Sveska-2 El Teh

Univerzitet u Niu Fakultet zatite na radu, Ni
Dejan M. Petkovi Dejan D. Krsti Vladimir B. Stankovi
Elektromagnetna zraenja - izvodi sa predavanja i vebi Sveska II
STACIONARNO ELEKTRINO POLJE I JEDNOSMERNA STRUJA
Ni, 2010. godine
Autori Profesor dr Dejan M. Petkovi, Fakultet zatite na radu, Ni Dr Dejan D. Krsti, docent Fakultet zatite na radu, Ni Vladimir B. Stankovi, die Fakultet zatite na radu, Ni Medicinski konsultant Dr Ljiljana urdilovi-Petkovi, Naslov Elektromagnetna zraenja - izvodi sa predavanja i vebi, Sveska II STACIONARNO ELEKTRINO POLJE I JEDNOSMERNA STRUJA Prvo izdanje, Ni, 2010. Izdava Fakultet zatite na radu, Ni 18000 Ni, arnojevia 10a Za izdavaa Dekan fakulteta, profesor dr Ljiljana ivkovi Recenzenti Profesor dr Predrag Dimitrijevi, Prirodno-matematiki fakultet, Ni Profesor dr Dragan Velikovi, Fakultet zatite na radu, Ni Odlukom Nauno-nastavnog vea Fakulteta zatite na radu u Niu, kvalifikovano kao udbenik. Tehnika obrada Autori Korice Rodoljub Avramovi Fakultet zatite na radu, Ni tampa Rolerprint, Ni Tira 200 primeraka ISBN 978-86-6093-014-1
Posveeno uspomeni na Akademika prof. dr Branka Popovia
Sadraj
Predgovor 01 - Elektrina struja 02 - Razlika potencijala i pojam stacionarnosti 03 - Stacionarna elektrina struja 04 - Prosto strujno kolo 05 - Stacionarno elektrino polje 06 - Pokretljivost nosilaca naelektrisanja 07 - Jaina elektrine struje - 1 08 - Smer elektrine struje 09 - Jaina elektrine struje - 2 10 - Gustina elektrine struje 11 - Jednaina kontinuiteta 12 - Jednaina kontinuiteta i merenje jaine struje 13 - Prvi Kirchoffov zakon 14 - Sloena elektrina kola 15 - Ohmov zakon 16 - Izraunavanje otpornosti 17 - Ekvivalentne otpornosti 18 Merenje otpornosti 19 - Jouleov zakon 20 - Temperaturna zavisnost otpornosti 21 - Snaga potroaa i izvora napajanja 22 - Elektromotorna sila 23 - Drugi Kirchoffov zakon 24 - Kondenzator u kolu jednosmerne struje - 1 25 - Kondenzator u kolu jednosmerne struje - 2 26 - Realni i idealni generatori - 1 27 - Realni i idealni generatori - 2 28 - Reavanje elektrinih kola 29 - Teorema superpozicije 30 - Thveneninova teorema 31 - Nortonova teorema 32 - Teorema kompenzacije 33 - Teorema reciprociteta 34 - Neposredna primena osnovnih zakona 35 - Metod konturnih struja 36 - Metod potencijala vorova 37 - Analogija statikog i stacionarnog elektrinog polja
38 - Elektroda sfernog oblika u homogenoj sredini 39 - Granini uslovi 40 -Teorema lika 41 - Uzemljiva oblika sfere 42 - Prelazna otpornost uzemljivaa i napon koraka 43 - Merenje otpornosti uzemljivaa 44 - O gustinama naelektrisanja 45 - Vreme relaksacije 46 Neki efekti jednosmerne struje na ljude Literatura
Predgovor
Tekst pod nazivom Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja je namenjen studentima Fakulteta zatite na radu u Niu i trebalo bi da poslui za savladavanje gradiva iz predmeta koji se, kako po starom tako i po novom nastavnom planu, izuavaju na ovom fakultetu. Dobrim delom tekst moe da poslui i studentima drugih fakulteta. Tekst je prilagoen savremenim metodama uenja. Izuavanje elektromagnetnih zraenja podrazumeva neka prethodna znanja iz fizike, vie matematike i elektrotehnike. I pored toga to se radi o izvodima sa predavanja u veini sluajeva data su sva neophodna objanjenja. Osnovna ideja prvopotpisanog autora je da kroz seriju Sveski iz oblasti elektromagnetike prui kompletnu literaturu koja je potrebna inenjeru koji se bavi ili e se baviti zatitom od uticaja elektromagnetnih polja. Tako je u ovoj svesci osim teorijskih izlaganja prikazano mnotvo rezultata iz prakse, metodi merenja, kao i osvrt na postojee standarde. Tekst se moe nai i na adresi www.znrfak.ni.ac.rs U Niu, na Vidovdan 2010. godine, Autori
Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja
1 - Elektrina struja
Kad se dolo do saznanja o elektrinoj struji, provodna tela su nazvana elektrodama (Grk: electron - ods - put kojim ide elektricitet). Farady je pri prouavanju elektrolize (Grk: lsis - razlaganje, a ovde se radi o razlaganju neke tenosti na sastojke pomou elektrine struje) dao elektrodama nazive anoda (Grk: nods - put navie) i katoda (Grk: kthods- put nanie). Tako je i ostalo, za svako provodno telo je usvojen naziv elektroda; i tako je katoda negativno naelektrisana elektroda, a anoda pozitivno naelektrisana elektroda. Sve do pojave elektronske teorije, krajem IX veka, smatralo se da je elektrina struja kretanje nestiljivg fluida koji tee kroz provodnike kao nestiljiv tenost u cevima. Ovakvo shvatanje nije smetalo da budu otkriveni kvantitativni odnosi izmeu elektrine struje i prateih pojava, kao to su magnetno polje, termiki efekti, elektrolitike pojave i drugi efekti. Upravo su Faradayevi eksperimeni sa elektrolizom naveli Helmholtza da ukae na postojanje elementarnih nosilaca naelektrisanja. Danas se pouzdano zna da su nosioci naelektrisanja elektroni i naelektrisane estice materije ili joni (Grk: in - ono to ide, materijalni deli kao nosilac naelektrisanja). Elektrinu struju ini kretanje nosilaca naelektrisanja. Za postojanje elektrine struje je potrebno da postoje: slobodni nosioci naelektrisanja (elektroni i joni) i izvori kretanja nosilaca naelektrisanja. Elektronske struje nastaju u vrstim provodnicima i u vakuumu. Jonske struje su karakteristine za elektrolizu. elektrina struja elektronska jonska
Bitna razlika izmeu ove dve vrste struja je to elektronske struje skoro nita ne menjaju u sredini kroz koju protiu, dok kod jonskih struja dolazi do vidljivog prenosa mase. Kretanje naelektrisanih tela, gde je izvor kretanja sila neelektrinog porekla ili kretanje nosilaca naelektrisanja zbog inercionih sila (na primer, snop elektrona u vakuumskoj cevi), je konvekciona struja. Kondukcione struje ili struje provodnosti nastaju samo usled dejstva elektrinog polja. elektrina struja kondukciona konvekciona
(Lat: conductio - provoenje elektriciteta i toplote; convectio - strujanje).
10
2 - Razlika potencijala i pojam stacionarnosti

Strujanje ili protok nestiljivog fluida izmeu spojenih sudova je savrena analogija sa elektrinom strujom. Protok tenosti izmeu spojenih sudova koji su napunjeni do razliitih nivoa e se odvijati sve dok nivoi tenosti u oba suda ne budu jednaki, tj. dok potencijalne energije ne budu jednake. Meutim, brzina strujanja tenosti se vremenom smanjuje od poetne vrednosti do nule. Oigledno da jednom napunjen jedan od spojenih sudova ne moe da odri stalnu brzinu protoka tenosti u drugi sud. Jo u antika vremena je bio konstruisan vodeni sat. Govornik je imao pravo govora sve dok voda ne iscuri iz jedne pune posude u drugu. Otuda i potiu termini vreme je iscurelo i vreme je isteklo. Meutim, smanjivanjem nivoa vode u posudi iz koje voda istie vreme se za sluaoce produavalo, a govornici bi ekali i poslednju kap da se prijemna posuda napuni. Reenje je pronaeno tako to je posuda iz koje voda istie (izvor) uvek puna do vrha. To se obezbeivalo stalnim prilivom vode u izvor, a viak vode bi odlazio sa strane. Primajua posuda (ponor) se tako punila konstantnom brzinom i svim govornicima je bilo omogueno jednako vreme, a ne do poslednje kapi. Tako je u vremenu ostvarena stalna razlika potencijalnih energija. Da bi se ostvarila stalna brzina protoka tenosti potrebno je iz prijemnog suda u izvorni prepumpavati tenost kako bi razlika u nivoima (potencijalnim energijama) u vremenu ostala konstantna. Tako se obrazuje jedan zatvoreni sistem ili zatvoreno kolo u kome postoji izvor pumpa. Stacionarno strujanje (N.Lat: stationarius - nepokretan) je nepromenjivo u vremenu i smeru proticanja i za to je neophodan izvor energije. Stacionarne struje su jednosmerne. U vremenu se ne menja brzina protoka.
11
3 - Stacionarna elektrina struja

Struja nastaje usled razlike u potencijalima tj. potencijalnim energijama. Ako se izmeu elektroda kondenzatora unese provodno telo koje spaja elektrode, pod dejstvom elektrinog polja doi e do prenosa naelektrisanja sa elektrode koja je na viem potencijalu do elektrode koja je na niem potencijalu, tj. do uspostavljanja elektrine struje. Struja e proticati sve dok potencijali elektroda ne budu izjednaeni, tj. sve do nestanka elektrinog polja. Jednom napunjen kondenzator ne moe da odri stalnu struju, jer se potencijalna razlika stalno smanjuje. Dielektrici su u veoj ili manjoj meri provodni, pa se svaki kondenzator ispunjen, bar delimino, dielektrikom pre ili kasnije potpuno isprazni. Za protok stacionarne elektrine struje je potrebno: zatvoreno strujno kolo izvor koji odrava stalnu potencijalnu razliku u kolu U izvorima stalne potencijalne razlike tj. elektrinog napona deluju sile neelektrinog porekla koje vre razdvajanje pokretljivih nosilaca naelektrisanja i potiskuju ih prema krajevima. Kao to pumpa u zatvorenom kolu protoka tenost vri rad protiv sile gravitacije, tako izvor napona u zatvorenom strujnom kolu vri rad protiv sila elektrinog porekla. Izvori stalnog napona su veinom elektrohemijski, fotoelektrini i elektromehaniki. To su generatori (Lat: generator - roditelj, stvaratelj). Teorijski, to su izvori elektromotorne sile (Eng: ElectroMotor Force) Elektrina energija koju stvara generator u potpunosti se pretvara u neki drugi vid energije. Zbog jednostavnosti u razmatranju, neka je jedini potroa energije dielektrik koji je upravo veza izmeu elektroda kondenzatora. Tada se jednostavnim simbolima moe predstaviti prosto zatvoreno strujno kolo. U narednim izlaganjima bie pokazano da kondenzator u kolu jednosmerne struje zapravo predstavlja prekid i da struja protie kroz kondenzator samo u prelaznom reimu, tj. samo dok se kondenzator puni ili prazni.
12
4 - Prosto strujno kolo

Iz simbola za ravan kondenzator izvodi se simbol za generator jednosmernog napona kojim treba da se naglasi razlika izmeu katode i anode. Iz provodne veze izmeu obloga kondenzatora sledi simbol za potroa energije. Prvi uoeni efekat elektrine struje je bio zagrevanje provodnika, pa je ovaj termogeni potroa obeleen simbolom R (N.Lat: resistentia otpornost, odupiranje). U prosto elektrino kolo je dodat i prekida (kao to je to ventil u sluaju cevovoda). Simboli za ematsko prikazivanje elektrinih kola mogu biti i sloeniji, posebno kad su u elektrina kola ukljueni razliiti generatori ili elementi koji imaju promenljivu otpornost. Ovi simboli uvek prikazuju koncentrisane elektrine karateristike, kao to su otpornost, kapacitivnost ili izvor napona. Meutim, svaki izvor napajanja ima svoju unutranju otpornost. U nekim sluajevima unutranju otpornost generatora je mogue zanemariti. Takoe, iani provodnici koji strujno kolo ine zatvorenim imaju svoju otpornost. Najee se unutranja otpornost generatora posebno prikazuje, a iani provodnici se smatraju idealnim ili se njihova otpornost prikazuje koncentrisano tako da u ematskom prikazu ostaju samo koncentrisane otpornosti.
5 - Stacionarno elektrino polje

Elektrino polje koje je pokreta nosilaca naelektrisanja, takoe mora biti stalno u vremenu i posledino razlika potencijala mora biti konstantna. Prostor u kome se nosioci naelektrisanja kreu je stacionarno elektrino polje. Stacionarna naelektrisanja se razlikuju od statikih po tome to stalno menjaju svoj poloaj u provodnoj sredini, ali im je u posmatranom delu zapremine u svakom trenutku gustina ista. To znai da je elektrino polje koje stvaraju stacionarna naelektrisanja isto kao i elektrino polje statikih naelektrisanja koja su rasporeena na isti nain. Meutim, izmeu elektrostatikog i stacionarnog elektrinog polja postoji razlika. U jednom formiranom elektrostatikom polju se ne vri nikakav rad. U stacionarnom elektrinom polju rad se vri stalno, a utoak energije se nadoknauje generatorima (izvorima) stalne jednosmerne struje.
13
6 - Pokretljivost nosilaca naelektrisanja

