Elektroakustiki

pretvarai
Mikrofoni
Zvunici
Slualice
P t
Pretvarai
i
z Pretvaraju jedan vid energije u drugi
z mehaniko-akustiki
z membrane,, ice,, tapovi
p
vibriraju i zrae (primaju) akustiku energiju
z elektromehaniki
z zvunice,
i vibratori,
ib t i hidhidrofoni,
f i ultrazvuni
lt i projektori
j kt i
z elektroakustiki (posredstvom membrane)
z mikrofoni, zvunici i slualice
z Svi su analogni pretvarai
z talasni oblik signala
g ostaje
j sauvan
 Mikrofoni
Podela mikrofona
Karakteristike
Reimi rada
Princip rada
Mik f
Mikrofon
z Kovanica od dve grke rei
z mikros (mali) + phone (zvuk)
z microphone
p ((na engleskom)
g )
z Razvoj uz radio, zvuni film i muziku industriju
z Alexander Graham Bell (1847-1922)
z prvi analogni telefon patent iz 1876. godine

z grafitni mikrofon i elektromagnetni zvunik

Pi
Primena mikrofona
ik f
z Telefoni (fiksni
(fiksni, mobilni
mobilni, VoIP)
z Diktafoni (za govor)
z Snimai zvuka: na magnetne trake trake, kasete
z Studija: radio i televizijski, govorni i muziki
z Ozvuenje koncerti,
koncerti razglas
z Merni mikrofoni (npr. fonometri)
z Mikrofonski nizovi
z Ureaji koji primaju govorne komande
z roboti igrake,
roboti, igrake aparati u domainstvu
domainstvu, industriji
industriji, kolima
z Raunari koji razgovaraju sa ljudima
P d l mikrofona
Podele ik f
z Po nameni: merenje,
merenje snimanje
snimanje, ozvuavanje
ozvuavanje...
z Po karakteristici usmerenosti (akustika podela)
z zavisi
i i od
d naina
i pretvaranja
t j akustike
k tik u mehaniku
h ik en.
z neusmereni, usmereni (razne k-ke)
z P konstrukciji
Po k t k iji (elektrina
( l kt i podela)
d l )
z zavisi od naina pretvaranja mehanike u elektrinu en.
z ugljeni, elektromagnetni
ugljeni elektromagnetni, piezoelektrini
z elektrodinamiki, kondenzatorski
K d
Kondenzatorski
t ki mikrofoni
ik f i
z Kvalitetniji, ali skuplji od dinamikih
Kvalitetniji
z Koriste audio miksere sa fantomskim napajanjem
z Interesantni su za radio stanice i studija
(profesionalni)
z informativne emisije
z autorski programi sa vie uesnika
z emisije sa ivom muzikom iz studija
z primene
i u radio
di ddramii
El kt di
Elektrodinamiki
iki mikrofoni
ik f i
z Koriste jednostavnije audio miksere koji
nemaju fantomsko napajanje
z Dobro reenje za manje radio stanice
z krae informativne emisije
z muziki DJ programi
p g
z kontakt programi sa sluaocima i
z povremeno autorske programe sa vie uesnika
z Studijski i broadcast dinamiki mikrofoni
z pribliavaju se kondenzatorskim po
k kt i tik
karakteristikama i cenii
Ak tik podela
Akustika d l mikrofona
ik f
z Presioni (neusmereni - omnidirekcioni)

z Gradijentni (dvosmerni - bidirekcioni)

z Kombinovani mikrofon (jednosmerni - kardioidni)

