SNIMANJE

KIRLIJANOVE FOTOGRAFIJE

Kirlijanova fotografija ne prestaje da uzbu|uje duhove nau~nika i amatera {irom

sveta. Ovom vrstom istra`ivanja mo`e se baviti svako ko ima odgovaraju}i ura|aj.

Kirlijanov efekat

Kada je sovjetski elektri~ar i fotograf Sejmon Kirlijan do{ao 1939. na ideju da snima
predmete kroz koje prolazi struja visokog napona i visoke frekfencije i dobio na
snimcima predmeta svetle}e prstenove, pomislio je da je uspeo da snimi `ivotnu snagu
`ive materije – tajanstvenu duhovnu energiju koja odre|uje su{tinu `ivih bi}a.
Radiacionom fotografijom (elektrografijom) bavio se, daleko pre Kirliana sa druga~ijim
pobudama, i Nikola Tesla, ali je ova vrsta istra`ivanja, zahvaljuju}i velu misticizma
kojom ju je obavio Kirlijan, u nauci ostala poznata kao „Kirlijanov efekat“.
Zbog embarga koji je na njih stavila Akademija nauka SSSR, rezultati Kirlijanovih
istra`ivanja prodrli su na Zapad tek tri decenije kasnije, 1970. I odmah bili potvr|eni.
Nova disciplina postala je me|u psihijatrima i parapsiholozima pravi hit, i samo dve
godine kasnije odr`an je kongres posve}en Kirlijanovom efektu. Tako su ro|ene teorije o
„energiji bioplazme“, „energetskom telu“, „materijalizovanoj du{i“, „auri“. Takvim
teorijama, naizgled, jedino se i mogao objasniti razli~it izgled korona prsta psihi~ki
zdravih i bolesnih osoba, kao i istih osoba u razli~itim psihi~kim i fizi~kim stanjima, ili
lista zdrave ili bolesne biljke.
[iroko interesovanje za Kirlijanov efekat nagnao je nau~nike da se temeljnije
pozabave njegovom fizi~kom prirodom. Obja{njenje je na|eno ne u transmutaciji
nepoznatih svojstava `ive materije u elektri~na, kako je to tvrdio Kirlijan, ve} u odavno
poznatoj fizi~koj pojavi – pra`njenja gasova (u ovom slu~aju vazduha) u jakom
elektri~nom polju. Kada se molekuli vazduha na|u izme|u dve elektrode visokonaponskog
generatora, vazduh se jonizuje – prelazi u stanje plazme. A plazma provodi elektri~nu
struju i emituje vidljivu, infracrvenu i ljubi~astu svetlost. Munje iz prstiju su, prema
tome samosvetle}i kanali pra`njenja vazduha. Po{to u sastav plazme ne ulaze samo
jonizovani atomi vazduha, ve} i jonizovani atomi elektrode, njen hemijski sastav i
fizi~ko hemijska svojstva – elektri~na provodljivost, dielektri~ka konstanta, vla`nost i
isparljivost, toplota, strujanje – bitno uti~u na boju, oblik i veli~inu korone.
Ovo obja{njenje Kirlijanovog efekta sedamdesetih godina je i eksperimentalno potvr|
eno kada je grupa fizi~ara sa univerziteta Gonzaga (SAD), pa`ljivo istra`ivala efekat na
li{}u drve}a, uz temeljite paralelne hemijske analize, i zaklju~ila da Kirlijanova
fotografija ta~no registruje samo sadr`aj vode i ni{ta vi{e. Ovaj nalaz ne su`ava prakti~nu
primenu elektrografije. Ve} naprotiv, pru`a velike mogu}nosti za eksperimentisanje.
 Gradnja ure|aja

Ure|aj koji omogu}uje snimanje Kirlijanovih fotografija u osnovi je visokonaponski,