Kretanje nosilaca naelektrisanja u strujnom polju je veoma sloeno. Nosioci naelektrisanja joni (u elektrolitikim rastvorima) i elektroni (u metalnim provodnicima) se sudaraju sa elementarnim esticama materije, a i meusobno. U daljim izlaganjima bie rei samo o kondukcionoj struji i to u provodnicima. Najbolji provodnici elektrine struje (i toplote) su metali koji po pravilu imaju kristalnu strukturu. U metalima elektroni na spoljanjim ljuskama su vrlo slabo vezani za matine atome i ve na sobnim temperaturama se slobodno kreu kroz kristalnu reetku koja je obrazovana od nepokretnih atomskih ostataka - jona. U odsustvu stranog elektrinog polja, ovo termiki izazvano kretanje elektrona je haotino, poput kretanja molekula u nekom rastvoru ili gasu. Meutim, u malom elementu zapremine, dV , i u kratkom vremenskom intervalu, dt , za mnotvo elektrona, dq , mogue je definisati makroskopsku srednju brzinu termikog kretanja, vT . Utvreno je da na sobnoj temperaturi srednja brzina elektrona u metalima iznosi oko 100 km/s .
Kada u provodniku postoji strano elektrino polje, haotinom kretanju elektrona se dodaje jedno usmereno i progresivno kretanje. Elektroni e i pored stalnih sudaranja sa jonima kristalne reetke ipak stii do izvora polja, tj. do anode. Dakle, opti pravac struje elektrona je isti kao i pravac stranog elektrinog polja, ali je smer suprotan. Izmeu dva sudara elektron se, pod dejstvom stranog elektrinog polja, kree ravnomerno ubrzano sa poetnom brzinom, v1 = v(t = 0) = 0 , da bi pri sledeem sudaru imao brzinu v2 = v(t = ) .
Neka je srednje vreme izmeu dva sudara . Kako je brzina usmerenog kretanja elektrona znatno manja od brzine termikog kretanja srednje vreme izmeu dva sudara je mogue odrediti kao = s / vT , gde je s srednja vrednost preenog puta, a vT srednja brzina termikog kretanja. Oigledno, ovo vreme zavisi od materijala i temperature provodnika.
Srednja brzina je v = (v1 + v 2 ) / 2 i direktno je srazmerna jaini stranog elektrinog polja, gde je koeficijent srazmernosti u pokretljivost elektrona.
r r F = ma r r dv e r = E a= dt m
v 2 = a dt =
0
e E m
r r e r v= E = uE 2m
14
7 - Jaina elektrine struje - 1

Najvanija kvantitativna veliina kojom se opisuje elektrina stuja je jaina struje. Iz hidrodinamike je poznato da je jaina toka nestiljivog fluida, u sluaju stacionarnog toka, jednaka odnosu koliine proteklog fluida i vremena potrebnog za toj protok. Po analogiji jaina elektrine struje je odnos protekle koliine naelektrisanja i vremena koje je potrebno za taj protok. U optem sluaju struja je promenljiva u vremenu pa se za definiciju koristi diferencijalni kolinik. Za stacionarna polja to nije neophodno. U elektrolitima struju ine i pozitivni i negativni joni koji se kreu u suprotnim smerovima. Zbog razliitog znaka jona jaine jonskih struja se sabiraju. Jaina struje je skalarna veliina. Meutim kretanje naelektrisanja ima svoj smer ime se definie i smer struje. Jedinica za jainu struje je dobila naziv amper sa oznakom A , u ast francuskog fiziara Ampera (Andre - Mari Amper, 1775 - 1836).
i (t ) = I= dq dt q t
[I ] =
C =A s
Instrumenti za merenje jaine struje dobili su naziv ampermetri, a instrumenti koji mere veoma male vrednosti jaina struje su dobili naziv galvanometri prema italijanskom fiziologu Galvaniju (Luigi Galvani, 1737-1798), iji su eksperimenti sa proputanjem slabih sruja kroz ablje batake vrlo dobro poznati.
U oba sluaja za merenje se koriste efekti elektrine struje, a instrumenti moraju biti tako konstruisani da u to manjoj meri poremete struje koje su postojale pre njihovog prikljuivanja. Merenje jaine elektrine struje i potencijala je uvek posredno. Merenje se zasniva na nekom makroskopskom efektu kao to je mehaniki ili hemijski.
15
8 - Smer elektrine struje

Znatno pre otkria elektrona dogovorom je usvojeno da je smer struje isti kao i smer elektrinog polja ili kretanja pozitivnih jona. Ovakav dogovor je usvojen, jer se prema teoriji elektrinog fluida smatralo da fluid uvek ide sa mesta na viem potencijalu ka mestu koje je na niem potencijalu. Smer struje je suprotan smeru kretanja elektrona u metalnim provodnicima. U sloenim elektrinim kolima smer struje najee nije mogue unapred odrediti. Zbog toga se u nekim ili svim granama elektrinog kola smer struje pretpostavlja i naziva se referentni smer. Nakon prorauna se pokazuje da je jaina struje u nekim granama elektrinog kola negativna, to znai da je smer struje suprotan od referentnog tj. pretpostavljenog.
9 - Jaina elektrine struje - 2

Jaina struje od 1A se dobija kad kroz popreni presek provodnika u svakoj sekundi protekne 1C 6.24196 1018 elektrona.
Kako je prebrojavanje elektrona (ili jona) praktino nemogue, za definisanje i merenje jaine struje se koriste propratni efekti, pa je amper bio definisan kao jaina stalne jednosmerne struje koja u vodenom rastvoru srebronitrata ( AgNO3 ) u svakoj sekundi na katodi izdvoji masu srebra od 1.118 10 3 g . Danas se za definiciju ampera koristi magnetni (mehaniki) efekat elektrine struje. U internacionalnom sistemu jedinica, SI, amper je etvrta osnovna jedinica (kilogram, metar, sekund i amper) koja je definisana kao osnovna, a u sutini je izvedena od drugih osnovnih jedinica. Jaina struje je definisana pomou izvedene jedinice za silu ( N = kg m/s 2 ) i postaje osnovna jedinica u SI. Amper je ona jaina stacionarne elektrine struje, koja odravana u dva paralelna provodnika beskonanih duina i zanemarljivo malih povrina poprenih preseka, a koji se nalaze na rastojanju od 1 m u vakuumu, ini da ovi provodnici dejstvuju jedan na drugog silom od 2 10 7 njutna po jednom metru duine provodnika.
16
10 - Gustina elektrine struje

Jaina struje je direktno srazmerna broju nosilaca naelektrisanja. Neka je zapreminska gustina elektrona u provodniku N ' (koncentracija). Pod uticajem stranog elektrinog polja kroz popreni presek provodnika, ija je povrina S , stalnom srednjom brzinom v u vremenu dt proe koliina naelektrisanja dq , odakle se dobija izraz za jainu struje.
dq = N ' e S v dt I =
dq = N 'e v S . dt
Neka kroz bakarni provodnik poprenog preseka S = 1 mm 2 protie struja od I = 1 A . Eksperimentalno je utvreno da je koncentracija slobodnih elektrona u bakru N ' = 8.5 1019 mm 3 . Tako se dobija da je srednja makroskopska brzina elektrona v = 7.35 10 5 m/s , to je znatno manje od srednje brzine termikog kretanja, pa je zanemarivanje uinjeno pri odreivanju srednjeg puta izmeu dva sudara sasvim opravdano. Ako se jaina struje podeli povrinom poprenog preseka dobija se nova veliina - gustina struje. Jedinica za gustinu struje sledi iz definicije. Prilikom definisanja jaine struje povrina poprenog preseka provodnika je smatrana skalarnom veliinom. Meutim, i povrina i brzina su vektorske veliine. Algebarski znak jaine struje je zapravo znak skalarnog proizvoda vektora gustine struje i vektora povrine. Jednom usvojeni referentni smer struje odreuje smer normale poprenog preseka i obrnuto, usvojeni smer normale na povrinu poprenog preseka provodnika odreuje referentni smer struje koji nije obavezno isti sa smerom koji je dogovorom odreen.
J=
I = N 'e v S
A m2
[J ] =
rr I = N 'e v S r I r J = r = N 'e v S
r r J = v rr I=JS
U optem sluaju provodnik nije konstantnog poprenog preseka i gustina struje du provodnika nije konstantna i pored toga to je jaina struje u svakom poprenom preseku ista. Zbog toga se gustina struje definie pomou diferencijalnog kolinika. Iz te definicije se uobiajeno izraunava jaina struje.
r dI J= r dS
I=
v r J dS
17
11 - Jednaina kontinuiteta
Neka se u zapremini V koja je ograniena zatvorenom povrinom S nalazi neka koliina proizvoljno rasporeenih naelektrisanja q . q = dV
V
Ova koliina naelektrisanja moe da se izmeni samo ako kroz graninu povrinu naelektrisanja pristiu u zapreminu ili je naputaju, obrazujui pritom kondukcione ili konvekcione struje. Poto izlazni fluks vektora gustine struje kroz povrinu S predstavlja ukupnu struju, to je prema definiciji jaine struje on jednak negativnom prirataju koliine naelektrisanja u vremenu.
Ako naelektrisanja naputaju zapreminu fluks (skalarni proizvod) je pozitivan, a koliina naelektrisanja se smanjuje.
r r dq J dS = dt
r r d J dS = dV dt V S
Obrnuto, ako naelektrisanja pristiu u zapreminu fluks je negativan, a prirataj naelektrisanja je pozitivan. Kad operacije diferenciranja po vremenu i integraljenja po zapremini, kao nezavisne, zamene mesta dobija se jednaina kontinuiteta naelektrisanja. Kad se primeni teorema Gauss-Ostrogradskyog sledi diferencijalni oblik jednaine kontinuiteta naelektrisanja.
J dS = t dV
S V
r r
r div J = t
Poslednje dve jednaine su samo matematiki zapis zakona o konzervaciji naelektrisanja. Zbir svih naelektrisanja u kosmosu je nepromenljiv. U stacionarnom strujnom polju raspored naelektrisanja mora da bude stacionaran. To znai da na mesto naelektrisanja koja naputaju zapreminu dolazi ista koliina novih naelektrisanja, i obrnuto naelektrisanja koja pristiu u zapreminu potiskuju iz nje istu koliinu naelektrisanja. Drugim reima, zapreminska gustina naelektrisanja je u vremenu nepromenljiva i izvodi po vremenu su jednaki nuli. Dakle, stacionarno strujno polje je bezizvorno. Strujnice polja su zatvorene krive. Naelektrisanja se kreu poput nestiljive tenosti.
r r J dS = 0
r div J = 0
18
12 - Jednaina kontinuiteta i merenje jaine struje

Primena jednaine kontinuiteta naelektrisanja u integralnom obliku na jedan provodnik (strujnu tubu) u kome je uspostavljeno stacionarno polje dovodi do sledeeg razmatranja. Formira se zatvorena povrina koja se sastoji od povrina poprenih preseka, S1 i S 2 , koje su u optem sluaju r razliite, i povrine omotaa S om . Ukupni fluks vektora gustine struje J kroz ovu povrinu je jednak zbiru flukseva kroz sve navedene delove povrine.
r r r r J d S = J dS +
S S1
S om
r r r r r r r r J d S + J d S = J d S + J dS = 0
S2 S1 S2
Fluks kroz povrinu omotaa je jednak nuli. Matematiki gledano, vektor normale povrine omotaa i vektor gustine struje grade prav ugao, pa je skalarni proizvod ova dva vektora jednak nuli. Meutim, fiziki smisao je da naelektrisanja ne naputaju provodnik i gustina struje van provodnika je jednaka nuli. Na povrinama poprenih preseka vektori normala povrina i gustine struje su istog pravca. U odnosu na bilo koji usvojeni smer struje skalarni proizvodi su suprotnih znakova, pa se ta dva sabirka anuliraju. Odavde sledi da je ukupni fluks vektora jaine struje kroz ovakvu zatvorenu povrinu jednak nuli. r r r r Posledino, to znai da su jaine struja u dva posmatrana preseka jednake bez obzira I1 = J dS = J dS = I 2 S1 S2 na povrine poprenih preseka.
U svakom poprenom preseku provodnika jaina struje je ista. Ovo razmatranje upuuje na nain merenja jaine elektrine struje. Granu elektrinog kola treba prekinuti, a na mestima prekida ubaciti ampermetar.
Merenje jaine struje prekidanjem strujnog kola je samo od teorijskog znaaja. U praksi se merenje jaine struje vri posredno, bez prekidanja elektrinog kola, tako to se provodnik obuhvati instrumentom koji se naziva "strujna kleta".
19
13 - Prvi Kirchoffov zakon

Kada su struje kanalisane provodnicima posmatraju se vorovi u kojima se spajaju tri ili vie provodnika. Formira se zamiljena zatvorena povrina koja obuhvata posmatrani vor. Poto je vektor gustine struje van provodnika jednak nuli, ukupni izlazni fluks je jednak zbiru parcijalnih flukseva kroz povrine poprenih preseka svih provodnika.
J dS = J dS + J dS + J dS
S S1 S2 S3
r r
r r
r r
r r
Pozitivne normale na povrinama poprenih preseka su kolinearne sa spoljanjom normalom zatvorene povrine i sa referentnim smerovima struja koje sve utiu u vor. Tako se dobija I1 + I 2 + I 3 = 0 , to je poznato kao prvi Kirchoffov zakon. Odavde je jasno da bar jedna od struja koja utie u vor ima stvarni smer suprotan od referentnog. Na primer, I 3 = I1 + I 2 .
Gustav Kirchoff, 1824-1887
U optem sluaju u jednom voru se sustie n provodnika. Algebarski zbir jaina svih struja u voru elektrine mree je jednak nuli.
Ik = 0
k =1
14 Primer sloenog elektrinog kola

