TELEKOMUNIKACIONI

SISTEMI (3)

Školska 2007/2008. god.

Pregled kursa
 Uvod: istorija telekomunikacija, uvodni pojmovi o TK
mrežama, model komunikacionog sistema, izobličenja u
prenosu signala, šumovi
 Kablovski sistemi veza (žične linije veza)
 Analogni sistemi prenosa (prvi deo)
 Digitalni sistemi prenosa (PDH, SDH)
 Telefonska mreža, IDN, ISDN, signalizacija no. 7
 Frame Relay tehnologija
 ATM tehnologija i B-ISDN
 xDSL (HDSL, ADSL, VDSL)
 Lokalne računarske mreže (LAN)
 Internet i IP tehnologija
 Multiservisne IP mreže; VoiP, IP televizija
2
Analogni sistemi prenosa
 Analogni sistemi, bez obzira na prednosti
digitalnih sistema, su u značajnoj meri još uvek u
upotrebi.
 Razlog je što su analogni sistemi ranije uvedeni
u prvom redu da zadovolje potrebe prenosa
govora, muzike i slike.
 Analogni sistemi se koriste za: niskofrekventni
(NF) prenos i visokofrekventni (VF) prenos. VF
omogućava primenu frekvencijskog
multipleksiranja kanala (FDM – Frequency
Division Multiplexing).
3
Poređenje NF, VF i PCM po ceni

Poređenje je vršeno za sisteme za prenos govora. Kao mera

poređenja je uzeta cena sistema po jedinici dužine.
4
Poređenje NF, VF i PCM po ceni

 Za veze dužine do 10 km NF prenos je

isplatljiviji od VF prenosa.
 Na većim daljinama je jeftiniji VF prenos.
 Cena PCM prenosa je data za slučaj potpuno
digitalne mreže sa digitalnim centralama.
Uvek je jeftiniji od analognog VF prenosa. NF
prenos je jeftiniji od digitalnog samo na
kraćim rastojanjima do 5km.

5
Digitalizacija – kada?

 Zamena postojećih analognih sistema

digitalnim zavisi od toga da li su stari sistemi
još komercijalno isplativi.

 Novi sistemi koji se ugrađuju za veze među

centralama, na magistralnim pravcima i u
opsluživanju velikog saobraćaja, su digitalni.

6
Elementi telekomunikacionih sistema

 Telekomunikacioni sistemi se realizuju

međusobnim povezivanjem većeg broja
elemenata.
 Svaki od tih elemenata obavlja neku posebnu
funkciju u obradi i prenosu signala.
 Ovi funkcionalni elementi, po svojoj nameni i
karakteristikama, su uglavnom standardizovani.
 Neki od njh su identični kod analognih i digitalnih
sistema prenosa, a neki su posebni. Takođe,
postoje posebni elementi vezani za konkretne
žične, optičke i radio linije veza.
7
Električni filtri – uvod (1)
 Filtar je element ili sistem koji na određeni unapred
propisani način vrši konverziju veličina na svojim ulazima
u veličine na svojim izlazima
 Cilj: umanjiti neželjena svojstva ulaznih veličina
zadržati ili istaći željena svojstva
 Električni filtar je sistem čije su ulazne i izlazne veličine
električni signali
 Njegova funkcija je da na propisani način promeni
karakteristike spektra ulaznog signala
 Termin "električni" odnosi se na karakter signala koji filtar
obrađuje (ne zavisi od načina realizacije)