visokofrekfentni samoosciluju}i sklop baziran na pra`njenju kondezatora kroz
induktivnost. Visina i u~estanost izlaznog napona variraju u ovakvim ure|ajima izme|u 15
i 100 kV. Odnosno 15kHz i 3 MHz. Vrednost ova dva parametra ima klju~ni uticaj na
oblik, veli~inu i izgled korone, ali ta~na zavisnost jo{ nije ustanovljena. Prilikom
prakti~ne realizacije generatora, autori su imali pred sobom desetak elektri~nih shema
ure|aja koje koriste profesionalni istra`iva~i. Po{to je ve}ina imala donje vrednosti, autori
su se prilikom projektovanja ure|aja odlu~ili za njih. Da bi se pro{irile eksperimentalne
performanse ure|aja, predvi|ena je mogu}nost kontinuirane promene izlaznog napona u
odre|enim granicama, kao i mogu}nost periodi~nog rada – kontrola ekspozicije prilikom
snimanja.
Kompletna elektri~na shema visokonaponskog generatora (autor Dragoslav
Jovanovi}) data je na slici. Lako se uo~avaju blok napajanja, blok samoosciluju}eg
rezonatora sa trijakom i blok generatora okidnih impulsa za upravljanje trijakom.
Mre`ni transformator, (kakvi se koriste u cevnim radioprijemnicima, primar 220V,
sekundar 2x250 do 280V i 4V, komercijalna oznaka T58A), omogu}uje dobijanje
jednosmernih napona napajanja, kako visokog oko 350 – 400V preko silicijumskih
poluprovodni~kih dioda tipa BY238 (D1 i D2) za dobijanje visokog visokofrekfentnog
napona preko LC – kola, tako i niskog oko 5V za napajanje TTL kola u generatoru
okidnih impulsa. Obzirom na malu potro{nu okidnog kola i nizak radni napon, dioda D2
mo`e biti proizvoljno odabrana.
Kada trijak ne provodi, grana sa paralelnom vezom trijaka i diode D4 je otvorena, tako
da se kondezator C4 aperiodi~no preko otpornika R1 potenciometra 5K (kojim se
reguli{e izlazni napon) i primara transformatora napuni na vr{nu vrednost napona
napajanja
(350 ... 400V).
Dolaskom okidnog impulsa iz okida~kog sklopa na upravlja~ku elektrodu trijaka, on
se prebacuje u provodno stanje i prazni kondezator C4, pri ~emu nastupaju sopstvene
oscilacije radnog oscilatornog kola na rezonantnoj (sopstvenoj) u~estanosti, koja je odre|
ena Tomsonovom formulom:
1
f  gde je L – induktivnost transformatora.
(2 * LC 2 )
Me|utim, ovo stanje traje veoma kratko, ta~nije samo jednu poluperiodu ovih
oscilacija, po{to komutaciona struja promeni smer i isklju~uje time tiristor. Prekidanjem
komutacione struje nastaje u kalemu nagli skok napona usled samoindukcije, negativnog
polariteta u odnosu na masu, koji se prenosi na sekundar i slu`i za napajanje elektrode.
Dioda D4 kratko spaja trijak za vreme ~etvrte poluperiode i omogu}uje da se proces
oscilovanja ponovi i bez okidnog impulsa, ~ime se na izlazu dobija visokofrekfentni
napon sinusnog oblika.
Zako~enjem tiristora prestaju sopstvene rezonantne oscilacije rednog oscilatornog
kola te se kondezator C4 za vrlo kratko vreme na opisani na~in dopuni na po~etnu
vrednost, ~ime je sklop spreman da proizvede novi visokonaponski impuls u sekundaru
transformatora. Zahvaljuju}i kratkim vremenskim konstantama , ciklus se vrlo brzo
obnavlja, te makroskopski gledano na sekundaru imamo kratkotrajne visokonaponske
impulse u~estanosti sopstvenih oscilacija (15kHz), ~ija je u~estanost ponavljanja zavisna
od frekfencije okidnih impulsa koje generi{e okidni sklop (2kHZ).
Generator okidnih impulsa za upravljanje trijakom, izveden sa dve dvoulazne NI
kapije (1/2 TTL integrisanog kola SN 7400), generi{e simetri~ne pravougaone talasne
oblike. Diferenciranjem pravougaonih impulsa (R4 i C5), dobijaju se kratkotrajni
„igli~asti“ impulsi dvostrukog polariteta (internom diodom u NI kapiji izdvajaju se samo
pozitivni). Time se {irina okidnih impulsa smanjuje sa 500 na 100 mikrosekundi i trijak
dovodi u povoljniji re`im rada.
Generator ne proizvodi stalno visokonaponske impulse, ve} samo u odre|enim
intervalima vremena. Vreme rada bira se potenciometrom 50K u bazi tranzistora i kre}e