I 0 = I1 + I 3 I1 = I 2 + I 4 I 2 = I5 I 0 = I5 + I 4 + I3
20
15 - Ohmov zakon
r r Iz prethodno izvedenih izraza za gustinu struje i J = v srednju brzinu usmerenog kretanja elektrona, sledi r r e r da je gustina struje direktno proporcionalna jaini v= E = uE elektrinog polja. Koeficijent srazmernosti je 2m specifina provodnost koja osim od materijala N e2 s = u = (koncentracije slobodnih elektrona) zavisi jo samo 2m vT od temperature (brzine termikog kretanja). Tako se za gustinu struje dobija konaan izraz, koji r r je zapravo Ohmov zakon u lokalnom ili diferenJ = E cijalnom obliku. U stacionarnom strujnom polju, u kome je struja kanalisana tankim i homogenim provodnikom stalnog poprenog preseka, treba uoiti deo provodnika ogranienog sa dva poprena preseka na rastojanju l izmeu kojih postoji napon U . Tada je jaina struje u provodniku
S I = J S = E S = U = GU , l
gde je koeficijent srazmernosti G elektrina provodnost. Reciprona vrednost provodnosti je otpornost, R = 1 / G . Tako se dobija Ohmov zakon u integralnom obliku i jedinice za otpornost om i provodnost simens. R= U I , G= I U
[R ] =
[U ] V = =, [I ] A [G ] = [I ] A = = S. [U ] V
Ernst Werner von Siemens, 1816-1892
Georg Simon Ohm, 1787-1854
Ranija jedinica za provodnost je bila Mho (unazad itano Ohm) i imala je oznaku .
Reciprona vrednost specifine provodnosti je specifina otpornost sa oznakom, , ali ovaj simbol ne treba meati sa zapreminskom gustinom naelektrisanja. Iz definicije slede i jedinice za specifinu provodnost i specifinu otpornost.
[] = S/m
1 [] = = m
R=
l S
21
16 - Izraunavanje otpornosti
Integralni oblik Ohmovog zakona je rezultat eksperimentalnih istraivanja, dok je diferencijalni oblik istog zakona izveden na osnovu teorijskih istraivanja. Oba oblika su skladna kad se otpornost izraunava za tanak i homogen provodnik konstantnog poprenog preseka. Meutim, u optem sluaju specifina otpornost i popreni presek posmatranog dela zapremine, kroz koji protiu stacionarne struje, mogu da budu promenljive veliine. U svakoj taki stacionarnog strujnog polja vai Ohmov zakon, r r E = J . Izmeu bilo koja dva poprena preseka, na rastojanju dl postoji stalna potencijalna razlika
r r r dl dU = E dl = (l ) r I = I dR . S (l )
U strujnoj tubi vektori normale poprenog preseka i vektora tangente strujnice su kolinearni, odakle sledi opta formula za izraunavanje otpornosti. U specijalnom sluaju, kad su specifina otpornost i popreni presek stalne veliine, sledi ve izvedena formula.
Materijal Bakar Aluminijum Konstantan ista voda Zemlja
dR = (l )
dl S (l ) dl S (l )
R = (l )
1
R=
l S
na 20 o C
[ S/m ]
1/ o C
59.6 106 37.8 106 2 106 2 105 104 102
3.9 103 3.6 103 0.05 103 5.1 103 5.1 103
Zavisnost specifine otpornosti od temperature iskazuje se pomou temperaturnog koeficijenta , (videti lekciju 20).
Primer
Potrebno je odrediti poluprenik provodnika nainjenog od aluminijuma tako da ima istu otpornost kao i provodnik od bakra koji ima istu duinu.
R Al Al l / S Al = =1 RCu Cu l / S Cu
d Al = d Cu
Al Cu
22
Primer - Linijski razdelnik napona - potenciometar

Otpornik je nainjen od otporne trake duine L , stalne irine b i debljine c koja linearno raste od vrednosti c = c0 do vrednosti c = nc0 . Potrebno je odrediti zavisnost otpornosti od poloaja klizaa x , 0 x L . Promena debljine otporne trake se dobija kao jednaina prave kroz dve take, pa je povrina poprenog preseka, bc bc S ( x) = bc( x) = 0 (L + (n 1) x ) = 0 f ( x), n = 1,2,.. L L Otpornost izmeu klizaa i poetka trake je
R0 x ( x) =
L
bc0
R x dx = 0 ln1 + ( n 1) f ( x) n 1 L
Otpornost izmeu klizaa i kraja trake je

dx R n = 0 ln . bc0 x f ( x) n 1 1 + ( n 1) x L Ukupna otpornost je ln n Ru = R0 x + RxL = R0 . n 1 RxL ( x) =
U specijanom sluaju, n = 1 , nema promene u povrini poprenog preseka pa je i otpornost linearna funkcija poloaja klizaa. Do ovih rezultata se dolazi neposredno iz poetnih izraza za povrinu poprenog preseka i bez potrebe za integraljenjem ili posredno iz konanih izraza za otpornosti kad je potrebno potraiti granine vrednosti tih izraza. U optem sluaju povrina poprenog preseka se menja po linearnom zakonu, a otpornost izmeu poetne i klizne take se menja po logaritamskom zakonu. Takav rezultat zapravo savreno odgovara ljudskim ulima i zato ima veliku primenu u audio i video ureajima.
R0 x ( x) =
x
bc0
= R0
x L
x RxL ( x) = R0 1 L Ru = R0 lim
n 1
ln n = R0 n 1
23
Primer - Obrtni razdelnik napona - potenciometar

Kad se otporna traka, irine b , iz prethodnog primera, savije u kruni luk srednjeg poluprenika a dobija se obrtni potenciometar. U ovom sluaju kliza se okree oko ose od poetne vrednosti = 0 do krajnje vrednosti = 2 0 , a debljina trake, c , se dobija kao jednaina prave kroz dve take,
c() c0 = nc0 c0 ( 0 ) . 2 20
Povrina poprenog preseka je funkcija ugaone koordinate S () = b c() ,

2 (n + 1)0 + (n 1) S0 S () = b c0 = f () . 2 2 0 2 2 0
Dalje, otpornosti izmeu poetka otpornika i klizaa, odnosno klizaa i kraja otpornika su
R1 () =
dl d d a R f () = ( 2 2 0 ) = R0 = 0 ln S (l ) S0 f () f () n 1 f (0 )
i
20
R2 () = R0
d R f ( 2 0 ) . = 0 ln f () n 1 f ()
Pri niskim nivoima nadraaja (na primer, jaina zvuka ili osvetljenost) male promene otpornosti treba da proizvedu takve promene jaine struje (napona) koje proizvode osetne promene nadraaja. Obrnuto, to je vii nivo nadraaja ula su sve manje osetljiva na promene, a velike promene otpornosti treba da daju male promene u jaini struje ili napona. Ukupna otpornost potenciometra je
R1 + R2 = R0 f ( 2 0 ) . ln n 1 f ( 0 )
24
17 - Ekvivalentne otpornosti
Redna ili serijska veza. Kroz N razliitih otpornika koji su vezani na red protie struja iste jaine. Prema Ohmovom zakonu to je isto kao i da je u elektrinom kolu vezan samo jedan otpornik ija je otpornost jednaka zbiru svih redno vezanih otpornika.
Re =
Rk
k =1
Izmeu prikljuaka svakog od otpornika napon je raliit, a rauna se po Ohmovom zakonu. Redna veza otpornika je razdelnik napona. Paralelna veza. Kroz N razliitih otpornika koji su vezani paralelno protiu razliite jaine struja, ali je na krajevima svih otpornika napon isti. Paralelna veza otpornika je razdelnik struja. Prema prvom Kirchoffovom zakonu, ukupna jaina struje je jednaka zbiru jaina svih struja koje protiu kroz paralelno spojene otpornike.
I=
Ik = U
k =1
Rk = Re
k =1 N 1 1 = Re k =1 Rk
Tako se dolazi do izraza za ekvivalentnu otpornost N paralelno vezanih otpornika. Jaina struje kroz svaki od otpornika rauna se po Ohmovom zakonu. Ekvivalentna otpornost paralelno vezanih otpornika je uvek manja od najvee prikljuene otpornosti.
Ekvivalentna otpornost dva jednaka paralelno vezana otpornika je jednaka polovini otpornosti jednog od njih. Veze u zvezdu i trougao. esto je neophodno deo elektrine mree pretvoriti iz oblika zvezde u trougao i obrnuto. Neka su temene take zvezde i trougla oznaene redom sa A , B i C , i neka u te vorove utiu struje I A , I B i I c , respektivno. Da bi zvezda i trougao u otpornom smislu bili jednaki neophodno je da naponi izmeu vorova budu jednaki. Neka su u zvezdu vezani otpornici R A , RB i RC .
25
Na primer, prema referentnim smerovima i Ohmovom zakonu napon izmeu taaka A i B je U AB = R A I A R B I B , i mora biti jednak naponu izmeu istih taaka u trouglu. Neka u trougaonoj vezi kroz otpornike R AB , RBC i RCA protiu struje jaina I AB , I BC i I CA , respektivno. Poto u konturi koja spaja vorove nema izvora napona, zbir svih napona mora biti jednak nuli, ili
R AB I AB + RBC I BC + RCA I CA = 0 .
Prema usvojenim referentnim smerovima i prvom Kirchoffovom zakonu je
I BC = I B + I AB , I CA = I A + I AB
Zamenom ovih vrednosti u prethodnu jednainu odreuje se jaina struje kroz otpornik R AB , a samim tim i napon izmeu taaka A i B ,
U AB = R AB RCA R AB RBC IA IB R AB + RBC + RCA R AB + RBC + RCA
Izjednaavanjem izraza za napone u zvezdi i trouglu slede veze za dve ekvivalentne otpornosti. Trea ekvivalentna otpornost se dobija ako se isti postupak primeni na neka druga dva vora. Inverzne formule za transformaciju otpornike zvezde u trougao se elementarnim postupkom dobijaju iz prethodno izvedenih. Zvezda iz trougla
RA =
RB =
Trougao iz zvezde
R AB = R A + RB +
RBC = RB + RC +
R AB RCA R AB + RBC + RCA

R AB RBC R AB + R BC + RCA
R A RB RC
RB RC RA
RC =
RCA RBC R AB + R BC + RCA
RCA = RC + R A +
RC R A RB
U posebnom sluaju kad su sve U posebnom sluaju kad su sve otpornosti u trouglu jednake otpornosti u zvezdi jednake
R AB = RBC = RCA = R R A = RB = RC = R
R A = RB = RC = R / 3
RAB = RBC = RCA = 3R
Meovite veze otpornika se reavaju uzastopnim primenama izvedenih formula sve dok se meovita veza ne svede na jednu ekvivalentnu otpornost.
26
Primer - Beskonana otpornika kaskada

Ekvivalentna otpornost otpornike kaskade, u kojoj su sve otpornosti iste, i koja se sastoji od dve jednake elije se dobija tako to se sa primenom formula krene od kraja kaskade. Tako se dobija da je ekvivalentna otpornost 5 R2 e = R . 3 Na isti nain, za kaskadu od tri, etiri i pet elija se dobija
R3e = 13 R = 1.61538 , 8 R4e = 34 R = 1.61904 21 89 R = 1.61818 . 55
R5e =
Poveavanjem broja elija proruun ekvivalentne otpornosti postaje sve obimniji. Zato, u nekim sluajevima prorauna elektrinih kola, treba primeniti i neka druga znanja. Na ovom primeru treba uoiti da su ekvivalentne otpornosti kolinici dva susedna lana Fibonaccijevog niza (Leonardo Pisano, 1175-1240 ?, poznat kao sin Bonaijev - filius Bonacci - Fibonacci), u kome se svaki naredni lan dobija kao zbir prethodna dva, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, ... Tako je mogue odrediti ekvivalentnu otpornost za bilo koji broj elija (ak i beskonaan) u otpornikoj kaskadi. Oigledno je da, za veliki (beskonani) broj elija koje su vezane u otporniku kaskadu, jedna elija vie ili manje nee bitno promeniti ekvivalentnu otpornost. To znai da je ekvivalentu otpornost cele kaskade mogue zameniti paralelnom vezom jedne elije i ekvivalentnom otpornou ostatka kasade koja ja ista kao i za celu kaskadu. Pozitivno reenje dobijene kvadratne jednaine dovodi do konanog rezultata za ekvivalentnu otpornost beskonane otpornike kaskade.
Re = R R + 2 Re R + Re
Re =
1+ 5 R 2
Koeficijent u izrazu za ekvivalentnu otpornost beskonane otpornike kaskade, Re = R , je Fi, poznati zlatni broj = 1.61803398 .
27
Primer Zlatni broj

Potrebno je odrediti vrednost otpornosti Rx tako da ekvivalentna otpornost bude jednaka ba otpornosti Rx .
Re = R +
R Rx R(R + Rx ) + R Rx = R + Rx R + Rx
Iz uslova da je Re = Rx sledi kvadratna jednaina ije je pozitivno reenje
Rx =
R+R 5 1+ 5 ili Rx = R , gde je = . 2 2
Na isti nain se reava problem odreivanja nepoznate kapacitivnosti C x koja treba da bude jednaka ekvivalentnoj kapacitivnosti, Ce = C x .
C x = ( 1) C Primer Jednake ekvivalentne otpornosti

Za dva prikazana elektrina kola treba odrediti vezu izmeu otpornosti tako da im ekvivalentne otpornosti budu jednake.
2 R1 5 3 R1 = R2 5 2 Re 2 = R2 3 Re1 =
Primer Poveanje mernog opsega ampermetra