8
Električni filtri – uvod (2)

 Po brojnosti i raznovrsnosti karakteristika, najbrojniji

element telekomunikacionih sistema
 U idealnom slučaju, filtar od svih signala, koji dolaze na
njegov ulaz propušta bez slabljenja signale određenih
frekvencija, a signale koji nemaju te frekvencije
beskonačno slabi, odnosno ne propušta.
 Realno, filtar će za neke frekvencije imati dovoljno malo
slabljenje, a za neke dovoljno veliko slabljenje. Takođe,
na granici propusni-nepropusni opseg, slabljenje filtra se
neće naglo promeniti. Ta promena će se izvršiti u nekom
manjem opsegu frekvencija. Ukoliko je taj opseg manji,
filtar je selektivniji.
9
Funkcije filtara
 Izdvajanje dela spektra signala koji će se prenositi iz
celokupnog spektra signala
 Odvajanje jednog bočnog opsega posle modulacije
 Odvajanje signala u svom osnovnom (izvornom) opsegu
frekvencija od svih ostalih signala posle demodulacije
 Izdvajanje jednog kanala iz grupe kanala koji se zajedno
prenose
 Izdvajanje grupe kanala iz veće grupe kanala
 Izdvajanje signala jedne, tačno određene, frekvencije od
svih ostalih signala
 Nepropuštanje pojedinih signala
 Popravka amplitudske karakteristike sistema
 Popravka fazne karakteristike sistema
10
Realizacije filtara
 Pasivni filtri – realizuju se pomoću pasivnih elemenata
 Filtri sa koncentrisanim parametrima: elementi ovih filtara su
kalemovi, kondenzatori, idealni transformatori i otpornici
 Najrasprostranjeniji su LC filtri (sastavljeni od kalemova i
kondenzatora) – najviše se koriste u multipleksnim uređajima.
Kombinacija kalema i kondenzatora predstavlja oscilatorno kolo –
može biti redno ili paralelno
 RC filtri čiji su elementi otpornici i kondenzatori pretežno se
primenjuju kao specijalna kola pri prenosu impulsa
 Filtri sa raspodeljenim parametrima: elementi ovih filtara su
delovi vodova, rezonantne šupljine i dr. Koriste se u mikrotalasnoj
tehnici
 Aktivni filtri – pored pasivnih elemenata koriste bar
jedan aktivni generator struje i napona

11
Kalemovi i kondenzatori
 Kalem ima impedansu Z=r+jωL, gde je L induktivnost kalema, a
r otpornost bakarnih namotaja od kojih je kalem napravljen.
 Moduo impedanse je: Z = r 2 +(ωL)2
 Za ω=∞ ima beskonačnu vrednost i tada kroz njega ne može da prođe
signal.
 Za ω=0 moduo impedanse je minimalan i jednak je otpornosti namotaja
r. Kada bi bilo r=0 moduo impedanse bi bio jednak nuli i signal bi prošao
kroz kalem bez slabljenja.
 Impedansa kondenzatora je Z=1/jωC, a moduo impedanse
|Z|=1/ωC
 Signali beskonačne frekvencije prolaze bez slabljenja
 Signali sa frekvencijom jednakoj nuli se beskonačno slabe.

12
 Redno oscilatorno kolo
2
1 2  1 
Z=r+jωL+ i Z = r +  ωL- 
jωC  ωC 
1 1
ω0 =2πf 0 = f0 =
LC 2π LC

•Za rezonantnu frekvenciju moduo impedanse (slabljenje kola) je minimalan

•U slučaju da je r=0, za rezonantnu frekvenciju redno oscilatorno kolo ima

impedansu jednaku nuli, a za sve druge frekvencije moduo impedanse je
beskonačan
•Ukoliko je otpornost kalema manja brži je porast slabljenja, filtar je
selektivniji
13
Paralelno oscilatorno kolo
1
ω0 =2πf 0 =
LC

1
f0 =
2π LC  1 
(r+jωL)  
 jωC  i r 2 +(ωL)2
Z= Z=
 1  (1-ω2 LC)2 +(ωrC)2
(r+jωL)+  
 jωC 
 Za f0 moduo impedanse (slabljenje) je maksimalan.
 Kako frekvencija raste, ili opada u odnosu na fo moduo impedanse,
znači i slabljenje signala opada; ukoliko je otpornost kalema manja
brži je porast slabljenja,tj. filtar je selektivniji
 U slučaju da je r=0, na rezonantnoj frekvenciji impedansa je
beskonačna, a na svim drugim jednaka je nuli;
14
Lestvičasti filtri – kombinacija rednih
i paralelnih oscilatornih kola
Z1 Z3 ZN–1

U1 Z2 Z4 ZN U2

 Redna i paralelna oscilatorna kola se mogu naći u obe grane gornje

mreže koja predstavlja filtar. Svako od njih ima drugačiju rezonantnu
frekvenciju. Kombinovanjem pojedinačnih rezonantnih frekvencija i
slabljenja svakog oscilatornog kola dobijaju se slabljenja prema
zadatom gabaritu
 N je red filtra; što je N veće slabljenje je bliže idealnom, ali takvo
rešenje je složenije i skuplje.