se od 100 ms do 10 s. Time je pru`ena mogu}nost kontrole ekspozicije prilikom
snimanja. Na putu do upravlja~ke elektrode trijaka diferencijalni okidni impulsi prolaze
kroz logi~ku I kapiju koja je izvedena sa dva dvoulazna NI kola. Kapija „propu{ta“ ove
impulse samo ako je drugi ulaz na nivou logi~ko 1(+2,4-5V). Ovim ulazom komanduje
tajmer („dava~ vremena“) koji je realizovan sa jednim tranzistorom. Kad je C3 prazan,
tranzistor je zako~en, na kolektoru vlada napon napajanja (+5V) i kapija se otvara za
okidne impulse; kada se kondezator napuni na odre|enu vrednost (0,5V), tranzistor
po~inje da provodi, napon na kolektoru pada na ispod 0,8V (logi~no 0), I kapija se
zatvara za povorku okidnih impulsa i generator prestaje sa radom.
Kontrolna LED dioda ga{enjem pokazuje po~etak, a paljenjem kraj oscilovanja. Po
zavr{etku jednog ciklusa generator je spreman da po~ne sa novim.
Prakti~na gradnja visokonaponskog generatora po~inje kupovinom elemenata: Svi
elementi sa sheme mogu se na}i u prodavnicama radio-materijala, uklju~uju}i i kutiju
(„Iskra“). Po{to ure|aj radi u prekida~kom re`imu, izbor elemenata nije kriti~an.
Elektri~ne veze se mogu izvesti klasi~no, putem fleksibilnih provodnika, ali je obzirom
na veliki broj sitnih elemenata, preporu~ljiva upotreba {tampane plo~e, na nju mogu stati
svi elementi osim mre`nog i visokonaponskog transformatora. Prekida~i P1 i P2,
sijalica S1, LED dioda i potenciometri montiraju se na prednju plo~u ure|aja.
Metod izrade {tampane plo~ice nije bitan. Najjednostavnije je vodove crtati
vodootpo-rnim flomasterom (raster izvoda integrisanog kola iznosi 2,5mm), a potom
vi{ak bakra odstraniti u ferhi-hloridu. Prilikom lemljenja komponenti posebnu pa`nju
treba obrati na pravilno postavljanje integrisanog kola. No`ica broj 1 obele`ena je malom
ta~kom sa gornje strane kola.
Po zavr{enom montiranju komponenti, sve elemente ure|aja treba ugraditi u odgovaraju-
}u kutiju, a zatim je uzemljiti. Pravilno sastavljen generator mora odmah da proradi –nisu
potrebna nikakva dodatna pode{avanja.
 U prvobitnoj verziji kaok visokonaponski transformator kori{}ena je automobilska
bobina. Sa njom nisu postignuti sasvim zadovoljavaju}i rezultati, maksimalni izlazni
napon 20kV, izlazna frekfencija 15kHz – nije bilo mogu}e raditi s prozirnim ekranom.
Induktivnost primara bobine kre}e se oko par milihenrija, a induktivnost sekundara oko
nekoliko henrija. Po{to je sekundar optere}en sopstvenom kapacitivno{}u reda 20 do
30pF, njegova rezonantna frekfencija retko kada prema{uje 15kHz. Kod nekih primeraka
autobobine rezonantna frekfencija mo`e biti i ni`a, tako da se njima nemo`e proizvesti
dovoljno visoka frekfencija.
Stoga predla`em mukotrpnije re{enje koje }e, izme|u ostalog, pro{iriti i mogu}nosti
ovog generatora – samogradnju visokonaponskog transformatora. Transformatorima na
vazdu{nom jezgru (Teslin transformator) mogu se dobiti naponi do 100 kV u~estanosti
preko 50 kHz.
- Primar se mota na cilindru od tvr|eg kartona pre~nika 18 cm i du`ine 36 cm (50
namotaja bakarne `ice popre~nog preseka 3 mm2),
- a sekundar na kartonskom telu pre~nika 10 cm i du`ine 50cm (5000 namotaja jedan
do drugog, bakarne lak `ice pre~nika 0,09 mm). Sekundar treba koaksijalno postaviti u
primar. Pri ovim vrednostima namotaja dobi}e se kontinuirano promenljiv napon od
30-40 kV frekfencije 40 kHz.
Promenom broja namotaja sekundara mo`e se menjati maksimalni izlazni napon, a
promenom vrednosti kondezatora C4 frekfencija (prema Tomsonovoj formuli). Za dati
namotaj induktivnost je 0,16 mH. Fotografije u boji snimljene su sa ovim izlaznim trans-
formatorom, a crnobele sa autobobinom.
Generisanje visokog napona po~inje apliciranjem startnog impulsa na start taster,
~ime se momentalno isprazni C3 i omogu}i okidanje tiristora. Kada se ovaj kondezator
napuni, posle nekoliko delova ili nekoliko sekundi, prestaje stvaranje visokog napona, a
samim tim i snimanje Kirlijanove fotografije.

