vi{e na telo kalema. Najbolje je da se upotrebljava izolaciona traka iste {irine kao telo kalema. Ivice svakog sloja namotaja dodatno se osiguravaju i izoluju pomo}u laka za nokte. Na isti na~in obra|uju se bo~ne povr{ine namotaja. Po zavr{etku namotavanja svih 12 slojeva, drugi kraj `ice se tako|e izoluje pomo}u izolacionog creva i lemi za suprotni spolja{nji priklju~ak (pin 6) tela kalema. Na sekundarni namotaj postavljaju se jo{ dva sloja od izolacione trake, pre nego {to se zapo~ne sa motanjem primara, koji se sastoji od 14 namotaja 0,4 mm CuL i sa jednim izvodom na sredini. Po~etak namotaja se lemi na sredi{nji priklju~ak sa suprotne strane tela kalema (pin 9). Posle 7 namotaja `ica se zalemi (bez prekidanja `ice) na pin 10 tela kalema, a zatim se namotaju dodatnih 7 namotaja u istom smeru i suprotni kraj `ice se lemi za pin 11 tela kalema. Primarni namotaj se tako|e obmota sa dva sloja izolacione trake. Sada se uguraju dva jezgra oblika slova E u telo kalema. Pre toga se kod jednog od jezgara nalepi dupli sloj izolacione trake na oba kraja E, tako da u sredi{njoj grani jezgra nastane procep du`ine oko 0,25 mm. Na kraju se dve polovine jezgra spajaju pomo}u spajalica, tako da je sada transformator spreman za ugradnju u {tampanu plo~u. Na slici 4 prikazana je kompletna {tampana plo~a.

Slika 3. Delovi potrebni za izgradnju transformatora Tr1. Pomo}u izolacione trake izme|u dve polovine jezgra pode{ava se vazdu{ni procep.

je jeftin, nestabilisan ispravlja~ sa izlaznim naponom izme|u 12 i 15 V i maksimalnom izlaznom strujom od 150 mA.

eventualno zameniti sa drugim diodama koje moraju izdr`ati bar 4 kV. Vreme uspostavljanja dioda ne sme biti ve}e od 0,2 ms. Elektrode se lemljenjem pri~vr{}uju za pinove na mati~noj plo~i. @ica pre~nika 1 do 1,5 mm i du`ine oko 54 mm slu`i kao suprotna elektroda za kratke komadi}e `ice du`ine 7 mm i pre~nika oko 0,6 mm, koje predstavljaju elektrode koje emituju elektrone. Da bi se dobili {picasti vrhovi kao poslednji korak preporu~uje se turpijanje ili bru{enje tih kratkih komada `ice. Rastojanje izme|u kratkih elektroda i suprotno naelektrisane elektrode je 2 mm.

Ostalo
Radi elektri~ne sigurnosti neophodna je ugradnja {tampane plo~e u dobro izolovano plasti~no ku}i{te. Dimenzije odgovaraju na primer poznatom ku}i{tu E430 (Bopla). Za kontrolnu LE diodu i priklju~ak ispravlja~a moraju se izbu{iti rupe, kao i rupe za provetravanje ku}i{ta pored (na ~eonoj strani i poklopcu ku}i{ta) tako da vazduh mo`e da struji iznad elektroda. Miniventilator montira se blizu elektroda, pomo}u plasti~nih {rafova, odnosno lepljivom trakom. Kako to izgleda mo`e se videti na uvodnoj slici ovog ~lanka.

[tampana plo~a
[tampana plo~a koja je potrebna za izgradnju jonizatora prikazana je na slici 2. Postavljanje standarnih komponenti kao {to su otpornici, kondenzatori i tranzistori ne predstavlja problem. Da bi se mogli koristiti razli~iti tipovi postoji pove}an prostor na {tampanoj plo~i za viskonaponske kondenzatore. Ti kondenzatori moraju imati probojni napon od najmanje 2000 V jednosmerne vrednosti. Za D3 i D4 se koriste diode BY709 koje imaju probojne napone od 14 kV i mogu se

Literatura: Elektor 3/98

Slika 4. Gotova {tampana plo~a. Kondenzatori upotrebljeni za C6 i C7 malih su dimenzija. Na {tampanoj plo~i mogu se smestiti i ve}i tipovi.

info ELEKTRONIKA 25 35