15
Filtri: funkcija prenosa (1)
 Električni filtar je sistem, pa se može definisati kao skup
specifikacija kojima su određeni odnosi između njegovih
ulaza i izlaza
x(t) F y(t)

 Za linearan i vremenski nepromenljiv sistem odnos

između ulaza i izlaza sistema definiše se konvolucionim
integralom

y (t )   h(t   ) x (t )d
0
gde su: h(t) – impulsni odziv sistema; x(t) – ulaz sistema;
y(t) – izlaz ili odziv sistema
16
Filtri: funkcija prenosa (2)

 Laplasovom (Laplace) transformacijom konvolucionog

integrala dobija se odnos ulaznog i izlaznog signala u
frekvencijskom domenu

Y(s)  H(s) X(s)

gde je H(s) – funkcija prenosa filtra

 Opšti oblik električnog filtra koji se razmatra je električna

mreža sastavljena od konačnog broja elemenata koji su:
koncentrisani, linearni i vremenski nepromenljivi.

17
Filtri: funkcija prenosa (3)

 Za takve sisteme, odnos ulaz-izlaz moguće je definisati

diferencijalnom jednačinom N-tog reda oblika:

dy dNy dx dMx
b0 y+b1 +...+b N =a 0 x+a1  ...+a M
dt dt N dt dt M

gde su bi (i=0, N) i aj (j=0, M) realni koeficijenti.

 Primenom Laplasove transformacije dobija se:

b0Y(s) + b1sY(s) +...+ b Ns NY(s)  a 0X(s) + a1sX(s) +...+ a Ms M X(s)

18
Filtri: funkcija prenosa (4)
 Na osnovu toga, funkcija prenosa je:
M
 a i si
Y(s) a 0 +a1s+...+a Ms M
H(s)= = = i=0
X(s) b0 +b1s+...+b Ns N N
 b js j
j=0

 Drugim rečima, funkcija H(s) je realna racionalna

funkcija kompleksne frekvencije s, koju je moguće
prikazati kao količnik dva polinoma sa realnim
koeficijentima:
P(s)
H(s)=
Q(s)

19
 Filtri: funkcija prenosa (5)

 H(s) je moguće prikazati i u sledećem obliku:

M

 s  soM  s  soM 1 ... s  so 2  s  so1   k  s  soi 

i 1
H ( s)  k
s  spN s  spN 1 ...s  sp2 s  sp1  N
 s  spj 
j 1

gde su
 soi (i = 1,…,M) koreni polinoma u brojiocu P(s) ili nule prenosne
funkcije,
 spj (j = 1,…,N) koreni polinoma u imeniocu Q(s) ili polovi
prenosne funkcije,
 k – realna konstanta jednaka k = aM/bN.

20
Filtri: funkcija prenosa (6)
 U oba slučaja koreni mogu biti realni ili kompleksni.
 Svaki kompleksni koren ima odgovarajući konjugovano
kompleksni par, pa se uparivanjem, H(s) može prikazati
u obliku:
 
r M
 s  2 oi s   oi  s   oi 
2 2

H ( s)  k i t 1 i  2 r 1

 
N
  2 pjs   pj  s   pj 
s 2 2

j 1 j  2 t 1

ili r
 2  oi 2
M
  s  q s   oi   s   oi 
H ( s)  k i t 1 oi i  2 r 1
 2  pj 2
N
  s  q s   pj   s   pj 
j 1 pj j  2 t 1

21
Filtri: funkcija prenosa (7)
 s je kompleksna promenljiva, tj. s= +j , pa je i funkcija
H(s) kompleksna veličina za neki proizvoljni broj s.
 U uslovima stacionarnog stanja sinusne pobude,
promenljiva s = j, pa je funkcija prenosa H(s) = H(j ).
 H(j) se naziva kompleksnom frekventnom
karakteristikom filtra
H  j    H  j   e j   

 Osnovna funkcija električnih filtara sadržana je upravo u

obliku frekventne karakteristike H(j ).

22
Frekventna karakteristika filtra (1)

 Promene koje električni filtar treba da unese u spektar

ulaznog signala najčešće se svode na prigušenje ili
eliminaciju određenih nepoželjnih frekvencijskih
komponenti tog signala
 Za zadati ulazni signal x(t) sa frekvencijskim spektrom
X(j):
jx   
X j  X j e
 Spektar izlaznog signala određen je izrazom
jy  
Y j  Y j e  H j  X j