Najvea jaina struje koju moe da izmeri ampermetar unutranje otpornosti Ra je I a . Kolika je otpornost Rd koja se paralelno vezuje ampermetru da bi merni opseg bio n puta vei?
Ia + Id = n Ia ,
I d = (n 1) I a ,
I d Rd = I a Ra ,
Rd = Ra /(n 1) .
28
18 - Merenje otpornosti
Otpornost se meri posredno merenjem napona na krajevima otpornika i struje koja protie kroz otpornik. Time se unosi sistemska greka zbog postojanja unutranjih otpornosti ampermetra i voltmetra. Najee su oba instrumenta spojena u jedan koji se zove se ommetar. Pomou promenljivog otpornika R p podeava se maksimalni otklon ampermetra (kratak spoj izmeu prikljuaka, Rx = 0 ) a zatim se skala ampermetra linearno badari.
Za merenja otpornosti koriste se i elektrini mostovi od kojih je najjednostavniji Wheatstone (Charles Wheatstone, 18021875) most. Meutim, ovaj most nije pronaao Wheatstone ve Samuel Hunter (Samuel Hunter Christie, 1784-1865). Naalost to nije usamljen sluaj u nauci. U optem sluaju kroz sve grane elektrinog kola, koje je nazvano most, protiu struje. Meutim, samo u jednom sluaju kroz granu koja sadri ampermetar, tj preko mosta, ne protie struja. Tada je most u ravnotei, to znai da su vorovi B i D na istom potencijalu. vor C je zajedniki za otpornike R1 i Rx , to U BD = 0 znai da su na njima naponi jednaki. vor A je U BC = U DC zajedniki za otpornike R2 i R3 , to znai da su naponi na tim otpornicima jednaki. Izmeu vorova U AB = U AD B i D ne protie struja, to znai da ista jaina I1Rx = I 2 R1 struje, I1 , protie kroz otpornike R x i R3 , a ista I1R3 = I 2 R2 jaina struje, I 2 , kroz otpornike R1 i R2 . Kad se primeni Ohmov zakon na dve paralelne grane ovog elektrinog kola, i kad se dobijene jednaine podele, sledi konaan izraz za nepoznatu otpornost.
R x = R1 R3 R2
U praktinoj primeni otpornici R1 i R2 su nainjeni kao jedan kontinualni otpornik, sa klizeim kontaktom za vezu sa ampermetrom. Tada je odnos otpornosti jednak odnosu duina ili broja navojaka neke otporne ice pored koje se nalazi skala badarena u omima.
29
19 - Jouleov zakon
U provodnicima nosioci naelektrisanja su elektroni, q = N e d V pa je ukupno naelektrisanje q u elementu zapremine r r rr dV odreeno koncentracijom elektrona. Sile dA = F dl = q E v dt elektrinog polja, pomerajui naelektrisanja vre rad. U provodnicima, zbog stalnih sudara elektrona sa jonima kristalne reetke, celokupan rad se pretvara u toplotu. Zagrevanje provodnika usled proticanja elektrine struje je poznat Jouleov gubitak ili Jouleov efekat. Joul je bio engleski fiziar koji je prouavao oslobaanje toplote u provodnicima kroz koje protie elektrina struja. Ta prouavanja su uobliena kroz poznati Jouleov zakon ili efekat. Snaga Jouleovih gubitaka po elementu zapremine je
dP =
rr rr dA = N e v E dV = J E dV . dt
James Joule, 1818-1890 dP r r = JE dV
Tako se dobija Jouleov zakon u lokalnom ili diferencijalnom obliku.
Protok nosilaca naelektrisanja kroz provodnik uslovljen je postojanjem elektrinog polja, tj. postojanjem potencijalne razlike izmeu dva poprena preseka provodnika. U homogenom provodniku konanih dimenzija ukupna snaga Dulovih gubitaka je rr r r r r P = JE dV = J dS Ed l = IU .
V
Tako se dolazi do Jouleovog zakona u integralnom obliku, onako kako ga je predstavio sam Joule. U sluaju stacionarnih struja koje su kanalisane kroz provodnike i diferencijalni oblik Jouleovog zakona dobija jednostavnije oblike. Jedinica za snagu je dul po sekundi ili vat, sa oznakom W , u ast kotskog fiziara i inenjera, koji je poznat po parnoj maini (James Watt, 17361819). Iz Jouleovog zakona sledi i ekvivalentna jedinica za snagu, tj. amper-volt.
P = IU
dP = J 2 = E2 dV
[P ] = W =
J = Ws W = AV
J s
U elektroprivredi se za elektrini rad upotrebljava jedinica kWh .
30
Kad se uz Jouleov zakon doda i Ohmov zakon slede formule koje se najee upotrebljavaju za proraun snage, napona i jaine struje u provodnicima. Snaga P = I 2R
P = IU P =U2 /R
Jaina struje I = P/R

I = P /U I =U /R
Otpornost
R = P/I2
R =U2 /P
Napon
U = P/I U = PR
U = IR
R =U /I
20 - Temperaturna zavisnost otpornosti

Zagrevanje provodnika ima najvei uticaj na promenu specifine otpornosti provodnika. Porastom temperature poveava se brzina termikog kretanja i uestalost sudara elektrona sa jonskom reetkom. Samo neke legure kao to su manganin ( Mg 12%, Ni 4%, Cu 84% ) ili konstantan ( Ni 40%, Cu 60% ) imaju skoro konstantnu specifinu otpornost, i to samo u temperaturnom opsegu od 0 0C do 100 0C . Promena specifine otpornosti (T ) sa porastom temerature moe se predstaviti redom
(T ) = (T1 ) 1 + (T T1 ) + (T T1 ) 2 + (T T1 )3 + ...
Temperatura T1 je ona temperatura na kojoj je poznata specifina otpornost. Za uzan temperaturni opseg se obino koristi sobna temperatura ( 20 o C ili ee 23 o C ). Temperaturni koeficijenti , , ... se za svaki provodnik utvruju eksperimentalno, a vrednost im vrlo brzo opada. U praktinoj primeni se koristi samo prvi lan reda, pa je zavisnost linearna.
(T ) = (T1 ) (1 + (T T1 ) )
Interesantno je da neki materijali, kao to je na primer legura konstantan, imaju negativan prvi temperaturni koeficijent, to znai da im sa porastom temperature specifina otpornost opada. Ova legura se inae koristi za proizvodnju grejnih tela. U blizini apsolutne nule zavisnost nije linearna i u proraun se ukljuuju i vii lanovi reda. Kod nekih metala, kao to su vanadijum, kalaj i olovo, specifina otpornost u blizini apsolutne nule naglo pada na zanemarljivu vrednost. Ova pojava se naziva superprovodnost. U elektrinom kolu, nainjenom od olova, u blizini apsolutne nule, jednom uspostavljena struja moe da se odri satima bez izvora napajanja.
31
21 - Snaga potroaa i izvora napajanja

Kao to instrumenti za merenje jaine struje ili napona imaju svoju unutranju otpornost, tako i izvori jednosmernog napona imaju svoju unutranju otpornost, koja kao i kod instrumenata treba da bude poznata. Instrumenti, zbog unutranje otpornosti, vezivanjem u elektrino kolo u merenje unose sistemsku greku. Nasuprot tome, napon izvora napajanja je poznat na krajevima izvora, pri emu je ve ukljuena unutranja otpornost, Ru . Znai da je napon koji daje izvor isti kao i napon na potroau. Potroa je, za sada, termogena otpornost, R , gde se celokupan rad pretvara u Jouleove gubitke. Meutim, u ovom sluaju, gubici ili nekorisna snaga se razvijaju na unutranjoj otpornosti izvora napajanja, a korisna snaga se razvija na potroau ili prijemniku. U elektrinom kolu koje se sastoji od izvora napajanja napona U i unutranje otpornosti Ru , i potroaa otpornosti R , protie stacionarna struja jaine I , koja se odreuje pomou Omovog zakona. Ukupna snaga, P , koju daje izvor napajanja odreuje se pomou Dulovog zakona. Snaga na potroau je odreena otpornou i jainom struje kroz potroa. Iz tako izvedenog izraza za snagu koja se razvija na potroau slede dva razmatranja. stepen korisnog dejstva . to vei stepen korisnog dejstva je od bitnog znaaja za elektroenergetske sisteme pa se tei da otpornost potroaa bude to manja.
U elektronici, gde se radi sa malim snagama, Odnos korisne snage i ukupne snage definie
I=
U R + Ru
P=
U2 R + Ru
U2 ( R + Ru ) 2
PR = R
PR R = P R + Ru
dPR =0 dR
postavlja se uslov da se to vea snaga preda potroau. Snaga na potroau je jednaka nuli za R = 0 i R . Prema Rolle (Michel Rolle, 16521719) teoremi izmeu dve nule neprekidne funkcije postoji ekstremna vrednost, koja se odreuje izjednaavanjem prvog izvoda sa nulom. Tako se dobija da unutranja otpornost izvora napona i otpornost potroaa treba da budu jednake, R = Ru . Ovaj uslov se naziva uslov prilagoavanja po snazi.
R = Ru PR MAX =
u
U2 4R
R = R = 0 .5
32
22 - Elektromotorna sila
Kao to je ve reeno za odravanje stacionarne struje u jednoj ili vie grana elektrinog kola moraju postojati izvori jednosmernog napona, ijim radom se odrava stacionarno stanje. Rad izvora vre sile koje mogu biti elektrinog porekla, ali i neelektrinog porekla (hemijskog, biolokog, foto porekla ili kretanje naelektrisanih tela). U svim sluajevima radi se o stranim ili eksternim silama koje imaju zajedniku osobinu da deluju na slobodne nosioce naelektrisanja, kao to bi to inilo neko strano tj. eksterno elektrino polje. Tako se dolazi do uoptenja Ohmvog zakona u lokalnom ili diferencijalnom obliku.
r r r E + Ee = J
Za dve take p i q na linijskom provodniku koje je deo elektrinog kola i u kome postoji izvor napajanja je
r r q r r q r r q dl E dl + Ee dl = J dl =I = I R pq . S
Prvi sabirak je razlika potencijala izmeu posmatranih taaka. Drugi sabirak je elektromotorna sila, E pq , koja deluje izmeu istih taaka. Tako je prethodni izraz mogue zapisati u formi uoptenog oblika Ohmovog zakona u integralnom obliku. U pq + E pq = I R pq
Elektromotorna sila ima prirodu napona i jednaka je potencijalnoj razlici izmeu pozitivnog i negativnog prikljuka izvora napajanja. Meutim, to je usmerena veliina koja je orijentisana kroz izvor napajanja od negativnog ka pozitivnom kraju izvora, to odgovara smeru stranog elektrinog polja. Ova razmatranja, kao to e biti odmah pokazano, dovode do drugog Kirchoffovog zakona. Prvi Kirchoffov zakon Drugi Kirchoffov zakon
Ik = 0
k =1
U
k =1
=0
33
23 - Drugi Kirchoffov zakon

Prethodno razmatranje se moe primeniti i na zatvorenu konturu koja predstavlja najprostije elektrino kolo. Kako je u stacionarnom reimu cirkulacija vektora elektrinog polja jednaka nuli, to je i zbir napona jednak nuli i odatle sledi drugi Kirchoffov zakon. U pq + E pq = I R pq U pq = 0
E =IR
U matematikom zapisu ovog zakona E je zbir svih elektromotornih sila u elektrinom kolu, a R ukupna otpornost elektrinog kola. Formalni zapis ovog zakona se ne razlikuje od Ohmovog zakona. Meutim, postoji sutinska razlika jer u drugom Kirchoffovom zakonu uestvuju sile neelektrinog porekla, ije dejstvo na slobodne nosioce naelektrisanja odrava stacionarni reim u elektrinom kolu. Za bilo kakvo sloeno elektrino kolo u kome deluje vei broj elektromotornih sila treba uoiti neku zatvorenu konturu. Za svaki deo konture izmeu dva vora moe se primeniti drugi Kirchoffov zakon. Kad se sve jednaine saberu sledi
i, j
U ij +
Eij = Iij Rij .

i, j i, j
Ako je smer obilaska po konturi isti kao i smer struje u nekoj grani struja se uzima sa pozitivnim znakom i obrnuto. Isto vai i za elektromotorne sile. Za primer sa slike se dobija
n
U ij = (1 2 ) + (2 3 ) + (3 4 ) + (4 1 ) = 0 .
i, j
Definitivno, drugi Kirchoffov zakon je mogue iskazati kao to sledi. U proizvoljnoj zatvorenoj konturi sloenog elektrinog kola zbir svih elektromotornih sila je jednak zbiru padova napona na otpornicima.
Eij = Iij Rij

i, j i, j
Ohmov zakon, prvi i drugi Kirchoffov zakon (osnovni zakoni) su osnova za reavanje sloenih elektrinih kola. Iz osnovnih zakona razvijen je vei broj metoda za reavanje elektrinih kola, kao to je metod konturnih struja, metod potencijala vorova i td.
34
24 - Kondenzator u kolu jednosmerne struje - 1