z Isti mikrofon moe da ima vie k-ka usmerenosti

z preklopnik koji otvara kuite na odreen nain
Presioni mikrofon
(
(neusmereni)
i)
z Zvuni pritisak deluje na membranu
z deluje samo na jednu stranu membrane kuite
z druga strana membrane je zatiena kutijom
membrana
z Sila koja deluje na membranu:
z F = pS
S p+p0 p0
z S - povrina membrane
z Presioni mikrofoni su neusmereni
z reaguju na pritisak koji je skalarna veliina
z izvesna usmerenost na viim frekvencijama
z membrana je u zvunoj senci kuita
Gradijentni mikrofon
(d
(dvosmerni,
i brzinski)
b i ki)
z Zvuni pritisak deluje s obe strane
z kuite otvoreno s obe strane
z ili realizacija sa dve membrane
z Sila je srazmerna razlici
(gradijentu)
(g j )p
pritiska
z F = (p1 - p2) S
z fazna razlika zbog
kanjenja i putne razlike
z Karakteristika usmerenosti
z dvokruna (osmiasta)
E = Tp cos
K bi
Kombinovani
i mikrofon
ik f
z Karakteristika usmerenosti je kardioida
z zbir signala presionog i gradijentnog mikrofona
z uski otvori slabe p2
z Osetljivost sa zadnje strane je nula
z naziva se i jednosmerni mikrofon

E = Tp (1 + cos )
membrana

1 + cos
= 2Tp
2
p1 p2' p2
Karakteristike mikrofona
( l kt
(elektro-akustike)
k tik )
1
1. Osetljivost (Sensitivity)
2. Frekvencijski opseg (Frequency Range)
3. Karakteristika usmerenosti (Polar Pattern)
4. Izoblienja
5. Dinamiki opseg (max SPL i S/N ratio)
6. Impedansa
p
1. Osetljivost
(f kt pretvaranja)
(faktor t j )
z (Nivo) signala na izlazu iz mikrofona (e
(e.m.s.)
ms)
z pri odgovarajuem zvunom pritisku ispred
membrane ((1m,, 1kHz))
z Pokazuje koliko je mikrofon dobar pretvara
E E
T= T [dB] = 20 log
p p
z izraava se u V / Pa ili ee u mV / Pa
z referentna osetljivost 1V / 1Pa je nedostina
z vrednost u dB pokazuje koliko treba pojaanje
2 Frekvencijski
2. F k ij ki opseg
z Prikazuje nivo osetljivosti po frekvencijama
z referenca je osetljivost na 1 kHz
z Karakterie kvalitet (ujednaenost)
reprodukcije glasa ili instrumenata
z to ravnija
j sa minimalnim odstupanjima
p j
u to irem frekvencijskom opsegu
z Govorni treba da budu dobri bar do 7-8 kHz
z Za snimanje muzike
z treba ravna karakteristika u celom audio opsegu
(Ne)zavisnost osetljivosti
od
d frekvencije
f k ij
z Osetljivost zavisi od e
e.m.s.
m s po frekvencijama
z potrebna je ravna fr. karakteristika E
T = ( )
z e m s zavisi od pomeraja ili brzine
e.m.s. p
z treba da brzina ili pomeraj E = (v) ili = ( )
ne zavise od frekvencije
v ( ) ili ( )
3 K
3. Karakteristika
kt i tik usmerenosti
ti
z Neusmereni (omnidirectional) kruna kk-ka
ka
z Dvostrano usmereni karakteristika u obliku osmice
z Usmereni (cardioid
(cardioid, hypercardioid)
z Superusmereni (ultra-directional)
z pomeramo zvunik po k-ci
k ci a na izlazu mikrofona isti napon
z Karakteristika usmerenosti T
( ) =
z osetljivost iz ugla u odnosu na ugao 0 T0
z Stepen usmerenosti
indeks usmerenosti je u dB 4 4
z
m = 4 =
m
m je efektivni prostorni ugao

z 2
d
0
z iz njega T0, izvan 0
Tipine karakteristike
usmerenostiti mikrofona
ik f
z Neusmerena (kruna) z Zavise od konstrukcije
z Jednosmerna (kardioida) z Zavise i od uestanosti
z Dvosmerna (osmiasta) z pokazano kod osmiaste
z izbor prema potrebama z slino i kod ostalih
4 Izoblienja
4. I bli j
z Postoje jer je mikrofon nelinearni pojaava
z prvi u elektroakustikom lancu
z dalje se samo pojaavaju ta izoblienja
zato moraju biti to manja do 0,1 % ili 0,2 %
rastu sa pojaanjem signala

z Mera za nelinearna izoblienja

z ukupna harmonijska izoblienja
z THD (total harmonic distortion)
5 Dinamiki
5. Di iki opseg
z Opseg u dB koji daje uvid u najjai i najslabiji zvuk
z koji mikrofon moe da pretvori bez smetnji i izoblienja
z Gornja granica - maksimalni zvuni pritisak
z najvii nivo zvuka ispred membrane mikrofona
z za koji su na njegovom izlazu ukupna harmonijska
izoblienja THD < 1% (to je obino iznad granice bola)
z Donja granica odreena je nivoom uma
z osnovni (termiki um) En [V ] = 1,64 10 20 R[] f [Hz]
z 10 dB ispod din. opsega

z Za govor dovoljno 40 dB
z Za snimanje muzike 80
80-90
90 dB
z Za laboratorijska merenja 140-150 dB
6 Impedansa
6. I d
z Vana za prikljuivanje na pojaalo
z potrebno prilagoenje po snazi
z da bi se izvukao maksimum korisne snage
g signala
g
z Kree se u irokom opsegu vrednosti
z reda - kod elektrodinamikih mikrofona
z reda M - kod kondenzatorskih mikrofona
z Poeljne iste impedanse mikrofona i pojaala
z koriste se transformatori za
a (nat)prilagoenje
z preslikana ulazna impedansa potroaa kao imp. mikrofona

z problem to reaktivni deo zavisi od frekvencije

p j
z nadprilagoenjem uzima se 10 puta vea imp. potroaa
Reimi rada mikrofonskih
membrana
b
z Presioni mikrofon z Gradijentni mikrofon
v v

dB dB
+6 6 dB
oct oct + 12
oct

fr f fr f

dB dB
dB +6 6
12 oct oct
oct

fr f fr f
Princip rada i karakteristike
nekih
kih mikrofona
ik f
z Grafitni (ugljeni)
z Dinamiki (sa trakom i kalemom)
z Kondenzatorski (i elektret)
z Kristalni piezoelektini efekat
z ploica kristala se naelektrie kad se savija
U lj i (grafitni)
Ugljeni ( fit i) mikrofon
ik f

E E0 h S C m
T= =
p R0

z Presioni, radi u reimu elastinog koenja

Presioni
z Velika osetljivost, loa frekvencijska k-ka
z 50-100 mV/Pa,, pojaava
p j 30-40 dB,, napon
p 4-12V
z 10-400 , fr = 2000 Hz, robustan, mala dinamika
Elektrodinamiki mikrofon
( k
(sa kalemom)
l )
z Provodniku se kree u polju stalnog magneta
z indukuje se e.m.s. srazmerna proizvodu B, l i v
z Presioni, brzina se pretvara u e.m.s. T=
E
z reim otpornog koenja p
z radni opseg npr. 200 do 8000 Hz B l v
=
z Osetljivost 1-5 mV/Pa p
z dovoljno za odvojen pretpojaava pS
B l
z postie
ti se sa magnetnom
t indukcijom
i d k ij B Rm
=
z opada pri udaru (padu) mikrofona p
z Velika dinamika (120 dB)
dB), mala izoblienja B l S
=
z ogranieno kretanje = smanjena dinamika Rm
Elektrodinamiki mikrofon
( ttrakom)
(sa k )
z Starija varijanta elektrodinamikog mikrofona
z Gradijentni mikrofon E
T=
z brzinu pretvara u e
e.m.s.
ms p
z biramo reim inercijalnog koenja
B l v
=
z Osetljivost 0,2-0,5 mV/Pa p
z mala (mana) pS d
B l
z Mala impedansa mc
=
z neophodan trafo za prilagoenje p
z die osetljivost na 3 mV/Pa B l S d
=
z Skupi su i vrlo osetljivi mc
K d
Kondenzatorski
t ki mikrofon
ik f
z Kretanjem ploe kondenzatora (membrane)
z menja se kapacitivnost i koliina elektriciteta
z naelektrisanje
j se menja
j u ritmu zvuka
z struja punjenja/pranjenja stvara
napon na otporniku