23
Frekventna karakteristika filtra (2)
 Za module i faze važe sledeći izrazi:
Y( j )  H ( j )  X( j )
 Y      X 
 Modul prenosne funkcije električnog filtra često se
izražava u logaritamskom obliku:
     20log H( j) (dB)
 () predstavlja logaritamsku meru pojačanja filtra
 Slabljenje filtra A      () (dB)
 Pored faze (), često se koristi i funkcija grupnog
kašnjenja Tg() koja se definiše kao: d
Tg   
d
24
Primer realizacije pasivnog filtra (1)
 Zadatak je da se odredi funkcija prenosa filtra drugog
reda sa slike a). Ovaj filtar može se može se predstaviti
ekvivalentnim kolom sa slike b), gde je:
L
1
Ls
C1s Ls
Z1(s)= =
1 1+LC s 2
Ls+ 1 C2
C1s U1 U2
C1 R

1
R
C2s R a)
Z2 (s)= = Z1
1 1+RC2s
R+
C2s
U1 Z2 U2
U (s) Z2 (s)
H(s)= 2 =
U1(s) Z1(s)+Z2 (s)
b)
25
Primer realizacije pasivnog filtra (2)
 Zamenom izraza za Z1(s) i Z2(s) u izraz za H(s) dobija se:
R
Z2 (s) 1+RC2s R(1+LC1s 2 )
H(s)=  
Z1(s)+Z2 (s) Ls
+
R Ls(1+RC2s)+R(1+LC1s 2 )
1+LC1s 2 1+RC2s
 Gornji izraz se može predstaviti u obliku
 2 1 
 s  
C1  LC 1  s 2 +Ω02
H(s)= k
C1  C2  2 1 1  2 Ωp 2
  
L(C1  C2 ) 
s s s + s+Ω p
 R(C1 +C2 ) qp
gde je:
C1 1 1 R C +C
k= ; 0  ; p  ; qp  p =R 1 2
C1  C2 LC1 L(C1  C2 ) C1+C2 L

26
Primer realizacije pasivnog filtra (3)
 Za vrednosti elemenata R = 1 k, C1 = C2 = 1 nF
i L = 0.5 mH, važi:
1 2 12 2 12 p
k= ; 0  2 10 ; p  10 ;  0.5 106
2 qp

 Funkcija prenosa je:

1 s 2 +2 1012
H(s)=
2 s 2 +0.5 106s+1012

 Nule funkcije prenosa su: s01,2   j 2 106

1 6 15 6
 Polovi funkcije prenosa 
su: p1,2 4
s   10  j 10
4

27
Primer realizacije pasivnog filtra (4)
 Zamenom s = j u funkciju prenosa H(s) dobija se
kompleksna frekventna karakteristika filtra:
Ω02  Ω 2
H(j)=k
Ωp
Ω 2p  Ω 2 +j 
qp

 Amplitudno frekvencijska karakteristika je moduo gornjeg

izraza: 2 2
Ω0  Ω
H(j) =k
2
 p 
 Ω2p  Ω 
2 2



 q p 


28
 Primer realizacije pasivnog filtra (5)
|H(j)|
1.4 Za vrednosti elemenata R = 1 k,
C1 = C2 = 1 nF, L = 0.5 mH
1.2

0.8

0.6

0.4

0.2
0
10
5
10
6
10
7 
29
Tipovi filtara

 Filtre je moguće obzirom na oblik frekventne

karakteristike podeliti u dve grupe:
 Selektivni filtri
 Korektori
 Kod selektivnih filtara oblik |H(j)| je takav da
je moguće jasno razlikovati frekvencijske
opsege u kojima je ulazni signal oslabljen
(prigušen) od onih u kojima je on propušten.

30
Selektivni filtri (1)
 Propusni opseg filtra
 Opseg frekvencija u kome amplitudno frekvencijska
karakteristika ima vrednost približno jednaku 1
 Komponente pobudnog signala čije su frekvencije
unutar tog opsega pojavljuju na izlazu filtra sa
približno istom amplitudom kao i na ulazu.
 Nepropusni opseg filtra
 Opseg frekvencija u kome je amplitudno frekvencijska
karakteristika približno jednaka nuli,
 Frekvencijske komponente ulaznog signala koje se
nalaze unutar tog opsega nisu propuštene na izlaz.

31
Selektivni filtri (2)

 Amplitudno frekvencijska karakteristika |H(j)| je

funkcija bez diskontinuiteta, pa je prelaz između
propusnog i nepropusnog opsega kontinuiran.
 Prelazni opseg filtra
 Opseg frekvencija na prelazu između propusnog i
nepropusnog opsega
 U zavisnosti od položaja propusnog i nepropusnog opsega
na frekvencijskoj osi, moguće je razlikovati 4 osnovna tipa
selektivnih filtara.