Kondenzator u kolu jednosmerne struje je prekid. Naime, struja postoji samo u prelaznom reimu, tj. u kratkom vremenskom intervalu dok se kondenzator puni ili prazni. Zbog toga e biti razmatrane trenutne vrednosti struje, napona i koliine naelektrisanja koje su vremenski zavisne veliine sve do uspostavljanja ravnotenog stanja. Punjenje kondenzatora. Po drugom Kirchoffovom zakonu elektromotorna sila je jednaka zbiru padova napona na otporniku i kondenzatoru. Padove napona treba izraziti preko koliina naelektrisanja: u R = i (t ) R = R d q (t ) , dt uC (t ) = 1 q (t ) . C E = u R ( t ) + u C (t ) d q (t ) 1 E + q(t ) = R dt RC
Tako se dobija nehomogena linearna diferencijalna jednaina prvog reda u kojoj su svi lanovi dimenziono jaine struja.
To znai da proizvod RC mora da predstavlja vreme. Vreme = RC naziva se vremenska konstanta, to postaje jo oiglednije kad se diferencijalna jednaina rei. Do reenja diferencijalne jednaine moe da se doe ako se jednostavnim pregrupisavanjem lanova dovede na oblik koji razdvaja promenljive. dq(t ) 1 = dt EC q(t ) RC
Integracijom leve i desne strane dobija se traeno reenje, a ono e sadrati i aditivnu konstantu integracije. Da bi reenje bilo jednoznano, potreban je i poetni uslov. Zato, neka je u poetnom trenutku, t = 0 , kondenzator bio prazan (neoptereen), tj. q(0) = 0 . Tako se dolazi do konanog reenja. t t q(t )
q (t ) = EC (1 e t / )
uC (t ) uC (t ) = E (1 e t / )
u C ( 0) = 0
i (t )
i (t ) = E t / e R
t=0
t
q ( 0) = 0 q() = Q = EC q(3) 0.95 Q
i ( 0) =
E R
u C ( ) = U C = E uC (3) 0.95 E
i ( ) = I = 0
i (3) 0.05 E R
t = 3
35
25 - Kondenzator u kolu jednosmerne struje - 2

Iz injenice da se kondenzator puni po eksponencijalnom zakonu, to znai da u vrlo kratkom vremenskom intervalu napon na kondenzatoru dostie skoro maksimalnu vrednost, a jaina struje vrlo brzo tei nuli. Ova zakonitost se moe iskoristiti za merenje kapacitivnosti. Neka su elektromotorna sila, E , i otpornost, R , poznate veliine. Merenjem napona na kondenzatoru i vremena koje je potrebno da napon na kondenzatoru dostigne neki deo teorijskog maksimuma, moe se odrediti kapacitivnost. Takoe, nepoznatu vrednost kapacitivnosti je mogue odrediti i merenjem jaine struje i vremena potrebnog da jaina struje opadne na neki deo teorijskog maksimuma. Najee se koristi upravo napunjenost kondenzatora od 95% , jer je tada ln 0.05 3 . C= t u (t ) R ln1 C E t R R ln i (t ) E t 3R
C=
Na primer, ako je R = 1 M i ako izmereno vreme, potrebno da napon na kondenzatoru dostigne 95 % vrednosti elektromotorne sile, E , ili da jaina struje opadne na vrednost 5 % od vrednosti maksimalne struje, iznosi t = 3 s , tada je izraunata kapacitivnost C = 1F . Pranjenje kondenzatora. Prosto elektrino kolo sadri kondenzator napunjen koliinom naelektrisanja Q i otpornik. U kolu nema izvora elektromotorne sile. Zbir napona na kondenzatoru i na otporniku, od trenutka uspostavljanja kontakta (u prelaznom reimu), je jednak nuli. Kad se naponi izraze preko koliina naelektrisanja dobija se homogena diferencijalna jednaina prvog reda. Konstanta integracije odreuje se iz poetnog uslova q(0) = Q , odakle sledi konano reenje.
uC (t ) + u R (t ) = 0
u C (t ) =
1 q (t ) C
u R (t ) = Ri (t ) = R
dq(t ) dt
dq(t ) 1 + q(t ) = 0 dt q (t ) = Q e t /
Koliina naelektrisanja, napon na kondenzatoru i jaina struje pri pranjenju kondenzatora opadaju po eksponencijalnom zakonu.
36
26 - Realni i idealni generatori - 1

Ve je ranije napomenuto da izvori jednosmernog napona nisu savreni i da imaju svoju unutranju otpornost, Ru . Stvarna struja koja protie kroz prosto kolo je kolinik elektromotorne sile, = E , i ukupne otpornosti. Odatle se dobijaju izrazi za napon na potroau i unutranju otpornost izvora. Na osnovu poslednjeg izraza merenjem je mogue odrediti unutranju otpornost.
I= E R + Ru
U = IR = Ru =
ER Ru + R
E IR I
Prvo se izmeri napon na prikljucima izvora elektromotorne sile kada je izvor neoptereen. To je napon praznog hoda. Zatim se izvor optereti, formiranjem prostog strujnog kola, tj. prikljuivanjem potroaa otpornosti R . Merenjem jaine struje dobijaju se podaci za proraun unutranje otpornosti.
Kad je unutranja otpornost izvora elektromotorne sile znatno manja od prikljuene otpornosti, Ru << R , stvarni generator je mogue smatrati skoro idealnim. Tada je U = E i I = U / R . U realnim uslovima (posebno u elektrotehnici) unutranja otpornost generatora moe biti znatno vea od otpornosti potroaa, Ru >> R . Tada je jaina struje u prostom elektrinom kolu skoro nezavisna od otpornosti potroaa i drugih generatora koji se mogu smatrati idealnim. U ovom sluaju je pogodno uvesti pojam idealnog strujnog generatora, ija je osnovna karakteristika jaina struje I s koja je konstantna i nezavisna od otpornosti potroaa. Idealni strujni generator se u elektrinim emama predstavlja kruiem sa strelicom koja oznaava smer struje.
I= E = Is Ru
U = IsR = E
R Ru
U sluaju koji tei idealnom, strujnom generatoru se moe paralelno dodati otpornik koji predstavlja unutranju otpornost. Paralelna veza unutranje otpornosti generatora i otpornosti potraaa je vrlo bliska otpornosti potroaa. U graninom (idealnom) sluaju unutranja otpornost generatora tei beskonanosti, Ru , a ekvivalentna otpornost paralelne veze je jednaka otpornosti potroaa.
37
27 -Realni i idealni generatori - 2

Kad je potrebno iz elektrine mree ukloniti izvore stacionarnog elektrinog polja (obino zbog odreivanja ekvivalentne otpornosti mree) naponski generatori se kratko spajaju, a strujni generatori se uklanjaju. U realnim sluajevima njihove unutranje otpornosti ostaju u mrei. U idealnim i skoro idealnim sluajevima unutranje otpornosti ne utiu na konfiguraciju mree i ekvivalentnu otpornost. Realni naponski generator
Ru << R Idealni naponski generator
Ru >> R Idealni strujni generator
U realnim uslovima naponski generator je mogue zameniti ekvivalentnim strujnim generatorom i obrnuto. Teorema ekvivalencije je opta teorema teorije elektromagnetnih polja koja se u najkraem svodi na injenicu da su svi izvori elektromagnetnog polja koji proizvode isto elektromagnetno polje meusobno ekvivalentni. Svedeno na struje i napone u stacionarnom elektrinom polju to znai da je potroa uvek u istom reimu bez razlike da li je generator koji ga napaja naponski ili strujni.
I= E R + Rn
RE R + Rn
U= Rs I s R R + Rs
U=
I=
Rs I s R + Rs
Kad se izjednae izrazi za jainu struje kroz potroa ili izrazi za napon na krajevima potroaa dolazi se do izraza za traenu ekvivalenciju. Izjednaavanjem brojilaca i imenilaca dolazi se do izraza za konverziju jednog generatora u drugi. Idealne generatore nije mogue konvertovati. R I E = s s R + Rn R + R s
38
28 - Reavanje elektrinih kola

Linearna elektrina kola ili mree u optem sluaju sadre linearne otpornike (za koje vai Ohmov zakon) i izvore elektromotornih sila ije unutranje otpornosti ne zavise od jaine i smera proticanja struje kroz izvor. U najveem broju sluajeva sve otpornosti i vrednosti elektromotornih sila su poznate, a nepoznate su jaine struja u granama kola. Naravno moe biti izuzetaka, ali se prilikom reavanja elektrinih kola, u najveem broju sluajeva, problem se uvek svede na odreivanje jaina struja. Za reavanje elektrinih kola razvijen je veliki broj metoda. Prilikom reavanja od velike koristi je i primena teorema iz teorije elektrinih kola. Neke od teorema i metoda su: Teorema superpozicije Teorema reciprociteta Thveneninova teorema Nortonova teorema Teorema kompenzacije Neposredna primena Ohmovog zakona Neposredna primena Kirchoffovih zakona Metod konturnih struja Metod potencijala vorova Ostali metodi koji se svode na matrine
29 -Teorema superpozicije
Teorema superpozicije je posledica linearnosti jednaina koje se postavljaju na osnovu Kirchoffovih zakona. Ukupna jaina struje u bilo kojoj grani linearne elektrine mree, koju proizvodi proizvoljan broj proizvoljno rasporeenih izvora napona, je jednaka zbiru jaina struja koje bi u toj grani proizvodili ti isti izvori napona kad deluju zasebno.
Princip linearne superpozicije vai i u elektrostatici, ali je to zapravo opti princip koji vai u teoriji elektromagnetnih polja u linearnim sredinama.
39
30 - Thveneninova teorema
Teoremu koja sledi prvo je definisao Helmholtc jo 1853. godine. Pedeset godina kasnije, francuski inenjer telegrafije, Thvenenin (Lon Charles Thvenenin, 1857-1926) je ponovo doao do iste teoreme koja po njemu i nosi naziv (nije prvi put uinjena nepravda). Sloenu elektrinu mreu je mogue podeliti na izolovanu pasivnu granu koja je od interesa i ostatak mree koji predstavlja aktivnu crnu kutiju. Dalje, crnu kutiju je mogue zameniti izvorom elektromotorne sile koji ima svoju unutranju otpornost. To je Thveneninov ekvivalent ili Thveneninov generator. Crna kutija moe da bude predstavljena prostim ekvivalentom samo ako je ekvivalentna otpornost crne kutije izraunata ili izmerena, sa dovoljnom tanou, kada su svi izvori stacionarnog elektrinog polja iskljueni, a da pri tome sve unutranje otpornosti izvora ostaju u proraunu (pri merenju se ini sistemska greka). U sluaju idealnog strujnog generatora unutranja otpornost je beskonana pa se cela grana uklanja iz elektrinog kola. Na taj nain crna kutija postaje pasivna i njena ekvivalentna otpornost gledano sa krajeva izvan kutije je RT . Napon na krajevima van kutije, U T , je napon praznog hoda, tj. napon koji se moe izraunati ili izmeriti (opet sa zadovoljavajuom tanou) kad je pasivna grana uklonjena. Konano, izraz za jainu struje kroz izdvojenu pasivnu granu elektrine mree je isti kao i izraz za jainu struje koju daje realan generator kroz potroa. Thveneninov ekvivalent U odnosu na bilo koja dva kraja svaku sloenu linearnu elektrinu mreu, koja sadri izvore stacionarnog elektrinog polja i otpornosti, je mogue predstaviti prostim ekvivalentom koji sadri samo jedan izvor napona i samo jednu redno vezanu otpornost. U T = U AB RT = Re I=
R
U = 0
UT RT + R
40
31 - Nortonova teorema
Nortonova teorema je proirenje Thveneninove teoreme na strujni generator. I u ovom sluaju je uinjena nepravda. Teoremu su nezavisno jedan od drugog prikazali 1926. godine Mayer (Hans Ferdinand Mayer, 1896-1980) i Norton (Edward Lawry Norton, 1898-1983). Prvi, u okviru istraivanja u Siemensovim laboratorijama je rezultate do kojih je doao publikovao, a drugi u okviru istraivanja u Bellovim laboratorijama je dao samo interni tehniki izvetaj. I pored toga to se ne radi o nekim spektakularnim rezultatima, jer je konverzija svakog realnog naponskog generatora u strujni generator poznata, teorema je dobila naziv po istraivau koji je bio poznat po drugim svojim patentima. Nortonov ekvivalent U odnosu na bilo koja dva kraja svaku sloenu linearnu elektrinu mreu, koja sadri izvore stacionarnog elektrinog polja i otpornosti, je mogue predstaviti prostim ekvivalentom koji sadri samo jedan strujni izvor i samo jednu paralelno vezanu otpornost. Ekvivalentna otpornost posmatrane elektrine mree, R N , je ista kao i kod Thveneninovog ekvivalenta, R N = RT . Ekvivalentna otpornost se dobija raunski ili merenjem kad su svi izvori elektromotornih sila i struje strujnih generatora poniteni. Jaina struje Nortonovog strujnog generatora je zapravo jaina struje izmeu posmatranih krajeva elektrine mree kad su ta dva prikljuka spojena savrenim provodnikom, tj. kad su u kratkom spoju. Thveneninov ekvivalent Napon praznog hoda Nortonov ekvivalent Struja kratkog spoja
U T = U AB R
I N = I AB R 0 = U T / RT
32 -Teorema kompenzacije ili zamene

Ma koji deo sloene elektrine mree koji je sa ostatkom mree povezan sa dva prikljuka mogue je zameniti (kompenzovati) i to:
idealnim naponskim generatorom ija je elektromotorna sila jednaka
naponu izmeu prikljuaka sa istim referentnim smerom,

idealnim strujnim generatorom ija jaina struje je jednaka jaini struje izmeu delova elektrine mree sa istim referentnim smerom.
41
33 -Teorema reciprociteta
Teorema reciprociteta ili teorema uzajamnosti vai za linearne elektrine mree koje sadre samo jedan izvor napona. Ova teorema, kao i teorema superpozicije, je posledica linearnosti osnovnih jednaina elektrinih mrea i vai u optoj teoriji elektromagnetnih polja u linearnim sredinama. Ako neki izvor napona dejstvuje u jednoj grani pasivne elektrine mree i prouzrokuje neku jainu struje u nekoj drugoj grani te iste mree, tada taj isti izvor napona premeten u drugu posmatranu granu elektrine mree u prvoj posmatranoj grani prouzrokuje struju iste jaine. Na taj nain se za deo elektrine mree iz koje se izuzima grana, koja je od interesa, usvaja termin crna kutija koja moe biti aktivna ili pasivna..
34 -Neposredna primena osnovnih zakona