Tehnike snimanja

Za vreme elektri~nog pra`njenja visokofrekfentnih struja visokog napona, koje se

odvija pri snimanju Kirlijanovih fotografija, stvara se {iroki spektar elektromagnetnih
talasa – od radiotalasa pa sve do ultraljubi~astih zraka. ^ak i u primitivnim amaterskim
uslovima mogu}e je sa lako}om registrovati pojavu zra~enja vidljivog i nevidljivog dela
svetlosnog spektra. Fotografije se mogu praviti i bez foto aparata, na gotovo svim
fotoosetljivim materijalima: foto-papir, crnobelom smotanom netativ filmu, kolor
negativu i kolor pozitivu, kolor papiru, plan filmu, ~ak i na polaroid papiru.

Sendvi~ tehnnika

Kako se i po naslovu da zaklju~iti, re~ je o slojevitoj celini razli~itih materijala.

Ovom tehnikom mogu se zapo~eti svi, danas popularni eksperimenti.
Plo~a elektrode je od metala ( bakar, aluminijum, gvo`|e, debljine izme|u jednog i
0,5mm, po{to se na {picevima koncentri{u elektroni, uglove elektrode treba zaobliti da
bi se smanjilo nepo`eljno pra`njenje. Dimenzije elektroda zavise od predmeta koji se
snima obi~no se uzima format 10x12cm. Da ne do|e do varni~enja prema podlozi, ispod
elektrode treba staviti izolator 1 do 2 mm, (pleksiglas, polyester, obi~no staklo).
Veza elektrode sa generatorom impulsa treba da je {to kra}a i za to mo`e poslu`iti
komad debele bakarne `ice sa PVC izolacijom ne du`e od 10 cm. Ako je potrebno ne{to
ve}e rastojanje onda je najbolje upotrebiti specijalni kabl koji spaja autobobinu sa
razvodnom kapom na automobilima.
Izme|u electrode i predmeta koji se snima treba postaviti ekran od dielektri~kog
materijala (staklo, pleksiglas, pertinaks ili nekoliko slojeva papira). Va`no je da debljina
dielektrika bude ista u svakoj seriji eksperimenta. Ako je dielektri~ka podloga na foto-
materijalu dovoljno debela ( foto-karton, sve vrste plan-filmova i polaroid papira), mo`e
se raditi i bez dielektri~nih plo~a.
 Prve snimke najbolje je snimiti sa mikro-filmom, s obzirom da je to najjeftiniji
materijal, da se obra|uje i (razvija i fiksira) i da se ne mora raditi u potpunom mraku ve}
pri crvenoj ili tamnozelenoj svetlosti. Ovaj film ima veoma sitno zrno i prodaje se na 5 do
30 m u kutijicama. Jedina njegova mana je {to ne}e registrovati deo spektra oko crvene
boje koji se ponekad pojavljuje u koroni.
Ako se koristi bilo koji drugi foto-materijal snimanje se mora odvijati u potpunom
mraku, ukoliko se film umota u crni papir tada je mogu}e raditi i na svetlosti. Smotani
(rol) crno-beli negativ ili kolor negativ ili pozitiv, najbolje je premotavati iz kasete u
kasetu dok se ne eksponira ceo film. Kasete obavezno moraju biti od dielektri~kog
materijala nikako metalne.
Vreme ekspozicije reguli{e se potenciometrom na generatoru impulsa. Ono za foto
papir iznosi 2 do 10 sekundi, a za osetljive filmove od ½ do 2 sekunde.
Emulzija uvek treba da je okrenuta na gore ( prema prstu ). Posle nekoliko proba treba
se odlu~iti za najpovoljniju ekspoziciju. Najve}e razlike javi}e se u detaljima i veli~ini
korone. Pri du`oj ekspoziciji registrova}e se ve}i broj minijaturnih varnica. [to mo`e da
smeta jer jedna drugu prekrivaju. Obrnuto, kratka ekspozicija daje samo najva`nije ta~ke
isijavanja. Zavisno od cilja snimanja prekratka ili preduga~ka ekspozicija mo`e neki put
da bude i od velike koristi. Logi~no je da ekspozicija i njeni rezultati zavise od napona
struje u elektrodi i od osetljivosti filma. Zato ovi parametri u jednoj seriji eksperimenata
ostaju konstantni.
Pri snimanju, suva jagodica prsta treba uvek istim pritiskom da dodiruje emulziju
filma. Po~etak snimanja propra}en je za frekfencije ispod 20 kHz malim bezopasnim
strujnim udarom, i ispitanik treba na njega da bude spreman. Pri ovakvom snimanju nije
potrebna druga elektroda, s obzirom da nju ~ini sam ispitanik. Me|utim pri snimanju
korone malih objekata ( list, nov~i}) potrebna je jo{ jedna elektroda sa dielektrikom
okrenutim ka objektu. Ona se kablom povezuje za uzemljenje na generatoru.