32
Osnovni tipovi selektivnih filtara (1)

 Niskopropusni filtar (NF, Low-pass)

 Propusni opseg: 0 <  < 1
 Nepropusni opseg 2 <  < 
 Uslov: 1 < 2 |H(j|

~
~
0 
1 2
33
Osnovni tipovi selektivnih filtara (2)

 Visokopropusni filtar (VF, High-pass)

 Propusni opseg: 2 <  < 
 Nepropusni opseg 0 <  < 1
 Uslov: 1 < 2 |H(j|

~
~
0 
1 2
34
Osnovni tipovi selektivnih filtara (3)
 Propusnik opsega (Band-pass)
 Propusni opseg: 2 <  < 3
 Nepropusni opseg 0 <  < 1 i 4 <  < 
 Uslov: 1 < 2 < 3 < 4
Poseban slučaj –

uskopojasni filtar, koji
|H(j|
~
~
propušta samo uzan
opseg oko 2
1 ~
0 
1 2 3 4
35
Osnovni tipovi selektivnih filtara (4)
 Nepropusnik opsega (Band-stop)
 Propusni opseg: 0 <  < 1 i 4 <  < 
 Nepropusni opseg 2 <  < 3
 Uslov: 1 < 2 < 3 < 4
|H(j|

~
~
1

~
0 
1 2 3 4
36
Filtarska skretnica (1)
 Kombinacijom osnovnih tipova filtara može se izvršiti
realizacija i složenijih funkcija, npr. filtarska skretnica
 Dvožičnom vezom prostire se u jednom smeru signal čiji
je spektar u opsegu {f1, f2}. Po istoj parici, u suprotnom
smeru, prenosi se signal čiji spektar leži u opsegu od {f3,
f4}. Razdvajanje ova dva signala vrši filtarska skretnica,
koju čine dva filtra propusnika opsega.

37
Filtarska skretnica (2)
 Opisana funkcija je identična onoj koju vrši račvalica,
samo se ovde radi o signalima visokih frekvencija u
različitim opsezima.
 Realizacija račvalice pomoću diferencijalnog
transformatora za visoke frekvencije je gotovo
nemoguća zbog teškoća da se uravnoteži transformator i
zbog njegovih gubitaka pri visokim frekvencijama.

38
Filtarski korektori (1)

 Za razliku od selektivnih filtara, nemaju jasno

definisan propusni i nepropusni opseg
 Služe za korekciju frekvencijske karakteristike nekog
drugog sistema.
 U zavisnosti od toga da li vrše korekciju amplitudne
ili fazne karakteristike dele se na:
 amplitudske korektore i
 fazne korektore

39
Filtarski korektori (2)
 Amplitudski korektor, AK , ima linearnu faznu
karakteristiku, a njegova amplitudska karakteristika,
sabrana sa amplitudskom karakteristikom sistema, treba
da obezbedi željenu amplitudsku karakteristiku.
 Fazni korektor, FK , najčešće se realizuje kao
svepropusnik opsega; amplitudska karakteristika je
ravna u celom frekvencijskom opsegu, a njegova fazna
karakteristika, sabrana sa faznom karakteristikom
sistema treba da obezbedi linearnu faznu karakteristiku.
|H(j|

1
Fazni korektor

0 

40
Projektovanje analognih filtara (1)

 Slabljenje filtra: A     20log H( j) (dB)

 Idealan filtar imao bi A0 u propusnom opsegu i A u
nepropusnom opsegu
 Realno, projektovanje analognog filtra kreće od definicije
zahteva koji taj filtar treba da zadovolji – specifikacije
gabarita slabljenja
 Gabarit slabljenja definiše:
 Propusni i nepropusni opseg filtra
 Najmanje dozvoljeno slabljenje u nepropusnom opsegu
 Najveće dozvoljeno slabljenje u propusnom opsegu

41
Primer gabarita slabljenja filtra
 Primer gabarita slabljenja propusnika opsega
A( (dB)

AMIN

AMAX

0 1 2 3 4

42
Gabariti selektivnih filtara
NF

VF

BPF

BSF

uskopojasni

43
Projektovanje analognih filtara (1)
 Kod većine postupaka aproksimacije polazi se od
idealne karakteristike propusnika niskih učestanosti (NF)
 Frekvencijskim transformacijama se ta nisko propusna
karakteristika transformiše željenu karakteristiku:
 Propusnika visokih učestanosti
 Propusnika opsega
 Nepropusnika opsega
 Frekvencijska osa prototipa NF filtra je normalizovana na
graničnu frekvenciju, c=1.