Ako se sloeno elektrino kolo sastoji od K grana i N vorova, tada je potrebno postaviti K nezavisnih linearnih jednaina. Na osnovu prvog Kirchoffovog zakona se moe postaviti N 1 jednaina, koje su linearno nezavisne jer su svi vorovi razliiti. To znai da je preostali broj jednaina, n = K N + 1 , potrebno postaviti na osnovu drugog Kirchoffovog zakona. Meutim, takvih jednaina ima toliko koliko se u sloenom kolu moe postaviti zatvorenih kontura. Da bi sistem od K linearnih jednaina imao jednoznano reenje i te jednaine moraju biti meusobno nezavisne. Zato zatvorene konture treba birati tako da se svaka nova kontura razlikuje od prethodne po jednoj novoj grani elektrinog kola. Da bi izbor nezavisnih kontura bio olakan koristi se metod koji je zasnovan na teoriji grafova. Prvo se naznae grane koje povezuju sve vorove mree a da pri tome ne obrazuju ni jednu zatvorenu konturu. Jasno u svakoj mrei postoji vie moguih reenja. Oznaene grane predstavljaju stablo. Neoznaene grane su spojnice kojih ima tano onoliko koliko je potrebno formirati jednaina na osnovu drugog Kirchoffovog zakona.
42
35 - Metod konturnih struja

Metod konturnih struja je direktna posledica drugog Kirchoffovog zakona, a u odnosu na neposrednu primenu Kirchoffovih zakona ima prednost jer se sistem jednaina vrlo jednostavno i na ematizovani nain formira. Broj jednaina je jednak broju nezavisnih kontura, tj. broju nepoznatih konturnih struja. Ako sloeno elektrino kolo sadri strujne generatore tada su jaine struja u tim granama unapred poznate i moraju biti nezavisne grane odgovarajuih nezavisnih kontura kojima pripadaju. Kako su konturne struje samo zamiljene njihov smer se unapred pretpostavlja kao smer obilaenja po konturi. Prema drugom Kirchoffovom zakonu, za svaku nezavisnu konturu zbir padova napona je jednak zbiru elektromotornih sila koje deluju u toj konturi. Tako se dobija sistem jednaina
R11 R 21 M Rk1 M Rn1
R12 K R1k R22 K R2 k M Rk 2 M Rn 2 O M K Rkk O M K Rnk
K R1n I I K R2 n I II M M M = K Rkn I k O M M K Rnn In
( E ) ( E )
I
( )
( )
M Ek M E n
II
Koeficijenti u sistemu jednaina sa istim indeksima predstavljaju zbir svih otpornosti koje pripadaju konturi koja je oznaena tim indeksom, tj. to su zbirovi svih otpornosti kroz koje protie konturna struja sa tim indeksom pa su nazvani sopstvena otpornost. Koeficijenti sa razliitim indeksima ili meusobne otpornosti su zbir svih otpornosti koje su zajednike za dve indeksirane konture. Ako kroz zajedniku granu dve konture protiu konturne struje suprotnih smerova koeficijenti imaju negativan znak i obrnuto. Slobodni lanovi sistema jednaina su zbir svih elektromotornih sila koje pripadaju konturi za koju se jednaina sastavlja. Nakon reavanja sistema jednaina odreuju se jaine struja u pojedinim granama sloenog elektrinog kola. Jaina struje u nezavisnoj grani je jednaka jaini konturne struje, a jaina struje u grani koja pripada veem broju kontura je jednaka zbiru (ukljuujui znak) svih konturnih struja koje kroz tu granu elektrinog kola protiu.
43
36 - Metod potencijala vorova

Metod potencijala vorova je zasnovan na posrednoj primeni Kirchoffovih zakona. U odnosu na direktnu primenu Kirchoffovih zakona daje manji broj jednaina, tj. broj je jednak broju jednaina koje bi trebalo postaviti po prvom Kirhofovom zakonu. U sloenoj elektrinoj mrei prvo treba obeleiti vorove, a zatim izdvojiti granu i vie paralelno vezanih grana izmeu dva vora. Neka izmeu vorova i i j postoji samo jedna grana sa proizvoljnim brojem otpornosti (provodnosti) i izvora elektromotorne sile tada je, prema definiciji, napon izmeu posmatranih vorova
r r U ij = i j = E dl = I ij Rij Eij ,
i
gde je Rij = R ji ukupna otpornost grane elektrinog kola i Eij = E ji algebarski zbir svih elektromotornih sila u posmatranoj grani. Metod e biti objanjen na primeru topologije elektrinog kola sa slike. Ukoliko kolo ne sadri ni u jednoj grani idealni naponski generator, potrebno je postaviti sistem od N x = N n 1 jednaina, gde je n broj vorova. Jedan od vorova se usvaja za referentni i obeleava se 0 i nalazi se na potencijalu 0 = 0 . Ostali vorovi obeleavaju se brojevima 1, 2, ..., k , ... n 1 (proizvoljno) i njihovi potencijali u odnosu na referentni su 1 , 2 , ...k , ..., n 1 , respektivno. Sistem jednaina po metodi potencijala vorova za elektrino kolo je
G111 G122 ... G1k k ... G1, n 1n 1 = ( J )1

G211 + G222 ... G2 k k ... G2, n 1n 1 = Gk11 Gk 2 2 ... + Gkk k ... Gk , n 1n 1 =
( J )
M M
( J )
Gn 1,11 Gn 1, 2 2 ... Gn 1, k k ... + Gn 1, n 1n 1 =
( J )
n 1
44
Ako iskoristimo injenicu da za napone izmeu bilo kog vora i referentnog vora vai U k 0 = k 0 = k , sistem jednaina postaje
+ G11 G 21 M Gk 1 M Gn 1,1
G12 + G22 M Gk 2 M Gn 1, 2
K K O K O K
G1k G2 k M + Gkk M Gn 1,k
K K M K O K
G1, n 1 U 10 U G2, n 1 20 M M = Gk , n 1 U k 0 M M U + Gn 1, n 1 n 1, 0
( J ) ( J )
( ) ( )
2 M J k M J n 1
1
Provodnosti ( Gij = 1 / Rij ) sa istim indeksima su sopstvene provodnosti, tj. provodnosti koje su prikljuene u vor sa zadatim indeksom. Provodnosti sa razliitim indeksima su zbir svih provodnosti izmeu dva indeksirana vora. Samo se sopstvene provodnosti uzimaju sa pozitivnim predznakom, dok su sve ostale sa negativnim predznakom. J k predstavlja algebarski zbir struja svih strujnih generator vezanih
( )
za k ti vor. Da bi se dobio ovakav sistem jednaina neophodno je i sve naponske generatore transformisati u strujne. Ukoliko struja utie u vor uzima se sa pozitivnim znakom i obrnuto. Jaina struje u grani koja spaja posmatrane vorove je
I ij = GijU ij + Gij Eij I ij = Gij U i 0 U j 0 + Gij Eij ,

gde je upotrebljena provodnost umesto otpornosti, jer se u sluaju vie paralelnih grana izmeu dva vora ukupne provodnosti i elektromotorne sile dobijaju samo sabiranjem po svim granama. Ako neka od grana sadri idealni strujni generator, jaine struje, I S , ovog generatora se dodaje levoj strani prethodne jednaine. Ukoliko izmeu dva vora postoji idealni naponski generator, elektromotorne sile, E , tj. ako neka od grana sadri samo idealni naponski generator bez ikakvih otpornosti, za referentni vor se uzima vor za koji je vezan negativni pol generatora. U tom sluaju napon vora za koji je vezan pozitivni pol generatora dobija vrednost elektromotorne sile generatora, U k 0 = E . Samim tim sistem jednaina se redukuje i ne pie se jednaina za taj vor.
45
Primer Vie naina reavanja elektrinog kola

Neka je dato elektrino kolo u kome je zbog jednostavnosti ukljuen samo jedan izvor elektromotorne sile, E , i kome su sve otpornosti jednake, R . Take u kolu (ne i vorovi) su obeleene po parovima AB , CD i EF . Zadatak je odrediti jainu struje i napon izmeu taaka AB .
Neposredna primena osnovnih zakona

U taki (voru) C ukupna jaina struje I1 se grana na struje I 2 i I 3 kroz dve paralelno vezane grane. Kako je potencijalna razlika izmeu taaka CD i AD ista to sledi da je I 2 = 2 I 3 . Ekvivalentna otpornost gledano iz taaka u kojima je prikljuen izvor napona je Re = R + R || 2 R . Tako se dobija ukupna jaina struje koja protie kroz izvor napajanja i ekvivalentnu otpornost.
I1 = E 3E = , Re 5 R I AB = I 3 =
I1 = I 2 + I 3
I2 = I3 = Re =
2 I1 3 1 I1 3 5 R 3
1E , 5R
U AB =
1 E. 5
Za posmatrano elektrino kolo mogue je postaviti samo dve nezavisne konture. Neka to budu konture FECD i DCAB . Dve nezavisne konture daju sistem od dve linearno nezavisne jednaine se tri nepoznate jaine struja.
I1 R + I 2 R = E
I 2 R + I 3 2R = 0 I1 = I 2 + I 3
Trea neophodna jednaina se dobija iz prvog Kirchoffovog zakona za vor C . Dobijeni sistem jednaina je mogue reiti metodom eliminacije. Meutim, za sloenija elektrina kola znatno je pogodnije sistem zapisati u matrinoj formi. Reavanjem dobijenog sistema jednaina dobijaju se poznati rezultati.
0 I1 E R R 0 R 2R I 2 = 0 0 1 1 1 I3
Thveneninova teorema
Po ovoj teoremi celo elektrino kolo, osim otpornika izmeu taaka AB , se zamenjuje crnom kutijom, a ova se zamenjuje ekvivalentnim Thveneninovim (naponskim) generatorom.
46
Ekvivalentna unutranja otpornost ovog generatora se dobija kad se posmatrano sa strane para taaka AB izrauna (ili izmeri) ekvivalentna otpornost kad su svi naponski izvori kratko spojeni, kad su svi strujni izvori uklonjeni i kad su krajevi AB otvoreni (otpornik uklonjen). Ekvivalentni napon se izraunava (meri) kad su krajevi AB otvoreni (napon praznog hoda). Tako je
RT E =0 =
3 R 2
U T = U AB R = U CD =
1 E. 2
Kada se na dobijeni ekvivalent prikljui prethodno uklonjen otpornik dobija se: UT 1E 1 I AB = = , U AB = I AB R = E . RT + R 5 R 5
Nortonova teorema
Ekvivalentni strujni generator se dobija kada se ekvivalentna otpornost izrauna na isti nain kao i za ekvivalentni naponski generator. Ekvivalentna jaina struje se dobija kad se take AB kratko spoje (struja kratkog spoja).
R N = RT =
3 R, 2
IN =
1E . 3R
Kada se na ekvivalentni strujni generator ponovo prikljui otpornik, struja se deli na struju kroz ekvivalentnu unutranju otpornost i struju kroz prikljueni otpornik, I N = I u + I AB . Kako su obe otpornosti prikljuene na isti napon, U AB , sledi da je
Iu =
2 3 1E I AB , a odavde sledi i ve poznati rezultat I AB = I N = . 3 5 5R
Metod konturnih struja

Posmatrano elektrino kolo ima dve nezavisne konture i mogue ga je opisati sa dve nezavisne konturne struje, tj. sistemom od dve jednaine sa dve nepoznate. Neka su konture iste kao i u primeru neposredne primene
47
Kirchoffovih zakona. Konturna struja I k1 pripada konturi FECD , a konturna struja I k 2 konturi DCAB .
Neka smerovi obilaska po konturama odgovaraju redosledu taaka, pa sledi traeni sistem jednaina. Reavanjem dobijenog sistema jednaina se dobija: 2 RI k1 RI k 2 = E
RI k1 + 3RI k 2 = 0
I k1 =
3E , 5R
Ik2 =
1E , 5R 2E . 5R
I1 = I EC = I k1 , I 3 = I AB = I k 2 , I 2 = I CD = I k1 I k 2 =
Metod potencijala vorova
Posmatrano elektrino kolo ima samo dva vora i tri grane. Take B , D i F su na istom potencijalu ( B = D = F = 0 ) te je bilo koja od njih jedan vor. Drugi vor je taka C . Prema metodu potencijala vorova moe da se postavi samo jedna jednaina 1 2 (G + G + G )C = GE iz koje sledi C = E , ili 2 5
I AB =
C B 2 1 1 E 1 = E = , U AB = I AB R = E . 2R 5 2R 5 R 5
(G + G + G ) C G A = GE
Meutim, zbog ilustrativnosti pretpostavimo da je trei vor taka A . Tada je mogue postaviti sistem od dve jednaine sa dve nepoznate, ijim reavanjem se dobija poznati rezultat.
G C + (G + G ) A = 0 1 U AB = A B = E 5
Zadaci za vebu
48
Primer - Odreivanje napona u otpornikoj kaskadi