Tehnika s prozirnim ekranom

Ako se prst ili bilo koji drugi objekat na|e iza providne elektrode „`iva“ korona se
mo`e posmatrati, a elektri~no pra`njenje snimiti kino ili foto kamerom. Ure|aji za
snimanje treba da su prilago|eni makro snimanju (opremljeni prstenovima ili predle}ima).
Mogu}nosti ove tehnike su znatno ve}e: korekcija ekspozicije mo`e se vr{iti otvorom
blende. Snimak ima neuporedivo ve}u dubinsku o{trinu – mogu se dobiti detalji u tre}oj
dimenziji korone.
Svetlodt se gasi samo u trenutku snimanja, pri ~emu prostoriju nije potrebno potpuno
zamra~iti. Ekspoziciju na foto-aparatu treba postaviti na oznaku „B“ (beskona~no) i
aktivirati je `i~anim okida~em pa tek potom uklju~iti generator.
Ekspozicija se i ovde odre|uje potenciometrom na generatoru. Ona je dvostruko du`a
nego pri eksponiranju istog filma „sendvi~“ tehnikom. Otvor blende je 5,6. Posle
prestanka rada generatora pu{ta se `i~ani okida~.
 Konstrukcija providnog ekrana je sasvim jednostavna. Izme|u dva stakla (10x16cm)
nalazi se kapilarno ra{iren rastvor kuhinjske soli u vodi i metalni ram od aluminijumske
folije. Dobro o~i{}ena stakla se spajaju selotejpom ili plasti~nom izolir trakom. Jedan
komad aluminijumske trake pri krojenju treba predvideti za povezivanje sa bakarnim
kablom. Ovako ura|en ekran traje veoma dugo. Pri snimanju korone malih predmeta
potrebna je jo{ jedna elektroda za uzemljenje, kao i pri snimanju „sendvi~“ tehnikom.
Ekran je bolje postaviti u horizontalni polo`aj i snimati odozgo.
 Izrada ekrana za snimanje u obe tehnike

Kirlijanova fotografija jo{ uvek krije u sebi dosta zagonetki, reklo bi se i tamo gde ne
bi trebalo. Valja je prvo upoznati i izu~iti na prostim ogledima s ne`ivom materijom a
potom sistematski i osmi{ljeno krenuti dalje – na biljke, ljude. Kad se u|e dublje u
su{tinu ovog fenomena (kori{}enjem literature i prakti~nim radom) saznaje se da je
problem dosta kompleksan i slo`en.
 Do zaklju~aka posle eksperimenata ne treba dolaziti brzopleto. Oni se donose tek kad
se neka “~injenica” vi{e puta potvrdi, uzimaju}i pri tom u obzir sve uzroke, koji su mogli
uticati na njeno stvaranje. Nepromenljive veli~ine na koje se neo bra}a pa`nja – izvor
struje, vrsta filma, star razvija~, vla`nost predmeta ili okoline, boje nastale jonizovanjem
neprimetne ne~isto}e, pokretanje predmeta za vreme snimanja – mogu ponekad da
naprave ~itavu zbrku. Mnoge istra`iva~e su “sitnice” ove vrste propisno obrukale,
odvev{i ih na stranputicu.
Kirlijanova fotografija pru`a obilje mogu}nosti za ozbiljan istra`iva~ki rad, ali i za
fotografske egzibicije, igru i zabavu, i dok istra`iva~i nastoje da svi parametri koji uti~u
na oblik i boju korone u jednoj seriji ogleda ostanu konstantni, jer se samo tako mogu
detektovati promene u ispitivanom predmetu, ljubitelji zabave u `elji da postignu {to
ubedljivije efekte trude se da smi{ljeno sru{e sva pravila igre. Pri tom i jedni i drugi
posti`u podjednak uspeh. Mo`da se upravo ovim mo`e objasniti dobar deo fasciniraju}e
mo}i Kirlijanove fotografije.