44
Prototipski analogni NF filtar
 Amplitudska karakteristika idealnog normalizovanog
NF filtra data je izrazom:
1, za  c  1
H(j)= 
0, za  c  1
|H(j|

Propusni Nepropusni
opseg opseg

0 /c
1

45
Projektovanje analognih filtara (2)
 Za filtar zadat funkcijom prenosa H(s) važi:

H ( j )  R e H ( j  )   Im  H ( j  ) 
2 2

odnosno: H ( j  )  H ( j )  H (  j )

 U postupku aproksimacije pogodno je koristiti

karakterističnu funkciju K(s) :
1
H  j  
1  K  j 
2

46
Karakteristična funkcija K(s)
 K(s) je racionalna funkcija kompleksne promenljive s
n ( s)
K ( s) 
d ( s)
 |K( j)| treba da bude približno jednak 0 u propusnom
opsegu i što veći u nepropusnom opsegu
 Krajnji cilj je određivanje funkcije prenosa filtra
P(s)
H(s)=
Q(s)
 Ostvarljivost H(s)
 Stabilnost H(s)

47
Postupci aproksimacije funkcije
prenosa električnih filtara
 Ciljevi aproksimacije:
 Problem aproksimacije svodi se na nalaženje
frekvencijske karakteristike koja zadovoljava zahteve
za filtar
 Sistem mora da bude ostvarljiv, što nižeg reda i
stabilan
 Tipovi aproksimacija:
 Batervortova (Butterworth) aproksimacija
 Čebiševljeva (Chebyshev) aproksimacija
 Eliptička ili Kauerova (Cauer) aproksimacija i dr.

48
Batervortova aproksimacija (1)
 Karakteristična funkcija je:
K N ( j )  C 2  2 N
2

gde je N – stepen funkcije prenosa

 Amplitudska karakteristika filtra je
1
H N  j  
1  C 2 2N
 Ako se granična frekvencija C definiše za slabljenje 3 dB:
1
H N  jΩC    C2 =ΩC-2N
2
1
H N  j  
1   /  C 
2N

49
Batervortova aproksimacija (2)
N=1
20log H(jΩ) 0
(dB)
-10

Ravna u -20
propusnom
opsegu
-30
(bez N=6
talasanja)
-40

-50

-60
0 0.5 1 1.5 2 2.5 3

c1
50
Batervortova aproksimacija (3)
 Na osnovu kvadrata amplitudne karakteristike treba odrediti
1
 
H(s) filtra : H j  2 

 H j  H  j
2N   
 
1  
c
 Zamenom =s/j dobija se:
1 1
H  s  H   s  N
 2N
 s2 
1    s  sk 
  c2  k 1
 Koreni imenioca dobijaju se rešavanjem:

  1 s 2 N    c 2 N
N

51
Batervortova aproksimacija (4)
 Polovi funkcije H (s) H (-s) u s ravni su ravnomerno
raspoređeni po kružnici poluprečnika c
 Polovi u levoj poluravni pripadaju
funkciji prenosa H(s)
j
p/N
s-ravan

c


52
Batervortova aproksimacija (5)

 Uparivanjem konjugovano kompleksnih parova polova

dobija se opšti oblik funkcije prenosa:
 N /2
1
 H0 2 ... N paran
k 1 s    0 k / q k s   0 k
2

H ( s)    N  1 / 2
H0 1
 
 s  s ( N  1) / 2 k  1 s    0 k / q k  s   0 k
2 2
... N nep.

 Za normalizovani filtar C=1 važi 0k=1, k

k  
1 1, ... , N / 2 za N p aran
qk  ,
2 sin 
2k  1 
p 1, ... , ( N  1) / 2 za N n ep .
 2N 
53
Batervortova aproksimacija (6)

 Frekventna karakteristika Batervortovog filtra je

maksimalno ravna (nema talasanja – ripples) u
propusnom opsegu i teži nuli u nepropusnom opsegu.
 Nagib u nepropusnom opsegu – 20 decibela po dekadi
za filtar prvog reda, 40 decibela po dekadi za filtar
drugog reda itd.
 Zadržava isti oblik za viši red filtara, ali sa oštrijim
nagibom (opadanjem) u nepropusnom opsegu.