Posmatra se prvo razdelnik napona ili jedna elija otpornike kaskade. Neposrednom primenom osnovnih zakona nalazi se da je napon na poslednjem otporniku polovina ulaznog napona. Razmatranje se proiruje na kaskadu koja se sastoji od dve elije i dobija se da je napon na poslednjem otporniku petina ulaznog napona.
I=
U0 1 , U1 = I R = U 0 . 2R 2
23 1 123 U 2 = U1 , U1 = U0 , U2 = U0 . 2 35 235
Kad se u razmatranje uvrsti jo jedna elija i kad se inioci proizvoda u broijocu i imeniocu ne skrauju sledi
1 U3 = U 2 , 2
U2 =
23 U1 , 35
U1 =
5 8 U0 , 8 13
U3 =
1235 8 U0 . 2 3 5 8 13
Lako se uoava da se i u brojiocu i imeniocu poslednjeg izraza nalazi proizvod lanova Fibonaccijevog niza koji se dobija tako to je svaki naredni lan jednak zbiru prethodna dva. Uoptavanjem se dobija rezultat za kaskadu od n = 4 elije.
U4 =
11 11 2 3 11 2 3 5 8 1 1 2 3 5 8 13 21 U3 = U2 = U1 = U0 12 12 35 1 2 3 5 8 13 1 2 3 5 8 13 21 34
Na taj nain se mogu odrediti svi naponi u otpornikoj kaskadi sa proizvoljnim brojem elija, a odnos ulaznog napona i napona na poslednjem otporniku u kaskadi od n elija je jednak vrednosti 2n -tog lana Fibonaccijevog niza koji generiu poetne vrednosti a0 = 1, a1 = 2 .
U5 =
1 1 2 3 5 8 13 21 34 55 U0 1 2 3 5 8 13 21 34 55 89 5 4 3 2 1 0
Tako je na primer, za n = 5 , U0 = a10 = 89 . U5
49
37 - Analogija statikog i stacionarnog elektrinog polja

U delovima stacionarnog strujnog polja gde ne deluju elektromotorne sile gustina struje zadovoljava Ohmov zakon i prvi Kirchoffov zakon. Stacionarno elektrino polje je bezizvorno i bezvrtlono i moe se opisati funkcijom elektrinog skalar potencijala. Iz ovih konstatacija sledi da funkcija potencijala zadovoljava Laplaceovu jednainu koja je potpuno jednaka sa onom za elektrostatiko polje kad je provodnost sredine konstantna. Pri istim graninim uslovima reenja Laplaceove jednaine su ista i nije vano da li je to elektrostatiko ili stacionarno elektrino polje. Iz ove analogije sledi niz korisnih rezultata. U elektrostatikom polju se definie kapacitivnost, a u stacionarnom elektrinom polju se definie provodnost. Izjednaavanjem izraza za napone koji se odatle dobijaju sledi veza izmeu osnovnih veliina za ova dva polja. Kada jedna elektroda obuhvata drugu (sferni kondenzator, koaksijalni vod) analogiju je sa neznatnom grekom mogue proiriti.
r r J = E r div J = 0
r rot E = 0 r E = grad
div( grad) = 0 = const. div(grad) = 0 = 0 C = q /U
G = I /U
q I = C G
Pomenuta greka se sastoji u zanemarivanju dela povrine kroz koju prolazi provodnik od unutranje elekrode kroz spoljanju. Tada je za homogeni i linearni, ali nesavreni dielektrik, dakle dielektrik koji ima provodnost, r r r r q = E dS , I = E dS .
Kad se ove formule uvrste u prethodnu relaciju sledi jo jedna relacija koja se upotrebljava za proraun kapacitvnosti kada je poznata provodnost, i obrnuto.
G = C
Do istog rezultata je mogue doi i kada se uporede formule za provodnost i kapacitivnost dela strujne tube. Neka je ravan kondenzator ogranien elektrodama istog poprenog preseka, S , ija je provodnost znatno vea od provodnosti dielektrika kojom je kondenzator ispunjen i kroz koji protie struja. Deobom formula za provodnost i kapacitivnost (ovde je l = d ) se dolazi do ve poznatog odnosa. G= C = S l S d
50
Primer - Poduna odvodnost koaksijalnog voda

Neka je dat koaksijalni vod unutranjeg poluprenika a i spoljanjeg poluprenika b koji je ispunjen homogenim, linearnim ali nesavrenim dielektrikom ija je dielektrina konstanta i provodnost . Vod je prikljuen na jednosmerni napon U . Elektrino polje je radijalno i postoji samo u meuelektrodnom prostoru. Primenom Gaussovog zakona na zamiljenu cilindrinu povrinu poluprenika r , a r b , za jainu elektrinog polja se dobija:
E dS =
S
r r
E 2r l =
q l
r q 1 . E= r 2 r
r b r r q dr q b Napon izmeu elektroda je U = E dr = = ln , 2 a r 2 a a

b
a poduna kapacitivnost je C =
q 2 . = U ln b a
U telekomunikacijama provodnost izmeu elektroda koaksijalnog voda je nepoeljna karakteristika i naziva se odvodnost. Meutim, koaksijani vod se primenjuje i kao linijski detektor poara i provale (na primer kad je vod nagaen ili nagoreo) i tada je brza promena odvodnosti poeljna karakteristika. Na osnovu analogije poduna odvodnost koaksijalnog voda je konano:
G = C
2 = ln b a
Do istog rezultata dolazi se i na sledei nain: C= q 1 r r r r D dS = E dS = U U U
G=
I 1 r r r r J dS = E dS = U U U
1 r r C G E dS = = . U
51
38 - Elektroda sfernog oblika u homogenoj sredini

Ako se elektroda sfernog oblika nalazi u sredini ija je provodnost u svim pravcima stalna, fluks vektora gustine struje kroz zamiljenu sfernu povrinu poluprenika r koja obuhvata elektrodu, r a , mora biti jednak jaini struje koja utie u elektrodu. Mala povrina koju zauzima uvodni provodnik moe biti zanemarena. Ako su ostale elektrode kroz koje se strujno polje zatvara dovoljno daleko, tada je stacionarno strujno polje radijalno. Dobijaju se izrazi koji su formalno isti kao izrazi za elektrinu indukciju i elektrino polje naelektrisane sfere, samo to umesto koliine naelektrisanja stoji jaina struje i umesto dielektrine konstante specifina provodnost. Statiko elektrino polje
D(r ) = q 4r
2
Stacionarno elektrino polje

2
E (r ) =
q 4 r
J (r ) =
I 4 r
2
E (r ) =
I 4 r 2
Primer - Tanka cilindrina elektroda u homogenoj sredini

Neka u elektrodu oblika cilindra, koja se nalazi u homogenoj sredini specifine provodnosti , kroz provodnik zanemarljivih dimenzija utie struja jaine I . Kad su ostale elektrode kroz koje se zatvara strujno polje veoma udaljene, strujno polje u okolini elektrode je aksijalno simetrino u odnosu na osu elektrode. Poto je specifina provodnost sredine znatno manja od specifine provodnosti elektrode, mogue je koristiti analogiju sa odgovarajuim problemom elektrostatike. Kapacitivnost cilindrinog provodnika konane duine 2h i poluprenika a , koji je znatno manji od duine, je poznata iz elektrostatike, pa se korienjem analogije dobija izraz za prelaznu otpornost (odvodnost) izmeu elektrode i okolne sredine.
R=
1 C
C=
4h 2h ln a ln
2h a R= 4h
52
39 - Granini uslovi
Analogija elektrostatikog i stacionarnog elektrinog polja se proiruje i na granine uslove koji vae na razdvojnoj povrini dve sredine razliitih specifinih provodnosti. Granine uslove za vektor gustine struje je mogue izvesti na potpuno isti nain kao i u sluaju elektrostatikog polja. Primenom prvog Kirchoffovog zakona u integralnom obliku na zatvorenu cilindrinu povrinu ije su osnovice paralelne razdvojnoj povrini dve provodne sredine dobija se granini uslov za normalne komponente vektora gustine struje. Iz bezvrtlonog karaktera stacionarnog elektrinog polja sledi uslov za tangencijalne komponente vektora gustine struje (videti: Sveska I) Granini uslovi za vektor gustine struje i zakon o prelamanju linija stacionarnog strujnog polja dobijaju se i analogijom i to znatno jednostavnije. Potrebno je u graninim uslovima za elektrostatiko r polje vektor elektrine indukcije, D , r zameniti vektorom gustine struje, J , a dielektrinu konstantu, , specifinom elektrinom provodnou, . U specijalnom sluaju, kad je jedna sredina savren provodnik, 2 , a druga savren izolator, 2 0 , to vrlo priblino odgovara struji u provodniku koji se nalazi u vazduhu, sledi da je J 1n = 0 , jer nema isticanja struje iz provodnika u okolni prostor. Iz prvog graninog uslova sledi i da je J 2 n = 0 . Iz drugog i treeg graninog uslova se dobija da je J1t = 0 . Tako ostaje samo tangencijalna komponenta vektora gustine struje u provodniku koja je srazmerna tangencijalnoj komponenti elektrinog polja, J 2t = 2 E 2t . Konano, poto su to jedine komponente opet se dobija, r r J = E , to je poznat rezultat.
J1n = J 2n
1E1n = 2 E2n J1t J 2t = 1 2 tg 1 1 = tg 2 2
53
40 - Teorema lika
Vrlo est sluaj vremenski konstantnog ili sporo promenljivog strujnog polja je kad se elektroda nalazi u provodnoj homogenoj sredini koja je ravnom povri ograniena sa jedne strane (poluprostor) dok je sa druge strane razdvojne povrine neprovodna sredine tj. izolator. Pomou izolovanog provodnika, ija je debljina znatno manja od svih ostalih dimenzija koje su od interesa, elektroda je spojena sa strujnim izvorom. Drugi kraj strujnog izvora je vezan za istu ili slinu elektrodu koja je dovoljno daleko tako da ne utie na raspodelu polja u posmatranoj okolini prve elektrode. Kako nema isticanja struje u izolator to znai da su u svim takama razdvojne povrine normalne komponente vektora gustine struje jednake nuli, J1n = J 2n = 0 . U provodnoj sredini uz samu graninu povrinu postoje samo tangencijalne komponente ovog vektora. Zato je uticaj izolatora iznad razdvojne povrine na raspodelu polja u provodnoj sredini mogue zameniti ekvivalentnim strujnim izvorom tj. likom u ravnom ogledalu. Pri tom se i elektroda i njen lik nalaze u homogenoj sredini iste specifine provodnosti. Vano je uoiti da smer i jaina struje koja istie ili utie u lik moraju biti isti kao i za samu elektrodu. Statiko elektrino polje Stacionarno elektrino polje
Jedna od najvanijih primena teorme lika je proraun uzemljivaa. Uzemljivai su metalne elektrode ukopane u zemlju i povezane provodnikom za nadzemne delove ureaja za koje se eli da budu na potencijalu okolnog zemljita. Uzemljivai su i deo instalacije za zatitu od atmosferskog elektriciteta tj. uzemljivai su deo gromobranske instalacije objekata. Kad god je mogue, na isti uzemljiva ili sistem uzemljivaa se povezuju svi vodovi elektrine instalacije koji su na nultom potencijalu i prihvatni sistem gromobranske instalacije. Time se u praksi potencijal okolnog tla uzima za povrinu nultog potencijala. U teorijskim analizama, posebno u elektrostatici, take nultog potencijala (referentne take) najee su u beskonanosti.
54
41 - Uzemljiva oblika sfere

Kad je uzemljiva ukopan tako da je dubina ukopavanja znatno vea od njegovih dimenzija uticaj diskontinuiteta tj. razdvojne povrine zemljavazduh je mogue zanemariti. Meutim, kad to nije sluaj neophodno je primeniti teoremu lika u ravnom ogledalu. Uticaj diskontinuiteta se zamenjuje uticajem simetrinog uzemljivaa u odnosu na povrinu zemlje tako to se lik postavlja u sredinu iste specifine provodnosti. Ukupno elektrino polje i gustina struje se dobijaju kao vektorski zbirovi odgovarajuih polja koja potiu od uzemljivaa i njegovog lika. r r r E = E1 + E2
r E1 = r E2 =
I R 1 , 4 R12 I R 2 , 2 4 R2
R1 = x 2 + (h y ) 2 R2 = x 2 + (h + y ) 2
Kad je uzemljiva duboko ukopan u zemlju tada je R2 > R1 , a posledino je E2 << E1 , pa je uticaj lika mogue zanemariti, kao to je to ve naglaeno. Na povrini zemlje, y = 0 , R1 = R2 , elektrino polje ima samo tangencijalnu komponentu ija jaina je jednaka dvostrukoj jaini elektrinog polja koje potie ili od uzemljivaa ili od lika. E ( x) = 2 E1 cos = I x 2 2 ( x + h 2 ) 3 / 2 d E ( x) = 0 dx h x= 2 Emax = 1 I 3 3 h2
Jaina polja na povrini zemlje je jednaka nuli za x = 0 i x . Prema Rolleovoj teoremi izmeu dve nule neprekidne funkcije postoji ekstremna vrednost. Ekstremna vrednost se dobija iz uslova da je prvi izvod po promenljivoj x jednak nuli. U ovom sluaju to je maksimum (to se dokazuje znakom drugog izvoda) jaine elektrinog polja.
Napon izmeu dve take na povrini zemlje, je mogue izraunati tano. Meutim, za mala rastojanja, lk , je vrlo priblino
U k Emax lk .
Za rastojanje lk se uzima duina koraka i U k je napon koraka.
55
42 - Prelazna otpornost uzemljivaa i napon koraka