E E0 S C m
T= =
p b
Karakteristike
k d
kondenzatorskog
t k mikrofona
ik f
z Presioni pomeraj se pretvara u e
Presioni, e.m.s.
ms E0 S C m
z reim elastinog koenja (kao i ugljeni) T=
z (moe se konstruisati i kao gradijentni)
b
z Osetljivost do 10 mV/Pa
z ali se ne moe podii sa trafoom za prilagoenje
z postie se velikim DC naponom E0 = 100-200 V
z odnos
d E0 /b ogranien
i zbogb proboja
b j kkondenzatora
d t
z Ravna frekvencijska karakteristika
z Veliki dinamiki opseg
p g ((npr.
p 140 dB))
z Stabilan, otporan, skup (profesionalni)
z Velika impedansa 0,5-1 M
z naponski
ki razdelnik
d l ik umesto
t ttrafoa
f za ((nad)prilagoenje
d) il j
El kt t mikrofon
Elektret ik f
z Dielektrik izmeu obloga kondenzatora
z elastini poliester (reenje za veliki DC napon)
ubaci se p
pod velikim p
pritiskom na visokojj temperaturi
p
u radnim uslovima ostaje polarisan 100-150 V
z Male dimenzije, lagan i vrst, odline k-ke
z Ima jako veliku impedansu, reda G
z mora se paljivo vriti prilagoenje impedanse
z generisana
i e.m.s. skida
kid se prekok R ((umesto
t ttrafa)
f )
z C0 = 100 pF na niskim audio frekvencijama daje M
z esto se u kuite stavlja
j ppretpojaava
p j da snizi R
da ne bi Z kabla u paraleli oborila R
Zvunici
Karakteristike
Princip rada
Konstrukcija
N
Namena zvunika
ik
z Zvunik je elektroakustiki pretvara
z pretvara elektrinu energiju u akustinu
z elektrine signale pretvara u zvune talase
z posrednik je membrana (mehaniki element)
z Norme za kvalitetnu reprodukciju
p j zvuka
z reprodukovani zvuk to vernija
kopija orginala (bez izoblienja)
z ne bi smeo unositi
iti nove kkomponente
t
z (kolorisati) s frekvencijama koje
ne postoje u elektrinoj pobudi
P d l zvunika
Podela ik
z Po principima rada:
z elektromagnetni najstariji, primena u telefonima
z piezoelektrini (kristal
p ( pod
p naponom
p vibrira))
z elektrostatiki (kondenzatorski) tanak, kvalitetan, skup
z membrana je pokretna ploa kondenzatora; visokotonac

z elektrodinamiki
l kt di iki zvunik
ik najvie
j i se kkoristi
i ti
z zvuni direktni emiteri, zvunici sa trubom
z U odnosu na namenu:
z komercijalni i profesionalni
z U odnosu na frekfencijski opseg:
z irokopojasni i pojasni
Elektroakustike
k kt i tik zvunika
karakteristike ik
1
1. Odziv ili reprodukcija
2. Efikasnost
3. Frekvencijska karakteristika
4. Karakteristika direktivnosti
5. Stepen iskorienja
6. Izoblienjaj
7. Nazivna (nominalna) snaga
8
8. Impedansa
1. Reprodukcija
(f kt pretvaranja)
(faktor t j )
z Sposobnost zvunika da U pretvori u p
z pokazuje koliko je zvunik dobar pretvara
z N zvunik
Na ik se d
dovede
d napon U na 1 kH
kHz
z meri se zvuni pritisak na rastojanju 1 m
p p
T= T [dB] = 20 log
U U
z referenca za dB je zamiljeni zvunik 1V-1Pa
2 Efik
2. Efikasnostt e=
p1m
U I
z Slina kk-ka
ka kao i odziv
z umesto napona posmatra se elektrina snaga
z M i se u gluvoj
Meri l j sobi
bi
z predvien je samo direktni zvuni talas
z K i i se za proraun
Koristi ozvuenja
j
z u otvorenom prostoru na rastojanju r

e Pe = p1m pr m
3 Frekvencijska
3. F k ij k kkarakteristika
kt i tik
z Nivo odziva na pojedinim frekvencijama
z Teko je napraviti membranu koja produkuje
sve frekvencije
f k ij sa iistim
ti kkvalitetom
lit t
z treba cela da osciluje na niskim frekvencijama
z membrana treba da bude kruta
z na viim frekvenc. osciluju neki segmenti
z membrana treba da bude elastina
z Vie membrana (zvunika) u istoj kutiji
z filtri (NF,
(NF SF i VF),
VF) skretnice
z zbirna k-ka je ravna (odstupanja 0,05dB)
4. Karakteristika direktivnosti
(
(usmerenosti)
ti)
z Prostorna karakteristika
z Na niskim frekvencijama svi su neusmereni
z svejedno je gde su i kako su okrenuti basovi
z dok su dimenzije manje od talasne duine (100=3,5m)

z Na viim frekvencijama suava se ugao zraenja

z postaje usmerenije zraenje (linije istog zv. pritiska)
z najvee zraenje je u pravcu normalnom na membranu
z referentna vrednost za zraenje u ostalim pravcima

z Direktivnost zavisi od frekvencije i dimenzija

 Pa
5 St
5. Stepen iiskorienja
k i j = 100%
Pe
z Odnos akustike i elektrine snage
z koristi se u proraunu potrebne elektrine snage
z vano p pri ozvuavanju
j zatvorenog
gpprostora
bitan nivo zvuka (akustika snaga)
nebitni odziv u smeru ose i karakteristika usmerenosti
z Stepen iskorienja je mali 1-3%
z zvunik je lo (neefikasan) pretvara
z Eksponencijalni
p j levak smanjuje
j j ugao
g zraenja
j
z poveava stepen iskorienja i do 50%
z koristi se u mornarici, na stadionima, mitinzima
z krai levak moe samo sa manjim membranama
6 IIzoblienja
6. bli j
z Zvuni signal nije verna slika elektrinog
z izoblienja: nelinearna, intermodulaciona, fazna, ...
z Vezuju se za elektrinu snagu
z naglo se uveavaju kada se zvunik preoptereti
z kalem izlazi iz homogenog magnetnog polja
z pri suvie velikoj pobudi (velike amplitude kretanja)

z Postoji i Doplerov efekat

z na NF osciluje
il j cela
l povrina
i membrane
b
z na VF proosciluju delovi membrane
z Membrana nije savreno centrirana
z treba da osciluje paralelno celom povrinom
7 N
7. Nazivna
i ((nominalna)
i l ) snaga
z Elektrina snaga koja se moe dovoditi na zvunik
z moe da radi neprekidno bez trajnih oteenja
z Optereenje zvunika
z 0,1; 0,2; 0,5; 1; 3; 5; 10; 25; 100 W
z npr. 3W kod TV prijemnika
z U projektovanju ozvuenja ne treba ii na max
nominalnu snagu
z najbolje radi pri optereenju 30
30-50%
50% od max snage
z kvalitetnija ozvuenja idu na manju snagu
8 IImpedansa
8. d
z Podatak za pravilno prikljuenje na pojaava
z daje ga proizvoa, moe se izmeriti
z Niskoomski
Ni k ki 4
4-8
8 ((-16)
16)
z Visokoomski 600-800 (npr. u TV)
z Zavisi od ice u namotajima
z ta impedansa sadri otpornost i induktivnost
z zavisi i od mehanike konstrukcije i frekvencije
El kt di
Elektrodinamiki
iki zvunik
ik
z Isti principi kao kod el
el.dinamikog
dinamikog mikrofona
z Na provodnik sa strujom u magnetnom polju
z deluje sila u pravcu ose zvunika
F = B l I
z smer se menja sa naizmeninom strujom

z pomera membranu napred-nazad

z vea sila poveanjem magnetne indukcije

dua ica bi imala vei otpor (manja I i manja F)
deblja ica (manji otpor) bi razmakla polove magneta
stalni magneti od specijalnih legura
z Dobra reprodukcija u celom audio opsegu
z mala izoblienja i bolji stepen iskorienja od drugih zvunika
z razne veliine i snage nekoliko cm do vie desetina cm
Ugraivanje
membrane
b u kutiju
k tij
z Sama membrana zrai kao akustiki dipol
z neeljene pozitivne i negativne superpozicije
z zavise od talasne duine i udaljenosti mikrofona
z suzbija se ugradnjom u kutiju ili u zid
z odbijeni talasi remete oscilovanje membrane
z kutija
j se ispuni
p rastresitim materijalom
j
z Akustika elastinost kutije
z menja karakter impedanse zraenja
z pojavljuje se Ca na red sa Cm sniava Cekv
z poveava mehaniku rezonansu 2 puta
z to se kompenzuje sa tzv. bas-refleks otvorom
B
Bas-refleks
fl k
z U eq
eq. el
el. emi se ak
ak. masa otvora javlja u
paraleli sa ak. impedansom (Ca i Zaz)
z VF ne prolaze kroz ma
z nema promena na VF zbog otvora
z na NF reaktansa otvora kratko vezuje Ca
z eliminie uticaj ugradnje u kutiju (Ca)
z kroz otvor korisna superpozicija bas tonova
z otvor moe biti i sa strane i kao lavirint
z Proiruje
j se radni opseg
p g na NF
Z i stubovi
Zvuni t b i
z Vie zvunika u vertikalnom nizu
z vea snaga (i potronja)
z Usmereno zraenje
z u horizontalnoj ravni krug (auditorijum)
z u vertikalnoj ravni ui ugao zraenja
z nema nekorisnog zraenja gore i dole

z Sa strane minimalno zraenje

z dobro mesto za
a mikrofone
(izbegava se mikrofonija)
Z i i za kompjuter
Zvunici k j t
z Computer Speakers ili Multimedia Speakers
z imaju pojaalo integrisano unutar zvunika
z mogu se direktno spojiti na prikljuak zvune kartice
z PC speaker
z mali zvunik unutar kuita kompjutera
z spojen je na matinu plou
z naziva se jo i PC beeper
z isputa samo jedan ton (beep)
z slui za upozorenja PC sistema
z Princip rada
z vibrirajua membrana i
magnet u zvuniku
z zvuna kartica u kompjuteru
V t zvunika
Vrste ik
z Stoni i podni zvunici
z Zvunici koji se ugrauju u plafon
z Zvuniki sistemi (2.1, 5.1, 7.1)
z Beini zvunici
z USB zvunici
Razni
zvunici
i i
Slualice
Konstrukcija
Karakteristike
Princip rada
N
Namena slualica
l li
z Pretvara elektrinu u akustiku energiju
z isti principi kao i zvunik
z Razlike u obliku i konstrukciji
z proizvodi daleko manju akustiku snagu
z ozvuava nekoliko cm3 ((una koljka
j i sluni kanal))
z zvunik ozvuava vie desetina ili stotina m3 prostora
z Primene slualica
z najira u telefoniji
z u odravanju radio veza
z u RTV studijima
t diji i prii snimanju
i j zvuka
k
z za reprodukciju stereo muzike
El kt di
Elektrodinamike
ik slualice
l li
z Minijaturni elektrodinamiki zvunik
z stalni magnet, pokretni kalem i membrana
z Mekani jastuii na kuitu
z izoluju od spoljne buke
z Kvalitet reprodukcije
z ne zaostaju za najboiljim zvunicima
z frekvencijski
j opseg
p g 30Hz do 20kHz
z reprodukcija basova se kvari ako jastuii ne naleu
z Razlika u sluanju sa zvunika i slualica
z Da li je zvuk obojen prostorijom u kojoj sluamo?