54
Čebiševljeva aproksimacija tipa I (1)
 Karakteristična funkcija se definiše kao:
K N ( j  )   2 TN 2 (  )
2

gde je TN() Čebiševljev polinom N-tog reda:

TN (  )  cos( N  )
cos(  )  
 Boljim rasporedom nula kod funkcije TN() postiže se
poklapanje s idealnom karakteristikom u više tačaka u
propusnom opsegu nego kod Batervortovog filtra
 Za Čebiševljeve polinome važi rekurzivna formula :
TN (  )  2  TN  1 (  )  TN  2 (  )

55
Čebiševljeva aproksimacija tipa I (2)
 Korišćenjem rekurzivne formule i poznavanjem prva dva
polinoma T0() i T1() lako se nalaze preostali:
TN (  )  2  TN  1 (  )  TN  2 (  )

T0 (  )  1
T1 (  )  
T2 (  )  2 2  1
T3 (  )  4  3  3
T4 (  )  8 4  8 2  1
T5 (  )  1 6  5  2 0  3  5

56
Čebiševljeva aproksimacija tipa I (3)
 Amplitudska karakteristika normalizovanog NF filtra sa
Čebiševljevom aproksimacijom data je izrazom:
1
H N ( j ) 
1   2 TN 2 (  )
gde konstanta  određuje talasnost Rp u propusnom
opsegu filtra
Rp
R p  1 0 lo g ( 1   ) ,
2
[dB ]   10 10  1

 Amplitudska karakteristika filtra je monotono opadajuća

funkcija sa porastom frekvencije  od 1 prema .
1 1
H ( j )   , za  > > 1
 TN (  )  2 N 1 
N N

57
 Čebiševljeva aproksimacija tipa I (4)
20log H(jΩ) 0
(dB)
-10
N=1
-20

-30
N=4
-40

-50

-60
0 0.5 1 1.5 2 2.5 3 
Rp=1dB
58
 Čebiševljeva aproksimacija tipa I (5)
 Propusni opseg, Rp=1dB

20log H(jΩ) 0
(dB)
-0.2 N=4

-0.4

-0.6
N=1

-0.8

-1
0 0.2 0.4 0.6 0.8 1 
59
 Čebiševljeva aproksimacija tipa II (1)
 Svojstvo Čebiševljevog filtra tipa I je da minimizira grešku
između idealne i realne karakteristike filtra, ali na račun
talasnosti u propusnom opsegu
 Čebiševljeva aproksimacija tipa II – inverzna Čebiševljeva
aproksimacija – ima ravniju karakteristiku u propusnom
opsegu, a talasnost se pojavljuje u nepropusnom opsegu
 Karakteristična funkcija se definiše kao:
1 1
H N (jΩ) = ε=
1 Rs
1+
ε 2TN 2 (Ω) 10 10 -1

 Konstanta Rs određuje talasnost u nepropusnom opsegu

60
Čebiševljeva aproksimacija tipa II (2)
20log H(jΩ) 0
(dB) N=4
-10

-20
N=1
-30

-40

-50

-60
0 0.5 1 1.5 2 2.5 3 
Rs=40dB
61
Eliptička aproksimacija (1)
 Eliptička ili Kauerova aproksimacija karakteriše se
jednakom talasnošću u propusnom i nepropusnom
opsegu (equiripple)
 Talasnost u svakom od opsega može se podešavati
nezavisno
 Ova aproksimacija omogućava veoma brzu tranziciju
između propusnog i nepropusnog opsega.
1
H N (jΩ) 
1+ε 2R 2N (ε,Ω)

gde je RN(, ) racionalna eliptička funkcija N-tog reda

62
Eliptička aproksimacija (2)

20log H(jΩ) 0
(dB) N=4
-10

-20 N=6
N=8
-30
Rp=1dB
-40
Rs=40dB
-50

-60
0 0.5 1 1.5 2 2.5 3 

63
 Eliptička aproksimacija (3)
 Propusni opseg, Rp=1dB, Rs=40dB

20log H(jΩ) 0
(dB) N=6
-0.2

-0.4
N=8
-0.6

-0.8
N=4
-1
0 0.2 0.4 0.6 0.8 1 
64
Primer gabarita i slabljenja filtra za odvajanje
jednog kanala iz grupe telefonskih kanala

65
Poređenje aproksimacija za filtar četvrtog reda, uz
uslov c=1, Rp=1dB i Rs=40dB
20log H(jΩ) 20log H(jΩ)
0 0
-10 -10

Čebiševljeva
Batervortova

-20 -20

tip I
-30 -30
-40 -40
-50 -50
-60 -60
0 0.5 1 1.5 2 2.5 3  0 0.5 1 1.5 2 2.5 3 
20log H(jΩ) 20log H(jΩ)
0 0
Čebiševljeva

-10 Eliptička -10

-20 -20
tip II

-30 -30
-40 -40
-50 -50
-60 0 0.5 1 1.5 2 2.5 3  -60 0 0.5 1 1.5 2 2.5 3 66
Aktivni analogni filtri (1)

 Aktivni filtri koriste bar jedan aktivni generator struje i

napona, pored pasivnih elemenata
 Korišćenjem aktivnog elementa (tipično operacionog
pojačavača) efikasno se utiče na odziv filtra,
prvenstveno u prelaznom opsegu između propusnog i
nepropusnog opsega filtra.
 Time se omogućava korišćenje filtara nižeg reda i
eliminiše potreba za induktivnim elementima (značajno
se smanjuju dimenzije filtra).
 Sve ranije navedene aproksimacije karakteristične
funkcije koriste se i pri projektovanju aktivnih filtara.

67
Aktivni analogni filtri (2)

 Sallen-Key filtar je najjednostavniji tip aktivnog filtra

 NF ili VF filtar drugog reda projektuje se korišćenjem dva
otpornika, dva kondenzatora i jediničnog operacionog
pojačavača
 Filtri višeg reda dobijaju se kaskadnim vezivanjem osnovnih
ćelija
 Topologija je poznata i kao
naponski kontrolisan R1 R2
izvor napona – VCVS 10 k 10 k U2

(Voltage Controlled U1
C1 C2
Voltage Source) filtar. 1 nF 1 nF Sallen-Key NF filtar
drugog reda

68
Aktivni analogni filtri (3)

 Ostali tipovi aktivnih filtara:

 Fliege-ovi filtri
 Filtri sa višestrukom povratnom spregom
 Filtri sa promenljivom stanja (state variable)
 Akerberg Mossberg-ovi filtri itd.

69
Uvod u digitalne filtre (1)
 Digitalni filtri – izvršavaju digitalne matematičke
operacije nad signalom; mogu postići bilo koji efekat
filtriranja koji se može izraziti kao matematička funkcija ili
algoritam
 Danas su sastavni element mobilnih telefona, radio
prijemnika, stereo prijemnika i drugih telekomunikacionih
uređaja
 Prednosti digitalnih nad analognim filtrima su brojne:
 Lako se mogu realizovati performanse koje su značajno bolje od
performansi analognih filtara
 Za kompleksne operacije filtriranja signala postižu znatno bolji
odnos signal/šum
 Programabilni; malih dimenzija

70
Uvod u digitalne filtre (2)
 Projektovanje digitalnih filtara se pretežno zasniva na
brzoj Furijeovoj transformaciji (FFT)
 Funkcija prenosa linearnog digitalnog filtra izražava se
pomoću z- transformacije:

B(z) b0 +b1z 1 +...+ b N z  N

H(z)= =
A(z) 1+a1z 1 +...+ a M z  M

 Bilinearna transformacija – transformiše funkciju

prenosa H(s) u kontinualnom vremenskom domenu
(analognog filtra) u funkciju H(z) u diskretnom
vremenskom domenu (digitalnog filtra)

71
Uvod u digitalne filtre (3)
 FIR (Finite Impulse Response) filtri – filtri sa konačnim
impulsnim odzivom su klasa digitalnih filtara koja ima
samo nule u z-ravni. Ovi filtri su uvek stabilni i imaju
linerani fazni odziv
 IIR (Infinite Impulse Response) filtri – filtri sa
beskonačnim impulsnim odzivom su klasa digitalnih
filtara koja ima i nule i polove u z-ravni. Posledica toga je
potencijalni problem sa stabilnošću, kao i nelinearni fazni
odziv. Prednost u odnosu na FIR filtre se ogleda u
znatno bržem prelazu između propusnog i nepropusnog
opsega.

72
Uvod u digitalne filtre (4)

 Primer realizacije FIR filtra:

 Elementi koji unose fiksno kašnjenje T (DELAY)
 Koeficijenti h0, h1, ..., hn–1
 Sabirači (+)

73
 Za kraj priče o filtrima ...
 Projektovanje analognih i digitalnih filtara vrši
se efikasno pomoću programskih paketa kao
što su:
 MATHLAB
 Mathematica
 FiltersCAD i dr.

Primer dizajna filtra

pomoću programskog
paketa FiltersCAD

74