Poluloptasta elektroda poluprenika a nainjena je od dobrog provodnika i ukopana je u zemlju ija je specifina provodnost homogena i znatno manja od specifine provodnosti elektrode. Neka struja jaine I utie u centar polulopte i neka su druge elektrode kroz koje se zatvara strujno kolo dovoljno daleko. Tada je u okolini polulopte stacionarno strujno polje radijalno. Fluks vektora gustine struje postoji samo kroz zamiljenu polusferu poluprenika r , jer nema isticanja struje u vazduni prostor.
r r I = J dS = J 2r 2
J (r ) =
I 2r
2
E (r ) =
I 2 r 2
. .
Za referentnu taku u beskonanosti potencijal je (r ) = E (r ) dr =

r
I 2 r
Kolinik potencijala na povrini elektrode i jaine struje je prelazna otpornost izmeu uzemljivaa i okolne sredine i esto se naziva otpor uzemljenja.
Ruz =
(r = a) 1 = I 2 a
Pomou polulopte mogu se aproksimirati i elektrode koje nemaju taj geometrijski oblik. Na primer, otpornost uzemljenja stuba dalekovoda je priblino jednaka otpornosti uzemljenja poluloptastog uzemljivaa iji je poluprenik jednak polupreniku krunice opisane oko osnove stuba. Kad kroz uzemljiva u okolnu zemlju istie struja (udar groma, struja kratkog spoja) na povrini zemlje se u bliskim takama pojavljuju znaajne potencijalne razlike koje mogu da ugroze ivot ljudi i ivotinja. Za dve bliske take uzima se duina koraka, lk , a napon izmeu tih taaka je napon koraka, U k ,
U k = ( r ) ( r + lk ) =
I lk lk a = I Ruz . 2 r (r + lk ) r ( r + lk )
Najvei napon koraka je u neposrednoj blizini uzemljivaa i opada sa kvadratom rastojanja. Numeriki primer: = 0.01S/m , a = 1.0 m , I = 100 A , Ruz = 15 , lk = 0.8 m , U k = 18 kV .
56
43 - Merenje otpornosti uzemljivaa

Merenje otpornosti najee se vri nekom od metoda koji su zasnovani na ravnotei elektrinog mosta. Prilikom merenja u tlo oko uzemljivaa se pobadaju metalne sonde. Elektrini most se formira sa dve ili tri merne sonde i uzemljivaem kao primarnom elektrodom koja se obino oznaava kao Z, a ija nepoznata otpornost, Rx , se meri. Za elektrini most sa dve merne sonde se dobija,
R12 = Rx + R2 , R13 = Rx + R3 , R23 = R2 + R3 ,

i konano, Rx = R12 + R13 R23 . 2 Prilikom merenja otpornosti uzemljivaa je potrebno paljivo odabrati mesta postavljanja (pobadanja) mernih sondi. Da bi se otklonile greke u merenju, merne sonde moraju biti na dovoljno velikim rastojanjima od uzemljivaa. Dovoljno veliko rastojanje podrazumeva da merna sonda nije u naponskom levku uzemljivaa.
U praksi se najee koriste rastojanja vea od 20 m.

Fakultet zatite na radu u Niu
57
44 - O gustinima naelektrisanja
Kod nesavrenih dielektrika provodnost je veoma mala, pa se pri proraunu stacionarnog strujnog polja uzimaju u obzir i dielektrine osobine sredine. U optem sluaju osobine sredine zavise od prostornih koordinata, pa sledi sledee razmatranje. Maxwellov postulat r r div D = div (E ) =
r r divE + E grad =
Prvi Kirchoffov zakon r r div J = div (E ) = 0 r r divE + E grad = 0
r 1 r = E grad 2 grad = J grad
Iz poslednjeg izraza je jasno da ako odnos / nije konstantan, u sredini postoji viak slobodnih naelektrisanja istog znaka. To znai da je kod dobrih provodnika, , zapreminska gustina slobodnih naelektrisanja zanemarljiva jer je odnos / blizak nuli i praktino konstantan, pa je zapreminska gustina naelektrisanja kao izvod konstante jednaka nuli. Suprotno, kod loih provodnika tj. nesavrenih dielektrika mogu postojati slobodna naelektrisanja i to posebno na razdvojnim povrinama dva dielektrika. Istovremeno zadovoljavanje graninih uslova za normalnu komponentu vektora elektrine indukcije je mogue samo ako na razdvojnoj povrini postoje slobodna naelektrisanja. Statiko elektrino polje r r 1E1n 2 E2 n = 1 2 = 2 E2 n = Jn 1 2 1 2 1 2 Smer struje, odnosno znak povrinske gustine naelektrisanja, zavisi od elektrinih osobina sredina. Stacionarno elektrino polje
J1n = J 2n
1E1n = 2 E2 n
58
45 - Vreme relaksacije
Brzina rasturanja nagomilanih slobodnih naelektrisanja zavisi od specifine provodnosti i dielektrine konstante sredine. Neka je, zbog jednostavnosti u razmatranju, sredina linearna i homogena. Tada je: na osnovu Maxwellovog postulata na osnovu jednaine kontinuiteta i Ohmovog zakona Izjednaavanjem desnih strana poslednja dva izraza dobija se linearna diferencijalna jednaina prvog reda. Jednainu je mogue preurediti na oblik koji radvaja promenljive. Nakon integracije leve i desne strane dobija se opte reenje koje sadri i konstantu integracije, ln C . ln = t + ln C
t =Ce
r div E = r 1 div E = t
= t = t
Za odreivanje konstante integracije neophodan je i poetni uslov. Neka je u trenutku t = 0 zapreminska gustina naelektrisanja bila 0 . Tada se jednostavno dobija da je C = 0 , a odatle i zakon rasturanja naelektrisanja.
= 0
t e
= 0 e
Konstanta = / ima dimenziju vremena i naziva se vreme relaksacije. Posle vremena t = gustina naelektrisanja u materijalu opadne na e -ti deo prvobitne gustine 0 . U dobrim provodnicima vreme relaksacije je veoma kratko, praktino naelektrisanja se rasturaju trenutno. Zbog toga se za dobro provodne sredine uvek uzima da je = 0 . U dobrim dielektricima, na primer, dielektrici kojima se pune kondenzatori, vreme relaksacije moe da bude od nekoliko dana do nekoliko godina. Materija Bakar Trafo ulje Miino tkivo
[S/m ]
[s]
59.6 106 1.0 10 18 20.2 10 3
6.10 100 2.30 100 2.57 107
9.06 1019 2.30 1018 1.13 102
59
46 Neki efekti jednosmerne struje na ljude

Efekti direktnog kontakta ljudi sa naelektrisanim telima su prvo prouoeni jer su vidljivi (videti: Sveska I). Kad se dolo do saznanja o elektrinoj struji postalo je jasno da kroz ljudsko telo koje je u kontaktu sa naelektrisanim telom protie elektrina struja. Jainu kontaktne struje, I c , je danas ak mogue i izmeriti. Razvojem teorije makroskopskih elektromagnetnih polja dolo se do saznanja da stacionarno elektrino polje prouzrokuje kretanje nosilaca naelektrisanja tj. stacionarnu elektrinu struju koja neminovno stvara stacionarno magnetno polje. O stvarnim efektima na ljudski organizam koje prouzrokuju elektrino i magnetno polje se jo uvek veoma malo zna. Meutim, ipak su svi efekti podeljeni u tri kategorije. Uzrok efekta Elektrino polje Kontaktna struja Magnetna indukcija
Danas je dobro poznato da promenljivo magnetno polje stvara elektrino polje i posledino elektrinu struju (videti: Sveska III). Zato efekte koje prouzrokuje stacionarna elektrina struja treba podeliti u dve grupe. U prvu grupu spadaju efekti proizvedeni direktnim kontaktom nekog dela ljudskog tela sa drugim telom iji je potencijal razliit od potencijala ljudskog tela. Drugu grupu ine efekti proizvedeni indukovanim strujama u ljudskom telu. Meutim, pri niskim uestanostima, gde spada i industrijska uestanost od 50 Hz, elektromagnetno polje je mogue tretirati kao kvazistacionarno, pa se samo na osnovu jaine kontaktne struje i ve poznatih elektromagnetnih osobina ljudskog tela postavljaju granice za maksimalnu dozvoljenu izloenost elektromagnetnom polju (MPE Maximum Permissible Exsposures) MPE za f 50 Hz Standard i godina NRPB (1993) ICNIRP (1998) IEEE (1999) profesionalci stanovnitvo profesionalci stanovnitvo profesionalci stanovnitvo
E [kV/m] I c [mA] B [mT]
12.0 12.0 8.3 4.2 20.0 5.0
1.0 0.5 1.0 0.5 1.5 0.5
1.300 1.300 0.420 0.083 2.710 0.904
*Puni nazivi standarda dati su u Literaturi
60
Literatura

Krsti, D.D, Eletrostatiki modeli rezervoara sa naftnim derivatima Magistarska teza, Elektronski fakultet, Ni, 1999. Petkovi,D.M, Raspodela gustine jednosmerne struje u masivnim provodnicima - Magistarska teza, Elektronski fakultet, Ni, 1983. Petkovi,D.M, Krsti,D.D : DC density distribution at strip conducors, Zbornik radova sa X Naunog skupa i I Meunarodne konferencije Preventivni inenjerig i informacione tehnologije, PIIT '94, Ni, 1994, pp. 46.1-4. Petkovi,D.M, Krsti,D.D, Raspodela potencijala i gustine jednosmerne struje u masivnim provodnicima krunog poprenog preseka, Zbornik radova sa XL Konferencije ETRAN, Budva, 1996, pp. II 438441. Petkovi,D.M, Elektrostatiko polje u radnoj i ivotnoj sredini-prvi deo, Fakultet zatite na radu, Ni, 2005. Petkovi,D.M, Krsti,D.D. Elektrostatika, Fakultet zatite na radu, Ni, 2005. Petkovi,D.M, Krsti,D.D, Stankovi,V.B, The Effect of Electric Field on humans in the Immediate Vicinity of 110kV Power Lines, Facta Universitatis, Ser. Working and Living Environmental protection, Vol.3, No 1, 2006, pp.63-72. Popovi,D. Elektromagnetika, Graevinska knjiga, Beograd. 1980. Surutka,J. Elektromagnetika, Graevinska knjiga, Beograd. 1975. Velikovi,M.D. Elektromagnetika, Elektronski fakultet, Ni, 1994. Velikovi,M.D. i saradnici, Zbirka reenih zadataka iz elektromagnetike, prvi deo, Elektronski fakultet, Ni, 2000. NRPB, Board statement on restrictions on human exposure to static and time varying electromagnetic fields and radiation documents of the NRPB, Nat. Rad. Protection Board, Chilton, Didcot, Oxon., U. K., Doc. NRPB, vol. 4, no. 5, 1993 ICNIRP, Guidelines for limiting exposure to time-varying electric, magnetic, electromagnetic fields (up to 300 GHz)-ICNIRP guidelines, Health Phys., vol. 74, no. 4, pp. 494-522, 1998. IEEE, Safety Levels with Respect to Human Exposure to Radio frequency Electromagnetic fields, IEEE Standard C 95. 1-1991, 1999. American National Standard Institute
http://www.ansi.org
US Department of labor, Occupational Safety & Health Organization,

http://www.osha.gov
61
CIP - , 621.3.024(075.8) 537.2(075.8) , ., 1952Elektromagnetna zraenja : izvodi sa predavanja i vebi. #Sv. #2, Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja / Dejan M. Petkovi, Dejan D. Krsti, Vladimir B. Stankovi. - 1. izd. - Ni : Fakultet zatite na radu, 2011 (Ni : Rolerprint). - 61 str. : ilustr. ; 24 cm Na vrhu nasl. str.: Univerzitet u Niu. Tira 200. - Bibliografija: str. 60. ISBN 978-86-6093-014-1 1. , ., 1969- [] 2. , ., 1978- [] a) b) , COBISS.SR-ID 181344524

Sveska-2 El Teh

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sveska-2 El Teh

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet u Niu Fakultet zatite na radu, Ni

Dejan M. Petkovi Dejan D. Krsti Vladimir B. Stankovi

Elektromagnetna zraenja - izvodi sa predavanja i vebi Sveska II

STACIONARNO ELEKTRINO POLJE I JEDNOSMERNA STRUJA

Ni, 2010. godine

Posveeno uspomeni na Akademika prof. dr Branka Popovia

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

(Lat: conductio - provoenje elektriciteta i toplote; convectio - strujanje).

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

2 - Razlika potencijala i pojam stacionarnosti

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

3 - Stacionarna elektrina struja

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

4 - Prosto strujno kolo

5 - Stacionarno elektrino polje

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

6 - Pokretljivost nosilaca naelektrisanja

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

7 - Jaina elektrine struje - 1

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

8 - Smer elektrine struje

9 - Jaina elektrine struje - 2

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

10 - Gustina elektrine struje

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

12 - Jednaina kontinuiteta i merenje jaine struje

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

13 - Prvi Kirchoffov zakon

Gustav Kirchoff, 1824-1887

14 Primer sloenog elektrinog kola

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

Georg Simon Ohm, 1787-1854

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

59.6 106 37.8 106 2 106 2 105 104 102

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

Primer - Linijski razdelnik napona - potenciometar

Otpornost izmeu klizaa i kraja trake je

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

Primer - Obrtni razdelnik napona - potenciometar

Povrina poprenog preseka je funkcija ugaone koordinate S () = b c() ,

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

Prema usvojenim referentnim smerovima i prvom Kirchoffovom zakonu je

R AB RCA R AB + RBC + RCA

RCA RBC R AB + R BC + RCA

RAB = RBC = RCA = 3R

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

Primer - Beskonana otpornika kaskada

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

Primer Zlatni broj

Iz uslova da je Re = Rx sledi kvadratna jednaina ije je pozitivno reenje

R+R 5 1+ 5 ili Rx = R , gde je = . 2 2

C x = ( 1) C Primer Jednake ekvivalentne otpornosti

Primer Poveanje mernog opsega ampermetra

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

James Joule, 1818-1890 dP r r = JE dV

Tako se dobija Jouleov zakon u lokalnom ili diferencijalnom obliku.

U elektroprivredi se za elektrini rad upotrebljava jedinica kWh .

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

Jaina struje I = P/R

20 - Temperaturna zavisnost otpornosti

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja