OSNOVI PRIMENE KOMPJUTERSKE 
TEHNIKE 
 
Fakultet za obrazovanje rukovodećih 
kadrova u privredi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
SEKCIJA 1 
Istorija računarstva i telekomunikacija
  
 
 
 
 
 
 
 
 
Deo 1 – ICT 
(Informaciono‐komunikacione tehnologije) 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
«Što duže živim to više osećam da sve ono što je bilo dobro za naše očeve 
nije više dobro za nas» ‐ Oskar Vajld (Oscar Wilde, 1854 – 1900) 
 
1.1 Treći talas 
 
Kada je Elvin Tofler (Alvin Toffler) 1970 godine objavio svoju prvu knjigu «Šok 
budućnosti»  («Future  Schock»)  zaista  je  šokirao  svetsku  javnost  svojim 
revolucionarnim  pogledima  na  svet.  A  kada  je  1980  objavio  knjigu  «Treći 
talas»  («The  Third  Wave»),  dileme  više  nije  bilo.  Po  Tofleru  nisu  postojale 
vremenske  epohe  kao  što  su:  kameno  doba,  feudalizam,  kapitalizam, 
socijalizam  i  sl...  Karl  Marks  i  Fridrih  Engels  su  bili  u  jednom  delu  njihove 
teorije  «pobijeni».  Tofler  je  propagirao,  a  danas  se  pokazuje  da  je  to  zaista 
tačno,  sledeće:  postoje  samo  tri  epohe  –  predindustrijska,  industrijska  i 
postindustrijska.  Te  tri  epohe  su  trajale  različito.  U  postindustrijskoj  eri,  u 
kojoj  danas  živimo,  pronalasci,  tehnika  i  naročito  znanje  dolaze  do  izražaja. 
Tofler  je  u  svojoj  knjizi  «Treći  talas»  predvideo  internet,  rad  od  kuće  i  slične 
stvari. 
 
 
Elvin Tofler (Alvin Toffler) (rođen 3 oktobra
1928) je američki pisac i futurista, poznat po
svojim radovima u kojima diskutuje digitalnu
revoluciju, komunikacionu revoluciju, korpora-
tivnu revoluciju i tehnološku singularnost. U
početku je bio pridruženi urednik časopisa
Forčjun (Fortune), a njegovi rani radovi su se
fokusirali na tehnologiju i njen uticaj. Zatim se
pomerio ka analizama promena u društvu.
Njegov poslednji fokus je bio vojni hardver za 21
vek, oružje i tehnologiju kao i kapitalizam. Sa
svojom suprugom Hajdi (Heidi) živi u Los
Ejnželesu (Los Angelesu).

Esenčr (Accenture), poznata svetska i američka

konsultantska kuća proglasila ga je za treći
najuticajniji glas kod poslovnih ljudi, posle Bila
Gejtsa (Billa Gatesa) i Pitera Drakera (Petera
Druckera). Časopis Fajnenšl Tajms (Financial
Times) ga je proglasio za «najpoznatijeg
futurologa na svetu».
 
 
 
1.2 Leksus i maslinovo drvo 
 
Nije prošlo mnogo vremena od Toflerovih predviđanja, a prognoze su počele 
da  se  ostvaruju.  Najpre  u  najrazvijenijim  zemljama  sveta  kao  što  su  SAD, 
Japan, Velika Britanija, Nemačka i Francuska. Talas je počeo da se prostire po 
celoj Zemaljskoj kugli. Komponovan je pojam globalizacija. 
 
Ma kako globalizacija označavala «globalno selo» ili tome slično, neki regioni 
su  postali  manje  globalni  neki  više.  Religijske,  kulturološke  i  tehnološke 
razlike  su  izašle  na  videlo.  I  nije  sve  krenulo  odjednom,  mada  se  kasnije 
tehnološki prodor pretvorio u lavinu. Od pojave «Trećeg talasa» i dalje je na 
snazi bila podela na dva pola: zapadni čiji je predvodnik bila SAD, i istočni na 
čijem  je  čelu  stajao  SSSR.  «Hladni  rat»,  koji  je  doprineo  strahovitoj  trci  u 
naoružanju  i  doprineo  tehnološkom  napretku  nije  bio  održiv  zajedno  sa 
pojmom  globalizacije.  Promene  su  morale  da  se  dese.  Pad  Berlinskog  zida 
prouzrokovao je neophodnu lavinu. 
 
Godine  1999,  Tomas  Fridmen  (Thomas  Friedman),  američki  novinar  objavljuje 
knjigu «Leksus i maslinovo drvo» («Lexus and Olive Tree») u kojoj tvrdi da je pad 
Berlinskog  zida  prouzrokovao  lančanu  reakciju  u  razvoju  civilizacije.  Tvrdi 
da  je  «...svet  samo  10  godina  star...»,  aludirajući  da  se  vreme  tehnoloških 
promena  ubrzalo  od  pada  Berlinskog  zida,  3‐ćeg  oktobra  1989  godine. 
«Simbol  hladnog  rata  je  bio  zid,  simbol  našeg  doba  je  web»  ‐  zaključuje 
Fridmen. 
 
Šta je Fridmen hteo da kaže? 
 
Svet  je  10  godina  star  kada  pretpostavimo  da  su  sve  stare  osnove  uspeha 
nepovratno  otišle;  t.j.  kontrola  prirodnih  resursa,  zemlja,  zlato  i  nafta.  Jedan 
od  klasika  motivacije,  amerikanac  Erl  Najtingejl  (Earl  Nightingale)2  je  izjavio: 
“Jedina fabrika koju imamo je ljudska imaginacija. Mi postajemo ono o čemu 
razmšljamo najveći deo svoga vremena.» 
 
Šta se desilo nakon pada Berlinskog zida do danas? 
 
• Te 1989 godine je bilo je 400 ljudi koji su shvatili snagu weba. Danas to 
shvataju milioni.  
 • Nije  bilo  e‐Commerce  (1990).  1998,  bilo  je  $43  biliona  prodaje.  Bilo  je 
$3.6 triliona 2003. 
• Japan je jahao visoko, SAD su ulazile u recesiju.  
• Ej‐Ti‐end‐Ti  (AT&T)  je  bio  morbidni  gigant;  on  je  danas  poražen  od 
strane kablovskih operatera koji svoju tehnologiju nisu bazirali na fiber 
optici.  
• “Top  10”  narastajućih  tržišta  1998,  su  bili  kombinacija  energije, 
bankarstva  i  proizvodnje  i  pripadali  su  firmama  iz  oblasti 
informacionih  tehnologija:  Del  Kompjuter  (Dell  Computer),  Cisko 
sistems  (Cisco  Systems),  San  Majkrosistems  (San  Majkrosistems), 
Kvalkom (Qualcomm), I‐EM‐SI (EMC), Intel...  
• Amazon  je  bio  reka  u  Brazilu...  danas  je  to  glagol,  kao  u  “svi  smo 
pomalo “amazonizovani”.  
• I‐bej (Ebay) nije postojao, a danas je partner sa Baterfiled‐end‐Baterfild 
(Butterfield & Butterfield), trećom najvećom aukcijskom kućom.  
 
To  je  11.  novembra  1999  motivisalo  Rika  Fuskonea  (Ricka  Fusconea)  iz  Meril 
Linč  (Merryl  Lynch)  kompanije  da  objavi  plakat  sa  čuvenim  Fridmenovim 
motom: “Svet je 10 godina star”, na kome su bile scene sa rušenja Berlinskog 
zida.  
 
 
1.3  Epohe po Tofleru – industrijska era 
 
Prelomna  era  po  Tofleru  je  industrijska.  Ona  po  Tofleru  počinje  otkrivanjem 
američkog  kontinenta  od  strane  Kristofera  Kolumba  (Cristophera  Columbusa) 
(Đenova  (Genoa),  1451  –  Valjadolid  (Valladolid),  20.  maj  1506.)  On  je  12. 
oktobra  1492  godine  zakoračio  na  tlo  Američkog  kontinenta.  Kolumbo  je 
naime, rukovodeći se starim kartama tražio Atlantidu. Zvanično je pošao na 
put za Indiju sa druge strane sveta. Namera mu je bila da dokaže da je Zemlja 
okrugla, što su pre njega tvrdili neki, kao na primer Đordano Bruno (Giordano 
Brunno).  A  kada  je  došao  do  prvog  ostrva  na  Karibima  nazvao  ga  je  San 
Salvador (Sveti Spas). Jedno od ostrva je nazvao Malim Antilima, smatrajući 
da je našao raj na zemlji: Atlantidu, koja je pobuđivala maštu generacija, još 
od čuvenog Platonovog dela3.  
 
Otkrivanjem Američkog kontinenta, počinje era putovanja i komunikacija. A 
kada  je  završena?  Bacanjem  atomske  bombe  na  Hirošimu  i  Nagasaki,  9 
setpembra 1945, čime je završen II svetski rat. Projekat koji je otpočeo Albert 
Ajnštajn  (Albert  Einstein),  1905  godine,  zajedno  sa  Srpkinjom  Milevom  Marić, 
definišući  1905  godine  “Opštu  teoriju  relativiteta”,  a  kasnije,  1915  godine, 
samostalno  “Posebnu  teoriju  relativiteta”,  završio  je  Robert  Openhajmer 
(Robert  Oppenheimer)  (22.  april  1904  –  18.  februar  1967),  projektom  Menhetn 
(Manhattan). 
 
Kakve je promene izazvalo otkriće Američkog kontinenta? 
 
Kao prvo, većina kartografa je do tada ucrtavala samo Sredozemlje, Evropu, 
veći deo Afrike i Bliski i srednji Istok. Poneki su znali za Daleki Istok. Ali za 
Američki kontinent gotovo niko nije znao. Postoje indicije da su “tajne karte” 
Američkog kontinenta ipak postojale. No to nije tema za ovu knjigu. Ali karte 
čuvenog antičkog kartografa Klaudija Ptolomeja (Claudius Ptolomaius) (90 – 168) 
i najpoznatijeg kartografa Kolumbovog doba Grega Rajša (Greiga Reischa) su se 
tek  neznatno  razlikovale.  Za  1,500  godina,  nije  bilo  posebnih  promena  u 
kartografiji!!! A karte iz 1503 su bile bez Američkog kontinenta. Tek je poneka 
karta, stidljivo, dobijala nove obrise. 
 
Šte  se  desilo  za  ovih  450  godina?  Pojava  transportnih  brodova,  pojava 
industrije, koja je na kraju ovog perioda dostigla velike razmere su samo neke 
od  karakteristika  ove  epohe,  koja  je  zahvatila  drugu  polovinu  drugog 
milenijuma. 
 
Koje su dakle milenijumske dileme? 
 
Da li ljudi mogu da lete? 
 
Do  1903  godine  odgovor  je  bio  NE!  Danas  je  očigledno  da  ljudi  lete  svuda, 
čak i  u kosmos. 
 
Da li je Zemlja ravna? 
 
Pre Kolumba je odgovor bio DA! Nakon Kolumba odgovor DA je postao star i 
prevaziđen. 
 
Da li nam treba zemlja da bi bili bogati? 
 
Pre  industrijske  ere  odgovor  je  bio  DA!,  Danas  je  odgovor  NE!  A  kada  je 
počela industrijska era? Otkrivanjem parne mašine od strane Engleza Džejmsa 
Vata (James Watt), 1769 godine. 
 
Da li nam trebaju fabrike da bi bili bogati? 
 
U industrijskoj eri odgovor je bio DA!, Danas je odgovor NE! 
 
Da li nam treba novac da bi bili bogati? 
 
Odgovor je: NE! I oduvek je bio NE! Sve što nam treba su informacije! 
 
 
1.4 Tehnološke promene i tehnologija 
 
Na  osnovu  do  sada  izrečenog,  možemo  da  postavimo  sledeću  tezu: 
tehnologija  izaziva  promene,  a  promene  pogone  tehnologiju.  Možda  nije 
neinteresantno  reći  i  sledeće:  ukorak  sa  razvojem  tehnologije  razvija  se  i 
ljudska svest. Izmereno je da je ljudska inteligencija “napredovala” razvojem 
tehnologije.  Otprilike  je  taj  indeks  0.2  poena  godišnje.  Smatra  se  da  je 
visokointeligentna  osoba  ona  sa  koeficijentom  inteligencije  (IQ)  od  100‐120. 
Merenja IQ za velike umove sveta pokazuju da se mnogi od njih ne bi snašli u 
današnjem  visokotehnološkom  društvu4.  Čuveni  nemački  pesnik  Gete 
(Goethe),  koji  je  u  svoje  doba  imao  IQ  od  210,  danas  bi  zahvaljujući  tkz  Flin 
(Flynn)  efektu  imao  “samo”  188.  Evo  još  par  primera:  Lajbnic  (Leibnitz) 
205/183,  Paskal  (Pascal)  195/173,  Laplas  (Laplace)  190/168,  Njuton  (Newton) 
190/168,  Galileo  185/163,  DaVinči  (Da  Vinci)  180/158,  Nepije  (Nappier)  170/148. 
Kako  neverovatno  odzvanjaju  reči  Oskara  Vajlda  (Oscara  Wildea)  sa  početka 
poglavlja!!! 
 
Lanac (pre nego spirala) napretka 
 
 
1.4.1 Definicije 
 
INFORMACIONE  TEHNOLOGIJE  (Information  Technology  (IT))  se 
koncentrišu  na  upotrebu  tehnologije  u  upravljanju  i  obradi  informacija, 
posebno u velikim organizacijama.  
 
INFORMACIONE  TEHNOLOGIJE  (IT)  ili  INFORMACIONE  I 
KOMUNIKACIONE  TEHNOLOGIJE  (Information  and  Communication 
Technology  (ICT))  je  široka  oblast  koja  bazira  na  upotrebi  tehnologije  i 
drugim aspektima upravljanja tehnologijom i ostalim aspektima upravljanja i 
obradi  informacija,  posebno  u  velikim  organizacijama.  Uopšteno,  IT  se 
odnose  na  upotrebu  elektronskih  računara  i  računarskog  softvera  da  bi 
konvertovali, smestili, zaštitili, obradili, preneli i pretražili informacije. 
 
Tri aspekta napretka čovečanstva su: 
 
• Inženjerstvo 
• Sama tehnologija 
• Nauka 
 
Inženjerstvo  je  primena  naučnih  i  matematičkih  principa  u 
razvoju  ekonomičnih  rešenja  tehničkih  problema,  kreiranjem 
proizvoda, objekata i struktura koje koriste ljudima.  
 
Onaj ko se bavi inženjerstvom naziva se inženjer, a oni koji imaju licence za 
bavljenje  inženjerstvom  nazivaju  se  profesionalni  ili  licencirani  inženjeri. 
Inženjeri koriste maštu, rasuđivanje i razmišljenje koje primenjuju na nauku, 
tehnologiju, matematiku i praktično iskustvo.  
 
Tehnologija je primena nauke i inženjerstva na razvoj mašina i 
procedura  u  cilju  da  se  poboljšaju  i  unaprede  uslovi  života 
čoveka,  ili  najmanje  da  se  poboljša  ljudska  efikasnost  u 
određenim segmentima. (Microsoft Press Computer and Internet  Dictionary, 
3rd edition Copyright  1997 by Microsoft Press.) 
 
Tehnologija  je  reč  Grčkog  porekla  (τεχνολογία),  tehni  (τέχνη)  “znanje, 
veštinaʺ  i  logia  (λογία)  “reći.ʺ  To  je  širok  pojam  koji  operiše  sa  upotrebom 
znanja i ljudskih veština. 
 
Nauka u širem smislu reči označava bilo koji sistem znanja koji 
je  verifikovan.  Restriktivno,  nauka  označava  sistem 
prikupljenog znanja baziranog na empiriji, eksperimentisanju i 
prirodnoj metodologiji, kao i na istraživanju.   
 
Naučnici  su  oni  koji  istražuju  upotrebom  naučnih  metoda,  procesa  koji  na 
prirodan  način  razvija  i  ocenjuje  vidljive  fenomene  bazirane  na  empirijskim 
studijama i nezavisnoj verifikaciji. Nauka odbacuje nezrela razmišljanja. 
 
 
 
 
 
1.5 Pogled na razvoj s kraja dvadesetog veka 
 
Nesumnjivo  da  sa  ove  tačke  gledišta  možemo  da  kažemo  da  je  presudnu 
ulogu  na  razvoj  čovečanstva  odigrao  računar.  Na  sledećoj  slici  vidimo  kako 
se  taj  razvoj  odigrao.  Dve  decenije  (od  početka  1960‐tih  do  kraja  1970‐tih) 
dominirali  su  mejnfrejm  (mainframe)  računari.  Pojavom  PC  računara  dolazi 
do razvoja distribuiranih mreža, 1980‐tih. Poslednja dekada 20 veka obeležila 
je uvođenje PCjeva u stanove i kancelarije. A u 21 vek smo ušli sa uređajima 
koji  su  potpuno  umreženi  i  kompatibilni.  Dakle,  druga  ključna  reč 
tehnološkog  razvoja  bi  bila:  umrežavanje  i  povezivanje.  Ovo  je  dovelo  da 
strahovitog  razvoja  komunikacija  i  telekomunikacija.  Više  o  tome  čitalac 
može naći u5. 
 

 
Razvoj računara 
 
Možemo da primetimo i sledeće: čovečanstvom vladaju 4 zakonitosti6 
(zakona): 
 
• Šenonov (Shanonnov) 
 • Murov (Mooreov)  
• Metkalfov (Metcalfeov) 
• Gilderov 
 
1.5.1 Šenonov (Shannonov) zakon 
 
Teoretska maksimalna količina podataka koja može da se prenese kroz 
komunikacioni kanal u prisustvu šuma, naziva se kapacitet kanala i meri se 
u bitima u sekundi (bit/sec)7. 
 

Klod Elvud Šenon (Claude

Elwood Shannon) (30. april 1916 -
24. februar 2001) je američki
elektroinženjer i matematičar, koji je
nazvan «ocem informacione
teorije». Bio je osnivač praktične
teorije digitalnih kola.

 
 
 
1.5.2 Murov (Mooreov) zakon8 
 
 
 
Svakih 18 meseci, 
procesorska snaga 
se duplira, dok 
troškovi ostaju 
nepromenjeni (1965) 
 
Ovaj zakon kojeg je 
Gordon Mur (Gordon 
Moore) izrekao još 
davne 1965 u svom radu objavljenom u časopisu Ilektroniks (Electronics), važi i 
do danas8. Na dijagramu se vidi da je po vetikalnoj osi primenjena 
logaritamska skala, kako bi se dobila gotovo prava linija koje važi već 40 i 
više godina.  
 
Mnogi autori su pokušali da sruše ovu zakonitost, ali bez uspeha. Stepen 
integracije štampanih kola “drži tempo” razvoja, pa se nove generacije 
mikroprocesora pojavljuju sa predvidivom vremenskom tačnošću. 
 
 

Gordon Erl Mur (Gordon Earle Moore) (3.

januar 1929, San Francisco - ) je jedan od
osnivača Intel Corporation i autor ja zakona
koji je dobio ime po njemu (publikovan 19
aprila 1965). Jula 1968 godine osnovao je
Intel korporaciju, koja je danas svetski lider u
proizvodnji procesora.

 
 
 
1.5.3 Metkalfov (Metcalfeov) zakon9 
 
Vrednost komunikacionog sistema se povećava sa 
kvadratom broja korisnika  
 
Zapisano matematički ovo izgleda: 
 
N(N−1) ili N²−N        (1) 
 
Robert Metkalf (Robert Metcalfe) (1946, Brooklyn ‐ ) 
suosnivač kompanije Trikom (3Com) i pronalazač iterneta 
(etherneta). Godine 1979 je izrekao gornju tvrdnju koja se u 
doba pojačanih telekomunikacionih aktivnosti u svetu 
činila izglednom, ali se vrlo brzo pokazala netačnom. Ipak 
citira se vrlo često kao pokušaj da se ukaže na neverovatno širenje 
komunikacija širom sveta. 
 
Šta možemo da primetimo?  
 
• Da je za komunikaciju potrebno bar dva učesnika 
• Da se broj ostvarenih veza povećava prema formuli (1) 
• Da troškovi opreme potrebne da se ove veze ostvare ostaju konstantni 
 
Ekonomski gledano ovo je u suprotnosti sa tradicionlanim zakonom ponude 
i potražnje! To znači da što je veći broj korisnika, cena usluge pada. Na tom 
principu bazira svakodnevni pad cena telekomunikacionih i internet usluga 
(sem u Srbiji naravno, kod nas ovaj zakon još uvek nije «stupio na snagu»). 
 
Autori Odliško (Odlyzko) i Tajli (Tilly) su modifikovali ovaj zakon10.  Oni tvrde 
(u prenesenom značenju) da baš nikakve potrebe nemaju da komuniciraju 
stanovnici Filadelfije sa na primer stanovnicima Čačka. Dakle, broj veza o 
kojima govori formula (1) je samo teorijski mogući. Čačani mogu da 
komuniciraju sa stanovnicima Filadelfije telefonom, ali nemaju potrebe. I kod 
upotrebe interneta je slična stvar. Praktično, broj raspoloživih i ostvarenih 
veza se dosta razlikuje. Zato su mnog telekomunikacione kompanije uvele 
posebno niske tarife za «interesne grupe»‐učesnice u saobraćaju – CUG 
(Closed User Group). U mnogim zemljama se ovakvi razgovori uopšte ne 
naplaćuju. 
 
 
1.5.3 Gilderov zakon11 
 
Džon Gilder (John Gilder) je 1993 godine, u prestižnom američkom časopisu 
Forbs («Forbes») objavio članak povodom Metkalfovog zakona kojim ga je 
kritikovao, ali i ukazao na fenomen zakona ponude i potražnje.  
 
Gilderov zakon: Pojas se širi 3 puta brže od Murovog zakona!!! 
 
Šta ovo znači? Ako uzmemo u obzir Metkalfov zakon možemo da primetimo:  
na svakih 6 meseci za iste pare dobijamo “duplo širi telekomunikacioni 
pojas.” Ovo znači da na svakih 6 meseci u naše kuće za iste pare možemo da 
dobijemo duplo brži protok. (U Srbiji se u periodu od 1997 do 2007 baš i nije 
moglo dobiti protoka po Gilderovom zakonu, ali nije se mnogo odstupilo od 
njega. Daleko je Amerika i američki tehnološki proroci još nisu dovoljno 
shvaćeni kod nas.) 
 
 
1.6 Tehnološki prodor 
 
Već pomenuta kompanija Meril Linč (Merryl Lynch) je 1999 godine objavila 
studiju u kojoj navodi za koje je vreme 25% američkih domaćinstava 
prihvatilo pojedine tehnologije. Ovo je prikazano na sledećoj slici. Kao što se 
može primetiti, internet je prodro najbrže od svih tehnologija u 25% 
američkih domaćinstava. Kako moćno odzvanjaju reči čuvenog američkog 
noveliste Irskog porekla Oskara Vajlda (Oscara Wildea), sa početka ove knjige.  
 
 
 
 
 
 
 

Prodor pojedinih tehnologija u 25% američkih domaćinstava 
 
Budućnost je ... sada? 
Ne... Verujemo da su promene tako brze da sve što gledamo je već istorija.  
 
1.6.1 Greške u prognoziranju 
 
Čak i najveći umovi prave graške kada prognoziraju…  
 • “Smatram da je potencijalno tržište računara najviše 5 računara.”, 
Tomas Votson (Thomas Watson), 1943, Predsednik AJ‐BI‐EM‐a 
• “Ne volimo njihove zvuke. Grupe gitara su na zalasku.”, Decca 
Recording Co. Executive, Turning Down the Beatles in 1962 
• “Ne postoji ni jedan razlog da neko poželi računar kod svoje kuće.”, 
Ken Olson, 1977, predsednik i osnivač DEC 
• “640k je dovoljno svakome.”, Bil Gejts (Bill Gates), 1981, CEO of 
Microsoft (Majkrosoft) 
 
Šta reći za kraj ovog dela? “Ko radi taj i greši”, stara je uzrečica. Ne bi bili ovde 
gde smo, da armija istraživača nije napravila more grešaka. Da se podsetimo: 
i Kolumbo (na španskom: Cristóbal Colón) je napravio veliku grešku: krenuo je 
na Indiju suprotnim putem od ostalih i naišao na Američki kontinent. Ili ga je 
možda vodila unutrašnja znatiželja podgrejavana starim mapama o Atlantidi. 
U svakom slučaju, od 1492 godine do danas su se desile strahovite promene 
koje su dovele do industrijske revolucije, a kao vrhunac svega došlo je do 
pojeva IT‐a i ICT‐a. Kaskada događaja će biti opisana u narednim 
poglavljima. 
 
Pitanja 
 
1. “Svet je 10 godina star”, prvi je objavio:
(zaokruži 1 odgovor) (12 poena)
Elvin Tofler
Kompanija “Meril Linč”
Tomas Fridmen

2. Elvin Tofler je napisao:

(zaokruži sve tačne odgovore) (18 poena)

„Šok budućnosti“
“Leksus i maslinovo drvo”
“Rat i antirat”
„Treći talas“
 
3. Upari 
(30 poena) 
Svakih 18 meseci, procesorska snaga se  
duplira, dok troškovi ostaju nepromenjeni   Klod Šenon
 
Teoretska maksimalna količina podataka    Gordon Mur 
 koja može da se prenese kroz komunikacioni  
kanal u prisustvu šuma, naziva se kapacitet  
kanala i meri se u bitima u sekundi (bit/sec). 
 

Pojas se širi 3 puta brže od Murovog zakona!!!    Džon Gilder 
 
4. Odližko i Tejli su modifikovali Metkalfov zakon 
(6 poena) 
Tačno
Pogrešno
 
5. “640k je dovoljno svakome“ 
(6 poena) 
Tačno
Pogrešno
 
 
 6. Epohe po Tofleru su: 
(zaokruži sve tačne odgovore)   (18 poena) 
Kapitalizam
Post industrijska era
Pred industrijska era
Industrijska era  
 
7. Prodor PCjeva u 25% američkih domaćinstava je najbrži prodor 
jedne tehnologije u 20om veku. 
(5 poena) 
Tačno
Pogrešno
 
8. Početak računarske industrije obeležili su PC računari 
(5 poena) 
Tačno
Pogrešno
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Deo II 
15. VEK 
2.1 Na Istok 
 
I Portugalci su, kao i Španci, prvo skakutali sa ostrva na ostrvo. Niz zapadnu 
obalu Afrike, u pokušaju da zaobiđu muslimane i dokopaju se Indijskog 
okeana. Isprva je sve išlo po planu. Moćni pasati brzo su ih noslili ka jugu. Ali 
su ih takođe ometali u povratku u Lisabon. Ipak, neki pomorski genije se 
setio da ne idu protiv vetra, već da skrenu ka zapadu i severu i vrate se preko 
Azora. 
 
Problemi su ih snašli i pri pokušaju da obiđu Kanarska ostrva. Plovidba 
prema jugu odvijala se nasuprot vetrovima i strujama. Nevolje su počele kod 
rta Božador (27º severne širine), simbolične granice između reda i haosa, gde 
je more vrilo od sukobljenih struja. Čitavu deceniju (od 1424. do 1434 godine) 
pokušavali su da pređu tu nevidljivu prepreku. 
 
Ali Portugalci nisu odustajali, osvajajući milju po milju mora u neprekidnom 
nizu plovidbi. Isprva su mislili da niko ne živi na tim jalovim obalama, ali su 
onda sreli nekoliko domorodaca, neke zarobili i poveli sa sobom, otkrili 
blagodeti robovlasništva, uvideli nove mogućnosti zarade. Suština je bila 
dakle, u zaradi: očigledno, ni jedan mornar ni trgovac ne bi želeo da ide 
negde bez izgleda da zaradi. 
 
Zapadnim delom Afrike plovilo se uz obalu. Međutim, kada se prođe Cape 
Verde, puca vidik od Indijskog okeana i nema luke sve do Gvineje. 
Dragocena veština plovidbe u Severnom Atlantiku, Mediteranu i Indijskom 
okeanu i uz kinesku obalu bila je bezvredna. Obale su sada bile daleko. 
 
Moreplovci po severnom Atlantiku su svoj položaj od juga do severa 
određivali  po visini zvezde Severnjače. Ali, blizu ekvatora, Severnjača je 
previše nisko ne nebu, pa su se vodili po položaju Sunca. Problem je 
komplikovala izmenjena pozicija Sunca: tokom evropskog leta , Sunce je bilo 
dalje na severu, znači na višoj tački, dok je zimi bilo daleko na jugu.Ta 
varijacija položaja, takozvana deklinacija, morala se uzimati u obzir prilikom 
određivanja položaja na osnovu visine Sunca. Sada se pokazao pravi značaj 
Iberijskog poluostrva kao granice i mosta između civilizacija. U četrnaestom i 
petnaestom veku arapski i jevrejski astronomi sa tog poluostrva napravili su 
tabele sunčevih deklinacija korisne za navigacije. 
 
Mogućnost određivanja geografske širine, na moru i kopnu, bio je ključ svih 
okeana – trebalo je doći do odgovarajuće paralele i slediti je do odredišta 
(premda ponekad i nije bilo jasno da li je treba pratiti ka istoku  ili ka 
zapadu). Najvrednija stvar koju je Bartolomeo Dijaz (Bartholomeo Dias) doneo 
sa svog putovanja je bila koordinata južnog vrha Afrike. Nakon toga, gde god 
da su se našli u južnom Atlantiku, Portugalci su znali kako da do nje dođu. 
 
Od čega je zavisila plovidba po okenima? Evo spiska neophodnih 
potrepština: 
• Kompas – za određivanje smera 
• Astrolab – za određivanjevisine nebeskih tela (čak i po sunčanom 
danu) 
• Peščani sat – za merenje vremena 
• Izdržljiva jedra 
 
Portugalci su sledili dobru strategiju: oslanjali su se na znanje – ne na sreću. U 
nove pohode kretali bi proverenim putevima i svaki put bi krenuli malo dalje. 
Odluka Portugalaca da putuju na Zapad, skoro do obala Južne Amerike, pre 
nego na istok bila je najsmelija do tada i otkrivala je ogromno poverenje koje 
su imali u svoju sposobnost snalaženja na okeanu. 
 
Kolumbovo otkriće novog sveta prenerazilo je Portugalce. Isto kao Sputnjik 
Amerikance. Imali su priliku da ga prvi zaposednu i nisu je iskoristili. Vasko 
de Gama (Vasco de Gamma) je daleko odmakao u svojim istraživanjima Indije. 
Razlog je bio u novcu. De Gama je u Indiji naleteo na muslimanske trgovce 
koji nisu hteli da posluju sa hrišćanima, pa je projekat Indija bio pred 
bankrotstvom.  Detalje o portugalskim istraživanjima i o kineskoj pasivnosti 
možete naći u12. 
 
 
2.2 Na Zapad 
 
Vesti o Kolumbovom otkriću širile su se brzo zahvaljujući moći štampe. 
Kolumbo je učinio da se njegov uspeh pročuje. Kada se marta 1493 godine 
vratio u  Španiju, njegovo pismo o otkriću štampano je 13 puta – jednom na 
španskom, devet puta na latinskom i tri puta na italijanskom. Johan Gutemberg 
(Johannes Guttemberg) je već bio pronašao presu za štampanje 1450 godine. 
Ništa tako jasno ne govori o suštini ovog otkrića kao uzbuđenje i divljenje 
koje je izazvalo. Svet se otvorio, pomerivši svest Evrope o samoj sebi. Ko smo 
mi? Ko su oni? Teolozi su se pitali: «Šta raditi sa onim divljacima?» Kartografi 
su neprekidno unosili nove detalje u mape. Morska čudovišta i kitnjaste šare 
na mapama ustupile su mesto novim, sve preciznije ucrtavanim delovima 
kopnene mase. 
 

Kristofer Kolumbo (Christopher Columbus,

španski Cristóbal Colón) (Đenova Genoa?, 1451
– 20. maj 1506, Valjadolid (Valladolid), Španija) je
bio navigator i pomorski istraživač kome je pripao
epitet onoga ko je otkrio Ameriku. Za ovo
putovanje dobio je od španskog kralja i kraljice
12,000 maravediasa (oko 86,000 dolara). 3.
avgusta 1492, Santa Maria, Pinta i Nina su
odplovile iz luke Pinto. Kopno je ugledao Rodrigo
de Triana, 12. oktobra 1492 u 2 sata ujutro.
Kolumbo je nazvao ostrvo San Salvador (danas
ostrvo na Bahamima).
 
 
Vladari Španije videli su šansu za stvaranje velikog carstva. Brodogadnja je 
procvetala – odvažniji trgovci počeli su da kupuju i popravljaju stare 
brodove, unajmlivali brojnu posadu. Za četvrt veka Španci su pročešljali 
Karibe ne našavši obećano blago. Ali, traži i naći ćeš. Ploveći obalama 
Jukatana (Meksiko) u drugoj deceniji 16 veka, Španci su sreli Indijance kakve 
još nisu videli. Oni su nosili pamučnu odeću i živeli u gradovima od kamena. 
Nisu znali za bronzu i gvožđe, ali su imali oružje – toljage od vulkanskog 
kemena – i nije ih bilo lako ubiti kao domoroce na ostrvima. Njihov kralj je 
naredio da im se daju pokloni u nadi da će što pre otići. Kakva je to greška 
bila. 
 
Jedna grupa je krenula na sever duž meksičke obale, druga je krenula na 
zapad. Bila je čista slučajnost što je vođa prve grupe bio Ernando Kortes 
(Hernando Cortes). Nekada nesavesni student u Salamanki, odvažan i drzak 
zavodnik sklon tuđim ženama. Imao je dobar razlog da napusti Španiju. Bio 
je zgodan, šarmer, spletkaroš i dao bi život za one koji bi ga pratili i u pakao. 
Na svom putešestviju je naleteo na Acteke, jedan od meksičkih naroda. Nije 
mesto za priču o propasti Acteka, ali je narod od 23 miliona stanovnika spao 
na samo milion. Pri tome najveći neprijatelj Acteka nisu bile duge cevi 
Kortesovih pušaka, već male boginje. Da bi sprečio svoje ljude da se razbeže, 
Kortes je spalio sve svoje brodove. Actečki kralj Montezuma, pokušavajući da 
otera Špance bogato je darivao Špance. Mnogi Španci su se udavili pod 
teretom zlata kojeg nisu hteli da se odreknu. Stradalo je između pola i tri 
četvrtine ljudi. 
 
Sa ovih prekomorskih putovanja Španci su doneli i veliku količinu novih 
biljaka, pre svega šećer i kukuruz. Gajenje šećera je u 16 veku donosilo pravo 
bogatstvo, a time su se najčešće bavili Holanđani i Francuzi.  
 
Od bitnijih pronalazaka, koji se koriste i danas bile su pronađene naočare na 
bazi konkavnih sočiva (1451 godine Nikolas de Kjuza (Nicolas de Ciussa)) i već 
pomenuta Gutembergova presa 1450. 
 
Do kraja veka, od pronalazaka koji će doprineti dobrobiti 
čovečanstva treba još pomenuti ornitopter Leonarda da Vinčija 
(Leonardo da Vincci) Orintopter je prvi helikopter. 
 
 Leonardo da Vinči (Leonardo da Vinci)
(15. april 1452, Ančino (Anchino), Italija -
2. maj 1519, Ambois (Amboise),
Francuska).

Leonardo je arhitip renesansnog čoveka.

Smatra se za jednog od najvećih slikara
svih vremena. Dva njegova dela: Mona
Liza i Tajna večera spadaju u grupu
likovnih dela koje izazivaju najviše pažnje.

Leonardo je bio i inženjer. Ornitopter, tenk,

uređaji koji rade na solarnu energiju i
kalkulator su samo neke od oblasti
inženjerstva kojima se bavio.

Anatomija, optika, građevinsko

inženjerstvo i voda su samo neke od
oblasti koje su privlačile Leonarda.

 
 
Do kraja 15 veka, još je vredno pomena 
putovanje čuvenog moraplovca Vaska de Game 
(Vasco da Gamma). (oko 1496 – 24. decembar 
1524). Ovaj čuveni portugalski moreplovac je 
prvi predvodio brodove koji su doplovili 
direktno do Indije. Da li nas to možda podseća 
na istraživanje svemira? Prvo Mesec, pa onda 
Mars... Kretanje utabanim stazama je najbolje 
rešenje za istraživanje nepoznatog. 
 
Pitanja 
 
1. 15. vek je doba moreplovaca:
(12 poena)
Tačno
Pogrešno

2. Američki kontinent je otkrio:

(zaokruži jedan tačan odgovor) (20 poena)

Amerigo Vespuči
Kristofer Kolumbo
Vasko de Gama
Ernando Kortes
 
3. Upari pronalaske i pronalazače 
(30 poena) 
Ornitopter           Nikolas de Kjuza 
 
Naočare            Gutenberg 
 

Presa              Leonardo 
 
4. Godina otkrivanja američkog kontinenta, 1452 se uzima kao godina 
ubrzanja u razvoju nauke, tehnike i tehnologije. 
(7 poena) 
Tačno
Pogrešno
 
5. Jedan od najvećih naučnika svih vremena, Leonardo da Vinči je 
živeo u 15 veku. 
(7 poena) 
Tačno
Pogrešno
 
 
6. Leonardo da Vinči je bio: 
(zaokruži sve tačne odgovore)   (18 poena) 
Inženjer
 Slikar
Fizičar
Biolog  
 
7. Jedini kalkulator koji je postojao u 15 veku bio je abakus. 
(6 poena) 
Tačno
Pogrešno
  
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Deo III 
16. Vek 
3.0 Doba moreplovaca 
 
Španci su otišli u Ameriku. Portugal je držao puteve prema Kini i ostrva i 
glavne luke duž obale Afrike. Za Portugalce je mnogo opasniji neprijatelj 
tek trebalo da se pojavi. Sve se promenilo kada su na scenu stupili 
Holanđani i Englezi. Holanđani su 1605 godine zauzeli Ambionu i oterali 
Portugalce iz drugih baza na Malukanskim ostrvima. Persijanci su, 
potpomognuti engleskim brodovima i topovima uzeli Ormuz od 
Portugalaca 1622 godine. Holanđani su 1638 godine zauzeli Elimuni, prvu 
portugalsku luku na obali Gvineje. 
 
U ovom periodu, osnovni komercijalni cilj Portugalije na Istoku 
je bila nabavka bibera i drugih začina koje bi brodovima 
direktno prevozili u Evropu, zaobilazeći posrednike. 
Mogućnost zarade bila je značajna. Na primer, jedini brod koji 
se vratio sa Magelanove ture sa 26 tona karanfilića, prodat je po 10,000 
puta većoj ceni, taman da se pokriju troškovi ekspedicije. Mala kesica 
karanfilića bila je daleko veća od plate svakog mornara. Tokom vremena, 
konkurencija je drastično smanjila tu prodajnu cenu. 
 
Tokom narednih godina, Portugalci su od trgovaca 
postali «reketaši». Postali su morski razbojnici u svilenim 
rukavicama. Svi trgovački brodovi su morali da traže od 
Portugalaca dozvolu za trgovinu. Problem je bio što su i 
drugi želeli isto što i Portugalci. Došlo je do velikih pomorskih okršaja. 
 
Zašto je biber bio bitan? Ljudi tada nisu znali da biber i ostali jaki začini 
mogu ubiti ili oslabiti bakterije ili viruse koji se razvijaju na truleži. Reč je 
bilo o jesenem klanju. 
 
Polako i sigurno, Portugalci su propadali. Do 1513 
godine Portugalcima su nedostajali astronomi, a od 
1520 godine nije bilo ni naprednih naučnika. Razlog je 
bio taj što su do tada vrhunski matematičari i 
astronomi bili Jevreji, a oni su bili optuženi za 
judaizam i kao takvi progonjeni. Portugalske 
diplomate i agenti upozoravali su da ostale zemlje 
napreduju, ali portugalski dvor to nije uzimao u obzir. Do 1600 godine 
Portugalija je bila zaostala, slaba zemlja. Ferdinand Magelan (Ferdinand 
Magellan) (1480 – 27. april 1521)  je 1519 godine poveo 270‐točlanu 
ekspediciju  sa 5 brodova. Magelan je umro na Filipinima, a ekspedicija je 
završila put oko sveta 16 meseci kasnije. 
 
 
3.1 Galileo 
 
U ovom veku osvajanja Španci nisu vodili računa o sopstvenom razvoju 
nauke, već su sve plaćali zlatom opljačkanim u Americi. U Portugaliji je 
nauka pala na najniže grane. U takvoj besomučnoj trci jednog čoveka 
treba istaći: to je bio Galileo Galilei (Pisa, 15. februar 1564 – Arcetri, 8 januar 
1642). 
 
Galileo se često naziva «ocem moderne 
astronomije», kao i «ocem moderne fizike» i 
«ocem nauke». Uniformno kretanje objekata se i 
danas izučava po Galilejeovoj metodologiji preko 
predmeta kinematika. 
 
Godine 1581 Galilej je izmislio klatno, što je 
dovelo do razvoja serije pronalazaka. Između 
ostalog, sat na bazi klatna. Prvi ovakvi satovi su 
postavljani na zvonicima crkava. Sada su svi 
znali tačno vreme. Upotrebom ovog izuma, pijace su počele da se otvaraju 
i zatvaraju u tačno propisano vreme. Do tada su ljudi vreme određivali po 
sunčanim i vodenim satovima. Sunčani sat je radio samo po vedrom danu, 
dok bi vodeni grešio kada bi temperatura pala ispod nule. Crkva se čitav 
vek protivila da uvede ove nove standarde. 
 
Godine 1593, Galilej je konstruisao termometar, a 1609 godine refraktujući 
telskop. Prvi je posmatrao Jupiter. Godine 1610 je izmislio mikroskop, 
prepravljajući teleskop. Tek kasnije, do 1623 je konstruisao pravi 
mikroskop. Godine 1612, Galileo je odredio period obrtanja Jupiterovih 
satelita. Po njegovim pronalascima su napravljeni morski hronometri. Sat, 
ne ovakav iz Galijejevog doba, osnova je rada današnjih računara, dajući 
takt radu računara. 
 
Od izuma šesnaestog veka, treba 
pomenuti pronalazak logaritama, 
1588 godine. Iako danas 
pominjemo Džona Nejpiea (John Nappier) kao tvorca 
logaritamskih tablica, ipak je do rešenja prvi nezavisno 

stigao Joost Bürgi, ili Jobst 
Bürgi (Jobst Birgi)  (28. 
februar 1552, Lichtensteig, 
Švajcarska – 31. januar 1632, 
Kassel, Švajcarska). On je 
bio sajdžija i matematičar. Logaritme je izmislio nezavisno od Nejpiea. Svoj 
pronalazak je publikovao tek 1614 godine zahvaljujući naporima Johana 
Keplera, a Nejpie 1620‐te. Birgi je masovno koristio prostaferezu, tehniku 
koja je izračunavala proizvode jednostavno korišćenjem trigonometrijskih 
identiteta, koji su prethodili logaritmima. 
 
Kao što primećujete, nema mnogo pronalazaka i napretka u 16 veku. 
Razlog između ostalog leži i u inkviziciji koju je katolička crkva forsirala  
u Evropi. 
Pitanja 
 
1. Istraživanja moreplovaca su se nastavila i u 16. veku i bila su 
centralna dešavanja u najrazvijenijim zemljama Evrope toga doba.
(12 poena)
Tačno
Pogrešno

2. Centralna figura u nauci u 16 veku je bio Italijan Galileo Galilei

(18 poena)

Tačno
Pogrešno
 
3. Upari 
(30 poena) 
2 ‐2 =            1 
 
20 =            32 
 

25=               1/4 
 
4. Galileo Galilei je bio zaslužan za izum sledećih pronalazaka 
(Zaokruži sve tačne odgovore) (6 poena) 
Klatno
Barometar
Telskop
 
5. Logaritme je izmislio 
(Zaokruži sve tačne odgovore) (6 poena) 
Joost Burghi
Džon Nejpije
 
 
6. Galileo Galilei se naziva 
(zaokruži sve tačne odgovore)   (18 poena) 
Ocem moderne astronomije
Ocem moderne fizike
Ocem moderne matematike
 Ocem moderne medicine 
 
7. Pronalazak klatna je doveo do konstrukcije prvog satnog 
mehanizma. Do tada su postojali samo peščani i vodeni časovnici. 
(5 poena) 
Tačno
Pogrešno
 
8. Glavni „kočničar“ u razvou nauke i tehnike bila je crkva. 
(5 poena) 
Tačno
Pogrešno
 
  
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Deo IV 
17. vek 
 
4.0 Vek opservacije i merenja 
 
Naučnicima je bila neophodna veća vizuelna moć, što su dobili nakon 
pronalaska teleskopa i mikroskopa, koji su otkrili nove čudesne i moćne 
svetove uporedive sa prethodnim geografskim otkrićima. Trebala im je i 
mogućnost preciznijeg merenja, jer važno je bilo i najmanje pomeranje 
pokazivača. Tako je Portugalac Pedro Nunjez (Pedro Nunez) izmislio 
nonijus. Nonijus je kasnije unapređen Vernijeovom skalom što je 
podstaklo otkriće mikrometra, 1639 godine. Sada su mogli da se mere stoti 
delovi milimetra. Upotrebljivost ovih uređaja je delom zavislia od naočara 
i uveličavajućih sočiva. 
 
Poboljšanja preciznosti obeležila su i razvoj i tehnika merenja vremena. 
Astronomima i fizičarima su trebali minuti i sekunde za određivanje 
vremenskih intervala i Kristijan Hajgens (Christian Hygens) im ih je 
poklonio kada je izmislio časovnik sa klatnom 1657 godine i oprugu za 
uravnotežavanje, 1675 godine. Takođe doprinos nove matematike koju su 
izmislili Dekart, Njuton i Lajbnic eksperimentu i analizi bio je neizmeran. 
 
 
4.1 Nejpieove «koske» 
 
U prethodnom poglavlju je 
napomenuto da je Nejpie (John 
Napier) (1550, Edinburgh – 4. april 
1617.) poznat po izumu logaritama. On 
je tvorac onoga što nazivamo 
Nejpieovim kostima, savremenom 
vrstom abakusa koji je služio za 
operacije proizvoda i kvocijenata. Naprednija 
varijanta Nejpieovih kostiju je izračunavala 
kvadratne korenove brojeva.  
 
Ovde će biti prikazana operacija množenja, dok operacije deljenja i 
kvadratnog korena možete da potražite u13. 
 
Želimo da pomnožimo brojeve 46785399 i 7.  U tablu ubacimo redom kosti 
koje označavaju operacije za 4, 6, 7, 8, 5, 3, 9 i 9. Sve što treba da uradimo 
je da iščitamo rezultat u redu 7 dijagonalno, kako je prikazano na sledećoj 
slici. Primetimo da se pozicija za stotine hiljada ima prenos (9+5=14), četiri 
pišemo, jedan prenosimo u sledeću kolonu. 
 

 
 
Kasnije su koske zamenjene cilindrima. Takođe su 
operacije publikovane u knjizi u papirnom obliku, ali 
su daleko više u upotrebi bile koske i cilindri. 
Množenje višecifrenih brojeva višecifrenim bazira na 
sličnom principu, stim što se, kao u klasičnm ručnom 
množenju cifre potpisuju pomeranjem za jednu cifru 
ulevo, za svaku narednu klasu. Onda se tako dobijeni 
umnošci saberu. 
 
 
4.2 Otkriće analitičke geometrije 
 
Početak sedamnaestog veka 
obeležili su radovi Renea 
Dekarta (Rene Descartes) . 
Njegovi radovi u matematici 
inspirisali su Engleza Viljema 
Outreda (William Ouhtred) 
(5.3.1575 ‐30.6.1660) da 
napravi prvi šiber. Ovaj šiber 
je radio matematičke operacije množenja, a kasnije i funkcije sinusa i 
kosinusa. Prvi je uveo simbole za množenje (x), sinus (sin) i kosinus (cos), 
 koji se i danas koriste. On je šiber izmislio 
1620 godine, a sa znatnim modifikacijama 
ovaj uređaj je bio u masovnoj upotrebi do 
1970 godine. Ponegde je još u upotrebi i 
danas, ali se ne proizvodi masovno. 
Koristile su ga armije matematičara i 
naročito inženjera svih struka. 
 
 
Rene Dekart (Rene Descartes) (31. mart
  1596 – 11. februar 1650). Njegovo ime na
  latinskom je bilo Renatus Cartesius, pa je
  po njegovom prezimenu cela oblast u
  matematici čiji je on pionir bio dobila ime
  kartezijanska geometrija, što je u stvari
analitička geometrija. On je bio francuski
 
filozof, matematičar i istraživač, a nazvan
  je i «osnivačem moderne filozofije» i
  «ocem moderne matematike». Bio jedan
  od ključnih figura u razvoju naučne
  revolucije. On je obezbedio osnove za
  Njutnovu (Newton) i Lajbnicovu (Leibnitz)
teoriju računanja i izumeo je teoriju
 
infinitezimala, osnovu analitičke
  geometrije. Uveo je eksponencijalni zapis i
  superskript zapis.
 
 
 
Do pronalaska šibera jedina naprava u 
masovnoj upotrebi za računanje (sabiranje 
i oduzimanje) bila je abakus. Već 
pomenute Napijeove koske i Napijeovi 
cilindri nisu bili u masovnoj upotrebi, već 
su bili privilegija malog broja ljudi. 
Logaritmovanje i množenje se probijalo 
jako sporo. Aparatura je bila dosta 
glomazna i nije bila prenosiva. Pojavom Outredovog šibera (ranije je to 
bila kružna sprava, kasnije je bila u obliku lenjira), dobili smo lagani 
prenosni uređaj, koji je mogao da se koristi na terenu. 
  
4.3 Prvi kalkulator 
 
Ovih par inovacija u oblasti nauke, mahom 
matematike, otvorile su nove vidike naročito 
u teoriji računanja. Godine 1623 na svetlo 
dana izlazi prvi kalkulator,  šestocifrena 

mašina koju je 
konstruisao Nemac 
Viljem Šikard (Wilhelm 
Schickard) (1592‐
Herrenberg – 1635 
Tübingen). Šikardova 
mašina nije bila 
programabilna. Bilo je 
potrebno narednih 200 
godina da bi se 
napravila prva 
programabilna mašina (Čarls Bejbidž (Charles Babbage)) i  300 godina da bi se 
napravio računar koji će biti kontrolisan programom (Konrad Cuze (Conrad 
Zuse), računar Z3, 1941 godine). 
 
Ovaj pronalazak 
zaintrigirao je Francuza 
Bleza Paskala (Blaise Pascal)  
da 1642 godine načini 
dodatna poboljšanja. Tako 
je osvanula čuvena 
Paskalina, kaluklator koji 
je imao desetocifrenu 
preciznost. 
 
Narednih godina, tačnije 1643, Italijan Evangelista Toričeli (Evangelista 
Torichelli) je napravio prvi barometar, a 1657 Holanđanin Kristijan Hygens 
(Christian Hygens) uveo dodatna poboljšanja u satni mehanizam satova sa 
klatnom. 
  
4.4 Trigonometrijski kalkulator 
 
Do kraja veka su zabeležena još dva poboljšanja na 
mašinama za računanje. U stvari Englez Semjuel 
Morlend (Samuel Morland), matematičar, diplomata i 
špijun napravio je prvi trigonometrijski kalkulator. 

Takođe je radio i na 
projektovanju parne mašine. Za 
potrebe svoje špijunske službe, 
napravio je prvi kripto zapis, 
tako da se smatra ocem 
kriptografije. 
 
Osim toga ima i dosta 
pronalazaka u drugim 
oblastima. Radio je na 
pronalaženju vodene pumpe, 
megafona, razvio je nove forme 
barometara, a poboljšao je i rad presa za 
štampanje. 
 
Ova Morlendova poboljšanja su se lagano 
komercijalizovala. Uskoro su počeli da 
se proizvode uređaji koji su, normalno 
bili mehanički, a imali su na sebi 
kontrolu zadavanja cifara u obliku kružnih točkova.  
 
U narednim vekovima, došlo je do znatnog napretka 
sistema za unos podataka. Do sredine 20 veka 
proizvodili su se oređaji koji su bazirali na 
Morlendovom patentu. Čuvena američka kompanija 
Borouz (Boroughs) napravila je veliko bogatstvo na 
izradi ovakvih kalkulatora, koji su u pojedinim 
delovima sveta još uvek u upotrebi.  
 
Ovaj Morlendov pronalazak inicirao je razvoj onoga što danas u magli 
pamtimo kao mehaničke registar kase, koje su se do skora mogle naći u 
prodavnicama, dok nisu zamenjene električnim rođacima. 
 
Što se kriptografije (ili šifriranja) tiče, prvi programabilni računar za šifriranje 
napravljeni su tek pred drugi svetski rat. 
 
4.5 Veliki Lajbnic i binarni sistem 
 

Nemac Gotfrid Vilhelm Lajbnic 
(Gottfried Wilhelm Leibniz) (1. jul 1646 – 14. 
novembar 1716) je svoje obrazovanje stekao u 
oblasti prava i filozofije. Međutim, on zauzima 
ogromno mesto u istoriji matematike i istoriji 
filozofije. Tvorac je teorije računanja 
nezavisno od Njutna (Newton). Takođe je 
tvorac i binarnog sistema. Najznačajniji je 
autor u oblasti algebarske logike između 
Aristotela i Džordža Bula (George Boole). 
Napravio je značajne početne radove u oblasti 
diferencijalne matematike. Preteča je 
matematičke discipline topologije. On je verovatno bio prvi računarski 
naučnik i informatički teoretičar. Na njegovim radovima su u 20 veku nastali 
Turingova mašina i radovi Norberta Vinera (Norbert Wienner). 
 
Na bazi svog 
binarnog 
sistema, 
napravio je 
mašinu za 
množenje sa 
desetocifrenom 
preciznošću. 
Veća količina tih mašina je napravljena pod njegovim nadzorom dok je živeo 
u Hanoveru. Imao je planove za izradu mašine za bušenje papirne trake na 
binarnom principu, ali ih nije realizovao. 
 
Kao zaključak ovog poglavlja sledi: 
 
• Na kraju 17 veka imali smo razvijene uređaje sa 10‐cifrenom 
preciznošću koja je radila množenje (Lajbnic) 
• Nezavisnu mašinu koja je radila trigonometrijske proračune (Morlend) 
• Šiber (Outred) 
• Šestocifrenu mašinu za sabiranje (Šikard) 
• Paskalinu, 10‐cifrenu mašinu  koja je imala mogućnost sabiranja i 
oduzimanja. 
• Matematičke osnove binarnog sistema (Lajbnic), temelje teorije računa 
(Njuton, Lajbnic, Dekart), trigonometriju (Dekart), logaritmovanje 
(Napije), korenovanje (Napije), analitičku geometrju (Dekart), su u 
narednim vekovima omogućili dalji razvoj računarstva. 
 
Idemo u 18 vek!!! 
 
  
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Deo V 
18. VEK 
Industrijska revolucija 
 
5.1 Priroda industrijske revolucije 
 
U osamnaestom veku niz pronalazaka je izmenio proces obrade pamuka u 
Britaniji i dovelo do novog oblika proizvodnje – fabričkog sistema. Pod 
fabrikom se podrazumeva celovita jedinica proizvodnje (skup radnika 
pod nadzorom) koja koristi centralni, obično veštački izvor energije. Bez 
centralnog izvora energije imamo manufakturu. Istovremeno, druge 
industrijske grane su napredovale, često se podstičući međusobno. 
Zajedno su vodile do poboljšanja u drugim aspektima ekonomije. Teško je 
sistematizovati sve te inovacije, ali je moguće uočiti da ih spajaju tri 
principa:  
• zamena ljudi mašinama – brzim, preciznim, pouzdanim, 
neumornim 
• zamena primitivnih izvora snage automatizovanim, posebno 
motorima za pretvaranje toplote u rad, što je omogućilo skoro 
neograničeno dopremanje energije 
• korišćenje novih materijala kojih je bilo na pretek 
 
Industrijska revolucija je izmenila i raspodelu političke moći (u okviru 
nacija, između nacija i civilizaicija), društveni poredak i načine mišljenja i 
ponašanja. 
 
Reč «revolucija» priziva slike brzih, čak brutalnih ili nasilnih promena. 
Može podrazumevati i suštinsku ili korenitu transformaciju. Nasuprot 
njoj stoji reč «evolucija» ‐ lagane i dugotrajne promene. Ovde je naglasak 
na dubini, a ne na brzini promene. 
 
Uzmimo za primer parnu mašinu. Prvi uređaj koji je koristio paru da bi 
proizveo vakuum i radio kao pumpa patentirao je Tomas Sejveri (Thomas 
Savery) u Engleskoj 1698 godine, a prvu parnu mašinu sa pokretnim 
klipom Tomas Njukomen (Thomas Newcomen) 1705 godine. Njukomenova 
atmosferska mašina (tako nazvana jer koristi atmosferski pritisak) 
zahtevala je mnogo energije jer se cilindar hladio i morao je da se zagreva 
pri svakom ciklusu. 
 
Prošlo je mnogo vremena, šezdeset godina, pre nego što je 
Škotlanđanin Džejms Vat (James Watt) (19. januar 1736. ‐ 19. 
avgust 1819) pronašao parnu mašinu sa odvojenim kondenzatorom pare, 
1768 godine, čiji je stepen iskorišćenja bio dovoljno dobar da bi se koristila 
van rudnika, u novim, industrijskim gradovima. Trebalo je još 15 godina 
da se mašina prilagodi obrtnom kretanju, kako bi mogla da pokreće 
točkove industrije.  U međuvremenu, inženjeri i mehaničari su morali da 
reše mnoštvo malih i velikih problema proizvodnje i održavanja. Na 
primer, pravljenje cilindara sa odgovarajućim kružnim presekom, kroz 
koji klip ne zapinje, a vazduh ne curi prema vakuumu, zahtevalo je 
pažnju, strpljivost i domišljatost. 
 
Tehnika pravljenja bojlera (uvije se ploča, 
zaleme spojevi i stave poklopac i 
zaklopac) nije se mogla primeniti za 
motorni cilindar, jer bi previše cureo. 
Novu metodu, dubljenje čvrstog metala, 
izumeo je Džon Vilkinson (John Wilkinson), 
1776 godine, inspirisan sličnom tehnikom 
pravljenja topa iz 1774 godine. Godinu 
dana kasnije, Vilkinson je pomoću parne 
mašine podizao točak od 30 kilogrma da 
bi oblikovao komade čvrstog metala. 
Kasnije, 1783 godine, koristio je moćniji 
točak od 7.5 tona. Na taj način, uskoro je 
pravio mašine za uvijanje metalnih ploča, 
prese za metalni 
novac, stalke za 
istezanje metala (za 
industriju žica) i slično.  
  
To nije bio kraj. 
Trebalo je istražiti 
mogućnosti 
unapređenja parne 
mašine pomoću 
visokog pritiska (većeg 
ot atmosferskog). Da bi 
poprimila još 
kompaktnije dimenzije, bilo je potrebno još dvadeset i pet godina, kako bi 
se upotrebila za pokretanje brodova i motornih vozila. Problem je bila 
potrošnja goriva: prostor na brodu je bio ograničen, a tovar je bio važniji 
od uglja. Rešenje je bilo u mašini koja je imala više klipova i radila pod 
visokim pritiskom. 
 
Ni to nije bio kraj. Veličina i moć parnih mašina bile su ograničene 
inercijom klipa koji se kretao napred i nazad. Promena smera kretanja 
klipa iziskivala je veliku energiju. Rešenje, koje je 1884 godine našao Čarls 
Parsons (Charles Parsons) bilo je u zameni pravolinijskog kretanja 
obrtnim, odnosno klipa parnom turbinom. Primenjeno je u glavnim 
elektranama na samom kraju 19. veka, nešto kasnije i u brodovima. Sve u 
svemu, parna mašina se pravila dvesta godina. 
 
Paralelno sa razvojem parne mašine, došlo je do razvoja tehnika 
korišćenja hidroenergije, ključnog pokretača manufakturne proizvodnje 
još od srednjeg veka. 
 
Prvo uspešno livenje gvožđa pomoću koksa izveo je Abraham Darbi 
(Abdaham Darby) u Kolbrukdejku, još 1709 godine. Teškoće u livenju su 
premošćavane četrdeset godina, tako da je livenje pomoću koksa rašireno 
tek sredinom veka. Uz to, ova tehnologija je imala i ozbiljnih poteškoća. 
Liveno gvožđe moglo se, teorijski, koristiti za proizvodnju lonaca i šerpi i 
robustnih predmeta, ali mašine se nisu mogle prilagoditi tadašnjoj 
tehnologiji livenja. Takvi predmeti zahtevali su elastičnost kovanog 
gvožđa (ili čelika) i preciznije oblikovanje (kovanjem ili pomoću mašina) 
od onog koje je omogućavalo livenje. Liveno gvožđe ima veliki procenat 
ugljenika (preko 4 posto). Veoma je tvrdo i puca pod naglim udarom. Ne 
može mašinski  da se obrađuje, zbog čega se lije u kalupe željenog oblika. 
Kovano gvožđe može da se obrađuje čekićem, da se buši i obrađuje na 
druge načine. Ne puca pod jakim udarom i otporno je na rđu. Da bi se od 
livenog dobilo kovano gvožđe, neophodno je da se pod visokom 
temperaturom nivo ugljenika dovede ispod 1 procenta. Kovano gvožđe je 
odavno zamenjeno čelikom (sadrži 1 do 3 posto ugljenika) koji ima 
prednosti i livenog i kovanog gvožđa (otpornost i prilagodljivost).  
Problem sa gvožđem dobijenim prvim tehnikama pomoću koksa bio je što 
je , nakon oplemenjivanja, bilo vrlo krto na velikim temperaturama. 
  
Prošlo je pola veka pre nego što si, zahvaljujući mnoštvu eksperimenata, 
gvožđari najzad mogli da pomoću koksa liju sirovo gvožđe pogodno za 
dalju obradu,  a prerađivači naučili da ga efikasno koriste. Na jeftin čelik 
čekalo se još tri četvrtine veka, zaslugom Henrija Besemera (Henry 
Bessemer), koji je ovo usavršio 1856 godine. On je transformisao industriju 
i načine prevoza. Nekada skupa legura, sada je mogla da se upotrebi za 
izgradnju pruga i brodova. Čelični brodovi su tako imali tanje zidove i 
mogli da nose veći tovar. 
 
Mehanizacija radne snage bila je preduslov napretka. Mašine pokretane 
mehaničkom snagom bile su novi izvor nesreća na radu u industriji. 
Kasnije će se videti da je moralo da dođe do standardizacije naročito  u 
oblasti proizvodnje kotlova i cevi pod pritiskom14.  
 
Videli smo da su se u srednjem veku već koristile mnoge sprave – za 
mlevenje žitarica i dobijanje slada, obradu metala, predenje, tkanje, 
četkanje tkanina, potpirivanje vatre u pećima. Mnoge od njih pokretala je 
sirova energija. Unapređenja koja je donela parna mašina u industriji 
tkanja su bila relativno jednostavna: 
• Korišćenje nožne pedale za okretanje kolovrata, što je oslobodilo 
ruke za motanje niti 
• Pronalazak saksonskog točka, koji je omogućio istovremeno 
okretanje kolovrata i vretena, ali različitim brzinama 
• Ostvarivanje jednosmernog, neprekidnog predenja i okretanja 
 
Metalurgija je najviše koristi imala od zamene dvosmernog kretanja obrtnim. 
Još tada su se čule teze da je mehanizacija pamučne industrije primorala 
ostale grane tekstilne industrije da se modernizuju. I ne samo tekstilne 
industrije. 
 
5.2 Prednosti vrtenja u krug 
 
Velika prednost obrtnog kretanja nad dvosmernim je veća energetska 
efikasnost: deo koji se okreće ne mora da menja smer u svakom koraku, već 
se obrće. Sve je funkcija mase i brzine.  Ovu priču najbolje potkrepljuje 
unpređenje parnih mašina ostvareno prelaskom s klipnih na rotacione 
motore. I trgovci i mornarica su od proizvođača tražili sve veće i brže 
brodove. Britanija je prva prihvatila nove tehnologije, ugradivši ih i u ratne 
brodove. 
 
Naredni korak bilo je tečno gorivo: toplotno efikasnije, stvaralo je veći 
pritisak i brže pokretalo osovine i propelere. Ugalj je zauzimao mnogo više 
mesta, a ložači su jeli ogromne količine hrane (i ljudskim motorima treba 
gorivo). Uz to ugalj se danima utovarivao u luci. 
 
5.3 Zašto Evropa? Zašto tada? 
 
Dva pitanja su krucijalna: 
 
• Zašto se čekalo do 18. veka? 
• Zašto su se promene desile u Britaniji, a ne u nekoj drugoj zemlji? 
 
Tragajući za odgovorom na prvo pitanje, možda treba istaći nadogradnju – 
akumulaciju znanja i veština i proboj – prevazilaženje postojećih granica. U 
Kini i muslimanskom svetu je postojao prekid u intelektualnom i 
tehnološkom napretku. U Evropi je bilo suprotno – neprekidna akumulacija. 
Naravno, i evropska nauka je imala uspone i padove. Tri elementa evropskog 
uspeha su: 
 
• Rastuća autonomija intelektualnog istraživanja 
• Razvoj jedinstva naspram razilaženja, u smislu stvaranja zajedničke, 
agresivnije metode, odnsono opšte prihvaćenog jezika dokazivanja 
nesputanog državnim i kulturnim razlikama 
• Pronalazak pronalaska, odnosno rutinizacija istraživačkog rada i 
njegovo širenje 
 
Ovo je proizvelo sledeće: 
• Sve kategorije su zavisile od znanja o kvantietu, usklađujući se sa 
matematikom, zato sva moć logike zavisi od matematike 
• Otvoren je put eksperimentima sa svrhom. Umesto da čekaš da se 
nešto dogodi, izazovi ga. 
 
Možda ovome treba dodati i sledeće: vodeća industrijska grana u to doba 
je bila tekstilna industrija. Industrija svile se razlikovala od isndustrije 
vune  i pamuka. Regulativa u Britaniji je bila rigirozna i postojali su 
zakoni o nošenju pamučnih i vunenih tkanina, gde je bojenje bio 
zabranjeno. Međutim, u Indiji ove zabrane nije bilo. Pa ipak, iako tako 
blizu, Englezi koji su živeli u Indiji nisu napravili parnu mašinu. Razlog je 
opisan na početku ovog poglavlja. 
 
 
5.4 Volta 
 
Poslendnje godine osamnaestog veka, 
italijanski konte Alesandro Volta 
(Alessandro Giuseppe Antonio Anastasio 
Volta) (18. februar 1745 – 5. mart 1827) na 
univerzitetu u Padovi napravio je 
električni stub i otpočeo istraživanja u 
oblasti elektriciteta.  
 
Volta je izabrao par cink‐srebro za 
proizvodnju elektriciteta. Za elektrolit je 
izabrao sumpornu kiselinu. To je bila 
prva ćelija ikad napravljena. 
 
 
 
Prvi kontrolisani elektroni su dakle protekli 
poslednje godine 18. veka. Još uvek ove ćelije 
nisu imale praktičnu primenu. Nije bilo 
sijalice, niti uređaja gde bi ova struja bila 
iskorišćena. Narednih dvadeset godina ništa 
nije urađeno na primeni ovog Voltinog 
izuma. A do pojave Morzeovog telegrafa, 
prvog urađaja koji je imao praktičnu 
upotrebu, prošlo je 35 godina. 
 
Dotle je, kao i u mašinskoj industriji, serija 
malih eksperimenata dovela do kasnije eksplozije u inovacijama. Voltin 
izum je uz mnogo modifikacija postao sastavni deo računara. Ali tek 150 
godina kasnije. 
 
Osamnaesti vek je započeo još jednu inženjersku disciplinu, a to su 
transmisije. Kao što je napomenuto, snagu dobivenu iz parne mašine 
trebalo je iskoristiti na mestu koje nije bilo pored mašina. Trebalo je 
preneti snagu na manje ili veće udaljenosti raznim mehanizmima: 
kaiševima i kaišnicima, šipkama i slično. Zupčanici se još nisu nazirali, pa 
ni sistemi za smanjenje i povećanje energije, proračunom promenljivog 
sistema prenosa.  Era inovacija u oblasti transmisija je počela. Veze će ceo 
19 vek biti krute ili elastične. Prvi bežični prenos nečega, ma kako se to 
zvalo, napravio je Nikola Tesla, poslednje dekade 19. veka. 
 
  
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Deo VI 
19. vek 
6.1 Razboj na kartice 
 
Tekstilna industrija je bila dominantna u 18 veku. I ne samo u Britaniji, 
već i u Indiji, Egiptu, Holandiji, Francuskoj. Svila, vuna i pamuk su bile 
osnovne sirovine. Sa Dalekog Istoka su stigle tehnologije tkanja, koje su u 
Evropi usavršavane. Zato nije ni čudno što je u periodu početaka 
industrijske revolucije, proces tkanja trebalo da se automatizuje. Sve je 
više odevnih predmeta i materijala proizvođeno – razboji su radili punom 
parom.  
 
Nije čudno što je pronalazak 
na bazi bušenih kartica 
ubačen u razboj imao 
zadatak da ubrza tkanje 
šara. Za ovo se pobrinuo 
Žozef Mari Žakar (Joseph 
Marie Jacquard) (7.7.1752 
Lion– 7.8.1834). On je 1801 
godine prvi napravio 
mehanizam za ručno tkanje 
na bazi bušenih kartica. 
Čudno je to što je stotinak 
godina kasnije, ovaj princip 
preuzet da bi se napravio 
mehanizam za unos 
podataka u računare. U to 
vreme nisu postojali ni 
ekrani ni tastatura. O tome 
kasnije.  
Uloga bušenih kartica se 
ogledala u tome što su kartice predstavljale pojedinu šaru i za svaki 
naredni dizajn su mogle da se promene. Na taj način razboj bi dobijao 
novi «program» tkanja. To je bio ozbiljan koncept 
koji je kasnije uticao na razvoj računarskog 
programiranja. Čarls Bejbidž (Charles Babbage) je 
planirao da ga iskoristi za smeštaj programa u 
svojoj Analitičkoj mašini. Na prvi pogled 
neprimetna, ova inovacija je omogućavala ponovnu upotrebu mašinskih 
instrukcija. Bejbidž nije doživeo da vidi ostvarenje ove svoje ideje. 
 
U Engleskoj je Džordž Stivenson (George Stephenson) (9.jun1781.  – 12. 
avgust 1848) napravio prvu lokomotivu 1814 godine i nazvao je Raketa. 
Prva pruga u dužini od 14 kilometara bila je između Heton Kolerija i 
Satrlenda. Prva lokomotiva je imala zadatak da prenosi ugalj u rudnicima. 
  
Prva pruga za prevoz ljudi otvorena je 27. septembra 1825 godine. Bila je 
dugačka 40 kilometara. Lokomotiva je nosila 80 tona uglja što je bilo 
dovoljno za 2 sata vožnje. Kretala se brzinom od 39 km/sat. Dakle, imala je 
dovoljno goriva da ode i da se vrati nazad. 
 
Aluminijum je do pojave 
Danca Ersteda (Hans 
Christian Ørsted) (14. avgust 
1777 Rudkobing – 9. mart 1851) bio 
korišćen na različite načine, ali najmanje 
kao metal koji je mogao da se obrađuje i 
da u mnogim situacijama zameni gvožđe. 
Međutim, Erstedovi radovi u oblati fizike 
bili su značajniji. Godine 1821 vršio je prve 
eksperimente iz elektromagnentizma. U 
tim trenucima, nauka o magnetizmu je 
bila u povojima – pratilo se kretanje igle 
kompasa koja je pod dejstvom 
Voltine struje vršila otklon od 
poznatog pravca sever‐jug. U tim 
trenucima nauke o elektricitetu i 
magnetizmu bile su razdvojene. 
Upotreba i jedne i druge discipline 
je bila nepraktična – nije bilo 
uređaja koje bi one pokretale. 
 
Nekako istovremeno, Englez Čarls 
Bejbidž (Charles Babbage) (26. decembar 1791 – 18. 
oktobar 1871) je privodio svrsi grandiozan 
 projekat – diferencijalnu mašinu, čiju je prvu 
verziju izbacio 1822 godine. Radeći na 
univerzitetu u Kembridžu, susreo se sa 
računarima Šikarda, Paskala i Lajbnica. Radio je na 
izradi logaritamskih tablica. Dosta ljudi je bilo 
uposleno radeći na proračunima logaritamskih 
tablica, praveći pri tome velike greške. Bejbidž je 
rešio da to otkloni. Razvio je mašinu koja je 
računala više računskih operacija i bila 
koncipirana kao današnji računari. Jedino nije 
imala programe. Zbog finansijskih problema je ostala nedovršena. 
Ustvari, dovršena je tek 1991 godine, dokazujući postojanost svih 
Bejbidževih principa.  
 
Prva diferencijalna mašina, potpuno mehanička, imala je 25,000 delova, 
bila visoka 2 metra i teška 15 tona. Mašina je trebala da radi na paru i da 
računa polinome do šestog stepena i da ima mogućnost štampanja 
rezultata. Iako je imao dosta sponzora nije uspeo da je završi. Verzija broj 
2 je bila započeta za vreme Bejbidževog života i nije završena tada već 
1991 godine. Kada je završena, imala je preciznost računanja na 31 
decimalu, što je bilo više nego prosečan elektronski računar u to vreme. 
Bejbidž je za ovu mašinu izumeo i štampač, koji je imao mogućnost 
formatiranja. Tako se može smatrati da je Bejbidž izumitelj štampača. 
 
Od pronalaska Bejbidža do poajve prvog elektronskog računara ENIAC I  
stoje samo četiri bitna otkrića: 
• Računar Konrada Cuzea  (maj 1941) 
• Atanasov‐Beri računar (leto 1941) 
• Britanski računar Kolosus (delimično ožičen) 
• Harvard Mark I (koji je imao papirnu traku za unos i smeštaj 
podataka) 
• ENIAC I (imao ROM memoriju) 
 
Kada je 1826 godine 
Francuz Nieps (Joseph 
Nicéphore Niépce) (7. mart 
1765 – 5. jul 1833.) na 
ploči premazanoj 
posebnim materijalom 
dobio sliku komšijske 
kuće, niko nije verovao 
da će taj njegov biznis 
biti kasnije vrlo 
profitabilan. Otac 
fotografije je omogućio Kodaku, Fujiju i Polaroidu da naprave imperije. 
Naravno sve u svoje vreme. Nieps se od svog izuma nije obogatio, ali je 
zapamćen kao otac (crno bele) fotografije. 
Nieps je ovaj proces nazvao heliografijom («sunčev 
zapis»). Vreme ekspozicije koje mu je bilo 
potrebno iznosilo je od 8 do 20 sati. Ovim 
procesom je mogao da slika nepokretne objekte. 
Nikako ljude, životinje i biljke.  
 
 
 
 
 
 
6.2 Spoj elektrike i magnetizma 
 
Još uvek nije bilo jasno kakva će biti budućnost 
električne energije. Iako je usput napravio i 
prvu fotografiju u boji, Škotlanđanin Džejms 
Maksvel (James Clerk Maxwell) (13 jun 1831 – 5 
novembar 1879) je, istražujući vezu između 
elektriciteta i magnetizma, prema Faradejevoj 
ideji, zaključio da su istog fenomena, talasne 
prirode, čija je brzina ravna brzini svetlosti (3.0 
× 108 m/s) i da je vidljiva svetlost 
elektromagnetne prirodne radijacije. Takođe je tvrdio da su infracrvena i 
ultraljubičasta svetlost međusobno iste prirode. Ovu tvrdnju Maksvela 
potvrdio je ubrzo, 1888, Hajnrih Rudolf Herc. Maksvel je zahvaljujući svojim 
istraživanjuma bio priznat kao najbolji fizičar posle Njutna.  
 
Englez Majkl Faradej (Michael Faraday) (22. 
septembar 1791 – 25. acgust 1867) je bio Engleski 
hemičar i fizičar koji je uzeo značajnog učešća u 
elektromagnetizmu i elektrohemiji. Njegovi 
pronalasci u oblasti elektromagnetnog obrtnog 
polja čine osnovu tehnologije električnih motora. 
Imao je vrlo malo znanja iz oblasti matematike, 
ali je bio jedan od najuticajnijih fizičara svih 
vremena i kralj eksperimentisanja. Smatra se da 
je radio najbolje eksperimente u istoriji nauke. 
Zaključio je, slično Maksvelu, da je postoji veza 
između magnetizma i svetlsoti.  Faradej je takođe otkrio zakonitosti 
elektrolize i prvi je popularizovao termine anoda, katoda, elektorolit i jon. 
 
Dva njegova motora iz 1821 i 1830 godine, čine osnovu za kasniji razvoj 
jednosmernih motora.  
 
Škotski imigrant 
Džozef Henri (Joseph 
Henry) (17. 
decembar 1797. – 
13. maj 1878) je za 
života bio 
najpoznatiji 
američki naučnik. 
Napravio je 
elektromagnet, 
otkrio je elektromagnetizam, uradio 
prve radove u samoindukciji, 1835 
godine. Radio je na razvoju 
elektromagnetnog releja. Njegovi radovi su doprineli razvoju prvog 
telegrafa, koji se pojavio godinu dana kasnije. 
  
Ovde treba pomenuti radove relativno anonimnog Viljema Ričija (Williem 
Ritchie). On je 1838 i 1840 napravio prvi obrtni pa kasnije prvi rotacioni 
elektromotor. Na taj način trasirao je put seriji otkrića u oblasti 
elektoenergetike. 
 
6.3 Morzeov telegraf 
 
Kao ni jedan pronalazak do tada, telegraf je 
promenio tehnološko lice Zemlje.  Koristeći 
radove Džozefa Henrija, naprvio je prvi uređaj 
za prenos poruka – telegraf. 
Semjuel Morze (Samuel Finley Breese Morse) 
(27. april 1791 – 2. april 1872) je prvi 
napravio telegraf koji je preneo signal na 
daljinu od 20 kilometara. On nije bio prvi 
koji je radio eksperimente sa telegrafom. 
Problem koji je tada trebalo rešiti pri 
prenosu signala je gubitak signala sa 
daljinom. Dok su drugi eksperimentisali sa 
jednom baterijom, pa se signal gubio, Morze 
je postavio više manjih ćelija i tako 
obezbedio da signal dospe na veću daljinu, 
čime je ovaj uređaj mogao da se bolje koristi. 
Uspeo je da prenese signal na daljinu od 16 
kilometara i da zainteresuje američku vladu 
da uđe u projekat. Kada mu se uskoro pridružio Alfred Vejl 
(Alfred Vail)  (25. septembar 1807 Morristown – 18. januar 
1859.) došlo je do dodatne komercijalizacije ovog rešenja.  
Vejl je napravio prvu tablicu kodova za prenos signala, tkz 
Morze kod. Ova tablica je i danas u upotrebi. Morze kod je 
bio prva praktična binarna upotreba jednog sistema za 
prenos podataka. 
Tabela je pokrivala sve alfa i numeričke znake. Binasrnost 
se ogledala u upotrebi tačaka i crtica. Crtica je vremenski 
iznosila kao tri tačke. Između karaktera postojao je razmak 
koji je bio dužine tri tačke. Razmak između dve reči je bio dužine 5 tačaka.  
 
Prva javna prezentacija je napravljena 2. septembra 1837 godine. 
 
Da bi proširio svoj izum Morze je otputovao u Francusku. Pokušao je da 
animira Francuze pa zatim Engleze. U Engleskoj je naišao na problem: Kuk 
(Cooke) i Vitston (Wheatstone) su već prijavili patent telegrafa pa Morze nije 
mogao da računa sa Engleskim tržištem. Sav očajan vratio se u Vašington i 
1842 godine, ubedio američku administraciju da uspostavi vezu između dve 
sobe u Kapitol Hilu. Dobio je ček na tadašnjih 30,000 dolara (579,725 USD iz 
2007). 
 
Godine 1844 izgrađena je prva telegrafska linija 
Baltimor – Vašington. Alfred Vejl je radio na 
poboljšanju samog koda i uveo je dodatne 
elektromagnete i drugi taster. Već 1845 godine 
Morze i Vejl su napravili Magnetic Telegraph 
Company I povezali Njujork sa Filadelfijom, 
Bafalom i Bostonom. Godine 1850, Morze 
prezentira patent Danskom kralju. Patentno 
pravo u Engleskoj je dobio 1847, pa su ga na kraju 
i Englezi priznali kao tvorca telegrafa. 
 
Više nije bilo prepreka za širenje ove tehnologije. Ubrzo zatim 1857 godine, 
počela je ideja o razvlačenju prvog telegrafskog Transatlanskog kabla. 
Brodovi Nijagara i Agamemnon su položili prvih 1,300 milja kabla (oko 2,000 
km) ali je pokušaj propao. Drugu ekspediciju je predvodio Sajrus Fild (Cyrus 
Field). Sakupio je pare da zameni 700 milja pokidanog kabla i da nastavi 
polaganje ostatka. Dana 5‐og avgusta 1858, Britanska kraljica Viktorija i 
američki predsednik Bjukenen (Buchanann) izmenili su prve poruke. 
 
Godine 1861 počela je telegrafizacija SAD. Formirana je kompanija Vestern 
Telegraf Junion (Western Telegraph Union). Godine 1865 preko Aljaske su 
spojene Rusija i SAD. 
 
 Prvi Transatlanski kabl je imao 7 
bakarnih žica. Težina kabla je bila 26 
kg/km. Imao je trostruku oplatu od 
gutaperke. Trpeo je zatezanje od 
nekoliko tona. Godine 1866 došlo je 
do prve komercijalizacije 
Transatlanskog kabla. 
 
 
 
 
 
6.4 Džordž Bul 
 
Godine 1848 George Boole (2. novembar 1815 
Lincoln – 8. decembar 1864) engleski matematičar 
Džordž Bul (George Boole) je objavio prve radove 
iz algebre koja je ponjemu dobila ime. To je prvi 
put posle radova Lajbnica u 17 veku i radova iz 
binarnog sistema, da su stvorena znanja koje će 
vrlo brzo biti osnov elektronskih kola. 
 
6.4.1 Bulova algebra 
 
U apstraktnoj algebri Bulova algebra je 
algebarska struktura (skup elemenata i 
operacija na njima) koja obuhvata esencijalna 
svojstva i operacija nad skupovima i logičke 
operatore. Skupovni operatori obuhvataju presek, uniju i komplement, AND, 
OR, NOT. 
 
Bulova algebra je skup A podržan binarnim operatorima (AND i OR) 
unarnim opeatorom (NOT) i dvama elementima 0 (nazvan nula) i 1 (nazvan 
jedan) tako da za svaki elemenat a, b, i c iz skupa A važe sledeće aksiome: 
• Asocijacija: a ∨ (b ∨ c) = (a ∨ b) ∨ c, a ∧ (b ∧ c) = (a ∧ b) ∧ c 
• Komutacija: a ∨ b = b ∨ a ,  a ∧ b = b ∧ a 
• Apsorpcija: a ∨ (a ∧ b) = a,  a ∧ ( a ∨ b) = a ∧ (a ∨ b) = a 
 • Distribucija:  a ∨ (b ∧ c) =  (a ∨ b) ∧ (a ∨ c),  a ∧ (b ∨ c) = (a ∧ b) ∨ (a ∧ c) 
• Komplement: a ∨ ⌐ a = 1, a ∧ ⌐a = 0 
 
6.4.1.1. Identiteti 
 
Iz ovih aksioma može da se pokaže da je najmanji element 0, najveći element 
1 i komplement ¬a  bilo kog elementa a je određen na jedinstveni način. Za 
svako a i b u A, važe sledeći identiteti: 
 
• Idempotencija: a ∨ a = a, a ∧ a = a 
• Ograničenost: a ∨ 0 = a, a ∧ 1 = a, a ∨ 1 = 1, a ∧ 0 = 0 
• 0 i 1 komplement: ⌐ 0 = 1,  ⌐1 = 0 
• De Morganovo pravilo: ⌐ (a ∨ b)= ⌐ a ∨ ⌐b   , ⌐ (a ∧ b)= ⌐ a ∧ ⌐b 
• Involucija: ⌐ ⌐ a = a 
 
Primeri: 
∧  0  1 
0  0  0 
1  0  1 
 
∨  0  1 
0  0  1 
1  1  1 
 
a  0  1 
¬a  1  0 
 
 
6.4.1.2 Primena Bulovih operatora 
 
Česta primena Bulovih operatora je u logici, gde se: 
• 0 interpretira kao (laž) false 
• 1 interpretira kao (istina)  true 
• ∧ interpretira kao (i) and 
• ∨ interpretira kao (ili) or 
• ¬ interpretira kao (ne) not. 
   
Bulova algebra od 2 elementa koristi se u konstrukciji štampanih kola u 
elektronici, gde  0 i 1 predstavljaju dva različita stanja jednog bita u 
digitalnim kolima, tipično visoku i nisku voltažu. Svi ulazni ulazno‐izlazni 
uređaji rade na bazi Bulovih izraza. 
 
6.4.1.3 Bit 
 
Bit (binary digit) se odnosi na cifre u binarnom brojnom sistemu. Binarni 
brojni sistem se sastoji od 2 osnovne cifre (tj. jedino dve moguće vrednsoti 0 i 
1). 
Na primer: broj 10010111 je 8 bita dugačak. Binarne cifre se koriste kao 
osnovne jedinice za smeštaj informacija i u komunikacijama. Klod Šenon 
(Claude Shannon) je prvi iskoristio reč bit u svom radu 19487. 
 
 
6.4.1.4 Binarni brojni sistem 
 
U dekadnom brojnom sistemu brojevi su zapisuju kao u sledeća dva primera: 
 
500 = 5 x 102 + 0 x 101 + 0 x 100 
  5834 = 5 x 103 + 8 x 102 + 3 x 101 + 4 x 100 
 
Konverzija iz binarnog u dekadni sistem: 
 12 = 1 x 20 = 1 x 1 = 110  
102 = (1 x 21) + (0 x 20) = 2 + 0 = 210 
1012=(1 x 22) + (0 x 21) + (1 x 10) = 4 + 0 + 1 = 510 
 

Sabiranje u binarnom brojnom sistemu je najjednostavnija operacija. Izvodi se 
na sledeći način: 
 
• 0+0=0 
• 0+1=1 
• 1+0=1 
• 1+1=10 (1 se prenosi) 
 
Primer: 
  11111 (prenos) 
  01101 
+10111 
‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 
100100 (36 decimalno) 
 
Oduzimanje ima sledeće osnovne operacije: 
 
• 0 – 0 = 0 
• 0 – 1 = 1 (pozajmljuje se 1) 
• 1 – 0 = 1 
• 1 – 1 = 0 
 
Primer (zvezdice označavaju pozajmicu): 
      *   *** 
 1101110 
  ‐  10111 
‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 
 1010111 
 
Množenje u binarnom sistemu je slično dekadnom množenju: 
 
                1011 
  x  1010 
      ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 
                0000 
               1011 
             0000 
        + 1011 
    ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 
          1101110 
 
Konverzija iz dekadnog u binarni sistem: 
 
Operacija  Ostatak 
118:2=59  0 
59:2=29  1 
29:2=14  1 
14:2=7  0 
7:2=3  1 
3:2=1  1 
1:2=0  1 
 
Dakle, 11810=1101112 
 
 
Konverzija iz dekadnog u binarni sistem za decimalna mesta, odvija se na 
sledeći način: 
 
Konverzija  Rezultat 

1/3  0. 

1/3*2=2/3<1  0.0 

2/3*2=1 1/3 >=1  0.01 

1/3*2=2/3<1  0.010 

2/3*2=2/3 >= 1  0.0101 

 
6.4.1.5 Oktalni brojni sistem 
 
Oktalni numerički sistem ima za osnovu 8, tj koristi cifte 0 do 7. Oktalni 
sistemi mogu da se izvedu iz binarnih grupisanjem po 3 cifre binarnog 
 
Primer: 
 
7410 = 10010102 
10010102 = 1 001 0102 = 1128 
 
Ovaj brojni sistem su koristili: Yuki indijanci (Severna Kalifornija), Pamea 
Indijanci (Meksiko), švedski kralj Čarls 12 (koji je izmislio ovaj sistem u 
Evropi) 
Koristio se i kod privih oktalnih računara (8 bitni računari). 
 
Konverzija iz oktalnog u decimalni sistem se vrši na sledeći način: 
 
7868 = 7 *82 + 8 * 81 + 6 * 80 = 448 + 48 + 4 = 50010 
 
Iz decimalnog u oktalni brojevi se pretvaraju deljenjem sa 8 dok ostatak ne 
bude 0. 
 
6.4.1.6 Heksadecimalni sistem 
 
Heksadecimalni sisitem je sistem sa osnovom 16, pri čemu se koriste cifre od 
0 – 9 i slova A‐F. Konverzija iz binarnog u heksa sistem se vrši preko grupe 
od 4 cifara. 
 
Primer:  
 
01001111 u binarnom sistemu je 4F u heksa sistemu (0100 = 4, 1111 = F).  
 
Trenutno važeći sistem je uveo IBM, 1963 godine. Heksadecimalni sistem se 
primarno koristio u računarstvu kako bi čoveku omogućio da na lak način 
pročita predstavu bajta.  Sve 256 kombinacije bajta su bile opisane upotebim 2 
heksadecimalne cifre. Neki su pretposatavljali da korišćenjem 8‐bitnog ASCII 
zapisa mogu da se predstave sve vrednsoti bajtova, ali se naišlo na probleme 
sa posebnim karakterima. 
 
6.4.1.7 Heksa tripleti 
 
Heksa tripleti su 3 para heksadecimalnih cifara koji treba da opišu stanja u 
upotrebi računara. 
 
Primer: 
 
• HTML (RRGGBB – predstavljanje boja) 
• FFCF4B = FF CF 4B = (255,207,75) 
 
 
 
6.4.1.8 Bajt 
 
Bajt (byte) je jedinica koja se koristi za smeštaj podataka. 1 byte = 8 bitova. 
Pojam byte je prvi skovao Verner Buholc (Werner Bucholtz), 1957, projektant u 
IBMu. BYTE = BinarY TablE. Prvobitno BYTE je bila 4‐bitna reč, ali je danas 8‐
bitna reč. Neprekidna količina binarnih bitova danas se koristi za zapis po 
disku računara ili za satelitske i telkomunikacione strimove. 
 
6.4.1.9 ASCII kod 
 
Nakon što je Alfred Veil četrdesetih godina devetnaestog veka napravio 
binarnu tabelu karaktera, ona se dugo koristila. Računarska industrija je 
zahtevala zapis sa jednakim brojem binarnih cifara za svaki karakter. Prvi 
standard je bioASCII koji je definisao tabelu za upotrebu u računarskoj 
industriji. 
 
ASCII (American Standard Code for Information Interchange), je kod koji bazira 
na engleskom alfabetu. ASCII kod predstavlja tekst u računarima i 
komunikacionoj opremi i ostaloj opremi koja funkcioniše na bazi teksta. 
ASCII je prvi put publikovan kao standard 1967, a poslednji put je osvežen 
1986. Trenutno ima 128 karaktera: 95 koji se štampaju, 33 koji se ne štampaju 
(npr space karakter). 
 
Ono na šta se odnosio ASCII bio je engleski alfabet. Kao što je poznato, u 
stotinak danas poznatih računarskih alfabeta, postoji velika količina 
karaktera. ISO asocijacija se uključila u rešavanje ovog problema, pa su 
nastali novi standardi. Evo nekih od njih: 
 
• ISO 646 (1972) pokušao da reši nekompatibilnost ASCII koda 
• ISO/IEC 8859  je bio pravo proširenje ASCII koda. Do 2006 kreirano je 
16 tabela koje pokrivaju većinu poznatih alfabeta 
 
6.5 Ambijent pre Edisona 
 
Kao što smo već pomenuli za struju su znala i drevna društva, ali je nisu 
razumela. Počev od osamnaestog veka, bila je igračka za radoznale učenjake. 
Njihovi eksperimenti ponekad su imali praktične posledice – setimo se 
otkrića gromobrana Bendžamina Frenklina. Ali sistematsko korišćenje struje 
kao oblika energije i njena primena u industriji morali su da sačekaju 
devetnaesti vek koji je nasledio radove Volte, Ampera i Faradeja, čija su mena 
ovekovečena u naučnoj termimologiji.  Prve industrijske primene su bile 
male, ali impresivne: baterije koje su pokretale telegraf i satove; i elektronske 
tehnike, s posebnom primenom u pozlati metalnih predmeta. Oba otkrića su 
se zbila pre 1850 godine. Ali «zlatno doba» struje počelo je pronalaskom 
generatora, moćnijeg izvora struje i izgradnjom elektrodistributivnog sistema. 
Najveći stimulans bili su otkriće sijalice, 1879 godine i električnog motora koji 
su opravdali preterana ulaganja kapitala. 
 
I u hemijskoj i u elektronidustriji, učenje i stručnost zavisili su od teorijskih 
znanja. U pitanju su fizački fenomeni koji nisu podložni iskustvenom znanju: 
mogu se objasniti samo pomoću šema i dijagrama, a principi na kojima 
počivaju najbolje se mogu naučiti u učionici i laboratoriji. Tu se oslanjanje 
kontinentalne Evrope na formalno obrazovanje isplatilo, dovodeći do novih 
tehnologija. Kaskanje za Britanijom se pretvorilo u veliki skok napred i ona je, 
kao žrtva sopstveni navika, zaostala. 
 
Povrh toga, lokalna autonomija je pogoršavala probleme britanskog 
elektrodistributivnog sistema. Ponegde je gradski gasovod otežavao 
elektrifikaciju; napon i prateća oprema nisu standardizovani. Unapređenja su 
bila unazađena. Britanski korisnici električnih aparata i danas moraju da se 
bore sa raznoraznim priključcima i utičnicama i dodatno plaćajući 
prodavcima da im podese nove uređaje prilkom kupovine. Britanska 
ekonomija se u tim novim granama razvijala kao u starim – zbrda‐zdola12.  
 
Spoj nauke i tehnike označio je početak nečega što se naziva Druga 
industrijska revolucija. Drugu industrijsku revoluciju nije važnom učinila 
samo nepregledna mreža inovacija – korišćenje tečnih i gasovitih goriva u 
motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, distribucija energije putem 
električne struje, sistematska transformacija materije, unapređenje 
komunikacija (telefon i radio), mašine pokretane novim izvorima energije 
(motorna vozila i kućni aparati). Iznad svega, bilo je formalno prenošeno 
znanje. 
 
Braku nauke i tehnike prethodili su mnogi ljubavni sastanci. Udvaranja su 
počela još u srednjem veku, kada je astronomija unapredila navigaciju 
(izračunavanje geografske širine), matematika našla mesto u balistici, a klatno 
omogućilo proizvodnju mnogo preciznijih merača vremena. Dalje, setimo se 
samo parne mašine, tog klasičnog trijumfa naučnog empirizma. Ali, nauka je 
pretekla tehniku tek krajem 19 veka. Sada su raznorazni izumitelji shvatili da 
je mnogo bolje da prelistaju literaturu pre nego što pokušaju da reše problem 
(ili da shvate u čemu je uopšte problem). 
 
Tako su empirijska istraživanja prekinuta. A starim predrasudama, 
bogatstvu, moći – opala je cena i um je nadvladao materiju. Zato budućnost 
pripada bogatima duhom, marljivošću, znanjem. 
 
6.6 Edison 
 
 Tomas Alva Edison (Thomas Alva
Edison) (11. februar 1847 – 18. oktobar
1931) je bio američki pronalazač i biznismen
koji je razvio mnoge uređaje koji su u velikoj
meri uticali na život ljudi širom sveta.
Označen je kao "Čarobnjak iz Menlo Parka".
On je jedan od prvih investitora koji su
primenili principe masovne proizvodnje na
proces pronalaženja i zato je često
naznačen kao kreator prve industrijske
istraživačke laboratorije.

 
 
Te 1847 godine, Rusija je počela marš na istok u Centralnu Aziju. Francuska je 
počela da ubire svoje prve plodove iz pohoda na Severnu Afriku. U Engleskoj 
je počeo pokret Čartista za ljudska prava, što je dovelo do razvoja mnogih 
praktičnih socijalnih šema. Telegraf je počeo da plete svoje mreže po SAD i 
Britaniji, a sve komplikovaniji projekti u oblasti elektriciteta su bili na vidiku. 
U takvom ambijentu rodio se Edison15. 
 
Pomenusmo da je u Edisonovoj mladosti 
telegraf bio uređaj koji se širio najvećom 
brzinom. Ova oblast je privukla mladog 
Edisona, pa je njegov prvi rad bio u ovoj 
oblasti. Godine 1868, napravio je «tiker» sa 
bušenom papirnom trakom  za slanje cena sa 
berze. Prodao ga je za $30,000 ($442,000 iz 
2006). 
 
Iako je napravio još par unapređenja u oblasti 
telegrafije, njegov prvi paten je bio fonograf, 
1877 godine. Ovaj, a i nardni njegovi izumi 
imali su magijsko dejstvo na publiku. Tada je 
dobio nadimak «Čarobnjak iz Menlo Parka», mesta u Nju Džersiju, gde je 
tada živeo.  
Ovaj uređaj je doživeo više 
modifikacija. U početku su 
zapisi vršeni na cilindrične 
uređaje, koji su mogli da se 
preslušaju samo par puta. 
Cilindrični izmenljivi 
namotaji bili su malog 
kapaciteta, pa je Edison radio 
na uređajima koji su bili većeg 
kapaciteta. Ovi cilindri su bili 
napravljani od tanke folije, a 
kvalitet zvuka je bio jako slab. To je bio razlog 
zašto je Edison nastavio da radi na «perfektnom 
fonografu». 
 
Godine 1874 Edison je prodao prava Western 
Unionu za nove modele telegrafa. To je bio njegov 
prvi veliki finansijski uspeh. 
 
Pred Božić 1879 godine, Edison je demonstrirao 
električnu sijalicu. Taj pronalazak je doveo do 
serije drugih koji su nas uveli u eru velikih 
naučnih dostignuća. 
 
Edison je prve godine napravio fabriku i proizveo 
50,000 sijalica. Osvetliti najveće izložbe postao je uskoro izazov svih 
organizatora. Svetske izložbe su 
bile sve bolje i bolje osvetljene. 
Prva osvetljena svetska izložba je 
bila 1897 godine u Tenesiju. 
 
Godine 1880 patentirao je sistem 
za prenos jednosmerne struje. 
Prvi sistem je instalirao 1882 u 
Njujorku (Pearl Street Station) 4. 
septembra 1882 kada je pustio je struju 59‐orici klijenata (DC 110V) na donjem 
Menhetnu. To su bili prvi pokušaju da se napravi transmisija električne struje.  
 
Zahvaljujući njemu danas oblasti kojima se on bavio zapošljavaju oko 60% 
radne snage u svetu. 
 
6.7 Telefon 
 
Retko ko je u Evropi u 19 i u prvoj četvtini dvadesetog veka mogao 
predvideti da će svako želeti, čak i morati da poseduje auto ili telefon. Mnogi 
Francuzi su čak i sedamdesetih godina dvadesetog veka odlazili u kafe ili u 
poštu da telefoniraju (i to u radno vreme) zato što nisu sebi mogli da priušte 
telefon u kući ili su čekali često dve do tri godine na uvođenje telefonske 
linije. Znak za biranje bi se često začuo tek posle pola sata. Narod je 
zakazivao međunarodne pozive (Uh kako ovo podesća na Srbiju čak i u 
prvim godinama 21 veka!) Posao je trpeo i žalbe su dolazile sa svih strana, ali 
vlasti su bile nepokolebljivo ravnodušne. Telefoni su bili deo poštanskog 
sistema i pošta ih je smatrala ekstravagantnom zabavom za bogate. Šta fali 
pismima? 
 
Aleksander Grejem Bel (Alexander Graham
Bell) (3. Mart 1847 – 2. avgust 1922.) je bio
naučnik, pronalazač i inovator. Rodio se u
Edinburgu u Škotskoj, a zatim je imigrirao u
Kanadu 1870. Posle toga je imigrirao u SAD
1871,ali je dobio državljanstvo SAD tek 1882
godine.

Bel se naširoko priznaje kao pronalazač

telefona, 1876 godine. Osim rada u
telekomunikacijama, on je imao značajne
radove u oblasti avijacije i tehnologiji
hidrofolija.

 
 
Bel je 7. 3. 1876, patentnom zavodu SAD podneo je patent broj 174 465, za 
“prenošenje glasa...”. Ovom patentu su prethodili eksperimenti Bela u Tomasa 
Votsona na aksutičkom telegrafu. Nakon dobijanja patenta za telefon Bel je 
napravio kompaniju 1877 godine. Do 1886 godine, 150,000 pretplatnika u 
SAD je uživalo blagodeti telefoniranja. 
 
Prve telefonske linije koštale su svoje pretplatnike 20 USD (350 USD iz 2006). 
Ova cena se plaćala za dva aparata. Prva instalacija je bila na liniji Boston‐
Samervil. 
 
Prva telefonska centrala na 
svetu je otvorena 28. januara 
1878.  u Nju Hevenu (New 
Heavenu) i imala je 21‐og 
pretplatnika. 17. februara 1878 
je  otvorena prva telefonska 
centrala u San Franciscu. 1. 12 . 
1878 je otvorena prva 
telefonska stanica u 
Vašingtonu. Prvi brojevi su bili: 
 
• 1 ‐ White House 
• 2 ‐ Capitol 
• 3 ‐ Associeted press 
• 4 ‐ Trezor 
• 5 ‐ Galludete College 
 
Vrlo brzo nakon toga, 7. februara 1879. je  oformljen prvi call centar. Zbog 
epidemije malih boginja, dr Mozesa Parkera (Mosesa Greely Parkera) moglo 
je da zove 200 pacijenata, a njegova intervencija 
je zaustavila širenje istih. 
 
Prve telefonske stanice na ulicama su se pojavile 
u Njujorku 1880 godine. One su zahtevale 
operatera. U tim danima veliki problem je 
predstavljao prenos glasa na daljinu. 
Maksimalna rastojanja koja su se dostizala bila 
 su oko 5 kilometara. Vodovi su bili mahom vazdušni. Iz jedne tačke 
centrale, zrakasto su se širile žice na sve strane. Vodovi na veću daljinu su 
bili postavljani na bandere. 
 
 
 
 
 
 
 
 
6.8 Polifazni sistemi 
 
Kada je dobio patentna prava nad patentima br: 0381968, 0381969, 0381970 
(transmisija) od 1. maja 1888, Tesla je rešio da 
izmeni svet. Edison je već krenuo u 
elekrtifikaciju sistemima za jednosmernu 
struju, a sve više njegovih klijenata je 
uživalo blagodeti iste. Ako se uzme u 
obzir da je Edison bio tvorac sijalice i 
da je imao magnetsko dejstvo na 
stanovnike SAD, onda se može videti 
koliko je Teslin zadatak bio težak. Šta je 
vredeo njegov briljantni um, ako to nije 
mogao da pusti u pogon. Trebao mu 
je investitor. Edison je već bio u 
punom zamahu, a onda se dogodio 
pakt sa Džordžom Vestingausom 
(George Westinghouse), najvećim industrijalcem toga doba. Kao rezultat, 
napravljena je hidrocentrala na Nijagari, a prve sijalice sa te centrale 
upaljene su u 50km udaljenom Bafalu. Era transmisija je počela. I jeftinije 
eksploatacije električne energije. 
 
 Nikola Tesla (10. jul 1856 - 7. januar 1943) je
pronalazač svetskog glasa, fizičar i mašinski i
elektro inženjer. Rođen je u Austrougarskoj u
selu Smiljan u Lici. Srpskog je porekla. Kasnije
je postao američki državljanin. Tesla je
napoznatiji po svom revolucionarnom otkriću
koji je bio spoj elektriciteta i magnetizma.
Njegovi patenti su doveli do izrade modernih
postrojenja naizmenične struje, uključujući i
višefaznu distribuciju, koji su doveli do naglog
razvoja Druge Industrijske revolucije.

Veliki učinak Tesla je imao u razvoju bežičnih

sistema za prenos. U oblasti mašinstva on je
napravio turbinu sa najvećim stepenom
iskorišćenja, kao i seriju korisnih insturmentata
kao što su brzinomer, manometar i sl.
 
 
Svoj pronalazak prikazao je društvu elektro inženjera 1887 godine. Protivnici 
ovog sistema i pristalice Edisona, nazvali su ovu struju «struja koja ubija.» Ali 
Džordž Vestinghaus nije mislio tako. Potpisali su ugovor i hidrocentrala je 
završena 16. novembra 1896 godine. Prva struja je imala frekvencu 25Hz. 
Danas je u SAD standard 60Hz‐110V, u Evropi 50Hz‐220V. Vestinghauz je 
ubrao velike poene i iz ovog projekta zaradio velike pare. Smatralo se da je 
partnerstvo Tesla‐Vestinghaus bilo tkz idealno partnerstvo. Vestinghauz je imao 
pare i razvijenu industriju – Tesla genij neophdan za razvoj16. 
 
U Menlo Parku velika količina inženjera je radila na razvoju interesantnih i 
korisnih pronalazaka. Viljem Kenedi Lori Dikson (William Kennedy Laurie 
Dickson) (3. avgust 1860 – 28. septembar 1935.) je 1884 godine izumeo 
kinetoskop, koji je između 1889 i 1892 prerastao u kinetogram, spravu koja je 
prikazivala pokretne slike (filmove). «Leptirova igra» je bio prvi pokretni film  
na ovoj spravi. 
 
Naredne, 1885 godine Nemac Karl Benz (26. novembar 1844 – 4. april 1929) je 
napravio prvo vozilo koje je koristilo motor na benzin. Od 1882 do 1887 
Nemac Gotlib Dajmler (Gotlieb Deimler) (17. mart 1834 ‐ 6. mart 1900) je radio 
na razvoju motora sa unutrašnjim sagorevanjem. 
 
6.9 Holeritove tabulirke 
 
Tih godina je praktično 
neprimećeno prošao izum Hermana 
Holerita (Hermann Hollerith) (29. 
februar 1860, Buffalo – 17. 
novembar 1929). On je 1886 
izumeo mehanički tabulator 
baziran na bušenim karticama za 
potrebe statistike i unošenja 
ogromne količine podataka za 
potrebe popisa stanovništva. 
 
Tehnologija se zasnivala na 
binarnom sistemu unosa nula i 
jedinica za svaki karakter, opisan već ranije u ovom poglavlju. 
 
Ovaj mehanički tabulir je pretvorio u elektronski i za to dobio 
patent 1889. Godine 1911, sa još dvojicom je osnovao firmu 
Computing Tabulating Recording Corporation (CTR), koja je 
kasnije, 1924 pod vođstvom Tomasa Votsona (Thomas Wattson) 
preimenovana u IBM. 
 
Kapacitet Holeritove tabulirke je bio 200 – 300 kartica na sat. 
 
Pred kraj veka rađeni su eksperimenti sa zapisom zvuka. Nemac Emi Berliner 
je 1887 godine izumeo fonograf. 
 
6.10 Bitka za radio talase 
 
Nikola Tesla je već 
uveliko eksperimentisao 
sa visokofrekventnim 
strujama, prenoseći ih 
pri tome na daljinu. Kao 
sastavni deo tih 
eksperimenata razvio je prijemnik i predajnik. Već 1893 u Sent Luisu je 
demonstrirao principe rada radio prenosa.  
Međutim, Amerikanac Italijanskog porekla  Giljermo Markoni (Guillermo 
Marconi) (25. april 1874, Bolonja – 20. jul 1937) je 2. juna 1896  podneo, a 2. 
marta 1897 dopunio patent Britanskom patentnom zavodu za “Poboljšanja u 
prenosu signala”, što je bio patent radija. Tesla se borio protiv Markonija za 
patent radija, jer je to bio njegov sekundarni patent (podneo ga je 1896). Na 
kraju je patent pripao Tesli, ali je Markoni došao do znatnih finansijskih 
sredstava za to vreme. 
 
Istovremeno je Tesla radio na istraživanju X‐zraka. U tome ga je pretekao 
Nemac Viljem Konrad Rentgen (Wilhelm Konrad Roentgen) (27. mart 1845 ‐ 10. 
februar 1925). Dana 8. novembra 1895 je objavio prve snimke. Teslini prvi 
snimci su objavljeni kao nusproizvod osvetljavanja fluo cevi 30. novembra 
1895. Naš zemljak Mihailo Pupin je radove iz ove oblasti objavio 1896, a 
pripada mu patent foto ploče za x‐zračenje. U ovoj oblasti je bilo «gusto». 
 
 
6.11 Prenos telefonskog signala na daljinu 
 
Mihailo Pupin, naučnik srpskog porekla  je 
rođen u Austro‐Ugarskoj u Idvoru kod 
Pančeva (4. oktobar 1858  – 12. mart 1935). Vrlo 
rano se otisnuo u svet u Ameriku na studije 
fizike, na čuveni Kolumbija Univerzitet. 
Doktorirao je na čuvenom Kembridž 
Univerzitetu, a ceo život je posvetio 
profesorskom pozivu. Rešio je vrlo 
kompleksnu jednačinu talasnog kretanja i 
napravio kalem koji se postavljao na svakih 5 
km, kako bi pojačao signal. 
 
Ovi tkz. Pupinovi kalemovi su mu doneli 
znatno bogatstvo. Od 1894  do 1923 podneo 24 
patenta u oblasti prenosa na daljinu 
telefonskog signala, tako da se Pupin smatra 
«ocem telefoniranja na daljinu». Ovi kalemovi 
su se koristili do pojave digitalnih sistema prenosa i optičkih vlakana. I danas 
su u upotrebi  u mnogim zemljama sveta, gde je sistem telefoniranja analogni. 
 
6. 12 Bežično upravljanje 
 
 Godine 1898 Nikola Tesla 
je na izložbi u 
Njujorškom Medison 
Skver Gardenu 
učestvovao na izložbi 
svojih tehničkih 
dostignuća 
Tom prilikom je 
demonstrirao upravljanje 
brodića daljinskim komandama . To je bio prvi bežično upravljani uređaj. 
Do 1960 sistemi bežičnog upravljanja nisu bili u komercijalnoj upotrebi, pa 
je i ovaj Teslin pronalazak ostao za primenu posle njegove smrti. 
 
6.13 Šta nam je ostavio 19 vek 
 
Iz svega navedenog, u dvadeset vek se ušlo sa: 
• Razvijenom telegrafskom mrežom 
• Telefonskom mrežom u velikom razvoju 
• Sistemima za proizvodnju i prenos električne struje (jednosmerne i 
naizmenične) 
• Sijalicom i rasvetom 
• Holeritovim tabulirkama 
• Radiom 
• Osnovama bežičnog upravljanja 
• Automobilom 
 
  
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Deo VII 
XX vek (do 1980 godine) 
 
 7.1 Prve dve  decenije, Prvi svetski rat 
 
U dvadeseti vek SAD su ušle sa 856,000 telefonskih pretplatnika. Najveći broj 
pretplatnika, 1901 godine imala je kompanije Bel (Bell telephone and Telegraph 
Co). Godine 1903, ista kompanija uvodi telefonske govornice sa 
samonaplatom, na bazi kovanog novca. 
 
Braća Orvil (Orville) (19. avgust 1871 – 30. januar 1948) i Vilbur (Wilbur) (16. 
april 1867 – 30. septembar 1912) Rajt (Wright) su 17. decembra 1903. izveli 
prvi kontrolisani let na motorni pogon u trajanju od 12 sekundi (kontrolisano 
poletanje i sletanje). Ovim letom počinje era avijacije. 
 
Otkriće sijalice dovelo je do pronalaska diode od 
strane Amerikanca Džona Ambroza Fleminga (John 
Ambrose Flemming) (29. novembar 1849 – 18. april 
1945.), 1904 godine. 
 
Dioda je elektronska komponenta koja dozvoljava 
protok električne struje u jednom smeru bez otpora 
(ili uz veoma mali otpor) dok u suprotnom smeru 
predstavlja beskonačan (ili bar veoma veliki) otpor. 
Zato se za diodu kaže da postoji provodni i 
neprovodni smer. Može se smatrati da za proticanje 
struje u provodnom smeru dioda ima otpornost koliko i žica provodnika 
(nula), a za neprovodni smer se može posmatrati kao prekid provodnika 
(beskonačno). 
 
Diode se proizvode, uglavnom, od poluprovodničkih materijala kao što su 
silicijum ili germanijum. Međutim, još uvek postoje i diode sa termojonskom 
emisijom, nekada popularne elektronske cevi. 
 
Trioda je elektronska cev sa tri elektrode i 
prvi je elektronski element kojim je 
ostvareno pojačanje električnog signala. 
Napravio ju je  Amerikanac Li de Forest  (Lee 
de Forest) (26. avgust 1873 – 30. jun 1961), 
1906 godine 
 
Trioda u prostoru između katode i anode ima upravljačku rešetku (mrežicu). 
Promenom napona između rešetke i katode kontroliše se protok elektrona 
između katode i anode, a time i potrošnja snage u spoljašnjem i unutrašnjem 
električnom krugu. 
 
  
Za tipične triode faktor pojačanja se kreće u rasponu od 10 do 100, a time je 
određeno i najveće pojačanje napona koje se može postići u elektronskom 
sklopu. 
 
Godine 1910, u SAD nastaje telefonska kompanija AT&T. Broj pretplatnika u 
SAD je bio 5,833,000. AT&T otkupio 30% od Western Union Telegrapha. 
 
Godine 1911 finansijer Čarls Flint (Charles R. Flint) je ujedinio firme:  
International Time Recording Company, Computing Scale Company i 
Tabulating Machine Company i formirao Computing‐Tabulating‐Recording 
Company (CTR). Godine 1914, Tomas Votson Senior  (Thomas J. Watson, Sr), je 
imenovan za generalnog direktora CTRa. Votson je ohrabrivao istraživanje  i 
uveo čuveni moto ʺTHINK.“ Kao što je već pomenuto, Tabulating Machine 
Company je osnovao Herman Holerit, 1889 godine. 
 
Nekada su studenti svetske (ili evropske) istorije učili da postoje «stare» i 
«nove» imperije. Stare su obuhvatile oblasti osvojene između 1500 i 1800 
godine: španske teritorije u Americi, engleski i francuski dominioni u 
Severnoj Americi, parčići Indijskog okeana koje su prigrabili Portugalci, 
Holanđani i Britanci. Onda su se na prelasku u devetnaesti vek, skoro svi 
američki delovi «starih imperija» odvojili od matica. Za mnoge u Evropi to je 
bila potvrda ludosti čitavog poduhvata građenja imperija – uloženo je toliko 
truda za nešto što se nije moglo održati. Godine 1763. (kada je potpisan 
Pariski sporazum između Francuske i Britanije) činilo je da je imperijalizam 
zapao u stogodišnju letargiju. 
 
Takav istorijski tok doveo je do takozvanog «novog imperijalizma». Među 
njima, najambicioznija je bila Nemačka, koja je sa zakašnjenjem uviđala da ne 
može biti svetska sila bez prekookeanskih poseda. Neke od teritorija u 
trenucima osvajanja raspolagale su dragocenim resursima, ali u trenutku 
osvajanja Evropljani nisu znali za većinu tih prirodnih blaga. Teritorije su se 
grabile zbog strateškog značaja ili da bi se preduhitrili protivnici. Bizmark 
(Bismarck), nemački kancelar, je osvojio i rešio da iscedi neke komadiće 
Afrike, nekoliko Pacifičkih ostrva. Da li je to Nemcima bilo dovoljno? 
Normalno da nije. Zato su rešili da promene svet, da nametnu novi svetski 
poredak. Izbio je Prvi svetski rat – najkrvaviji u istoriji gde je poginulo oko 6.5 
miliona ljudi, mahom u Evropi. 
 
Godine 1917, za potrebe Američke avijacije u Prvom Svetskom ratu, američki 
inženjeri su demonstrirali simpleks, a kasnije i dupleks uređaj na relaciji 
avion‐zemlja. 
 
Godine 1919, Englez Viljem Ekles (Williem Henry Ecless) (23. avgust 1875 – 29. 
april 1966.) je konstruisao flip‐flop,  digitalno kolo koje 
može da smesti informaciju veličine 1 bit. Flip‐flopovi 
mogu da budu jednostavni ili sa davačem vremena. 
 
Flip‐flop se sastoji se od para ukrštenih tranzistora: 
NAND ili NOR. Tipovi flip‐flopova su: 
• SR (set‐reset) 
• Data 
• Toggle 
• JK 
 
7.2 Bučne dvadesete 
 
Trka u telekomunikacijama uzimala je 
maha. Što je više pretplatnika bilo, to je 
više operatera morala telefonska 
centrala da zapošljava. Telefonska 
«biranja» brojeva bila su ručna. Po 
biranju broja obavezno bi čuli: «Broj 
molim...». Što je veći broj telefona bio 
instaliran, to je više operatera trabalo u 
centrali. Sa današnjeg stanovišta 
pronalazak zvani svič ne izgleda ništa posebno. Ali je 1921 godine izgledao, 
jer je automatizovao poslove velike grupe operatera. 
 
Naravno, nije moglo sve da bude 
automatizovano. Manuelni 
operateri na tablama ostali su do 
sredine šezdesetih u masovnoj 
upotrebi, a u nekim delovima sveta 
su i danas. Treba napomenuti da je 
u SAD kompanija Bell System 
imala 15,000,000 preptlatnika 1924. 
I armiju operatera. Velike 
kompanije su, takođe, zapošljavale 
velike količine operatera na 
kućnim telefonskim centralama. Te iste, 1924 godine, inženjeri Bell systems 
demonstrirali su prenos slike preko žica, a nešto kasnije su testirali i bežični 
telefon. 
 
Iste, 1924 godine, Computing‐Tabulating‐
Recording Company promenila je ime u 
International Business Machines Corporation. 
Tako je nastao IBM, Big Blue, najveća računarska 
kompanija do današnjih dana. 
 
Najbitnije otkriće decenije bilo je AND logično 
kolo. Iako su svi pomenuti pronalasci dvadesetih poticali iz nerazorene 
američke privrede, ovaj je došao iz ratom oslabljene Nemačke. Kasnije 
Nobelovac za radove iz oblasti atomske fizike i saradnik na Nemačkom 
projektu atomske bombe, Valter Bote (Walther Wilhelm Georg Bothe) (8. januar 
1891 – 8. februar 1957.) je takođe iste 1924 napravio i testirao AND kolo. 
Treba reći da je prve radove na temu AND kola uradio Nikola Tesla još 
devedesetih. Otkriće ovog kola, kao što će se kasnije videti, dovelo je do 
izgradnje prvog potpuno elektronskog računara (normalno uz pojavu već 
otkrivene diode i triode). 
 
Poslednje godine decenije, 1930, američki naučnik, a kasnije ministar SAD za 
nauku, Veniver Buš (Vannevar Bush) (11. mart 1890. – 30. jun 1974.) napravio je, 
još uvek mehaničku mašinu za rešavanje polinoma, tkz mašinu za 
diferenciranje. Kako logaritamske i trigonometrijske funkcije mogu da se 
predstave polinomima, time je kompjuterizovana jedna velika oblast 
matematike. Ovaj računar je bio neophodan za američki projekat atomske 
bombe u kome je Buš učestvovao. 
 
7.3 Velika depresija i rekonstrukcija 
 
Zadatak ekonomije je da usreći 
ljude, a ne da «briljira» u 
statističkim podacima. Kada se 
desi kolizija između ove dve 
krajnosti, dolazi do kolapsa. To se 
zaprvo dogodilo 1929, kada je 
došlo do kraha Njujorške berze. 
Koreni su bili dublji. Cene su 
počele da padaju. Kupovna moć je 
opadala,  a kada se više nije moglo 
nadole, došlo de do faze smanjenja 
troškova. Radnici su bivali masovno otpuštani. U nekim zemljama, kao u 
Nemačkoj, pokušano je sa devalvacijom valute, pa je marka imala više 
desetina nula. Plaćanje nekoliko životnih potrepština plaćalo se džakovima 
maraka. 
 
U tim trenucima, velikih investicija nije bilo, ali su naučnici smišljali novitete. 
Godine 1931, položeni su fundamenti računarske nauke. Kurt Gedel (Kurt 
Goedel) (28. april 1906. Brno, 14. januar 1978.), rođen u već zaboravljenoj 
Austro‐Ugarskoj, te 1931 godine je bio profesor na Univerzitetu u  Beču, 
Austria. Objavio je rad o univerzalnom formalnom jeziku koji bazira na 
aritmetičkim operacijama.  
Teoriju je koristio da enkodira sve formalne iskaze i dokaze. Ovaj rezultat se 
često naziva i osnovnim rezultatom teoretske računarske nauke. 
 
U SAD, kompanija AT&T je 
instalirala prvi teleprinter. Poruke su 
na daljinu mogle da se prenose i u 
pisanom obliku. Teleprinteri su 
mogli da komuniciraju sa svim 
teleprinterima u mreži. Standard za 
prenos poruka je bio drugačiji od standarda za prenos glasa. 
 
 
Da li je pojava televizora promenila sliku 
sveta? Recimo da je to bio jedan od 
najvažnijih fundamentalnih pronalazaka u 20. 
veku. Od pojave sijalice, 1879 godine, prošlo 
je 34 godine dok Škotlanđanin Džon Logi Berd 
(John Loggie Baird) (13. avgust 1888 – 14. jun 
1946) nije izumeo televizor i otpočeo eru 
prenosa pokretnih slika. Zašto se TV 
upoređuje sa sijalicom? Iz prostog razloga jer 
je to drugi pronalazak koji je bio napravljen 
za masovnu upotrebu. Diode, triode i ostala 
kola, još uvek nisu našla široku primenu. 
Naročito ne u domaćinstvima. 
 
Prva slika je bazirala na crno belom principu sa gradacijom crno‐belih tonova. 
Berd je 1928 godine demonstrirao i prenos slika u boji. 
 
Do 1927. godine Berd je preneo signal do Glazgova, 680 kilometara od 
Londona, a 1928 godine i preko Atlantika. Treba reći da su istovremeno i 
Amerikanci radili na razvoju televizije, pa ne čudi što su prvi krenuli u 
komercijalizaciju sistema. 
 
Telefunken, do skora nemački industrisjki div zaista je reagovao brzo. 
Napravio je prvi komercijalni TV aparat. 
Međutim, sistemi za trasnport slike i 
emitovanje programa došli su dosta kasnije. 
 
Prvi televizori su ušli u naše domove tek 
četrdesetih i to u SAD, u osnovi kao izvor vesti 
i zabave. U Srbiji je prvi TV program emitovan 
1956, prvi studio je bio na Beogradskom sajmu, 
a prvi voditelj Mića Orlović. Program je u 
početku trajao samo par sati. 
 
Godine 1932, na bazi pronalaska televizije, Bell Labs su instalirale prvi foto‐
finiš uređaj i to za trke pasa u Njujorku, na Kolumbija univerzitetu. 
 
Godine 1936, Alen Tjuring (Alan Mathison Turing) (23. jun 1912 – 7. jun 1954) je 
objavio rad o “izračunljivim brojevima” koji reformuliše rezultate Kurta  
Gödela. Napravio je virtuelni uređaj danas poznat kao Tjuringova mašina. 
 
Tjuringova mašina 
je uređaj za 
manipulaciju 
simbolima koji 
može da simulira 
bilo koji računar. Upotrebio je preteču 
algoritama. Uređaj se sastoji od 4 
komponente: 
 
• Trake koja je podeljena na ćelije. 
Svaka ćelija sadrži simbol iz konačnog 
alfabeta 
• Glavu koja čita simbole 
• Tabelu sa instrukcijama 
• Registar stanja koji pamti stanje 
mašine 
 
Tjuringu pripada i «izum» 
formalizovanog koncepta zapisa 
instrukcija i tokova procesa, poznatiji 
kao algoritam. Evo i Tjuringove 
originalne definicije: Algoritam je 
procedura (konačan skup dobro 
definisanih instrukcija) za 
izvršavanje nekog zadatka zadatog 
u početnom obliku i koji se završava 
u konačnom obliku. 
 
Prvi veliki tehnološki proboj, 
napravile su Bell Labs, instalacijom  
koaksijalnog kabla između Njujorka i Filadelfije. Ovim projektom otpočela je 
upotreba višekanalnih telefonskih aparata. 
 
Amerikanac Džordž Štiblic (George Robert Stibitz) (20. april 1904. – 31. 
novembar  1995.) je na neki način otac modernih računara. On je konstruktor 
MODELA K koji je koristio prvi digitalni sabirač.  
Već pomenuti «otac informatičke tehnologije» (Glava 1), Klod Šenon (Claude 
Elwood Shannon (30. april 1916. – 
24. februar 2001.) je  
pronalazač projektovanja 
digitalnih kola. Njegova 
magistarska teza “A Symbolic 
Analysis of Relay and Switching 
Circuits “ sa MITa je obradila kola 
diferncijalnog analizatora. To je 
koncept koji je imao velikog 
uticaja na dalje radove. Koristio je 
Bulovu algebru i binarnu 
aritmetiku. 
 
A onda stupa na scenu Nemac Konrad Cuze 
(Konrad Zuse) (22. jun 1910. – 18. decembar 1995). 
Kompletirao je prvi mehanički binarni računar – 
Z1. Ovaj računar je koristio računanje sa 
pokretnim zarezom (7‐bitni eksponent, 16‐bitna 
mantisa). 
 
Zahvaljujući instalaciji prvog koaksijalnog kabla 
godinu dana ranije, 1937 godine je u SAD počeo 
sa upotrebom prvi kombinovani telefonski 
aparat koji je omugućavao više istovremenih 
telefonskih razgovora. 
 
A 1938 godine, osnovan je Hewlett‐Packard.  Osnivači su  Dejvid Pakard 
(David Packard) i Bil Hjulit (Bill Hewlett) u garaži mesta Palo Alto, Kalifornija.  
Njihov prvi proizvod je bio HP 200A Audio Oscilator. Kompanija Walt 
Disney Pictures je poručila 8 komada 200B modela za potrebe izrade filma 
“Fantasia.” 
 
Novembra 1938, Džon Atanasof (John Vincent 
Atanasoff) (4. oktobar 1903. – 15. jun 1995.) je 
napravio automatski digitalni elektronski računar. 
Konstruisao je prvi računar koji je koristio vakuum 
cevi. Od pronalaska diode do njene upotrebe u 
konstrukciji računara prošlo je 34 godine!!! 
 
Naredne 1939‐te godine, Konrad Cuze konstruiše 
model Z2. Cuze je kombinovao postojeću 
mehaničku memoriju modela Z1 sa novom 
aritmetičkom jedinicom koja je koristila relejnu 
logiku. Iste godine, Cuze i njegov asistent Helmut Šrajer izbacuju prototip 
desetocifrenog vakuumskog sabirača. Sa ovim modelom Nemci su ušli u 
drugi svetski rat. Nemci se nisu predali 1918 godine – samo su pristali na 
primirje. Izgubili su, ali nisu priznali poraz.  
 
U SAD rat nije besneo. Nevezano od te 
činjenice, Complex Number Calculator je 
kompletiran. Štiblic  je poboljšao svoj Model‐K 
binarni sabirač.  
1940 on je demonstrirao CNC na Dartmouth 
Collegeu obavljajući prezentaciju na daljinu 
(jedan je bio u New York City) preko 
specijalnih telefonskih linija. Smatra se da je 
ovo bila prva demonstracija prenosa podataka 
na daljinu. Korišćen je BCD sistem zapisa. 
 
Konrad Cuze ne posustaje. Prvog aprila 1940, u Berlinu je osnovao firmu Zuse 
Apparatebau. To je bila prva firma čija je delatnost bila računarski biznis. 
Firme AJ‐BI‐EM i Hewlett‐Packard su se bavile tabulirkama i 
proizvodnjem osciloskopa. 
 
7.4 Rat i mir 
 
Ratne godine obeležava trka u razvoju računara. Projektovanje računara, 
projekti atomske bombe, i kod Nemaca i kod Amerikanca odvijali su se 
paralelno sa razvojem računarstva.  
 
Za potrebe DVL (German Aeronautical Research 
Institute), Konrad Cuze je kompletirao ʺZ3ʺ: prvi 
operacioni decimalni programibilni računar. 
Prvi je koristio Lajbnicov binarni sistem. 
Karakteristike: 7‐bitna eksponencijalna 14‐bitna 
mantisa i bit za predznak. Memorija je sadržala 
preko 1,400 relaja; više od 1,200 u aritmetičkim i 
kontrolnim jedinicama. Brzina računara: 3‐4 
sabiranja po sekundi, a za množenje mu je 
trebalo 3‐5 sekundi. 
 
Godine 1941, Britanci kompletiraju prvu Bombu. 
Alen Tjuring je napravio računar sa zadatkom da 
dešifruje Nacističke vojne komunikacije za 
vreme II svetskog rata. Godinu dana kasnije, njegov zemljak Maks Njumen 
(Max Newmann), naprvio je prvi računar koji je radio dekodiranje. Iste, 
1942 godine, Amerikanci, profesor Džon Atanasof i student Klif Beri (Cliff 
Berry) na Ajova Univerzitetu kompletiraju prvi Atanasov‐Beri računar 
(ABC). Za firmu Henšel (Henschel), Konrad Cuze razvija prvi procesni 
računar za merenje površine krila. 
 
U hol slavnih, 1942 godine ulazi i jedna glumica. Kao što je često dato  u 
izveštajima popularne štampe, Austrougarska glumica Hedi Lamar (Hedy 
Lamarr)  (9. novembar 1913 ‐ 19. januar 2000) je nominovana za autora ranih 
frequency hopping spread spectrum patenata za vreme Drugog svetskog 
rata. Ovaj pronalazak dugo nije našao mesto u praksi. Kada je istekao patent, 
posle 17 godina, ovi uređaji, koji danas preplavljuju tržište, počeli su da se 
pojavljuju u upotrebi.  
 
Godine 1943 počeo je projekat Whirlwind. Za vreme Drugog svetskog rata, 
američka mornarica je sklopila ugovor sa MIT da napravi simulator leta za 
njihove pilote. Prvo su napravili analogni računar, ali pošto su videli 
demonstraciju ENIACA odlučili su da naprave digitalni.  Projekat je završen 
1951, a mornarica je izgubila interes za projekat. 
 
Septembra 1943, Džordž Štibic je napravio prvi računar koji je imao ulaz preko 
bušene trake. Do tada su računari imali ulaz preko svič panela. 
 
A avgusta 1944, na univerzitetu Harvard završen je Mark‐1.  Konstruktor je 
bio  Harvardski profesor Hauard Ejken (Howard Aiken). Finansijer je bio IBM. 
Korišćen je bio za proizvodnju matematičkih tablica. Bio je dugačak 15 
metara, a težak 5 tona. Imao je 750,000 delova. Ulazno‐izlazna jedinica mu je 
bila papirna traka. Njegova namena je bila izračunavanje balističkih tablica za 
američku vojsku. 
 
Godine 1945, prvi viši programski jezik napravio je Konrad Cuze.  Zvao se 
Plankalkül (Plan Calculculus). Sadržao i potprograme.  Na ovaj način je 
otpočela era programibilnih uređaja.  
Juna 1945  Džon fon 
Nojman (John von 
Neumann‐ Neumann 
János Lajos Margittai) 
(28. decembar 1903, 
Budapest – 8. 
februar 1957)   je 
napisao “Prvi 
predlog izveštaja o 
EDVACuʺ u kome je 
opisao arhitekturu 
računara na bazi 
arhiviranja programa. Elektronski smeštaj informacija i podataka eliminisao 
je zamršene metode programiranja, kao što je smeštaj na bušenu traku – 
koncept koji je važio do 1945. Koncept fonNojmanove arhitekture zadržao se i 
do danas. Svi savremeni računari imaju upravo iste komponente koje je on 
predvideo u svojim radovima. 
 
 • Februara 1946 pojavio se 
ENIAC (Electronic 
Numerical Integrator and 
Computer) prvi elektronski 
digitalni računar. 
Konstruktori su bili 
amerikanci Džon Mohli  
(John Mauchly) (30. avgust 
1907 – 8. januar 1980) i  
Presper Ekert (J. Presper 
Eckert)  (9. april 1919 – 3. jun 1995). Programiranje je još uvek bilo 
preko table i prekidača. Brzina je bila 5,000 operacija u sekundi. 
Ulaz/izlaz je bio preko bušenih kartica i prekidača. Zauzimao je 
površinu od 100 m2, bio je težak 30 tona. Trošio je 160kW i sadržao 
18,000 elektronskih cevi. Na Univerzitetu Pensilvanija tog leta je 
otvorena prva letnja škola računarstva. Paralelno sa razvojem 
računara , u periodu 1943 – 46, radilo se na razvoju programskog 
jezika ENIAC (von Neumann, Mauchly, Eckert, Goldstine, Turing). 1946 je 
napravljen kratki ENIAC kod. Autori su bili fon Nojman i Tjuring. Fon 
Nojman i Goldstajn su radili i na sistemu za kodiranje. Ovim 
računarom, Amerikanci preuzimaju primat od Nemaca. Osim njih tu 
su bili i Britanci. 
 
Zašto SAD? Drugi svetski rat je doneo 55 miliona mrtvih, 35 miliona ranjenih, 
3 miliona izgubljenih. Stradalo je 35 miliona civila, uključujući 6 miliona 
evropskih Jevreja. Nemci su bili totoalno u kolapsu. Francuska je bila umorna 
verzija sebe iz 1900. Pariz je skoro ostao bez vozila, nisu bili potrebni ni 
semafori ni jednosmerne ulice. Noću su svi automobili bili u garažama, a na 
benzinskim pumpama gorivo se sipalo na čašice. Struja je u mnogim malim 
stanovima bila ograničena na 3 ampera, što je bilo dovoljno za sijalicu, radio, 
možda za električnu peglu. Telefona nije bilo po stanovima, pa su stranci, a i 
bogatiji Francuzi bili spremni da za njega plate više 12, 19. 
 
 Poslednjih dana 1947 (23. decembar) Šokli, 
Breten i Bardin (William Shockley (13. 2. 
1910. – 12. 8 . 1989), Walter Brattain (10. 2. 
1902 – 13. 10. 1987), i John Bardeen (23. 5. 
1908 – 30. 1. 1991.) su uspešno testirali 
tranzistor sa kontaktom u tački. 
Poboljšani modeli su proizvedeni u 
AT&T Bell Laboratories, zamenjujući 
vakuum cevi. Ovaj pronalazak je znatno 
smanjio zapreminu računara, potrošnju 
električne energije i doveo do većih nivoa 
integracije elemenata. 
 
Te 1947 godine, u Njujorku je osnovana 
prva računarska asocijacija ACM, koja 
danas broji 78,000 članova širom sveta. 
 
Nije se čekalo dugo da se po fon Nojmanovom konceptu konstruiše prva 
primarna memorija. Englez sir Frederik Vijilams (Frederick Williams) (26.jun 
1911 – 11. avgust 1977) napravio je prvu praktičnu RAM memoriju 
(Random‐Access Memory) na  Mančester University modifikujući CRT 
(Cathode‐Ray Tube) da iscrtava tačkice i crtice na ekranu. AJ‐BI‐EM je u 
svoj model 701 ugradio Vilijamsove vakuumske cevi kao primarnu 
memoriju. U stvari, SSEM (Small Scale Experimental Machine) je bio prvi 
program koji je imao ugrađenu ovu memoriju, ali je bio eksperimentalni. 
Bazirao je na idejama Džon fon Nojmana o smeštaju programa u računar, 
prvi je smestio programe i podatke u RAM memoriju, kao što to rade 
moderni računari. Interesantno je da je ovo patentirao Konrad Cuze 1936 
godine, ali nije stigao da upotrebi. Kao što se na slici vidi, ova memorija ni 
nalik nije bila današnjim 
RAM memorijama. 
 
Šta je RAM memorija? 
  
Random access memory 
(RAM) je tip memorije 
za smeštaj podataka koji 
 omogućava smeštaj podataka u bilo kom poretku (slučajno – eng. 
random). Nasuprot tome, drugi tipovi memorije (kao što su magnetne 
trake, diskovi i doboši) pristupaju podacima samo ako su oni smešteni po 
nekom prethodno definisanom poretku. 
 
Još jedan teorijski rad imao je veliki 
uticaj na dalji razvoj računara. 
«Kibernetika» amerikanca Norberta 
Vinera (Norbert Wiener) (26. 
novembar 1894 – 18. mart 1964) 
imala je veliki uticaj na kasnija 
istraživanja o veštačkoj 
inteligenciji. Viner je skovao je reč 
“kibernetika” od grčke reči 
“kormilar”.  
 
Već pomenuti Klod Šenon je napisao rad “Teorija matematičke 
komunikacije” i pokazao inženjeirma kako da provere prenos podataka 
između računara. Šenon je identifikovao bit kao osnovnu jedinicu 
podataka i kao osnovnu jedinicu za računanje. 
 
Iste 1948 godine, AJ‐BI‐EM je napravio prvi računar koji je mogao da se 
servisira na terenu. To je bio model 604. 
 
Jedna mala zemlja, Lihtenštajn, napravila je prvi kalkulator sa preciznošću 
računanja od 11 cifara. Bio je, doduše, mehanički, a konstruktor je bio Kurt 
Hercštark (Kurt Herzstarck). 
 
Godina 1949 obeležena je trkom u proizvodnji računara. Par novih centara je 
formirano, ali su samo amerikanci znatnije komercijalizovali prodaju 
računara. Već pomenutom AJ‐BI‐EMu, pridružila se kompanija Ekart‐Mohli. 
BINAC (Binary Automatic Computer) je bio prvi elektronski računar 
konstruisan za Northrop Avio kompaniju od strane ove kompanije. Za ovaj 
računar su napravljeni prvi test programi. 
 
Šestog maja 1949. Englez Moris Vilkis (Maurice Wilkes) sa univerziteta 
Kembridž, je sklopio prvi praktični računar  EDSAC ‐ koji je imao memoriju 
za smeštaj programa. Za programiranje EDSACa napravio je biblioteku 
potprograma  koje je smestio na bušenu traku.  Tehnologija je bila na bazi 
vakuum cevi, memorija: 1K reči ‐ 17 bits, brzina: 714 operacija u sekundi.  
 
Univerzitet u Mančesteru je dovršio svoj projekat EDSAC i pretočio ga u  
Mark I kompjuter funkcionisao kao celokupni sistem. 
Koristio je 
Vilijamsove 
cevi kao 

memoriju.Vreme sabiranja je smanjeno na 1.8 mikrosekundi. Ulazno izlazne 
jedinice su funkcionisale na bazi papirne trake, teleprintera, svitčeva. 
Memorija je 128 + 1024 40‐cifrene reči. Tip memorije je bio CRT, magnetni 
valjak. Tehnologija je sadržala 1,300 vakuum cevi, a zahvatao je površinu 
srednje sobe. 
 
Te 1949 godine bile su popularne prognoze. Tomas 
Votson Junior sin prvog direktora AJ‐BI‐EMa u 
govoru pred svojim prodajnim timom predviđa 
da će svi pokretni delovi u računarima da budu 
zamenjeni elekronikom u narednoj dekadi. 
Časopis Popular Mechanics predviđa: “U 
budućnosti računari neće biti teži više od 1.5 
tona”. 
 
Hiljadu devetsto pedesete godine počinju 
prodajom prvog računara. Engineering Research 
Associates iz Minneapolisa konstruisao  je prvi ovakav računar ‐  ERA 
 1101.  Mogao je da smesti 1 milion bitova na magnetnom dobošu, prvom 
magnetnom urađaju. Doboš je registrovao informacije kao magnetne 
pulseve u stazama oko metalnog cilindra . Read/write glave su i zapisivale 
i čitale podatke. Kapacitet doboša je bio 4,000 reči, vreme pretraživanja 5 
hiljaditih od sekunde.  
 
Osim Amerikanaca i Nemci su 
izbacili svoj komercijalni digitalni 
računar. Bio je to Z4 i prodat je 
ETH u Cirihu. 
 
 
 
 
 
 
7.5 Fabulozne pedesete 
 
Čovečanstvo je pedesetih počelo da otkriva dobrobiti elektrike i naročito 
elektronike. U kuće je ušla televizija, industrija zabave je počela da cveta. To 
je bilo doba Elvisa Preslija. Prvi računari su počeli da se instaliraju po 
firmama. Japanci i Nemci su počeli da osećaju dobrobit koji je počivao na 
upornosti i znanju.  
 
• Konstruktori Mohli i 
Ekert prave prvi američki 
komercijalni računar 
UNIVAC I (UNIVersal 
Automatic Computer I). 
Naručioc je bio Američki 
biro za popis, a instaliran 
je bio 31. marta 1951. 
Korišćen je 1952 za 
prognozu predsedničkih 
izbora. Na uzorku od 
1%, predvideo je pobedu 
predsednika SAD Ajzenhauera (Eizenhowera) na predsedničkim 
 izborima. Za ulaz su korišćene magnetne trake, a za monitor Tektronix 
osciloskop. Prodato je 46 računara tipa UNIVAC I za  $1 milion svaki, 
plus $185,000 za brzi štampač.  
 
Karakteristike ovog računara su bile: 
• Brzina: 1,905 operacija po sekundi  
• Input/output: magnetna traka, 
unityper, printer 
• Veličina memorije: 1,000 12‐
cifrenih reči 
• Tip memorije: magnetna traka, 
vakuum cevi 
• Zapremina: 95 kubnih metara 
 
Grejs Mjurej Huper (Grace Murray Hooper) je napravila prvi naučni programski 
jezik za ovaj računar i njegovu kasniju modifikaciju – A0. 
 
Vrtlog (Whirlwind) je bio projekat kojim su 
rukovodili Džej Forester i Robert Everet. Osvanuo je: 
21. aprila 1951. Imao je veću memoriju od 
UNIVACa, 2048, 16‐cifarskih reči. Ostale njegove 
karakteristike su bile: 
  
• Vreme sabiranja: .05 mikrosec. 
• Input/output: CRT, papirna traka, 
magnetna traka  
• Tehnologija: 4,500 vakuum cevi, 14,800 
dioda 
• Površina: 310m2  
 
Whirlwind je bio prvi računar koji je koristio memorijsko jezgro. 
 
Pionirskim radovima Grejs Mjurej Huper, počinju radovi na softveru – 
nastaju prvi programski jezici. Operativni sistemi još nisu bili u razvoju, a 
programi koji su trebali da zadovolje naučne, razvojne potrebe, mahom 
vojske SAD, telekomunikacionih kompanija i univerziteta su bili u punom 
povoju. Tako je 1954 godine, Džon Bakus (John Warner Backus) (3. decembar 
 1924 ‐) izumeo programski jezik Fortran (FORmula TRANlation), koji je u 
upotrebi i danas. Razvoj je rađen za IBM 704 
 
Tokom 1954 godine pojavljuje se tranzistor na 
bazi silikona.  Pronašao ga je Gordon Til (Gordon 
Teal) iz Texas Instruments Inc. Cena mu je bila 
 
oko $2.50. Zamenili su vakuum cevi. On je 
ugrađen u prvi potpuno tranzistorizovani AT&T 
Bell Labs računar. Imao je 800 tranzistora umesto 
vakuum cevi. Potrošnja energije je spala na 100 
W (1/20 od modela sa lampama). Zauzimao je svega 3 m3 prostora.  
 
Istorijski se trenutak desio 25. septembra 1956., 
kada je  položen prvi Transatlanski telefonski 
kabl. Smatralo se da neće biti isplaćen narednih 
15 godina, ali su prognoze pale u vodu nakon 6 
meseci.U upotrebi je bio do 1978 godine. Tip 
kabla je bio galvanski. U početku je imao 36 
kanala, a u završnoj fazi 48 kanala. Povezivao 
je  Njufaundlend (na zapadu) i Škotsku (na 
istoku) 
Nosioc projakta je bila kompanija AT&T. 
 
Te 1956 godine, AJ‐BI‐EM je proizveo prvi tvrdi disk RAMAC (Random 
Access Method of Accounting and Control). UNIVAC II je potpuno 
tranzistorizovao ploče i izbacio vakuum cevi. UNIVAC II je bio u 
komerijalnoj upotrebi.  
 
Iste, 1956 godine nastao je prvi operativni sistem. GM – NAA je bio prvi 
operativni sistem koji je obezbeđivao beč (batch) obradu. Uređen je za AJ‐BI‐
EM, a napravili su ga inženjeri firme General Automation. U San Dijegu je 
instalirana prva telefonska centrala gde su korisnici mogli da zovu 
automatski bilo kog drugog korisnika koji nije pripadao istoj centrali.  
 
Avgusta 1957 – grupa inženejera na čelu sa Ken Olsonom sa MIT Lincoln 
Laboratorije osnovala je Digital Equipment Corporation (DEC) i konstruisala 
prvi potpuno tranzistorizovani računar PDP. U julu iste godine osnovan je 
CDC, tako da je konkurencija u proizvodnji mejnfrejmova bila jaka. 
 
Kako su Amerikanci bili indisponirani 
i iznenađeni kada su Sovjeti 4. oktobra 
1957. u 19:12:00 UTC lansirali prvu 
letilicu bez ljudske posade poznatiju 
kao  Sputnjik. Bio je težak 86 kg. 
Ovime je počela era satelitskih 
komunikacija. 
 
Ove 1957 godine, Bakus je završio 
Fortran poznat pod nazivom Fortran 
IV, AJ‐BI‐EM napravio prvi matrični štampač, a Gordon Mur i Robert Nojs su 
osnovali Fairchild Semiconductors, od koga je kasnije nastao Intel. To je bila 
prva firma koja je proizvodila integrisana kola. 
 
Najveći svetski gigant, japanska telekomunikaciona kompanija NTT je za 
svoje potrebe razvila domaći računar Musasino‐1. Od vođstvom Eidži Gota, 
računar je imao 519 vakuum cevi i 5,400 parametrona (logičkih elemenata). 
Zaostajao je za američkim računarima, ali je označio ulazak Japana u ovu 
značajnu oblast. 
 
Iste 1957 godine, Bell Labs su proizvele čitač 
magnetne trake, koji je radio brzinom od 16 reči 
u minuti i bio 16 puta brži od klasičnog 
teleprintera, koji se do tada koristio kao ulazno 
izlazna jednica. AT&T su 1957 izmislile prvi 
modemski telefon za prenos podataka koji je 
omogućavao binarni prenos podataka preko 
telefonskih linija. Modem je bio veličine TV 
aparata i zahtevao je operatera za uspostavljanje 
veza. Prvi modemi u komercijalnoj upotrebi 
pušteni su u rad juna 1958 godine. Akter ja bila 
AT&T. Modem je radio na potpuno analognom 
principu prenosa podataka. 
 
 
Najbitniji događaj koji je dodatno pokrenuo razvoj 
računarstva i telekomunikacija se odigrao 1958 godine. 12. 
septembra Džek Kilbi (Jack Kilby) (8. septembar 1923. – 20. 
maj 2005) radeći u Texas Instrumentsu izmislio prvo 
integrisano kolo (IC). Dobitnik je Nobelove nagrade 2000.  
 
Prvi programski jezik veštačke inteligencije je bio Lisp (Džon Mekarti), 
interpreterskog tipa. To je bio prvi objektno orijentisani progamski jezik. 
Otvaranjem projekta SAGA ministarstvo odbrane je zadalo konkretan 
zadatak: povezati sve radarske sisteme SAD. Za ovaj projekat su za ekrane 
korišćeni vektorski osciloskopi, iz kojih su se kasnije razvili vektorski 
monitori. 
 
Pretposlednje godine šeste decenije razvijen je poslovni programski jezik 
Cobol, prvi ravan tranzistor, prva fotokopir mašina (Xerox), a japanski NEC 
razvija prvi komercijalni računar. 
 
1960 DEC izbacuje na tržište prvi komercijalni računar: PDP I. Cena ovog 
računara je bila 120,000 USD, a napravljeno je 50 komada ove vrste. 
 
Da je Socijalistička Federafivna Jugoslavija bila ozbiljna država govori i razvoj 
u oblasti računarstva. Institut «Mihailo Pupin» iz Beograda proizvodi prvi 
računar sa elektronskim cevima i tranzistorima ‐ CER (Cifarski Elektronski 
Računar model 10. To je bio hibridni računar sa elektronskim cevima i 
tranzistorima. Vođa tima je bio  prof. dr. 
Tihomir Aleksić, a tokom tri godine 
razvijao ga je tim od 10 inženjera i  10 
tehničara. Ovaj računar je pušten u rad 
1963 dodine. Karakteristike su mu bile: 
• 1700 elektronskih cevi  
• 1300 tranzistora  
• Primarna memorija: 4096 30‐bitnih 
reči 
• Sekundarna memorija: bušena traka 
• Brzina: 1600 sabiranja u sekundi 
 
Poljak Pol Baran (1926 ‐) radeći za RAND korporaciju je razvio paket‐
switching princip za prenos podataka. Ovaj revolucionarno novi sistem 
evoluirao je kasnije u X.25 protokol. Packet switching, je trenutno 
dominantna komunikaciona paradigma u kojoj paketi (jedinica prenosioca 
informacija) bivaju rutirani između čvorova preko data linkova zajedno sa 
drugim saobraćajem. Paketi se rutiraju na njihovu destinaciju preko algoritma 
za rutiranje. 
 
7.6 Šezdesete – New age 
 
Šezdesetih dolazi do proizvodnje sve veće količine proizvoda koje imaju 
računar u osnovi. Roboti, video igrice, pejdžeri, telekomunikacioni sateliti, 
pojava prvog miša, prvi standardi, prvi superračunari, ali i prvi kućni 
računari (Komodor), prvi flopi drajv, prvo povezivanje dva računara u mrežu 
to su karakteristike sedamdesetih. Računar još nije ušao u naše domove, ali su 
mnoga radna mesta postala nezamisliva bez terminala. AJ‐BI‐EM je, prema 
časopisu Dejtamejšn (Datamation) držao 82% tržišta. To je, u industrijskoj eri 
uspelo samo Fordu, kada je 1937 držao 80% svetskog tržišta automobila.  
Razlog: zato što su redovno vodili računa o novitetima. Tako je AJ‐BI‐EM 2. 
juna  1961. izbacio model 1301 sa disk jedinicom.  

Korišćena je sa  AJ‐BI‐EMovom 7000‐
serijom. Karakteristike ove disk jedinice su 
bile: 
• Max kapacitet: 28 miliona karaktera 
• Br obrtaja: 1,800 obrt/min 
• Cena: 115,000$ 
• Lizing cena: $2,100 mesečno  
• Konstrukcija: glava za čitanje i 
pisanje kao i lebdeće glave 
• Ova tehnologija se koristi i danas 
 
Rezervacije avio karata su bile nezamislive bez računara. Bum je počeo. Počeli 
su da se instaliraju prvi roboti u fabrike, čime je počela nova era – era 
industrijske robotike. Patentirana je prva robotska ruka (amerikanac Džordž 
Čarls Devol (George Charles Devol)). 
 
Amerikanac Fernando Hoze Korbato (Fernando Jose Corbato) je napravio prvi 
tajm‐šering operativni sistem, čime je otpočelo koršćenje mejnfrejm računara 
od strane više korisnika. 
 
Ipak je te 1961 godine glavna vest bila pronalazak 
RTL čipa. Fairchild Camera and Instrument Corp. 
je izumeo resistor‐transistor logic (RTL) proizvod, 
set/reset flip‐flop i prvi IC kao monolitni čip. Ovo 
je bio prvi čip. Četrdeset dve godine posle 
Eklesovig pronalaska flip‐flopa ovaj izum je ušao u 
masovnu upotrebu. 
 
Naredne, 1962 godine, Fairchild Semiconductors je 
napravila prvi NPN tranzistor sa zlatnim lemom. 
 
Hakeri sa čuvenog Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) napravili su 
prvu video igricu, na računaru PDP. Bili je to igrica Spacewar, a igrači su 
koristili primitivne džojstike. U to vreme, MIT je uveliko bio  glavni centar za 
razvoj računara. Vesli Klark, ali ne onaj general koji je učestvovao u 
bombardovanju Srbije u NATO agresiji 1999, napravio je prethodnicu 
miniračunara LINC. 
 
Na MITu su počeli da koriste virtuelnu memoriju.Virtuelna memorija 
dopušta softveru da se postavi u adresnom prostoru cele memorije i nije 
neophodno da bude u fizičkoj memoriji računara. 
 
Kao što je 1897 godine na Svetskoj izložbi u 
Tenesiju osvetljavanje same izložbe sijalicama 
bilo čudo, tako je glavni hit na svetskoj izložbi u 
Sijetlu bio pronalazak Bell Laboratorija  koji se 
zvao Bellboy – prvi pejdžer! Pejdžer je 
promovisan u martu, a već u julu iste godine, 
Bell Systems su proizvele prvi bežični telefon – 
Skajfon (Skyphone). 
 
U junu je, u američka Nacionalna agencija za 
svemirska istraživanja (NASA) lansirala prvi 
telekomunikacioni satelit – Telstar. Već u julu 1962 propušten je prvi 
transatlanski signal. Preko tog satelita 1964 godine prvi put su preko okeana 
prenošene jedne Olimpijske igre ‐ iz Tokija. 
 
U oktobru 1962 AJ‐BI‐EM je napravio prvi 
izmenjivi hard disk, kapaciteta 2,000,000 
karaktera. Radio je na 1,500 o/min. 
Sadržavao je jednu glavu po disku. 
Disku se pristupalo preko hidrauličnog 
aktuatora. 
 
Kada je 1963 godine Američka 
Nacionalna Asocijacija za Standardizaciju 
definisala prvi standard za razmenu informacija otpočela je era 
standardizacije. Puno je proizvođača moralo da uvede ne samo ovaj, već i 
seriju nadolazećih standarda. Ovaj standard je obuhvatio sam jedan sitan 
segment: standardizaciju karakter seta.  
 
Te godine je napravljen prvi pokazivač – 
miš. Dag Ingelbert (Dough Enghelbart) je 
demonstrirao prvi uređaj koji je u odnosu 
na današnje bio nezgrapan. Te godine 
Ivan Satrlend (Ivan Sutherland) je napravio 
prvi softver za crtanje, preteču CAD 
(Computer Aided Design) softvera, danas 
masovno korišćenih u projektovanju u 
mašinstvu, građevinarstvu, arhitekturi i elektrotehnici). Softver je koristio 
džojstik, a tek kasnije je korišćen miš umesto džojstika. 
 
«Sezonu 1964 su otvorili» Džon Kemenji (John George Kemeny) (31. maj 1926 – 
26. 1. decembar 1992) i Tomas Kurz (Thomas Eugen Kurtz) (1928 ‐) promocijom 
prvog interpreterskog programskog jezika za opštu namenu koji se zvao 
BASIC (Beginners All‐purpose Symbolic Instrauction Code). Januara 1964 
činilo se da će njegova namena biti samo lakše učenje programiranja 
studenata na Darthmouth koledžu u SAD. Međutim, ovaj programski jezik 
postao je ne samo programski jezik na svim prvim kućnim računarima već 
istovremeno njihov operativni sistem. BASIC je odigrao veliku ulogu u 
masovnom opismenjavanju velike količine samoukih programera širom 
sveta. 
 
Od 1964 godine, pojavila se treća generacija računara – koja za osnovu ima 
integralna kola. Prva generacija je bazirala na lampama, druga na 
tranzistorima. Od ove godine, računari su postali glavni posao AJ‐BI‐EMa. 
Dotle su bili bušači papirne trake. 
 
Osim komercijalizacije, super brzina i supersnaga su postale pravac razvoja 
računara. CDC 6600  je bio prvi superkompjuter. Konstruisao ga je Sejmor Krej 
(Seymour Cray) (28. septembar 1925. – 5. oktobar 1996). Brzina mu je bila 9 
megaflopova (mega floating point operacija u sekundi). Brzina je dolazila od 
10 malih računara nazvanih periferni procesori.  
 
Te 1964 MIT su izvale prvo povezivanje laboratorija sa centralnim računarom. 
Korišćen je operativni sistem na bazi tajmšeringa. Napravljene su popularne 
aplikacije kao što su BBS (Bouletin Board System) i e‐mail koje su služile za 
elektronsku razmenu informacija. 
 
Prva velika primena civilna integracija računarskih i 
telekomunikacionih tehnologija desila su u sistemu 
za rezervaciji avionskih karata. Onlajn transakciona 
obrada preko AJ‐BI‐EM SABRE rezervacionog 
sistema postavljena je za American Airlines. Putem 
telefona je bilo povezano 2,000 terminala u 65 
gradova SAD za par IBM 7090 računara, 
isporučujući podatke o letovima za manje od 3 
sekunde. 
 
Na istitutu «Mihailo Pupin» u Beogradu proizveden je računar druge 
generacije, potpuno tranzistorizovan – CER 20. Imao je primenu u 
knjigovodstvenim aplikacijama. 
 
Godine 1965 DEC izbacuje prvi računar opšte namene koji je mogao da se 
nabavi po prihvatljivoj ceni od $16,000. Bio je to 12 bitni računar PDP 8. 
Osnovna memorija je bila 4,096 ‐ 12 bitnih reči (4K reči = 6 kb), brzine 0.333 
MIPS. 
  
Šestog aprila 1965. lansiran Intelsat I, popularno nazvan 
Earlybird. Njegove dimenzije su bile 76 x 61 cm. Bio je 
težak 34.5 kg. Bio je to prvi komercijalni 
telekomunikacioni satelit, čije su kapacitete mogli da 
zakupljuju svi zainteresovani. Njegova dominantna 
namena je bila da se poboljša narastajući zahtev za 
telefonskim vezama između Evrope i Amerike. Naime, 
iako su prvobitne procene da će prvi Transatlanski kabl 
biti popunjen u narednih par godina, to se desilo za 6 meseci. Ispostavilo se 
da je jeftinije i brže lanisrati komercijalni satelit kako bi se popunio ovaj 
nedostatak. Ovde treba reći da je cena prvog impulsa kod transatlanskog 
kabla za minut razgovora izmedju Evrope i Amerike bila $300 (dolari iz 
2006). Lansiranjem Intelsata I cene impulsa su opale na ispod $30 po minuti. 
 
Hladni rat je bio u punom jeku, pa 
je sa one strane «gvozdene zavese» 
trebalo zaviriti na sofisticiraniji 
način. Sovjeti su 23 aprila 1964 
lansirali prvi vojni orbitni satelit. 
Period orbitiranja je bio 12 sati. 
 
Podsetimo se da je Gordon Mur te 
1965 godine  objavio svoju čuvenu 
prognozu da se procesorska snaga 
svakih 18 meseci duplira dok troškovi ostaju konstantni. 
 
Američki profesor sovjetskog porekla Lotfi Asker Zadeh (4. februar 1921, Baku, 
danas Azerbejdžan ‐ ) na UCLA univerzitetu objavio radove iz fuzzy‐
skupova i fuzzy‐logike. Fuzzy logika barata sa približnim, a ne sa tačnim 
vrednostima. 
 
U periodu Hladnog rata, 
amerikanci nisu dozvoljavali izvoz 
svoje tehnologije u zemlje Istočnog 
bloka i Kinu. Pa ipak, svemirski 
program Sovjeti nisu mogli da 
realizuju bez računara. Najmodernije računare su nabavljali preko ostalih 
zemalja, pre svega Austrija, ali su imali i sopstveni razvoj. Tako je nastao prvi 
sovjetski mejnfrejm BESM 6. Koristio je programski jezik FORTRAN. Nije 
koristio integrisana kola. Dužina reči je bila 48 bita, frekvenca: 10 Hz, brzina 
1Mflops. Konstruktor je bio  Sergej Alesejevič Lebedev (2. novembar 1902 – 
1974). 
 
Kao što je već rečeno, lansiranje Sputnjika 1957 šokiralo je Amerikance. Da bi 
odgovorili na ovaj izazov osnovali su agenciju ARPA (Advenced Research 
Project Agency). Ona je  kasnije preimenovana u DARPA (D‐Defence) i 
pripojena je američkom ministarstvu odbrane. Jedan od zadataka je bio i 
projekat povezivanja računar na računar. Prva veza je osvanula 21. novembra 
1969. 
 
Te godine je u Kanadi osnovana kompanije Komodor 
(Commodore), koja je uskoro poplavila tržište kućnim 
računarima.  
 
Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Rajko 
Tomović (1919‐ 2001) je radio na projektu veštačke ruke, 
čime je ušao kao istoriju svetskog računarstva i robotike. 
 
Godina 1966 je bila relativno «mršava», kad su u 
pitanju pomaci u oblasti računarstva i 
telekomunikacja. Kompanija Hjulit‐Pakard je 
napravila prvi računar opšte namene, model HP‐
2115. Koristio je BASIC, Algol i Fortran. 
 
Intitut «Mihailo Pupin» iz Beograda izbacuje prvi 
stoni digitalni računar – CER 200. On je bio 
računar opšte namene. 
Džon van Gin sa Stenford Univerziteta pravi 
prvi modem koji je radio kao akustički par. 
To je značilio da je ovaj modem mogao da 
je priključi na telefonsku slušalicu i na taj 
način ostvari veza. Brzina ovog modema je 
bila 120 bita u sekundi. Dobro ste pročitali – 120 bita u sekundi. 
 
Iste godine, AT&T objavljuje desetocifrenu numeraciju za međunarodne 
pozive.  
 
Godine 1967, Švajcarski profesor Niklaus Virt (Nicklaus Wurth) (15. februar 
1934 ‐ ) se ETH u Cirihu objavljuje programski jezik Pascal. To je bio prvi 
programski jezik koji je definisao strukture promenljivih: real, integer, 
boolean, complex. 
 
Iako je u svetu poznato da je pronalazak flopi diska pripisan Alenu Šugertu 
(Alan Shugart) (1930 ‐ ), ipak je na kraju patentno pravo pripalo profesoru dr 
Jokoširo Nakamacuu, koji je dokazao da je ovaj proizvod patentirao još 1950 
godine.  Prvi disk je bio veličine 8 inča (20 cm).  
 
 
U narednih par godina, napravljeni su 
diskovi sledećih kapaciteta: 
• 8” (IBM 23, read only) 81.6kb 
• 8” (Memorex), 1972, 175kb 
• 8” SSSD, 1973, 256kb 
• 8” DSSD, 1976, 512kb 
• 8” DSDD, 1977, 1.200 kb 
 
 
Institut «Mihailo Pupin» izbacuje na 
tržište CER 22, računar na bazi 
tranzistora. 
 
Prvi elektronski digitron napravio je 
tim inžanjera Texas Instruments, koji je 
predvodio inženjer Džek Kilbi (Jack 
Kilby). Ovo je bio prvi četvorocifreni 
digitron. Na taj način je proizvod 
Viljema Outreda iz 1620 godine – šiber 
polako počeo da izlazi iz upotrebe. 
Digitron je kao preteča personalinh 
računara vrlo brzo našao masovnu primenu, naročito 
posle uvođenja svih inženjerskih funkcija kao što su: 
logaritmovanje, trigonometrijske funkcije, statistika... 
 
Najvažniji pronalazak te 1967 godine je bio prvi MOS 
čip. Fairchild Electronics je  napravio prvi 
poluprovodnik ‐ Metal Oxid Semiconductor (MOS):  to je bila 8‐bitna 
aritmetička jedinica sa akumulatorom. 
 
Firma Fairchild Electronics, 18. jula 1968 prerasta u INTEL (INTegrated  
Electronics). Osnovali su je Robert Nojs (Robert Noyce) (12. decembar 1927 – 3. 
jun 1990), Endi Grov (Andy Grove) (2. septembar 
1936, Budapest ‐ ) i čuveni Gordon Mur (Gordon 
Moore) (3. 1. 1929 ‐). Firma je uskoro postala i ostala 
vodeća svetska kompanija u proizvodnji 
elektronskih komponenti i procesora.  
 
Iste godine, već pomenuti Ivan Saterlend i Dejvid Ivens osnivaju prvu CAD 
kompaniju Evans&Sutherland. 
 
Grupa inženjera iz DEC kompanije pravi prvi stoni računar sa 32 kB 
memorije. Cena mu je bila 8,000 USD. Prvi računar za vođenje Apollo 
svemirskog programa ugrađen je ove 1968 godine u letilicu Apolo 7. 
 
Nakon što je 1968 godine u časopisu Communications of ACM,  Edsger 
Dijkstra objavio rad o štetnosti upotrebe naredbe GOTO, programeri su počeli 
da upotrebljavaju IF...THEN...ELSE strukturu. 
 
Za 1969 godinu karakteristična su tri 
momenta: 
 
• 7. aprila je nastao RFC (Request For 
Comments) protokol koji je bio baza za 
umrežavanje u okviru ARPANET 
projekta. Iz njega kasnije proistekao 
daleko poznatiji TCP/IP protokol. 
 • U telekomunikacijama uveden RS 232 protokol za serijski binarni 
prenos podataka. Njemu adekvatan je V.24 protokol koji je definisala 
ITU (International Telecommunication Union). 
• decembra 1969 u okviru ARPANET projekta su nastale prve ideje za 
povezivanje 4 nekompatibilna računara 
 
Intel 1970 godine izbacuje prvi RAM čip– 
(RAM ‐ Random Access Memory). Podacima 
se pristupa slučajno, a ne sekvencijalno. To je 
bilo dinamičko integrisano kolo, 1k bit 
PMOS. 
 
Iste 1970 godine u Bell laboratorijama je razvijen 
UNIX. UNIX OS su razvili Denis Riči (Dennis Ritchie) 
(9. septembar 1941 ‐)  i Kenet Tompson (Kenneth 
Thompson (4. 2. 1943 ‐ ). Danas je UNIX razbijen u 
više verzija. 
 
Iste godine se pojavio i programski jezik FORTH (Četvrti) iz koga su 
kasnije nastali Java i Postscript. 
 
7.7 Rast i regulacija 
 
ARPA projekat je generisao još jedan «izum», koji se 
vrlo brzo proširio svetom.Te 1971 godine,  Rej 
Tomlinson (Ray Tomlinson) (1941 ‐ ) je razvio prvi 
program za slanje e‐mailova sa jednog računara na 
drugi. Koristio znak @ da razdvoji označavanje 
korisnika od mašine. 
 
Onda se na tržištu pojavljuje Intel 4004. To je bio prvi 
komercijalni procesor koji je ušao u masovnu primenu. 
Ted Hof (Marcian Tedd Hoff) (1937 ‐), Sten Mejzor (Stan 
Mazor) (22. 10. 1941 ‐) i Frederiko Fagin (Frederico Faggin) (1. 
12. 1941, Vicenza, Italija ‐ ) su napravili 4‐bitni procesor 
koji je sadžao 23,000 tranzistora, brzine 60,000 inst/sec 
(0.06 MIPS), sa satom koji je davao takt od  max 740kHz. 
 
Te 1971 godine, institut «Mihailo Pupin» pravi računar treće generacije 
HRS‐100. Rađen je u zajedničkom timu sa sovjetskim inženjerima. Ovaj 
računar je prodat istočnoevropskim zemljama Sovjetskom Savezu, 
Čehoslovačkoj i Istočnoj Nemačkoj. 
 
Masovna upotreba kućnih računara otpočela je 1972 
godine. Nolan Bušnel (Nollan Bushnell) (5. februar 
1942‐) je osnovao kompaniju Atari.  Novembra iste 
godine Atari je napavio video igru PONG. To je bila 
prva video igra za kućne računare. Kasnije je Atari 
napravio firmu za proizvodnju video igara Atari Games. 
 
VLSI koncept 
 
Računari proizvedeni posle 1972 nazivani su računarima 4‐te generacije. 
Bazirali su na VLSI (Very Large Scale Integration) što je podrazumevalo 
500 i više komponenti na čipu. 
 
Iste godine Denis Riči (Dennis Ritchie), iz Bell Labs, tvorac prvog UNIXa, 
napravio programski jezik C za UNIX operativni sistem. To je programski 
jezik koji omogućava upravljanje mašinskim instrukcijama. Danas je 
najrasprostranjeniji programski jezik na svetu. 
 
1972 godine, popularnost kalkulatora sve više raste. HP 35 je imao 
ugrađene trigonometrijske funkcije, logaritmovanje, korenovanje i rad sa 
memorijom. Šibera je bilo sve manje u upotrebi, kalkulatora sve više. 
 
Arpanet uspostavlja prvu međunarodnu vezu. Na taj način je rođen 
internet. 
  
Razlike između veba i interneta, URL 
 
Internet je skup povezanih računarskih mreža povezanih bakarnim
žicama, fiberoptičkim kablovima ili bežičnim vezama.

Veb je skup povezanih dokumenata i drugih resursa hiperlinkovima ili

URLovima.

World Wide Web (www) je dostupan preko interneta, kao i mnoge druge
usluge uključujući e-mail i deljenje fajlova.

URL (Uniform Resource Locator) je jedinstvena adresa za pristupanje

pojedinom resursu

 
 
Aprila 1972 na sceni je ponovo Intel i 
procesor 8008. Njegova brzina je bila: 0.5 – 
0.8 MHz. Soket je bio 18‐to pinski DIP. 
Skup instrukcija koje je izvršavao bio je 
CISC (Complex Instruction Set 
Computer)20,21. 
DIP (Dual In‐line Package) je pakovanje 
čipa u pravougaoni oblik sa 2 reda iglica postavljenih po dužoj strani. 
 
TCP/IP koncept 
 
Od 1973 godine imamo TCP/IP protokol, koji je danas najviše u upotrebi za 
povezivanje mreža. On je danas osnova za povezivanje interneta. TCP i IP su 
protokoli pomoću kojih se vrši razmenjivanje podataka između računara 
preko neke internet veze, bez kojih današnji Internet ne bi bio zamisliv. 
 
Transmission Control Protocol (TCP) je sastavni deo Internet protokola, 
pomoću kojeg aplikacije mogu da stvore konekciju na drugi računar kako bi 
mogli vršiti razmenjivanje podataka. TCP takođe može da odvoji podatke za 
više aplikacija koje koriste internet protokol (npr. Web server i email server 
na jednom računaru). 
 
Internet Protocol (IP) je protokol za komunikaciju između izvora i korisnika 
preko internet mreže. Podaci preko IP‐a se šalju u paketima i to samo između 
rutera (router), a između svičeva (switch) u frame.‐ovima. Internet protokol je 
nepouzdan, jer ne osigurava da će paket podataka biti u ispravnom stanju ili, 
u najgorem slučaju, hoće li uopšte doći. 
 
Postoji i takozvana IP adresa. To je adresa koja se sastoji od 32.‐bitne 
kombinacije binarnih brojeva npr. 192.168.64.2 tj. 
11000000.10101000.01000000.00000010. Istu mora imati svaki računar koji se 
nalazi na mreži ili internetu. 
 
Originalni TCP/IP model se sastojao od četiri sloja, kasnije je dopunjen i 
petim slojem. 
 
Nekako istovremeno, Robert Metkalf (1946‐) je koncipirao prvi Iternet 
(Ethernet) protokol, radeći u kompaniji Kseroks. 
 
Te iste 1973 godine, Don Lankaster je 
napravio prvi displej na pisaćoj mašini i 
istu povezao sa TV aparatom. Na mašinu 
je bio povezan kaset rekorder za smeštaj 
120 stranica teksta. On je bio preteča 
Spektrum i Komodor računara, koji su 
preplavili svet. Radeći po istom principu: 
kaset rekorder i priključak na TV aparat. 
 
Prvi PCjevi 
 
Prvi pravi Pcjevi osvanuli su 1974 godine. 
Istraživači Kseroksa iz Palo Alto, 
Kalifornija, napravili su prvi PC računar sa 
mišem i tastaturom. Nije prodat ni jedan 
komad, već je poklanjan univerzitetima. 
 
Drugog aprila 1974, kompanija 
Intel je izbacila na tržište prvi 
osmobitni procesor: 8080. Brzina 
je  bila 2MHz. Koristio je skup 
instrukcija koji se nazivao 
preX86. Imao je 40‐to pinski 
soket.  
 
Ne zadugo po objavljivanju 
ovog procesora, kompanija 
Scelbi je oglasila prvi kit na bazi 
8008 procesora. Imao je 16kB 
memorije. Prodato je 200 
komada po ceni od 500 
USD/komadu. 
 
 
1975 – Majkrosoft 
 
Godina 1975 započela je prodajom Kseroksovog računarskog diviziona 
američkoj kompaniji Hanivel (Honeywell).  PC, model Altar 8800 (Altair) 
dobio je prvi operativni sistem koji je počivao na programskim jeziku 
Bejzik. Autori ovog Bejzika su bili Bil Gejts i Pol Elen. PC Altar je bio 
inspiracija za kultnu TV seriju Zvezdane staze. Ova pak serija je doprinela 
generisanju velikog broja pronalazaka u oblasti računarstva i 
telekomunikacijama. 
 
Intel dobija konkurenta u proizvodnji procesora. Pojavljuje se Motorola 
MC6800. Imao je 40 pinova; broj instrukcija je bio 78. Ovaj procesor je bio 
lakši za implementaciju od Intel 8080 jer mu nije bilo potrebno dodatno 
napajanje. Iste godine se pojavio prvi video adapter, čime je otpočela era 
korišćenja video igara.  
 
A onda je u Albukerku 
(Albuquerque) u Novom Meksiku, 
osnovan Majkrosoft. Osnivači su bili 
Bil Gejts (Bill Gates) i Pol Elen (Paul Allen). Broj zaposlenih je bio 3 (treći 
zaposleni je bio Rik Vajland). Prve godine zabeležili su prihod od 16,005 
USD. 
 
Iste godine AJ‐BI‐EM izbacuje na tržište prvi portabl PC, koji je imao 16‐
bitni procesor i 5 inčni CRT. Bio je težak 25kg. 
 
Novembra 1975 godine, u SAD je osnovana i treća kompanija za 
proizvodnju procesora. Bio je to Zajlog (Zilog) a napravili su je Intelovi 
inženjeri – otpadnici. 
 
1976 Epl se rađa 
 
Posle Intela i Motorole, na tržištu se, jula 1976,  pojavio i treći proizvođač 
procesora – Zajlog (Zilog).  Za njega je razvijen operativni sistem CP/M, 
jedno vreme jako popularan operativni sistem. 
 
Stiv Vozniak (Steve 
Wozniak) i Stiv Džobs 
(Steve Jobbs) su 
napravili prvi računar 
Epl I (Apple I). Ceo 
računar je bio 
integrisan na jednoj 
ploči. Oni su prodali 
100 računara ovog 
modela, i to je bila 
najveća prodaja PC 
računara do tada. Računar je bio u drvenom kućištu, a imao je tastaturu 
pisaće mašine. 
 
Proizvodnja računara je 
krenula i na drugu 
stranu – u oblast 
superračunara. Krej I 
(Cray I) je bio prvi 
račuanr sa vektorskim 
procesorom, brzine 166 megaflopsa. Imao je clock od 83 miliona 
ciklusa/sekundi. Dužina reči je bila 64 bitna, a instrukcioni set je bio 128 
bitni. 
 
Te godine je ustanovljen i standard za 5 ¼ inčne flopi 
diskove (diskete). Prve diskete su bile kapaciteta 
110kB i imale su 35 staza. Godine 1978 diskete su 
imale kapacitet  od 360kB i nosile su oznaku DD 
(Double Density – dvostruka gustina), a 1984 godine 
su napravljene diskete od 1.2 MB. Označene su bile sa 
QD. To su bile diskete najvećeg kapaciteta formata 5 
¼ inča.  
 
Iste godine AJ‐BI‐EM je proizveo prvi laserski štampač. Bio je veličine 
sobe. Godine 1988 proizveden je prvi laserski štampač u boji. 
 
Sredinom 1976 godine, kompanije Comodore je na berzi kupila kompaniju 
MOS Technology za 12 miliona USD. Uskoro je proizveden Comodore 
PET računar. Proizvedena su dva modela: sa memorijama od 4kB i 8kB. 
 
Krajem godine, Geri Kildel (Gary Kildal) je napravio CP/M operativni 
sistem za 8‐bitne procesore. 
 
1977 – Epl  i Majkrosoft 
 
Trećeg dana januara 1977, Stiv Džobs i Stiv Vozniak su 
osnovali Epl računare. 
U tom trenutku Majkrosoft je brojao 10 članova i imao 
promet od 381, 715 USD za 1976 godinu. 
 
Epl je početkom juna 1977 izbacio na tržište model Epl II, koji se vezivao 
na televizor. Epl računare je oduvek karakterisala fantastična računarska 
grafika, što su održali i do današnjih dana. 
Iste godine Atari izbacuje na tržište konzolu za video igrice. Do 1980 
godine, prodali su 20 miliona različitih jedinica. 
 
1978 – prvi programi za PC računare 
  
Osmog juna 1978 godine, Intel izbacuje na tržište prvi 16‐bitni procesor. 
On je rađen u više varijanti sa brzinama od 4.77 – 10MHz. Imao je skup 
instrukcija x86, i soket 40pin DIP. 
 
Iste godine DEC pravi VAX 11/780 seriju računara, koji je imao 4.3 GB 
virtualne memorije. VAX je koristio VMS operativni sistem. 
 
Američka federalna komisija za telekomunikacije 
FCC je objavila standarde za telefonske priključke. 
RJ11C je postao standard za telefone. 
 
Atari Gejms pravi prvu video igru Space inviders. 
Pojavljuje se prvi tekst editor WordStar i to prvo za 
CP/M operativni sistem, pa tek onda za DOS. 
 
 
1979 – prvi internet provajder u SAD 
 
Tačno godinu dana posle prikaza procesora Intel 8086, pojavio se Intel 
8088. Bio je to 8‐bitni procesor. Korak nazad, ali jeftinije rešenje. Brzina mu 
je bila 4.77MHz. Koristio je skup instrukcija x86. Motorola izbacuje 
procesor 68000, koji se masovno koristio u računarima Epl, Atari i 
Komodor... 
 
Te iste godine korporacije Sony i Philips počele su zajednički razvoj 
CD/DVD uređaja.  
 
  UUCP (Unix to Unix CoPy) je skup programa i protokola za udaljeno izvršavanje
programa između računara
 
 
 
Objavljivanjem V7 UNIX OS uveden je USENET protokol kojim 
jeomogućeno komuniciranje u mreži računara. USENET (USEr NETwork) 
je postao medijum za komunikaciju. 
 
Maja 1979, Don Briklin (Don Briklin) i Bob Frenston (Bob Frenston) su 
napravili prvi spredšit program – Visicalc. 
 

Na Kajmanskim ostrvima Alan 
Šugert (Alan Shugart) i Finis Koner (Finnis Conner) osnovali su Seagate 
Technology. Prvi drajv je bio ST‐506, dimenzija 5.25” i kapaciteta 5 Mbyte.  
 
U SAD je počeo da operiše Compuserve, prvi internet provajder na svetu. 
 
 
1980 – DOS 1.0 
 
Intel 8086, prvi 16‐bitni procesor je konačno našao komercijalnu upotrebu. 
Nisu ga upotrebili Amerikanci, već Norveška firma Majkron (Mycron). 
Operativni sistem je bio CP/M, a na ploči je imao više procesora. 
 
Juna iste godine, Komodor izbacuje na tržište model VIC 20. Koristio je za 
operativni sistem programski jezik BASIC. Ovaj model je prodat u 
neverovatnih MILION primeraka. Memorija mu je bila od 5 do 64kB, u 
zavisnosti od modela. 
 
Iste godine se pojavio i pandan Komoduru. U Engleskoj je lord Klajv 
Sinkler (Clive Sinclair) napravio prvi računar po ceni ispod današnjih 150 
evra (ondašnjih 300 nemačkih maraka). Sinklera je otkupio Epl, ali par 
godina kasnije. 
 
Oktobra iste godine pojavio se prvi 
Majkrosoftov operativni sistem: 
DOS 1.0. Imao je 4,000 linija koda. 
 
Iste godine se pojavila prva baza 
podataka: dBase od koje su se 
kasnije razvile mnoge današnje baze. 
 
Dejvid Peterson (David A. Patterson) i Džon Henesi (John Hennessy) sa 
univerziteta Berkli su napravili RISC procesor. 
 
  RISC – CISC
  RISC (Reduced Instruction Set Computer)
  • U rano doba CPUa, kompajleri nisu postojali
• Programiralo se u mašinskom jeziku ili asembleru
 
• Nije obraćana pažnja na registarski prostor u procesoru i
  memoriji računara
  • Pojavom kompajlera – stvari se komplikuju
  • RISC omogućava proizvodnju koda koji direktno programira
  procesor (nema kompajliranja programa u mašinski kod)
  • CISC (Complex Instruction Code Computer) – svi ostali
procesori
 
 
  
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Deo VIII 
 
Na prelasku iz dvadesetog u dvadeset prvi vek 
(poslednjih 25 godina: od 1981 – 2007) 
 
  
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1980‐te potpuno nova igra 
1981 Prvi Aj‐Bi‐Emov PC 
 
Prvi grafički korisnički interfejs koji je nalik današnjim napravila je kompanija 
Kseroks. On je nosio naziv  WIMP (Windows, Icons, Menu and Pointing). 
 
A avgusta AJ‐BI‐EM izbacuje na tržište prvi PC računar – model 5150.  
Njegove karakteristike su bile: 
 
• CPU: 8088 
• 4.77Hz 
• Br tranzistora: 29,900 
• Dva flopija: 160kB 
• Za Božić 1981 poručeno 
100,000 komada 
• Operativni sistem: PC DOS 
1.0 
• Prvi VGA adapter MDA 
(Mono Display Adapter) – 
samo tekst 
 
 
Iste godine Dejvid Osborn je napravio prvi portabl računar – Osborne I, 
preteču današnjih laptopova. 
 
1982 – Aj‐Bi‐Em kupio 12% Intela 
 
Sezonu je otpočeo Intel, lansiranjem modela 
procesora 80286. To je bio 16‐bitni procesor, sa 
skupom instrukcija x86. Bio je pravljen sa brzinama 
CPUa od: 6‐25MHz. Koristio je soket 86. Broj 
tranzistora mu je bio 134,000. 
 
Majkrosoft objavljuje 1982 godine verziju DOS 
operativnog sistema 1.25. U prodaji je i spredšit 
program Lotus 123. Na tržištu se pojavljuje kompanija Autodesk, danas 
vodeći proizvođač softvera za projektovanje i crtanje. 
 
 Te iste godine, 3 starija rukovodioca 
kompanije Texas Instruments 
osnovala su kompaniju Compaq. 
Oni su se 2002 godine udružili sa kompanijom HP, prethodno kupivši 
kompaniju DEC. 
 
Maja 1982 godine, AJ‐BI‐EM izbacuje na tržište PC sa disketnim drajvom od 5 
¼ inča. Prve verzije još uvek nisu imale tvrdi disk. Iako je ugradnja disketnih 
drajvova od 5 ¼ inča bila u punom mahu, proizvođači su napravili manju 
disketnu jedinicu od 3 ½ inča. Evo razvoja danas već zaboravljenih, disketnih 
jedinica: 
 
• SS, 1982, 264 kB 
• DD, 1984, 720 kB 
• HD, 1987, 1.44 MB 
• ED, 1991, 2.88 MB 
• LS‐120, 1996, 120MB 
• FiHD, 1999, 200MB 
 
Comodore 64, sa operativnim sistemom Basic, potukao je sve dotadašnje 
rekorde u prodaji. Imao je fantastičnih 64 kB memorije. 
 
Decembra 1982 AJ‐BI‐EM je kupio 12% Intela. 
 
 
1983 – prvi računari za samogradnju u SFRJ 
 
Francuz Filip Kan (Phillipe Kahn) je ove 1983 godine došao u SAD kao turista, 
a zaposlio se u kompaniji Hjulit Pakard. Kasnije te godine je osnovao 
kompaniju Borland, kasnije jednu od najvećih softverskih kuća za 
proizvodnju prevodioca za programske jezike. 
 
Marta 1983 AJ‐BI‐EM izbacuje prvi XT računar. Karakteristike su mu bile:  
• CPU: 8088, 4.77MHz, koprocesor 8087 
• Memorija: 128KB‐640KB 
• OS: PC DOS 2.0 
• FDD: 5.25”, DS 
 • HDD: 10GB 
• Serijski port 
• Programski jezik: BASIC 
 
Neki dan kasnije Majkrosoft izbacuje na tržište MS DOS verziju 2.0. Sa ovom 
verzijom se prvi put pojavio prompt: C:>. Kroz dva meseca, pojavila se 
modifikacija, verzija 2.01. 
 
Oktobra meseca, kompanija Bell iz Ilinojsa uvela je u SADu prvi komercijalni 
sistem za mobilne telefone. 
Decembra 1983 godine, pojavio se na kioscima u 
SFRJ časopis Galaksija. U prvom broju su Voja 
Antonić i Dejan Ristanović dali uputstvo za 
samogradnju, čime se SFRJ svrstala u prve 
zemlje na svetu koje su mogle da ponude svojoj 
armiji PC sledbenika PC računar po povoljnijim 
cenama po principu «uradi sam». Zoran Modli i 
radio emisija Polarotor su tome uveliko 
doprineli. 
 
Iz američkog projekta ARPANET, nastao je 
projekat MILNET (za potrebe vojske). Iz 
ARPANETA je 1995 godine nastao Internet. 
 
 
  DNS
 
  • Novembar 1983 – uveden je DNS u internet.
  • Tada je internet imao oko 1,000 hostova
  • DNS – Domain Name Server
• Primer: www.nike.com, www.yahoo.com
 
 
 
 
1984 – GNU projekat 
 
Ideje profesora Niklausa Virta, autora programskog jezika Paskal su došle do 
izražaja kada je kompanija Borland ovaj programski jezik približila armiji 
programera. Na tržištu se pojavio Turbo Paskal.  
 
PCjevi su bili prihvaćeni kao ni jedan proizvod do tada, 
a operativni sistemi CP/M i DOS su dominirali. To je 
otežavalo budžete naročito PC amatera, pa je januara 
1984, Ričard Stalmen (Richard Stallman) napravio 
besplatni operativni sistemi i tako otpočeo GNU 
projekat. Ovaj projekat se sastoji od kernela, biblioteka, 
sistemskih programa, kompajlera i aplikacija. Ričard 
Stalmen je bio programer na MITu i držao se principa da softver mora da se 
distribuira besplatno, a ne da se prodaje. Zato je krenuo u akciju izrade 
besplatnog, otvorenog koda (Open Source Code). Ova ideja je vremenom 
stekla ogroman broj pristalica. 
 
Iste godine, kompanija Hewlett Packard je napravila laserski štampač stonih 
dimenzija. Bio je to model kapaciteta 8 str/min, a mogao je da se nabavi za 
3,500 USD. Na ovaj način je počela era kvalitetne štampe. Godine 2007, cena 
štampača sličnih karakteristika je oko 100 evra (3500 USD iz 1984 je više od 
5000 evra 2007). Cene su dakle pale oko 50 puta. 
 
Motorola je napravila 32 bitni procesor i tako za trenutak pretekla Intela. 
Model 68020 su koristili SAN Majkrosistems, Macintosh, Amiga... 
 
Ne zadugo posle modela XT, AJ‐BI‐EM je napravio PC računar, model AT. 
Njegove karakteristike su bile: 
• Procesor: 80286, u 
varijantama od 6 i 8 
MHz 
• Memorija: 256kB – 16MB 
• OS: DOS 3.0 
• HDD: 20MB 
• Grafički kontroler: 256 
boja, rezolucija: 640x480 
• FDD: 5 ¼ 1.2MB 
 
Pojavom ovog modela prodaja PC računara se zahuktava. Međutim, 
ljubitelji reverznog inženjerstva ne miruju i prave «kompatibilan» računar: 
počinje era klonova. Kao što se može primetiti računar je imao ugrađen 
hard disk. To znači da operativni sistem DOS 2.1 nije mogao da zadovolji 
ovu ulogu, pa je Majkrosoft napravio verziju 3.0. Ova verzija je 
podržavala hard diskove i diskove od 5.4 inča. 
 
Iste godine, kompanija Epl izbacuje model koji je imao sve integrisano u 
jedno kućište – pojavio se FatMac, sa 512kB memorije. 
 
U tim trenucima je počela era razvoja hard 
diskova. Kompanija Kompak je razvila interfejs 
karticu IDE (Intelligent Drive Electronics). Ona 
je omogućavala protok od 700kB/sec i 1MB/sec.  
Nakon serijskog interfejsa za vezu sa 
štampačima koja je primenjena kod XT 
modela, ovo je drugi standard koji je omogućio 
povezivanje periferije, čime je Fon Nojmanova arhitektura počela da 
poprima konačne obrise, a razvoj PCjeva doveo do razvoja 
standardizacije. O tim vremenima Majkl Del22 kaže, da su počela 
pretumbavanja u industriji PCjeva, što je dovelo do uvođenja industrijskih 
standarda.  
 
1985 – godina prvih ozbiljnijih softverskih rešenja 
 
 Ove godine je došlo do ekspolozije razvoja softvera. Razvoj je bio 
dostupan svima, pa je armija programera individualaca počela da osniva 
svoje kompanije. Tako je za programiranje laserskih štampača kompanija 
Aldus napravila postskript (postscript) programski jezik. Ista firma 
objavljuje softver za desktop pablišing pd nazivom Pejdžmejker (Page 
Maker). Ovaj softver je omogućavao izradu knjiga, kao što su to najbolje 
svetske izdavačke kuće radile tipografijom i litografijom. U kombinaciji sa 
postskript jezikom za štampače, svaka kompanija je mogla da ima mini 
štampariju kod sebe. 
 
Te godine, pažnja ljubitelja video igara se preselila u Sovjetski Savez. 
Aleksej Pažitnov je  napravio Tetris, verovatno najpopularniju video igricu 
svih vremena. On od nje nije zaradio ni jedan dolar – sve pare su pripale 
Sovjetskom režimu. Danas je programer u Majkrosoftu u SAD. 
 
Računarska grafika je bila u povoju. Lansiran je novi standard: EGA 
(Enhanced Graphics Adapter). Imao je 16 boja. Rezolucija mu je bila 
640x480 piksela (pixel = picture element). Osnovna verzija je imala 640kB 
video memorije. 
 
Ove godine je sve više PCjeva bilo u mreži. Povezivani su bili međusobno 
kao i sa ostalim mejnfrejmovima. Maja 1985, Majkrosoft izbacuje na tržište 
verziju 3.1 koja je imala ugrađene mrežne funkcije. 
 
Oktobra 1985, Intel izbacuje na tržište model procesora 386DX. Podržavao 
je frekvence do 33MHz, adresirao memoriju do 4GB. Model od 20MHz je 
sadržavao 275,000 tranzistora i dostizao 6.0 MIPS. 
 
Novembra 1985 Majskrosoft je lansirao novi operativni sistem Windows 
verzija 1.0, kao nadgradnju MS DOSa. Zahtevao je DOS kao obavezni OS. 
Mesec dana kasnije je izašla verzija DOS 3.2. Imao je podršku za FDD 3 ½ 
inča i kapaciteta 720kB. 
 
Iste godine se pojavio C++, prvi objektno orijentisani programski jezik. 
Danac Bjern Stroustrup je bio autor ovog programskog jezika. 
 
1986, 1987 godine standardizacije 
 
 Godina 1986 je bila relativno mirna sa 
stanovišta inovacija. 1987, Majkrosoft 
izbacuje na tržište još uvek beskoristan 
operativni sistem Windows 2.0. 
Motorola objavljuje procesor 68030, 
32‐bitni procesor sa 256kB keš 
memorije. 
 
A aprila 1987, AJ‐BI‐EM izbacuje 
model računara PS2. On je radio na bazi MCA (Micro Channel 
Architecture). Kasnije se ispostavilo da je to bilo potpuni promašaj. AJ‐BI‐
EM je želeo da bude jedinstven, ali nije računao sa toliko naglim razvojem 
modularnih, PC kompatibilnih računara. Par godina kasnije ukinuo je 
projekat doživeći fijasko. Kao što će se kasnije videti, od ovog debakla se 
neće oporaviti, pa je 2004 godine morao da proda svoj PC divizion 
kineskoj firmi Lenovo. 
 
Zahtev za vernijom slikom na ekranima PCjeva postao je imperativ, pa su 
se ove godine pojavile dve video kartice: VGA (Video Graphics Array) je 
bio analogni standard za video karticu, sa rezolucijom od 640x480 piksela. 
AJ‐BI‐EMov model VGA8514/A je imao rezoluciju od 1,024x768 piksela i 
paletu od 262,000 boja. Broj boja u jednom trenutku je bio 256.  
 
Majkrosoft je aprila 1987 lansirao verziju DOSa 3.3 koji je podržao dve 
particije na disku. 
 
1988 – Pojava optičkog čipa 
 
Prognoza linearnog rasta kapaciteta čipova bi se ove 
godine završila da nije otkriven optički čip koji je 
omogućio dodatni stepen integracije.Da bi povećao 
brzinu procesiranja, koršćena je svetlost umesto 
elektriciteta. 
 
XMS (Extended Memory Specification) memorije su 
postale standard za smeštaj podataka u realnom 
vremenu (ali ne i za izvršavanje). 
 
Kao odgovor na MCA arhitekturu proizvođači PC klonova su odgovorili 
uvođenjem EISA (Extended Industry Standard Architecture) standarda. 
Kapacitet mu je bio 32 bita, broj uređaja koji je mogao da se zakači je bio 1 
po slotu, operativna brzina 8.33MHz. 
 
Još jedan 
standard za 
povezivanje 
periferije 
pojavio se ove 
 godine: ATA (Advanced Technology Attachment) i koristio se za 
povezivanje hard diskova i CD rom uređaja. U okviru ATA standarda 
razvijeni su sledeći podstandardi: IDE, ATAPI i UDMA.  
 
Juna 1988 godine, Majkrosoft objavljuje verziju Windowsa 4.0. Podržavao 
je diskove do 2 GB i EMS memoriju. 
 
1989 pojava Vorld Vajd Veba (www) 
 
Radeći na projektu CERN u Švajcarskoj, Englez Timoti Džon Berns Li je 
izumeo www (world wide web). Svetska mreža računara i njeni internet 
korisnici i danas upotrebljavaju ovaj jedisntveni sistem za obeležavanje 
sajtova. 
 
Intel radi na novim modelima procesora. U aprilu 
proizvodi procesor koji je premašio milion 
tranzistora: 1.2 miliona. Imao je takt od 25MHz, 
brzine 20 MIPSa. Kasnije su se pojavili procesori 
dvostruke i četvorostruke brzine: DX2, 50 MHz i 
DX4, 100 MHz. 
 
Iste godine, kompanija Creative Labs je napravila zvučnu karticu koja je 
postala standard za prenos zvuka. Na taj način je počela era multimedija. 
Zbog obrade zvuka i kasnije slike, naredna generacija procesora je morala 
da ugradi ove funkcije u svoje jezgro23.  
 
 
1990 – Windows postaje dominantan OS 
 
Računarska grafika je postala više od video igara. Trebalo je sublimirati 
standarde vezane za desktop pablišing, video igrice, svakodnenvne 
primene. Broj boja je bio imperativ, a zahtevi tržišta za realnim bojama 
ogromni. Iako je pretposlednja decenija dvadesetog veka doprinela 
razvoju standarda i gašenju firmi koje nisu htele ovoga da se pridržavaju. 
Razni video standardi su preplavili tržište pa je 1990 godine formirana 
međunarodna VESA asocijacija (Video Electronics Standard Association). 
Osnovni zadatak je bio napraviti standard za 800x600. 
 22 maja 1990 godine, Majkrosoft 
izbacuje na tržište prvu 
multitasking verziju operativnog 
sistema Windows. To je bila 
verzija 3.0, a mogla je da radi sa 
više aplikacija istovremeno. 
Verzija 3.0 je imala 8086 
kompatibilnost, a rađena je za 
procesor 80386. To je bila 32 bitna 
aplikacija. 
 
Majkrosoft i Creative labs su postavili prve standarde za multimedije. Bio 
je to Level 1. Određivao je minimalne standarde za PCjeve. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1990 –te Decenija udruživanja 
1991, 1992 – Pojava Linuxa i ozbiljnog Windowsa 
 
Pošto je u pretposlednjoj deceniji dvadesetog veka došlo do razvoja 
standarda kao posledice naglog širenja IT poslovanja, moralo je da dođe i 
do ukrupnjavanja na tržištu. Krajem osamdesetih polako su počele da 
preuzimaju dominaciju kompanije koje su nudile modularne računare. 
Osnovni model je obuhvatao samo kućište, osnovnu ploču, procesor i 
flopi ili CD drajv – sve ostalo je moglo da se naruči po želji. 
 
Takvu prodaju nisu mogli da izdrže veliki poput AJ‐BI‐EMa, Digitala, 
Honeywella, Compaqa... Dell je oborio cene, a zahvaljujući računarskom 
sistemu za naručivanje, polako je po broju prodatih komada počeo da 
preuzima primat. Mnoge firme su počele da nestaju, neke su našle spas u 
prodaji, neke u udruživanju sa drugim firmama. To je odlika poslednje 
decenije dvadesetog veka. 
 
Početkom 1991 godine definisan je još jedan standard – ISA kojim je 
određeno kako će se povezivati periferije sa osnovnom pločom. Aprila 
1991 Intel je uveo SX procesor. To je bila serija DX procesora sa defektnim 
FPU. Od tada je Intel imao dve grupe procesora – one koji su prolazili sve 
kontrole kvaliteta i one koji su imali grešku, ali je ta greška bila beznačajna 
(Celeron procesor je bio Intel bez pojedinih keš memorija – zašto da se 
procesori bace, kad mogu da rade, samo malo sporije). 
 
Septembra 1991, Finac Linus Torvalds je 
objavio Linux, open source operativni 
sistem nalik Unixu. Od tada je Linux 
postao ozbiljna konkurencija Majkrosoft 
windows operativnom sistemu. U 
pojedinim segmentima je bio komotniji za 
rad. A bio je i besplatan. 
 
Dok je Linus Torvalds pisao prve kodove za 
Linux, Majkrosoft je u aprilu 1992 
promovisao prvu ozbiljniju verziju 
Windows operativnog sistema – verziju 
3.1.  
 
Te 1992 godine završen je prvi film koji je obilovao računarskom 
grafikom: Terminator 2. Projekat je koštao 100 miliona USD. Efekat koji je 
korišćen je bio morfing. 
1993 – Pojava prvih internet provajdera 
 
Internet se uveliko koristio na univerzitetima 
i u univerzitetskim centrima. BBSovi (Buletin 
Board System) su bili preteče interneta. U 
SFRJ je Sezam pustio u upotrebu jedan 
ovakav sistem. SAD su bile prepune BBSova. 
E‐mailovi su ušli u svakodnevnu upotrebu. 
 
Onda je došao red na veb pretraživače. Prvi 
veb pretraživač je bio Mosaic 3.0. Ovaj projekat je završen 1997 godine. 
 
Iste godine kompanija Novel je kupila kompaniju DR DOS i Digital 
Research i postao najveći svetski lider u prodaji softvera za računarske 
mreže. 
 
Radeći u razvoju Intela Indus 
Vinod Dam (Vinod Dahm) je 
pronašao procesor Pentium 4. 
Imao je 3.1 milion tranzistora i 
radio je na frekvenci od 60 i 66 
MHz. Brzina mu je bila 100 
MIPSa. 
 
Jedna od poslednjih verzija operativnog sistema DOSa bila je 6.0. Izašla je 
u decembru 1993, a sadržala je program Double Space za kompresiju disk 
prostora. 
 
1994 Yahoo !!! 
 
Pojavom Netscape Navigatora, pretraživanje po internetu je postalo 
daleko ugodnije i zabavnije.  Kompanija je prestala sa radom 2003, godine, 
a dotle je objavila desetak revizija ovog popularnog pretraživača. 
  
Dva diplomirana studenta sa Stenforda Džeri Jang (Jerry Joung) i Dejvid Filo 
(David Fillo) napravili su internet portal koji je danas jedan od 
najposećenijih na svetu. Zanimljivo je istaći da su poslove počeli sa dva 
računara, dok danas raspolažu mrežom servera širom sveta. 
 
 
 
 
1995 – Interet aplikacije i programski jezici 
 
Maja 1995 godine pojavio se programski jezik Java. Do tada su aplikacije 
dominantno bile pisane u programskom jeziku HTML. Java je omogućila 
razvoj aplikacije koja je nezavisna od platforme. Netscape je odmah 
podržao interpretaciju Jave. 
 
1. juna 1995 Intel objavljuje procesor Intel Pentium na 133MHz. 
 
U avgustu, Majkrosoft je objavio prvi potpuni operativni sistem – 
Windows 95. To je bila prva verzija Windows operativnog sistema koji je 
bio odvojen od DOSa i nije zavisio od njega. Njegovom pojavom počela je 
masovna migracija sa ostalih operativnih sistema. 
 
1996, 1997 – Procesori 
 
Najbitnija događanja u ove dve godine su vezene za pojavu procesora.  
1996 godine Intel je napravio procesore na 150, 166 i 200 MHz (model 
PentiumPro). 1997 godine Intel je otpočeo sa proizvodnjom 
multimedijalnog procesora – objavio je Pentium MMX procesor. U njega 
su ugrađene funkcije multimedije i video‐igara. Maja 1997 godine, Intel 
objavljuje Pentium II procesor (233, 266 i 300MHz). Imao je veći keš od 
prethodnika.  Februara 1998, Intel objavljuje Pentium II MMX procesor na 
333MHz. 
 
1998‐2000 – Antimonopolska tužba protiv Majkrosofta 
 
Majkrosoft postaje glavni proizvođač operativnog sistema. Unix se koristi 
daleko manje, Linux ne dovoljno. Majkrosoft je otkupio udele u 
kompanijama koje su razvijale multimediju, eksplorer i zagospodario je 
svetskim tržištem do nivoa monopola. To po zakonima SAD nije bilo 
dozvoljeno, a i Evropska unija se priključila tužbi SADa. Majkrosoft je 
izgubio ovaj spor i morao je da razdvoji proizvode vezane za sam 
operativni sistem i za ostale sadržaje. Uzrok je bio pojava Windowsa 98, 
25 juna 1998, koji je u sebi imao sve ove komponente. 
 
1999 godine treba izdvojiti pojavu procesora Atlon koji je kompaniji AMD 
dao na značaju. Kompanija Intel je držala visokih 68% svetskog tržišta u 
proizvodnji procesora, a AMD je jeftinijim procesorom želeo da se opasno 
približi. 
 
Poslednje godine drugog milenijuma Majkrosoft je lansirao verziju 2000. 
Ovom verzijom je zamenio sve starije verzije 98 i NT jedinstvenim 
operativnim sistemom.  
 
Iste 2000 godine, japanska kompanija Soni (Sony) izbacuje na tržište plej‐
stejšn, komplet za video igrice. Na taj način za igranje video igara nije više 
bio potreban računar, već samo TV aparat. 
 
Procesori dostižu 1GHz brzine. Intel je 
preko modela Pentium III probio ovu 
barijeru. Novembra 2000, Intel objavljuje 
Pentium IV. Pentium IV je bila sedma 
generacija procesora. Osnovana 
karakteristika ovog procesora je bila 
«NetBurst» arhitektura i posle Pentiuma 
Pro ovo je prvi put da je Intel izbacio 
potpuno novi procesor. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Treći milenijum 
 
 
 
  
2001‐2003 – Rođenje iPoda, godine operativnih sistema 
 
Ako bi se tražio najinteresantniji proizvod u 
novom milenijumu, primat bez sumnje pripada 
proizvodu Epl kompjutersa – Ajpod (Ipod).  
Ajpod je pokretni media plejer. Verzija koja se 
pojavila 2001 godine je bila dominantno audio 
plejer, dok se kasnije pojavila verzija video 
plejer. Od svoje pojave, Ajpod je počeo da pleni 
svojom arhitekturom i njegova prodaja je počela da raste velikom 
brzinom. 
 
Inače, 2001 godina je bila godina operativnih sistema. Januara 2001 Linux 
je objavio verziju 2.4.0, marta Epl je objavio Epl OS X koji je omogućavao 
portiranje UNIX aplikacija na MAC. A 25 oktobra, Majkrosoft je objavio 
Windows XP. 
 
2002 godine je osnovan konzorcijum Linux, a proizvod toga je 
komercijalni sistem pod nazivom Red het (Red Hat). 
 
U 2003 godini jedino što je bilo interesantno je pojava verzije 2.6.0 
Linuksa. 
 
2004 Mozila Firefox 
 
9. novembra pojavio se prvi ozbiljniji konkurent Majkrosoft Eksploreru – 
Mozila Firefox. 
 
2005‐2007 AMD Dual core procesor, Vista 
 
Zatišje u IT industriji se nastavlja. 2005 AMD izbacuje Dual Core procesor, 
a 2007 Majkrosoft novi operativni sistem, dugo najavljivanu Vistu. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Deo IX 
 
Telekomunikacije 
 
Kategorije 
 
 
9.1 Kako je sve počelo? 
 
“Gospodine Votson, dođite ovamo, 
trebam Vas”. Ovim istorijskim rečima 
Aleksandar Grejem Bel je pozvao svog 
asistenta Tomasa Avgustusa Votsona preko 
takozvanog “telefona” i industrija 
telekomunikacija je rođena. Ovo se 
odigralo uveče 10 marta 1876, na petom 
spratu Belove laboratorije 5 Exter Place u 
Bostonu, Masačusets. 
 
Telekomunikacije su se brzo širile. Ali jedan problem je visio u vazduhu: 
telefoniranje je moglo da se obavi do 3 kilometara od telefonske centrale. 
Prvobitni vodovi su bili vazdušni, a polaganjem kablova u zemlju daljina 
se povećala na 5 kilometara. 
 
Tu anomaliju uočio je Austrougarin srpskog 
porekla Mihailo Pupin. Problem je rešen 
upotrebom komplikovanih Košijevih jednačina, 
a za ovo rešenje mu je bilo potrebno 4 meseca. 
Rešivši ovaj komplikovani problem iz talasne 
mehanike, napravio je namotaje koji su se zvali 
Pupinovi kalemovi. Telefonski signal je mogao 
da se prenese na daljinu. Ako je Bel otac 
telefonije, onda je Pupin, bez sumnje, otac 
prenosa signala na daljinu. 
 
Drugi naučnik, naše gore list, Nikola Tesla, otac ce bežičnog sistema 
prenosa signala. 
 
Semjuel Morze je 1938 godine izumeo telegraf. Prvi telegrafski transatlanski 
kabl postavljen je iz drugog pokušaja. Radovi su završeni 1857 godine, a 
prve telegrafske poruke razmenili su engleska kraljica Viktorija (Victoria) i 
predsednik SAD Bjukenen (Buchanan). 
 
 Na postavljanje prvog telefonskog transatlanskog kabla čekalo se 100 
godina. Broj simultanih telefonskih linija između Evrope i SAD je bio 36. 
Projektanti su procenili da će biti potrebno 15 godina da se ove linije 
popune. Kako su se prevarili – do zagušenja je došlo posle manje od dve 
godine. Cena po minuti iznosila je 300 USD (dolari iz 2006). 
 
Za polaganje novog transatlanskog kabla nije 
bilo vremena. Jednostavno kapaciteti nisu 
mogli da se proračunaju, pa se pristupilo 
lansiranju geostacionarnog 
telekomunikacionog satelita – Intelsata I 
(Early Bird‐ Rana ptica). Intelsat I je imao 240 
IC kola i mogućnost da ostvari 240 
jednovremenih telefonskih poziva. Naredni 
sateliti su bili: Intelsat V, lansiran 1980 
godine, sa 12,500 telefonskih kola. Intelsat VI, lansiran 1989 imao je 33,000 
telefosnkih kola. 
 
Prvi transatlanski fiber‐optički kabl postavljen je 1988 godine. TAT‐8 je 
imao 40,000 telefonskih kola. TAT‐9, postavljen 1992  je imao 80,000 
telefonskih kola, a TAT‐12, postavljen 1996 je imao 300,000 telefonskih 
kola. 
 
9.2 Elementi telekomunikacija 
 
Osnovni par 
telekomunikacija je 
prijemnik‐predajnik, a 
svaki ovakav par otvara 
jedan telekomunikacioni 
kanal. Karakteristika 
svakog kanala je širina 
pojasa, pa tako postoje 
uskopojasni i 
širokopojasni kanali. 
Dobra paralela je protok 
 vode kroz crevo za vodu i crevo za gašenje požara, gde crevo za gašenje 
požara predstavlja analogiju sa širokim pojasom. 
Treba napomenuti da 
je širina pojasa za 
glasovni prenos 3 kHz: 
od 400Hz do 3,400Hz. 
 
Osnovni pojas (engl baseband) je prensoni metod koji trenutni strujni puls 
direktno prenosi preko kabla. Ovo se naziva kanal. Sa povećanjem 
rastojanja signal slabi. Na slabljenje signala takođe učestvuju i spoljašnji 
faktori kao što su buka motora i sl. Primer za osnovni pojas je eternet. 
 
Široki pojas ili broadband je bilo koja tehnologija koja prenosi signal 
najvećim brzinama preko telefonskih linija. Broadband sistemi uključuju: 
• ISDN (Integrated Services Digital Network)  
o 64 kb/sec‐128 kb/sec (bazni) 
o n x 64kb/sec (primarni) 
• ATM (Asynchronous Transfer Mode) 
• Frame Relay 
• Leased lines  
o T1 (1,544 mbit/sec) preko 2 para upletenih žica 
o T3 (45 mbit/sec), n x 64 kb/sec 
• DSL (Digital Subscriber Line) – familija usluga preko telefonskih žica 
• CATV – kablovska televizija 
• Broadband Wireless – mikrotalasna i milimetarska tehnologija za 
prenos signala sa bazne stanice do klijenta 
 
Tiovi veza su: 
• Point‐to‐Point (PtP) (preko radio i laserskih frekvenci)‐bežično 
o Internet 
o VOIP 
• Point‐to‐Multipoint (PT2MP) 
o Gigahercne frakvence 
• Broadcasting 
o Distribucija programa ili podataka velikom broj pretplatnika 
preko javnih adresa 
 
 U telekomunikacijama i elektronici, bod (baud) je mera “količine signala”, 
tj. broj promena u prenosnom mediju u sekundi, modulisanog signala. 
Primer: 250 baud znači da je 250 signala preneseno u jedinici vremena. 
Ako je jedinica vremena sekunda onda je to 250 baud/sec. Baud rate nije 
isto što i data rate (tkz ʺbits per second“, bps). Naziv je dobio po Jean‐
Maurice‐Émile Baudot, (11. septembar, 1845 – 28. mart, 1903). 
 
Integrated Services Digital Network (ISDN) je tip telefonskog mrežnog 
sistema, napravljan da dopusti digitalni prenos podataka glasa i podataka 
preko običnog para bakarnih žica. Rezultat je bolji kvalitet i veće brzine 
nego kod analognih sistema. Originalni naziv: ʺIntegriertes Sprach ‐ und 
Datennetzʺ (nemački za ʺintegrated voice and data netʺ).   Dva tipa kanala: 
B (Bearer)‐podaci i D (Delta) – signali (a mogu i podaci). Postoje dva tipa 
pristupa ISDNu:  
• BRI (Basic Rate Interface, takodje i BRA‐Basic Rate Access) se satoji od 
2 kanala, svaki po 64kb/sec i 1kanala 16 kb/s (2B+D) 
• PRI (Primary Rate Interface, takodje i PRA – Primary Rate Access) se 
sastoni od n kanala po 64 kb/sec i 1 D kanala od 64 kb/s (nB+D) 
 
Broj B kanala u PRI zavisi od država: 
• Severna Amerika i Japan: 23B+1D = 1.54 mb/s (T1) 
• Evropa i Australija: 30B+1D=2,2048 mb/sec (E1) 
 
Osim glasa, ISDN ima zadatak da podatke prenese preko 64 kbit/s kanala koji 
su modulisani  pulse‐code tehnologijom, obezbeđujući pristup tradicionalnim  
PSTN  sistemima za prenos glasa. Public switched telephone network (PSTN) 
je koncentracija svetske javne telefonske mreže. Na sličan način je Internet 
koncentracija svetske javne IP paketske  (IP – Internet Protocol) mreže. 
 
Prednosti ISDNa su: 
 
• Three‐Way Call 
• Call Forwarding 
• Caller ID (danas moguće i kod analognih linija) 
• Višestruki simultani pozivi (jedan po B kanalu) –pojavom mobilne 
telefonije ovo više nije prednost  
 
 T1 prenosioc ima sledeće 
karakteristike: 
• 64 kb/sec  (Severna 
Amerika, Evropa, 
Japan) 
• 1.54mb/sec u Severnoj 
Americi i Japanu, a 
2.048 mb/sec (Evropi) 
Pandan standardu T1 u Evropi je E1‐
E3. 
• E1 ‐ 2,048 mbit/s (32 slota x 8 
bitni prijem i predaja X 8000 
cikl u sekundi) 
• E3 – 32,768 gbit/sec (52 slota x 
8 bitni prijem i predaja x 8000 cikl u sekundi) 
 
Modem (modulator/ demodulator) je uređaj koji moduliše noseći signal 
da bi enkodirao digitalnu 
informaciju i demodulisao takav 
signal da bi dekodirao prenesenu 
informaciju. Cilj je proizvesti signal 
koji će biti prenesen lako i dekodiran 
da proizvede originalni digitalni 
podatak. Posebna klasa modema su 
ISDN modemi  Zovu se i terminal 
adapteri. Imaju interfejse za RS232 i 
USB. 
 
Konfuzije oko širokog pojasa 
 
International Telecommunication Union (Sektor za standardizaciju) (ITU‐T) 
preporukom I.113 definiše broadband kao prenosni kapacitet koji je brži od 
primarnog ISDN, od 1.5 do 2 Mbit/s. 
 
DSL, ADSL i kablovski prenos 
  
Digital Subscriber Line, ili DSL, je 
familija tehnologija koja nam 
omogućava da digitalni podatak bude 
prenesen preko žica koristeći ʺlast 
mileʺ lokalne telefonske mreže. Brzine 
prenosa: 128kb/s do 24 mb/s 
 
Asymmetric Digital Subscriber Line 
(ADSL) je oblik DSL tehnologije za 
prenos podataka koja omogućava brži 
prenos podataka preko bakarnih  
telefonskih linija nego što to klasičan 
modem može da obezbedi. Protok podataka je veći u jednom nego u 
drugom 
smeru 

(asimetričan je). Internet provajderi prodaju modeme sa većom brzinom 
downolada, jer statistika govori da prosečni korisnici više saobraćaja troše 
u tom smeru. Downstream (dolazna brzina) je tipično od 256 kb/s (može 
da dostigne i 8 mb/s).Upstream (odlazna brzina) je tipično 64 kb/s (može 
da dostigne i 1 mb/s) na 2.5km od čvorišta. Tehnologija  ADSL2 
omogućava brzine do 12mb/s na 2.5 km udaljenosti od čvorišta. 
 
Kod prenosa podataka preko sistema kablovske televizije (CATV – 
Comunity Antena TeleVision), medijumi za prenos su koaksijalni i 
fiberoptički kabl. 
 
 Kod prenosa podataka UTP 
kablovima treba znati da se 
primenjuju sledeći standardi: 
 
• CAT 1 – u telefoniji 
• CAT 2 – 4 mb/s, token ring 
• CAT 3 – 10 mb/s, 16MHz 
• CAT 4 – 16 mb/s, 20MHz 
• CAT 5 – 100 mb/s 
• CAT 5e – 125MHz, 1000 mb/s 
• CAT 6 – 250MHz, 1000mb/s 
• CAT 7 – preko 600MHz, Terabit network 
 
U sledećoj tabeli su date operativne frekvence i količina prenetih podataka: 
Tip mreže  Maksimalna frekvenca  Akutelni iznos 
podataka 
10Base ‐T  10MHz  10 Mbit/sec 
100Base‐TX  80MHz  100 Mbit/sec 
ATM‐155  100MHz  155 Mbit/sec 
1000 Base‐T (Gigabit et.)  100 MHz  1,000 Mbit/sec 
 
 
  
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Deo X 
Telekomunikacije 
Bežični sistemi 
 
 
 
 
 10.1 Celularni telefoni – istorijat razvoja 
 
Ko bi drugi ako ne Belove 
laboratorije počele da prave 
eksperimente sa bežičnim 
sistemima. Nakon što je 
Nikola Tesla 1899 prikazao 
principe bežičnog prenosa, 
Edvin Armstorng je 1933 
patentirao FM princip. 
Napravio je FM radio. 
 
Prvi prenosni uređaj, tkz 
«handie‐talkie» je 
konstruisao Donald Hingis. 
On je 1943 godine napravio 
prvi model – C18. Ovo ime je 
nastalo 1941 godine, a uređaj 
je preimenovan u «walkie talkie» nešto kasnije. 
 
Kompanija AT&T je 1946 godine uvela 
prvi radio –telefonski servis u Sent 
Luisu. 
 
Već 1947 godine, američka 
radiodifuzna agencija FCC (Federal 
Communication Commission) 
odobrila je upotrebu celularnih 
sistema.  
 
 
1960‐te 
 
Razvoj bežičnih uređaja odigravao se na više mesta. Istraživači su radili 
razvoj na različitim frekvencijama (bolje rečeno na opsegu frekvencija) , a 
neke su već bile zauzete. Postojala je bojazan da će doći do prave “vazdušne 
bitke” u kojoj bi nastao haos po pitanju frekvenci. Neko je to trebalo da 
reguliše. FCC je propustio da donese ragulativu o novom spektru mobilnih 
radio uredjaja. Sredinom šezdesetih, ʺAdvisory Committee for Land Mobile 
Radio Servicesʺ daje preporuke o mobilnim telefonima.   
 
AT&T “skida prašinu” sa celularnog koncepta i počinje ozbiljna istraživanja. 
AT&T razvija mobilne telefone za železničku transportnu kompaniju Amtrak 
Metroliner. To je bila primitivna prethodnica današnjih sistema.  Krajem 
decenije FCC je otvorio Docket 18262 (poznat kao ʺCellular Docketʺ). 
 
1970‐te‐Bell Laboratorije 
 
U ovoj deceniji se pojavljuju prvi 
ozbiljni sistemi kojima je neophodna 
frekvenca i zaštita da će samo oni da je 
koriste. FCC definiše gornju granicu za 
TV UHF. 64 MHz je postala granična 
frekvenca za mobilne uređaje. FCC bira 
AT&T da testira mobilni koncept u 
Njuarku (Newarku), Filadelfija. Prvi 
patent br 3663762, pod nazivom MOBILE COMMUNICATION SYSTEM, su 
podnele Bell Labs. Bell Labsova studija “High‐Capacity Mobile Telephone 
System Feasibility Studies and System Plan” je bila prva ozbiljnija studija 
prezentirana FCCu. Sredinom dekade, Bell Labs je proizveo uredjaj na bazi 
mikroprocesora. Dr Martin Kuper (Martin Cooper) je pozvao Džoa Ejnđela (Joe 
Angel) preko mobilnog telefona i to je bila prva upotreba ovakvog uređaja. 
FCC je dodelio prvu licencu za upotrebu celularnih uredjaja na području 
Čikaga. 1979 je proradio prvi komercijalni sistem. Autor je bila najjača svetska 
kompanija, japanski NTT, a lokacija je bila Tokio.  
 
1981‐1985 Prve eksploatacije 
 
Posle SAD i Japana, u trku se uključuju Nordijske zemlje: Finska i Švedska. 
Nokia i Erikson (Ericcson) prave prve sisteme i postavljaju prve mreže 
mobilnih telefona. 
 
16. oktobra 1983 – Bell Illinois počeo sa radom u SAD. To je bio prvi 
komercijalni sistem u SAD. Dva meseca kasnije, 16. decembra 1983 u SAD je 
osvanuo i drugi komercijalni sistem – Baltimor/Washington.  Već 1984 – 
Washington D.C. Imao dva konkurentska provajdera, a 1988 – Njujork i Los 
Ejndželes su imali više od dva mobilna operatera. 
 
10.2 Generacije mobilnih telefona 
 
0G 
Nulta generacija se naziva i «pre‐celularna tehnologija». Vezuje se za period 
od 1968‐1984 godine. To je bila oprema koja se montirala u kamione ili 
vozove. 
 
1G 
 
Da bi sistem mogao da funkcioniše, morala je da 
se obezbedi pokrivenost. To je omogućavala 
ćelijska struktura radio predajnika. Ćelije su 
morale da budu blisko rasporedjene. Ovo je 
omogućilo pojavu prvih sistema: NMT, AMPS, 
TACS...Van SADa popularna je bila analogna 
NMT mreža. Prva roaming (roaming  = tumaranje, 
mogućnost kretanja iz ćelije u ćeliju) mreža instalirana 
u Saudijskoj Arabiji (NMT), 1981 godine. Godine 1994 
instalirana je prva NMT mreža u SR Jugoslaviji (cena 
telefona je bila 4,000 DEM, oko 2,000 eur). Brzina 
mreže je bila 2,400 baud, što je bilo dovoljno za prenos 
glasa, ali nedovoljno sa prenos podataka. 
 
Da bi ćelijske strukture mogle da funkcionišu 
podignuta je mreža baznih stanica. Uloga baznih 
stanica je bila da u svojoj ćelijskoj zoni delovanja 
preuzme sve korisnike i da signal prenese do naredne 
bazne stanice i do korisnika koji je pozvan. Ovaj 
sistem uz znatne modifikacije u odnosu na izvorni zadržao se i danas.  U 
zavisnosti od konfiguracije terena, bazne stanice se postavljaju na 8 – 13 
kilometra udaljenosti jedna od druge. U početku su sistemi mobilnih telefona 
bili nezavisni, ali su vrlo brzo bili uključeni u javne telefonske mreže, pa je 
poziv fiksni‐mobilni i mobilni‐fiksni telefon bio omogućen. Tarife za mobilne 
telefone su bile višestruko veće od tarifa za fiksne telefone.  
 
2G 
 
Pojavom  GSM (Global System Mobile 
Communications) standarda, IS‐136 
rođena je druga generecija mobilnih 
telefona. Radna frekvenca je bila 900 
MHz. 
 
1990 godine instalirana je prva GSM 
mreža u SAD. Naredne godine instalirana 
je prva GSM mreža u Evropi. Prva GSM 
mreža u Jugoslaviji je napravljena 1996 godine.  (Cena prvog GSM telefona‐
12,000 DEM, oko 6,000 eur). 
 
3G 
 
Treća generacija telefona kao osnovnu crtu 
ima mogućnost video telefoniranja. Telefoni 
su opremljeni malim video kamerama. 
Koriste W‐CDMA tehnologiju. Pojedini 
telefoni su opremljeni standardom IEEE 
802.11, ali samo za potrebe interenta. Ovaj 
standard zahteva bazne stanice za samo tu 
namenu. Može se reći da 3G standard i IEEE 
802.11 nemaju ničeg zajedničkog. I preko W‐
CDMA standarda se može pristupiti 
internetu (EDGE  sistem ‐Enhanced Data Rates for GSM Evolution). 
Prenos podatka iznosi maks 473.6 kb/sec. 
Ovaj protok iznosi 384 kb/s pri brzini vožnje od 120  km/sat. GPRS je 
tehnologija 2.5G. Telefoni ove generacije u sebi imaju MP3 plejer, foto i TV 
kameru. Decembra 2005 godine 100 3G operatera u 40 zemalja je koristilo ovu 
tehnologiju. 
 
4G 
 
U trenutku pisanja ove knjige, sistemi četvrte generacije nisu u upotrebi, već 
samo u razmatranju. Sistem 4G će biti potpuno IP baziran sistem, koji će moći 
da prenese podatke od 100mb/sec i 1GB/sec. U 4G princip prenosa će biti 
potpuno integrisane Wi‐FI i Wi‐Max tehnologije. 4G neće biti samo jedan 
standard već skup postojećih standarda integrisanih u ovu tehnologiju.  Prva 
kompanija‐provajder ovog tipa pojavila se u SAD 8 marta 2007 (Clearwire). 
 
10.3 Komercijalni rašireni spektar 
 
Ako je od Nikole Tesle moglo da se očekuje 
da će napraviti revoluciju u oblasti 
telekomunikacija, od glumice Hedi Lamar 
(Heddy Lamarr) to sigurno nije. Ova glumica 
Austrougarskog porekla poznata po 
činjenici da se prva skinula na jednom 
filmu, prelaskom u Holivud upoznala se sa 
jednim muzičarom.  
 
Vojska SAD je raspisala amaterski konkurs 
za patent u oblasti obaveštavanja američkih 
pomorskih snaga šifrovanim putem. 
Naime, malo je poznato, da su američke 
kopnene snage za šifrovanje poruka preko 
telefona koristile američke Indijance. Jedan 
bi bio na položaju, drugi u pozadini pa su 
prevodili poruke svojim pretpostavljenima. 
Na taj način niko nije mogao da dekodira te 
poruke. Gde god je to moglo, korišćeni su 
Indijanci iz plemena sa manjom 
populacijom, kako se poruke ne bi mogle 
da prevedu.  
 
Brodovima i podmornicama nije moglo da se pomogne na 
ovaj način, jer nije bilo kabla. Radio je bio u upotrebi. Hedi 
Lamar (Hedy Lamarr) i njen prijatelj muzičar su napravili 
sistem za kodiranje i dekodiranje na bazi izmene 
 kompozicije koja bi se emitovala preko radio‐talasa. Niko ko nema 
ključeve za kodiranje i dekodiranje ovo ne bi mogao da primeti. Sistem je 
bazirao na frekventnoj varijaciji, a to se naziva frequency hopping. 
 
Kao što je često dato  u izveštajima popularne štampe, Hedi Lamar  je 
nominovana za autora ranih frequency hopping spread spectrum 
patenata za vreme Drugog svetskog rata. Ali pronalazak nije našao mesto 
u praksi. 
 
Hedi Lamar je bila samo autor koncepta. Ona nije napravila nikakav uređaj 
koji bi ovo praktično demonstrirao. Prvi sistem za bežični prenos napravio je 
Pol Grin (Paul Green) sa MITa ‐ Linkolnove 
laboratorije. U svom magistarskom radu napravo je 
sistem za bežični prenos, ali mu je glavna prepreka 
bila tehnologija. Veliki gabariti su onemogućavali 
kvalitetan prenos signala. 
 
U periodu 1950‐1970‐ih, spread spectrum je 
generalno postojao samo u klasifikacijama u tkz. 
otvorenoj literaturi. Prva smotra radova je bila 1972 
(konferencija). Jedino je postojala “knjiga” – kao što 
je Sylvania report. 
 
Godine 1975 se pojavila prva jasna, matematički neelegantna knjiga o spread 
spectrumu. Uvela je generacije konstruktora u ovu tehnologiju. 
 
Pokušaj komercijalne upotrebe spread spectruma 
bio je 1979 godine. Kompanija Magnavox je 
proizvela “civilnu” verziju AN/ARC‐50/90 
modema. Japanski MPT kupio je i testirao za 
moguće civilne namene, ali je odustao od daljeg 
razvoja. Zaključak: nije bilo praktične upotrebne 
vrednosti ovog sistema. 
 
• Oko 1980 radovi su sve češće objavljivani u 
časopisima. Najveći broj radova je bio fokusiran na 
vojne primene, najverovatnije da zadovolje DoD 
donacije. Prvi ozbiljniji rad pojavio se u časopisu IEEE Communications.  Iste 
godine kompanija Mitre je napravila studiju za civilnu upotrebu spread 
spectruma.  
 
Godine 1981 upotreba spread spectruma je podeljena na dva segmenta. 
Dokumenti kojima je FCC ovo definisao bili su: 
• Docket 81‐413 – Opšta upotreba 
• Docket 81‐414 – Amaterska radio upotreba 
 
Međutim, ova podela nije bila prihvaćena od strane industrije. Ovaj projekat 
je podržao IEEE IT. 
 
Godine 1983 časopisi su se fokusirali na vojnu upotrebu. Dodatnu podelu 
ovih sistema napravio je FCC uvodeći ISM podelu (Industrial, Scientific and 
Medical – Industrijska, Naučna i Medicinska). 
 
I pored svega SAD još uvek nisu imale veliki  interes za 
razvoj ovih tehnologija. Verovatno jer je težište razvoja 
bilo na mobilnim telefonima. 
 
Povodom stogodišnjice IEEE, izraelska podružnica je 
objavila rad kojim se dodatno osvetljava ova oblast. 
 
Devetog maja 1985,  FCC je pripremio regulativu za 
ISM band. Neka osnovna pravila do 2002 su bila: 
 
• limit snage: 1 W 
• PN ili FH 
•  Bilo koja primena 
 
Kompanija Qualcom prva je uvela ovaj sistem u svoje proizvode već jula 1985 
godine. 
 
Verovatno zbog početnih ideja jedne glumice i jednog muzičara, prva 
komercijalna upotreba ovog sistema je bila u oblasti muzike. Rok muzičari, 
da bi mogli da se kreću po bini, uveli su ovaj sistem. MIDI LAN je bio 
proizvod koji je mogao da prenosi signal bežično. Drugi sistem je bio MIDI 
STAR. Interesantno je bilo da su oba sistema našla primenu u nuklearnim 
elektranama u SAD. 
 
Nakon sporog rasta dolazi do 
eksponencijalnog rasta 
prodaje ovih sistema. 
 
Sve više konferencija je bilo 
posvećeno problemu spread 
spectruma. Konferencija u 
Kvebeku, Kanada, 1991 
godine je definitivno dovela 
do ovog eksponencijalnog rasta. Narednih godina se pojavilo sve više 
sistema. Međutim, autor ovog projekta Hedi Lamar ostala je bez para od 
patenta. Naime, patentno pravo u SAD je ograničeno na 17 godina, a ono je 
isteklo daleko pre nego što su u ovoj oblasti počele da se obrću prve pare. 
Ipak nagrada Hedi Lamar je uvedena kako se gospođa Lamar ne bi 
zaboravila. 
 
 
10.4 Mini satelitski sistemi (v‐sat) 
 
 
Vsat (Very Small Aperture Terminal) je 
zemaljski sistem stanica, koji ima 
dvosmernu komunikaciju sa satelitom. 
Prečnici ovih sistema su do 1.2 metra i 
kapacitet je do 4 mb/sec. Koriste se na 
svim lokacijama na kojima nije moguće 
postaviti kablovski ili mobilni sistem za 
prenos podataka. Ove stanice su u vezi 
sa geosinhronim orbitnim satelitima. 
Iako se prave za internet pristup, njihova primena je i za telefoniranje preko 
interneta, kao i za klasično telefoniranje. Sistemi su radili u dva opsega: 
• Prvobitni C‐band (4‐6 GHz) 
• Ku‐band (12‐14GHz) 
 
Područja primene ovih sistema su bili: 
• Za aplikacije kojim treba veliki kapacitet prenosa 
• Geografski razudjene lokacije 
• Optika će imati upotrebe samo po urbanim sredinama 
 
10.5 Niskoorbitni sateliti 
 
Niskoorbitni sateliti su napravljeni sa ciljem da se pokriju sve tačke na Zemlji. 
Kruže oko Zemlje na rastojanju od 150 km. Period obratanja ovih satelita je 90 
minuta.  
 
Projekat Teledisc 
 
Projekat je počeo 1990 godine, a 
prekinut 1. oktobra 2002. 
Investitori su bili Bil Gejts i Krejg 
Mek Kou (Craig McCaw). Neke 
tehničke karakteristike sistema su 
bile sledeće: 
• Broj satelita je bio 288. 
• Kapacitet: 1.54 mil bps 
• Orbita: 700 km iznad Zemlje 
• Investicija: 9 mlrd USD 
 
Projekat Iridijum 
 
 
Počeo je 1. novembra 1998, a završio se neuspehom 
13. avgusta 1999 (Chapter 11). Naziv Iridijum je dobio 
jer je u planu bilo da se lansira 77 satelita (inicijalno 
66), koliki je atomski broj hemijskog elementa 
iridijum. Glavni finansijer je bila Motorola. Trenutno 
u upotrebi kod američke vojske DoD (Department of 
Defense). Tarife su bile  3$ ‐14$‐min, izmedju 
IRIDIUM telefona 1$/min. Brzina prenosa: 2,400 baud. Investicija je iznosila 
3.4 mlrd USD. 
 
Globalstar 
 
Globalstar projekat se razlikuje od Iridijuma jer 
povezuje zemaljski sistem PSTN stanica. Broj 
satelita je 40. Preko ovog sistema može da se dođe 
do bilo kog zemaljskog pretplatnika u Americi. 
Globalstar ima ugovore o romingu sa gotovo svim mobilnim operaterima. 
Početna cena razgovora za 1 minut je bila 1.79$/min, naspram 9 $/min kod 
Iridijuma. Problemi sa Globalstar sistemom su tehničke prirode. Sistemi su 
izloženi radijaciji jona koji dolaze sa Sunca i vrlo često dolazi do uništavanja 
elektronskih modula. Servisiranje ovih sistema je jako skupo i komplikovano. 
Osam satelita je lansirano kao potpora postojećem sistemu. 
 
  
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Deo XI 
 
Telekomunikacije 
 
Ad‐hoc mreže, standardi, integracija 
 
Bežične ad‐hoc mreže su poznate i kao IBSS ‐ Independent Basic Service Set. 
To su računarske mreže u kojima su komunikacione veze bežične. Mreže su 
adhoc jer je svaki čvor u vezi sa minimum jednim susednim čvorom, a veza 
sa više čvorova se odredjuje dinamički, bazirano na mrežnim vezama. Ovo je 
u suprotnosti sa klasičnim mrežama u kojima je jedan čvor u vezi sa ostalim 
čvorovima samo ako je ta veza prethodno definisana.  
 
11.1 Point‐to‐point tehnologija 
 
Ova tehnologija ima za 
zadatak da poveže dve 
tačke u prostoru, o 
ovom primeru 
bežičnim putem. Izraz 
se koristi i za 
povezivanje žičanih 
linkova, a obeležava se 
kao PTP. Ovde treba 
razlikovati PTP vezu 
od Point‐to‐Multipoint i Broadcasting sistema. 
 
11.2 Point‐to‐Multipoint (PTMP) 
 
U 
telekomunikacijama 
se ovaj pojam koristi 
za povezivanje više 
sistema sa jednog 
izvora. 
 
Posebna vrsta 
prenosa signala je 
broadcasting gde bilo 
koji korisnik može da se poveže sa baznom stanicom i da prima 
telekomunikacione signale. Audijencija može da bude javna ili da bude uzan 
krug pretplatnika. 
 
 
 
 
 
11.3 Mrežna topologija 
 
Mrežna topologija 
bazira na postojanju 
jedne početne tačke 
i mreže access 
pointa (AP) koji su 
međusobno 
povezani. Svaka 
tačka mora da bude 
u vezi sa minimum 
jednom tačkom 
kako bi veza bila 
ostvarena. 
 

11.4 Fre(z)nelove zone 
 
Ne uređuje samo država zakone. Tu je i priroda koja se postarala da sve ne 
ide glatko kao što izgleda. A pošto bežični internet potpada pod oblast radio 
komunikacija, u ovom poglavlju ćemo da približimo prirodne zakone koji 
ovde vladaju. I još nešto: ovo nije tako jednostavna materija kao što izgleda. 
Zato će u ovom poglavlju biti data samo osnovna logika bez  matematičkih 
izvođenja. 
 
11.4.1 Zašto prijem na lokaciji nije dovoljan? 
 
Pre nego što nastavimo da rastumačimo sledeće: LOS/NLOS je u stvari par 
skraćenica koji najbolje opisuju naslov. Šta je LOS? LOS je skraćenica od Line 
of Sight ili (optička) vidljivost na lokaciji što podrazumeva postojanje signala 
na lokaciji korisnika, a da pri tome bude optička vidljivost. Shodno tome, 
NLOS je Non Line of Sight, ili nepostojanje ovakvog signala. Prvi naziv 
podrazumeva optičku vidljivost između prijemnika i predajnika, drugi 
nepostojanje optičke vidljivosti (signal postoji) na lokaciji korisnika. NLOS 
podrazumeva, dakle, postojanje prepreka  na putu između prijemnika i 
predajnika. 
 
Ovo poglavlje daje pregled fenomena koji je poznat kao Fresnelov ekekat ili 
Fresnelove zone. Pošto je Monsineur Fresnel bio francuski fizičar i 
matematičar, neki njegovo prezime izgovaraju izostavljanjem  slova (s, čita se 
z). 
 
Loše vesti: ako vidite prijemnu antenu, a vaš bežični link i pored svega ne 
radi‐okrivite gospodina M. Freznela (optužbi dodajte i par prirodnih zakona). 

Ovde će biti kratko 
objašnjenje problema. 
Direktni radio signali 
očigledno putuju po pravoj 
liniji od predajnika (TX) do 
prijemnika (RX). Ali 
zapamtimo da postoje i drugi 
talasi koji putuju u okviru 
signalnog konusa (ili kruga 
ako je antena 
omnidirekciona). Ako ovi drugi talasi ne udare u neku prepreku putovaće u 
prostor dok ne “sagore”. Ali ako udare u nešto (deflekcija) oni mogu da se 
završe u prijemniku antene (RX) čak i ako su fazno pomereni od 
pravolinijskog signala. U tom slučaju će imati efekat “faznog prekida” (on će 
smanjiti snagu dolazećeg signala). Pojačanje “faznog prekida” je funkcija 
jačine signala i posledice koliko je signal fazno pomeren (ovo se uvek 
izraćava uglom). 

11.4.2 Fazni pomeraj 

Fresnel je omogućio 
sredstva za 
izračunavanje faznog 
pomeraja u slučaju udara 
signala u prepreku 
(deflekcije) između 
prijemnika i predajnika. Svaka fresnelova zona je elipsoidna (nalik kobasici), 
kao što je prikazano na sledećoj slici. U zoni 1 signal će biti 0 do 90 stepeni 
fazno pomeren, u zoni 2  ‐ 90 do 270 stepeni, u zoni 3  ‐ 270 do 450 stepeni itd. 
Parno obeležene zone su loše (oduzimaju signalu snagu), neparne su dobre 
(dodaju signalu snagu). Jačina signala (a samim tim i pojačanje faznog 
smanjenja) je najjače u zoni 1 i raste sa svakom narednom zonom. U svakoj 
tački gde je d1 rastojanje mereno od predajnika, a d2 rastojanje mereno od 
prijemnika, svaka zona ima poluprečnik vrednosti r1. 

Fresnelove zone 

OK, šta je onda velika nagodba? 

To je velika nagodba. Da bi 
maksimizirali jačinu RX 
treba da minimiziramo 
signale koji su van faze. Da 
bi to uradili treba da 
budemo sigurni da signali 
ne udaraju u bilo šta. 
Pravilo kaže da 60% prve 
Fresnelove zone mora biti 
čisto od prepreka.  Ako 
imate zgradu, na primer, onda d1 rastojanje od TX antene i d2 od RX antene 
ne sme biti manje od 60% od vrednosti r1 od centralne linije vidljivosti. 
Morate precizno da postavite antenu da bi obezbedili da 60% zone bude čisto 
(na sledećoj slici je 60% obeleženo kao 0.6).   

Čuvaj se: Zemlja na putu  

Na kraju, posebno za duže

linkove (veće od 3 km) vrlo
često ćete čuti diskusije o
Fresnelovim zonama i o
zakrivljenosti Zemlje. Treba
reći da je poluprečnik Zemlje
6378 km. Razlog zašto ste
promašili signal čak i ako nema prepreka je sama Zemlja. Rešenje je da se antena
podigne na višu tačku, da bi se ostalo u zoni signala. Na slici d1 i d2 su isti (središna
tačka) tako da je rastojanje pravca linije vidljivosti na Zemlji (c1) i mora biti 60% od
poluprečnika r1.

11.5 Mesh naspram single‐hop mreža 
 
Mesh mreže (nazvane i  ʺmulti‐hopʺ mreže) su fleksibilne arhitekture za 
prenos podataka izmedju uređaja.  Tradicionalna arhitektura bežičnog LANa 
izgleda ovako: više klijenata pristupa mreži kroz direktni pristup access 
pointima (AP); to su ʺsingle‐hopʺ mreže. Multi‐hop mreže izgledaju ovako: 
bilo koji uređjaj služi kao ruter ili AP. Ako je najbliži ruter nedostupan, prvi 
sledeći služi za ostvarivanje saobraćaja. Podaci nastavljaju da “skaču” sa 
jednog čvora da sledeći, dok ne stignu na željenu destinaciju. Mesh mreže 
imaju neke prednosti u odnosu na single‐hop parnjake. Tri ključne prednosti 
su:  
• robustnost,  
• širi pojas i  
• bolje iskorišćenje prostora 
 
11.6 Strukture ćelija 
 
U zavisnosti od toga koju površinu pokrivaju postoje tri grupe ćelija:  
• makroćelije,  
• mikroćelije i  
• pikoćelije. 
 
Makroćelije 
pokrivaju opseg 
širi od jednog 
kilometra u 
poluprečniku. 
Odlikuju 
se velikom 
snagom prenosa, 
ponekad i preko 
10W i zavisno od slučaja zahtevaju 
dugačko kabliranje. Razlog tome je to 
što su radio primopredajnici, po pravilu, smešteni na vrhovima tornjeva i 
stubova. Ove ćelije mahom koriste usmerene antene visokog pojačanja (10‐20 
dB). Osnovna uloga makroćelija je pokrivenost nad velikom površinom. 
Koriste se za prvu fazu prilkom osnovnog pokrivanja terena. Izolacija između 
ćelija je vrlo mala. Kašnjenje u primopredaji je relativno visoko. Fenomene 
prostiranja je nemoguće izračunati analitički. 
 
Mikroćelije pokrivaju opseg od 100 metara do 1 kilometar. Koriste se za 
srednje snage prenosa, do 1W. Orman bazne stanice može biti za spoljašnju ili 
unutrašnju upotrebu, tako da je dugačko kabliranje samo povremen slučaj. 
Koriste se antene sa srednjim pojačanjima od 5 do 10 dB. Koriste se i za 
spoljašnje i za unutrašnje pokrivanje. Postoji dobra izolacija između susednih 
ćelija i one imaju dobru efikasnost primopredaje. U blizini antene gubici su 
mali (maksimalno 50‐60 dB). Ćelije imaju malo kašnjenje i LOS (Line on Sight) 
prostiranje. 
 
Rang pikoćelija je 10‐200 
metara. Postoje dva 
tehnička rešenja: bazne 
stanice 
i distribuirani antenski 
sistemi(DAS). Prenosne 
snage su vrlo visoke. 
Uređaji koriste antene sa 
malim dobicima, oko 2dB. 
Poseduju hot spot 
mogućnosti za unutrašnju 
upotrebu. Potencijalni 
problemi su interakcija sa spoljašnjim stanicama (ako ih ima u blizini) i slaba 
mogućnost izolacije. Prenos podataka je trenutan, dok gubitaka praktično 
nema. Područja primene su kancelarije, aerodromi, železničke stanice i sl. 
 
11.7 Rešavanje pokrivenosti 
  

Osnovni problem sa kojim se sreću provajderi bežičnih mreža je pokrivenost. 
Već smo pomenuli dva problema koji iz ovoge proizilaze: 
• Zakrivljenost Zemlje 
• Gustina baznih stanica ostalih provajdera 
 
Kao što smo napomenuli, RF sistemi ne mogu da reše prepreke. To se 
elegantno rešava kod ad‐hoc ili mesh mreža na softverskom nivou. 
 
Uloga standarda u današnjem svetu je velika. Praktično da nema ozbiljnijeg 
razgovora u poslovnom svetu, a da se ne pomene neki od standarda, bilo 
medjunarodnih, industrijskih i sl. A kako se tek stvari odvijaju u industriji 
telekomunikacija!! Standardi se pojavljuju izuzetno velikom brzinom. Ne tako 
davno američki institut za elektruku i elektroniku, čuveni IEEE objavio je 
seriju standarda iz oblasti umrežavanja i bežičnog (radio) prenosa podataka.  
 
11.8 IEEE 802 standardi25 
 
IEEE je tehnička asocijacija industrijskih profesionalaca sa zajedničkim 
interesom da radi na napretku svih komunikacionih tehnologija. (Srbija ima 
oko 200 članova u ovoj asocijaciji. Najpoznatiji član je bio svakako Nikola 
Tesla, a članstvo ima gradacije: student, associate member, member, senior 
member, fellow. Najviše priznanje je Fellow of IEEE, a Srba širom sveta sa 
titulom Fellow ima 16). Standardi opisuju LAN/MAN oblast (Local Area 
Network/Metropolitan Area Network) i odobravaju se od strane LAN/MAN 
Standards Comitee (LMSC). U suštini, IEEE 802 standardi definišu fizičke 
mrežne interfejse kao što su mrežne kartice, bridževi, ruteri, konektori, 
kablovi i signalne metode i pristupe fizičkim vezama. 
 
802.1 Radna grupa za protokole viših LAN slojeva  Ova radna grupa 
definiše vezu između standarda IEEE 802 i drugih referentnih modela. Ona se 
fokusira na optimizaciju lokalnih mreža bridževanja/svičevanja i kooperiše sa 
IETF i ATM forumima.  
 
802.2 Radna grupa za kontrolu logičnih veza (neaktivna)  Ova radna grupa 
definiše IEEE LLC (Logical Link Control) protokol, koji obezbedjuje veze ka 
nižim slojevima MAC (Medium Access Control) mreža kao što su IEEE 802 
standardi opisani ovde. 
 
802.3 Eternet radna grupa  Ova radna grupa definiše kako CSMA/CD (carrier 
sense multiple access/collision detection) metod operiše preko različitih 
medija, kao što su koaksijalni kablovi, upleteni kablovi i fiber optički 
medijumi. 
 
802.4 Token Bus radna grupa (Neaktivna)  Ova radna grupa definiše 
širokopojasne mrežne šeme koje se koriste u proizvodnoj industriji. Ona je 
razvijena iz MAP (Manufacturing Automation Protocol). Standard nije široko 
rasprostranjen. 
 
802.5 Token Ring Working Group  Token ring working group definiše 
protokole za pristup, kabliranje i interfejse za token ring lokalne mreže 
popularne kod AJ‐BI‐EMa. 
 
802.6 Metropolitan Area Network Working Group  IEEE 802.6 MAN radna 
grupa definiše protokole visokih brzina u kojima zakačene stanice dele dual 
fiber‐optički bus koristeći metod za pristup koji se naziva DQDB (Distributed 
Queue Dual Bus). DQDB je podprotokol za SMDS (Switched Multimegabit 
Data Service). 
 
802.7 Grupa za širokopojasne sisteme (neaktivna) Ova grupa daje tehničke 
savete ostalim podkomitetima koje rade na širokopojasnim mrežnim 
tehnikama.  
 
802.8 Fiber optička grupa  Ova grupa je alternativa mrežama na bazi 
bakarnih vlakana. Ima savetodavnu ulogu. Standardi iz ove grupe se pišu i 
razvijaju. 
 
802.9 Radna grupa za izohroni lan  IEEE 802.9 radna grupa radi na integraciji 
glasa, podataka i video saobraćaja u 802 mreže (u osnovi ISDN i eternet kroz 
iste žice). Ova specifikacija se zove IVD (integrated voice and data), ali je 
poznatija kao izohroni eternet ili izoeternet. 
 
802.10 Radna grupa za bezbednost   Ova radna grupa radi na definisanju 
bezbedonosnog modela koji treba da podrži rad na varijetetu mreža i 
uključuje metode za autentikaciju (proveru autentičnosti) i enkripciju. Ova 
grupa takodje radi na mehanizmu koji dozvoljava da LAN saobraćaj 
(frejmovi) prenesu identifikator koji označava koji frejm pripada kom 
VLANu. Ovo omogućuje brzo prebacivanje informacija. Ovaj standard se još 
razvija. 
 
802.11 Radna grupa za bežični LAN  Ova radna  grupa definiše standarde za 
bežične mreže. 
 
802.12 Radna grupa prioriteta na zahtev   Ova radna grupa definiše 100 
Mbit/sec eternet standarde sa zahtevima za prioritetnim pristupima koju je 
razvio Hewlett‐Packard i ostali proizvodjači. Metod za pristup koristi 
centralni čvor (hub) za kontrolu pristupa kablovima i podršku real‐time 
isporuci multimedijalnih informacija. 
 
802.14 Radna grupa za kablovske modeme  Ova radna grupa radi na 
kreiranju standarda za prenos podataka preko tradicionalnih kablovskih TV 
mreža. Referentna arhitektura specificira hibridnu fiber/koaksijalnu postavku 
sa daljinama do 80 km u poluprečniku. Ova radna grupa radi na prenosu 
eternet i ATM saobraćaja. 
 
802.15 Radna grupa za bežične lične mreže (Personal Area Network PAN). 
Ova grupa radi na razvoju ličnih mreža kao što su kratka rastojanja i 
bluetooth. 
 
802.16 Radna grupa za širokopojasni bežični pristup  Ova radna grupa radi 
na razvoju standarda za bežični prenos na daljine 
 
802.17 Radna grupa za prstenove elastičnih paketa  Ova radna grupa kreira 
standarde za MAC sloj. Ova grupa treba da definiše protokole za pristup 
preko lokalnih, metropoliten i fiber‐optičkih mreža. Cilj je da se optimizuje 
trenutna fiber‐optička infrastruktura paketnih mreža. 
 
11.8.1 Standard IEEE 802.3 
 
Normalno da je ovaj deo standarda odmah uhvatio korenje. Kablovi su u 
početku bili profitabilniji jer nisu zahtevali velika ulaganja u hardver. A i 
prenos podataka na ovaj način je bio kvalitetniji. Razvoj hardvera se nije 
zadržao na samo jednom ili dva modela. Cena hardvera je morala da prati 
zahteve korisnika. Ne tako davno, pre nekih 10‐12 godina, na ovim 
prostorima (ne zbog nadolazećeg ratnog požara) nisu se mogli zamisliti 
umreženi računari. To je bio kraj ere mejnfrejmova i početak ere PC jeva. To je 
bio period kada su na sceni bili XT računari i pojava prvih sa procesorom 
intel 80286. Gotovo sve velike kompanije su već investirale u mejnfrejmove, 
PCjevi su se koristili za personalnu upotrebu (onako kako samo ime kaže) ili 
umesto pisaćih mašina. To je bilo vreme kada mnogi personalni računari nisu 
imali ni hard diskove, a ekrani su bili 9 ili 12 inčni, monohromatski. U tom 
periodu, kasnih osamdesethih se javila potreba za povezivanjem računara u 
kancelarijskom okruženju. Operativni sistemi koji su mogli da opsluže ovako 
male resurse nisu bili napravljeni od velikih softverskih modula. A još ako se 
uzme čuvena zabluda Bila Gejtsa koji je «futuristički» predvideo da će 
«...640kB biti dovoljno svakome» izrečena 1987 godine, može se stvoriti slika 
o potrebama za umrežavanjem početkom devedesetih.  
 
Ipak jedan od najboljih pokušaja je napravila kompanija Novel. Prvi mrežni 
operativni sistem je zahtevao malo više od 640kB, malo prostora na disku, 
mrežnu karticu.  Pojavljuju su se i prve aplikacije za mrežno okruženje. 
Početkom devedesetih, prenos preko RG58U kablova je mogao svako da 
priušti. Brzine su bile 300kb/sec. U to vreme je to izgledalo jako puno. 
Datoteke su bile malih kapaciteta, nije bilo grafičkih aplikacija, digitalne 
fotografije. I mreže su bile malih dimenzija.  
 
Povećanje brzine procesora, prelazak na Windows operativni sistem, pojava 
aplikacija i programskih jezika za Windows platformu doprinelo je da se 
pitanje umrežavanja računara ozbiljnije shvati.  
 
Već pojavom 80386 procesora potrebe za umrežavanjem sve većeg broja 
računara rastu. A sa time i dužine umrežavanja. Od početnih par desetina 
metara do današnjih par stotina metara po segmentu. Uz upotrebu pojačivača 
i par kilometara. Tako smo došli u situaciju da je barijera postao prostor. A sa 
time je rasla investicija u kablove i kabliranje. IEEE 802.3 standard je našao 
svoje mesto u objektima kao što su zgrade, manji kampusi i slično. 
Umrežavanje udaljenih lokacija išlo je preko telekom struktura upotrebom 
modema za velike brzine i korišćenje svih telekom kapaciteta. 
 
11.8.2 Bežične tehnologije 
 
Bežične tehnologije su radio, mikrotalasne ili infracrvene mreže. Informacija 
se prenosi između bazne stanice i bežičnih uređaja na određenoj prenosnoj 
frekvenci. Informacije se modulišu. Uređaji koji primaju signal nazivaju se 
pretplatničkim stanicama (ili jedinicama). Različite bežične tehnologije mogu 
da se koriste: 
 
- infracrvena (obezbeđuje liniju na lokaciji, LOS) između uređaja i 
omogućavaju brzu vezu. Zbog toga što ovaj sistem zahteva LOS nije 
popularan kao radio frekvenca za LAN. Infrared se koristi radije za 
konferencijske stone mreže ili veze sa periferalima. 
- Radio širokog spektruma. Ovo se  smatra najboljom tehnologijom za 
bežični LAN. Obezbedjuje postojanost, integritet i ono što je najvažnije 
bezbednost. Ovaj tip prenosa se ne preklapa sa konvencionalnim radio 
signalima jer je energija ovih uredjaja slaba. Postoje dva tipa 
spektruma: 
o Frequency hopping  Prenosni signal menja frekvencu po 
modelu koji znaju i prijemnik i predajnik 
o Direknta frekvenca Ova šema prenosi podatke snopom bitova 
koje generiše pošiljaoc. 
o Pojedinačna frekvenca Ova šema je slična kao kod klasičnih 
radio stanica. I prijemnik i predajnik se nameštaju na određenu 
frekvencu. 
 
 
11.8.3 Bežični LAN (WLAN) standardi 
 
Bežični LANovi rade na takozvanim nelicenciranim opsezima na 2.4GHz i 
5GHz. Opseg je slobodan za korišenje bez licenci. Može da se uporedi sa 
upotrebom bežičnih telefona koji rade na frekvencama od 300MHz. U SAD, 
Aple Computer je odgovoran da pritiska FCC (Federal Communication 
Commision) da ovaj spektrum bude nelicenciran tako da se slobodno korsti 
za razne bežične potrebe. Apple je razvio proizvode za škole gde fizičko 
ožičavanje nije moguće. 
 
11.8.4 IEEE WLAN standardi 
 
Juna 1997, IEEE je odobrio 802.11 bežičnu LAN specifikaciju, koja je definisala 
interoperabilnost bežičnih uređaja za opsege od 1Mbit/sec do 2 Mbit/sec. 
Istog momenta je tehnologija postala zastarela tako da je IEEE radio na 
poboljšanjima do 10 Mbit/sec26.  
 
Sledeće ekstenzije definišu bežični eternet LAN: 
 
- IEEE 802.11b Ova ekstenzija koristi 2.4GHz nelicencirani opseg i 
omogućava prenos podataka do 11Mbit/sec. 
- IEEE 802.11a  Ova ekstenzija koristi 5GHz nelicencirani spektrum i 
omogućava brzine prenosa do 54Mbita/sec. Radio tehnologija koja se 
koristi je OFDM (Orthogonal Frequency‐Division Multiplexing). 
Kanadska kompanija Wi‐LAN je vlasnik patenta nad OFDM. Verzija 
OFDM za IEEE 802.11a se koristi za unutrašnju upotrebu. 
 
Razvojem ovih standarda je stvoreno mesto za razvoj tržišno orijentsanih  
telekomunikacija. Od tada su mogle da počnu da se proizvode i prodaju (čak 
i u rafovima tehničkih marketa) velike količine ove opreme.  
 
Koje su bile fizičke prepreke za razvoj ovakvog sistema? 
 
Kao prvo, zakrivljenje zemljine kugle. Drugo, gubici u prsotoru koji opadaju 
sa rastojanjem. I treće fizičke prepeke. Četvrto su ometanja od srodnih 
korisnika na srodnim frekvencama. 
 
Dakle, ne rastojanju od 24 milje ili 38.52km, teoretski je moguće ostvariti vezu 
bez prepreka. Praktično, ovo rastojanje je kraće. Milivatne snage su se 
pokazale sasvim zadovoljavajućim. 
 
Ovde treba istaći da postoje 3 grupe standarda za iste uredjaje: AMERICAS 
(obuhvata američki kontinent), EMEA (Europe, Middle East and Africa) i 
ASIA. Ovo se najviše oslikava na nacionalne i regionalne standarde koji 
propisuju snagu emitovanja kao bitnu karakteristiku za upotrebu opreme. 
 
Druga karakteristika ove opreme je da ista može da radi samo ako postoji 
optička vidljivost izmedju prijemnika i predajnika. Ovo se naziva i LOS (od 
engl. Line on Site). Danas postoji sve više opreme koja radi po principu NLOS 
(Non Line on Site), što uključuje proračun elipsoida izmedju prijemnika i 
predajnika i proračuna Fresnelove (ili Frenelove) zone. To znači da neki 
objekti (vrhovi zgrada ili drveća) mogu da zadiru u ovaj elipsoid i da ne 
dodje do gubitaka u primopredaji. 
 
Treća bitna premisa svake oprme je postojanje izvesnog broja kanala, kako bi 
oprema mogla da se koristi ako dodje do smetnji na putanji. Tih kanala (u 
zavisnosti od proizvodjača) ima 10‐15. Promenom kanala (a svaki se nalazi na 
različitoj frekvenci) menja se kvalitet primopredajnog signala, jer se često 
dešava da su neke frekvence zagušene i saobraćaj je otežan ili nemoguć. 
 
Ako uredjaji imaju mogućnost automatskog detektovanja nepostojanja veze i 
automatske promene, onda se ova tehnologija naziva Frequency Hopping (ili 
preskok frekvence). Uredjaj sam skakuće (nalik dečjoj igri školice) sa 
frekvence na frekvencu dok ne nadje najbolju za rad. 
 
Sledaće tabela daje prikaz karakteristika ovih standarda: 
 
Tehnologija  Brzina  Izlazna  Rastojanje  Frekventni 
prenosa  snaga  (m)  opseg (GHz) 
(Mbit/sec)  (mW) 
Bluetooth  1‐2  100  100  2.4 
IrDA  4  100mW/sr  1‐2  Infracrveni 
Ultraširokopojasni 100‐500  1  10  3.1‐10.6 
IEEE 802.11a  54  40‐800  20  5GHz 
IEEE 802.11b (Wi‐ 11  200  100  2.4GHz 
Fi) 
IEEE 802.11 g  54  65  50  2.4GHz 
 
 
Danas je bez sumnje 
IEEE 802.11b-
802.11b-2.4GHz mapa kanala (22MHz najrasprostranjenija mreža 
bandwidth/channel) 802.11b koja funkcioniše 
Kanal Donja granica Centar
Centar (GHz)
GHz) Donja granica na 2.4GHz. Međutim, ovaj 
(GHz)
GHz) (GHz)
GHz)
1 2.401 2.412 2.423 standard ima jedan 
2 2.406 2.417 2.428 problem: nominalno je 
3 2.411 2.422 2.433
4 2.416 2.427 2.438
ovoj frekvenci dodeljeno 
5 2.421 2.432 2.443 11 kanala, ali su samo 1, 5 i 
6 2.426 2.437 2.448
11 bez preklapanja, 
7 2.431 2.442 2.453
8 2.436 2.447 2.458 takozvani čisti kanali. 
9 2.441 2.452 2.463 Naime, u ovoj mreži, u 
10 2.446 2.457 2.468
11 2.451 2.462 2.473
jednom opsegu, mogu se 
7/28/2007 IEEE 802.11 26
postaviti samo tri mreže 
koje neće zadirati u opseg 
drugog provajdera. Često je slučaj u praksi da se u jedan opseg (na jednoj 
teritoriji) može naći i nekoliko desetina mreža, koje u tom slučaju smetaju 
jedni drugima, pa niko ne može da radi. Zato je potrebno dodeliti licence 
operaterima, kako bi njihov rad bio nesmetan. 

Potuno je druga slika na frekvenci od 5.2GHz i 5.8GHz, tkz 802.f,g, gde se 
opsezi ne preklapaju.  
 
11.9 Integracija  
 
Da bi se integracija raznorodne opreme izvela na najbolji način (a tu treba 
uračunati i sistemski softver, aplikativni softver i sve ostale alate koje  
svakodnevno koristimo), sačinjen je standard koji sve protokole postavlja na 
pravo mesto: ISO/OSI 7 Layer model. 
 Prvi nivo je fizički 
nivo. Zadužen je za 
prenos signala na 
binarnom nivou. 
 
Drugi nivo je 
zadužen za fizičko 
odresiranje jedinica 
(MAC i LLC). 
 
Treći nivo je 
zadužen za određivanje putanja i adresiranje na logičkom nivou, kao što su 
IP adrese. Ova prva tri sloja čine takozvane medija slojeve. 
 
Četvrti nivo je zadužen za povezivanje krajnjih čvorova uređaja. Najpoznatiji 
protokol koji ovo reguliše je TCP. 
 
Peti sloj je zadužen za komunikaciju između sesija ili komunikaciju između 
hostova. 
 
Šesti sloj je zadužen za enkripciju, a sedmi za mrežne procese. 
 
 
11.10 MAC adresiranje 
 
U računarskim 
mrežama Media 
Access Contorl 
adrese (MAC 
adrese) ili 
Ethernet 
Hardware 
Address (EHA) 
ili adresa 
hardvera ili 
adresa adatpera 
je kvazi jedinstveni identifikator koji se dodeljuje svakom mrežnom adapteru 
(NIC). To je broj koji predstavlja ime za svaki pojedinačni adapter. Tako dve 
mrežne karte ugrađene u dva različita računara imaju različite adrese ili 
MAC adrese. To je jedinstven broj koji se dodeljuje na nivou proizvođača. 
Evo i dva primera za kompanije D‐Link i Linksys: 
 
• Linksys eternet kartica  00 40 05 1D 8E 7E 
• Linksys eternet kartica  00 40 05 2A 57 4B 
• D‐Link eternet kartica  00 80 C8 C1 91 6D 
• D‐Link eternet kartica  00 80 C8 C1 74 8B 
 
Primetimo sledeće: na primeru Linksysa (kao i D‐Linka), prvih 6 cifara 
(heksadecimalnih) su iste. One su rezervisane za proizvodjača. Preostalih 6 
svaki proizvodjač dodeljuje slobodno. 
 
11.11 Adresiranje između mreža 
 
 
 
Svaki uređaj u 
mreži ima dve 
adrese: fizičku 
(ili MAC) i 
logičku. 
 
Logička ili IP 
adresa ima sledeću strukturu: 
 
aaa.bbb.ccc.ddd 
 
Ukoliko je mreža privatna onda adresni opseg počinje brojem 
192.168.ccc.ddd. Kod javnih mreža koristi se ceo adresni opseg. Ovaj par 
adresa omogućava jedinstvenu poziciju u celokupnom svetskom prostoru 
numeracije. Drugim rečima, u svetskoj mreži ne postoje dva uređaja koja 
imaju istu adresu (moguće je ako imamo privatnu mrežu koja nije deo svetske 
mreže, pa u tom slučaju ne dolazi do kolizije). 
 
 
11.12 BGP rutiranje 
 
BGP (Border Gateway 
Protocol) je TCP/IP ruting 
protokol koji služi za 
eksterno rutiranje 
autonomnih sistema. BGP je 
instaliran na ruterima. 
Trenutno je najnovija verzija 
4, koja podržava CIDR 
(Classless Inter‐Domain 
Routing). Veliki internet 
provajderi upravljaju sa 
preko 100,000 ruta (1994 godine taj prosek je bio 15,000). 
 Sekcija 2 
 
Osnovni pojmovi u računarstvu i 
telekomunikacijama 
 
ANSI 
 
ANSI je organizacija koja definiše standarde kodiranja i signalne šeme u 
Sjedinjanim Državama i predstavlja SAD u ISO (International Standard 
Organization) i ITU (International Telecommunication Union).  ANSI je jedan 
od osnivača ISO i igra veliku ulogu u njegovom upravljanju. Jedan je od 5 
stalnih članova ISO skupštine.  
 
Kao jedna od uglednih članova, ANSI je predložila ISO asocijaciji veliki broj 
standarda, koji su nakon toga postali i međunarodni standardi. Velika većina 
standarda je prihvaćena bez izmena, što pokazuje da su Sjedinjene Države 
jedna ot tehnološki najrazvijenijih zemalja na svetu. U rad ANSI su uključeni i 
industrija i akademske ustanove u SAD i vlada SADa. 
 
Neki od najpoznatijih ANSI standarda su: 
 
Programski i pretraživački jezici: SQL (ANSI X3H2), C++ (ANSI X3J16) i 
Smalltalk (ANSI X3J30) 
EDI (Electronic Data Interchange) specifikacija (ANSI X12) 
FDDI (Fiber Distributed Data Interface)  specifikacija (ANSI X3T9.5) 
ADSL (Asymetric Digital Sybscribed Line) specifikacija (ANSI T1.413‐1995) 
 
IEEE (Institute of Electrical and Electronic Engineers)  u nekim oblastima vrši 
potvrdu standarda. 
 
http://www.ansi.org 
 
Bandwidth (Širina pojasa) 
 
Bandwidth je kapacitet informacija koji može da se prenese duž 
komunikacionog kanala. Kanal može da bude analogni ili digitalni. Kod 
analognih kanala (telefonska linija, AM ili FM radio i televizija) ova brzina se 
meri u ciklusima u sekundi (herzima ili Hz), a kod digitalnih u bitima u 
sekundi. Kod digitalnih sistema širina pojasa i kapacitet se koriste da označe 
istu stvar. 
 
Pomoći u razmišljanju je i sledeće: da se dovede analogija između creva ili 
cevi sa protokom u bitima u sekundi. Mnogi ljudi govore o brzini mrežnog 
sistema, ali nisu u pravu. Zamislimo da je brzina jednaka brzini svetlosti. 
Sada se postavlja pitanje: koliko ćemo bitova preneti u sekundi? Zavisni od 
toga koliko će predajnik poslati bitova u sekundi. 
 
Komunikacioni sistemi imaju definisane gornje granice koje sistem može da 
podrži. Na primer: brzi eternet to radi brzinom 100 mbit/sec. 
 
Bakarni kablovi, fiber optički kablovi i bežični komunikacioni sistemi imaju 
različite brzine prenosa i samim tim različite širine pojasa. 
 
Treba reći da što je veća frekvencija to je veći prenos podataka. Isto tako treba 
reći da su kod nekih sistema brzine prenosa fiksirane. Na primer, telefonski 
sistemi rade i sključivo za potrebe prenosa glasova (ili su do skora radili samo 
u tom polju), pa je frekvenca bila fiksirana između 400Hz i 3400 Hz. 
Međutim, enkodirajuće i kompresione tehnike omogućavaju da kroz iste 
sisteme za prenos možemo da prenesemo i daleko veće brzine (npr brzi 
eternet 100Mbit/sec). 
 
Koji se problem javlja kod primopredaje? 
 
Velike količine podataka mogu da se prenesu kroz sistem brzo, ali prijemnik 
ne može brzo da reaguje i biva zatrpan. Tako dolazi do zagušenja. 
 
Upravljanje širinom pojasa (Bandwidth Management) 
 
Ovde je reč da ćemo imati dovoljno kapaciteta na raspolaganju kako bi 
obezbedili neophodni saobraćaj, a da ukoliko to nije moguće obezbedimo 
kritičan saobraćaj. Ova tema uključuje mnogo manjih tema, a ovde ćemo 
napomenuti samo neke: 
 
• QoS (Quality of Service‐ Kvalitet usluge). Ovo je glavna premisa koja 
omogućava dovoljno mrežnog kapaciteta da bi se osiguralo minimalno 
kašnjenje u isporuci i minimalan gubitak paketa. 
• Load balancing (Balansiranje opterećenja). Da bi se obezbedilo 
ravnomerno opterećenje redundantnih linkova . Kada su u pitanju web 
sajtovi, opterećenje može da dolazi preko više linkova koji su 
neravnomerno opterećeni. 
• VPN (Virtual Private Network – Virtualne Privatne Mreže) VPN je 
tehnika tunelovanja koja mora da obezbedi kvalitet usluga u nekim 
mrežnim okruženjima. Protokol MPLS se koristi da obezbedi ovaj 
servis preko interneta. 
 
Baza podatka (Databese) 
 
To je sistem za smeštaj podataka koji je skraćenica od Database Management 
System (DBMS).  DBMS je softverski program koji tipično radi na serverima 
baze podataka ili na mejnfrejm sistemima kako bi upravljao strukturisanim 
podacima, prihvatao upite korisnika i odgovarao na ove upite. Tipična baza 
podataka ima sledeće karakteristike: 
 
• Obezbeđuje način da se struktuiraju podaci kao što su zapisi, tabele ili 
objekti 
• Prihavate podaci koje unosi operater i smeste kako bi kasnije mogli da 
se pretražuju 
• Sadrži jezik za pretraživanje koji obuhvata i sortiranje, izveštavanje i 
ostale alate za „donošenje odluka“ 
• Obezbeđuje višekorisnički pristup podacima sa osobinama sigurnosti 
što onemogućava svim korisnicima baze da imaju uvid u sve podatke 
• Obezbeđuje integritet podataka što znači da samo jedan korisnik u 
jednom trenutku može da menja podatke. 
 
Najveći broj baza su klijent/server bazirani i rade u mrežnom okruženju. 
Zajednički jezik za pristup različitim bazama podataka je SQL (Structured 
Query Language). Ovaj jezik je definisan standardom ANSI Z39.50. 
 
Metadata je informacija koja opisuje podatak u bazi podataka. Gruba 
struktura se opisuje masom slova, brojeva i simbola. Ali ako znamo pravila za 
njihovo povezivanje onda imamo sva neophodna znanja o strukturi. 
Metadata nam omogućavaju sva ta znanja. 
 
RDBMS (Relational Database Management System) omogućuje smeštanje 
podataka u višestruke sisteme koje se zovu tabele. Tabele se kombinuju na 
različite načine. Tipični sistemi za knjigovodstvo imaju stotine tabela. 
 
OODBMS (Object‐oriented Database Management System) se koriste za 
manipulaciju različitim formatima kao što su podaci, slike, audio i video. 
Bluetooth 
 
Bluetooth je ime za bežični sistem prenosa koju je razvila Bluetooth SIG 
(Special Interest Group). Bluetooth operiše na malim rastojanjima. Razvijen je 
za potrebe prenosa podataka između notebookova, mobilnih telefona i ostalih 
uređaja koji uključuju slušalice, mobilne uređaje. Takođe se koristi za 
povezivanje perifernih uređaja kao što su štampači, PDA uredjaji, skeneri, 
faks mašine, džojstici. 
 
Treba pomenuti da Bluetooth promoviše razvoj mobilnih uređaja i 
standardizovan pristup internetu preko: 
 
• Symbian operativnog sistema 
• WAP (Wireless Applications Protocol) 
 
Bluetooth uređaji se koriste za operativni sistem Majkrosoft kao i za ostale 
popularne informacione sisteme. 
 
U tipičnom scenariju za povezivanje dva uređaja treba da prepoznaju jedan 
drugog (autentikacija). Bluetooth koristi ISM (Industrial‐Scientific‐Medical) 
band na 2.4 GHz opsegu. Ovaj opseg je raspoloživ širom sveta bez potrebe 
licenciranja. Karakteristike Bluetootha su: 
 
• Snaga antene: 0dBm 
• Snaga uređaja: 100mW 
• Frekventni opseg: 2.402GHz do 2.480 GHz 
• Razdaljina: 10 cm do 10m. Za razdaljinu do 100 m treba povećati 
prenosnu snagu 
 
 
Bootstrap ili Booting 
 
Jedan od najstarijih pojmova u računarstvu u bukvalnom prevodu znači 
vezivanje pertle. U stvari označava proceduru prvog startovanja računara 
ugrađenim programom (smeštenim u ROMu). Ovi programi su mali i sadrže 
minimalni kod da bi se pokrenule veće rutine koje omogućavaju pripremu 
računara za normalan rad.  
 
Kod starijih računara ovo se obavljalo preko disketnog drajva. Može da se 
obavlja i preko CDova ili mrežnih kartica (NIC).  
 
Noviji uređaje uključuju i MAC i IP adrese za prepoznavanje autentičnosti 
računara. 
 
 
Bridževi 
 
Bridž je uređaj za LAN vezu preko dva ili više porta koji povezuju dva 
različita LAN segmenta. U prošlosti, bridž je bio mala kutija koja je imala 
nekoliko LAN konektora ili server sa nekoliko interfejs kartica. Danas, 
bridževi su više nalik svičevima, koji su tehnički multiport bridževi. Svaki 
port obezbedjuje pojedinačnu LAN vezu  koja se bridžuje sa ostalim 
portovima. 
 
Bridž obezbedjuje nekoliko važnih funkcija: 
 
• Omogućava pojedinačnom LANu da se produži na veće daljine. 
• Možete da spojite različite tipove mreža bridž uređajima (UTP sa fiber 
optičkim na primer) 
• Bridževi prenose frejmove, ali mehanizam filtriranja sprečava prenos 
neželjenih frejmova po mreži. 
• Sprečava prenos električnih problema na ostale delove mreže 
• Sprečava prenos kolizije u tom delu mreže na ostale delove mreže 
 

 
 
Data Warehousing 
 
Svakoga dana, organizacije prikupljaju podatke koji su u biti nepodobni za 
upotrebu jer ne postoji konvencionalni način da im se pristupi, manipuliše i 
da se prezentiraju. Milioni bajtova su u biti „zaključani“ u računarskim 
sistemima duž organizacije. Data warehousing definiše strategije kako bi ovi 
podaci bili prihvatljivi svima. 
 
Jedno od prvih rešenja ponudila je kompanija Prism Solutions (danas 
Informix) koja je uočila da se ceo proces odigrava na više nivoa. 
 
Danas je to sistem koji obuhvata hardverske i softverske komponente 
uključujući i pristup preko interneta. Mnoge svetske kompanije su prihvatile 
ovaj koncept i grade svoje vlastite sisteme. U ovim pokušajima ima i dosta 
promašaja, pa može da se kaže da je koncept u razvoju. 
 
Digitalni potpis (Digital Signature) 
 
U kriptografiji, digitalni potpis je tipičan vid asimetrične kriptografije koji se 
koristi da se simuliraju svojstva sigurnosti potpisa u digitalnom, pre nego u 
pisanom obliku. Šeme za digitalni potpis se sastoje od dva algoritma: jedan je 
za potpisivanje koja sadrži tajni ili privatni ključ, a drugi je za verifikaciju koji 
sadrži javni ključ. Kao izlazni rezultat iz ova dva procesa dobijamo „digitalni 
potpis“. 
 
Digitalni potpis, slično pisanom potpisu, se koristi za autentikaciju (proveru 
autentičnosti) dodeljenog ulaza, koji se najčešće naziva „poruka“. Poruka 
može da bude bilo šta: od elektronskog pisma do ugovora ili poruke poslate 
preko nekog od kripto protokola. Digitalni potpisi se koriste da bi se kreirala 
javna infrastruktura ključa (public key infrastructure) u kojoj se korisnički 
javni ključ izdaje od strane certifikata za digitalni identitet ili organa za 
cerfitikaciju.  
 
Jedna od najboljih šema za digitalni potpis je ona na bazi skeniranja otiska 
prsta, a danas sve više računarskih uređaja ima u sebi ugradjene ove čitače. U 
zemljama Evropske unije i SAD elektronski potpis ima legalan značaj. 
 
DNS (Domain Name Service) i internet domeni 
 
Na internetu, mreže su povezane preko hijerarhijski povezanih rutera. 

 
 
Paket mora da prođe kroz neposredni ruter ili da prođe kroz ruter na vrhu 
hijerarhije u cilju da pronađe put do odredišta. Svaki ruter ne zna putanju do 
odredišta, pa zato šalje pakete višem ruteru u hijerarhiji. 
 
Hijerarhiji rutiranja je blizak pojam Domanin Name Server (DNS), koji 
povezuje imena sa IP adresama.  Procedura rutiranja je data na sledećoj slici. 
 
DNS serveri su 
strateški locirani na 
internetu. Internet 
provajderi imaju 
DNS servere. 
Vrhovni domeni 
(Top level Domains 
– TLD) su: 
COM – komercijalni 
EDU – obrazovni 
GOV – vladini 
ORG – organizacije 
NET – mreže 
INT – medjunarodne mirovne organizacije 
MIL – vojne organizacije. 
 
Februara 1997, IAHC (International Ad Hoc Commitee) je objavio sedam 
novih gTLD (Generic Top Level Domains) pod kojim interent domeni mogu 
da se registruju. Novi domeni su sledeći: 
 
.firm    Biznis ili kompanije 
. store   Proizvodi koji se nude preko elektronskih radnji 
.arts    Kultura i zabava 
.rec    Rekreaciono okruženje 
.info    Informacione usluge 
.web    Sve što je vezano za veb 
.nom    Za individualnu ili ličnu nomenklaturu 
 
Elektromagnetni spektar 
 
Energija se prenosi na tri načina: elektromagnetskim zračenjem, provođenjem 
i strujanjem (toplota). Zbog toga što nije neophodno da elektromagnetni talasi 
poseduju materijalni medijum za prenos, oni se mogu koristiti za širok opseg 
komunikacija, uključujući komunikacije kroz bakarne i fiber optičke kablove, 
kao i kroz vodu, vazduh  i vakuum. 
 
Kretanje elektrona izaziva elektromagnetno zračenje. Ova frekvencija 
predstavlja broj oscilacija u sekundi rezultujućeg talasa, koji se meri u 
Hercima (Hz). Što je viša frekvenca to je kraća talasna dužina. 

 
 
Samo jedan mali deo spektra se koristi za radio talase. Da ne bi došlo do 
preklapanja u korošćenju, vlade i međunarodne organizacije dodeljuju 
spektrume pojedinim namenama. Najpoznatija je američka komisija za 
komunikacije FCC, a u Srbiji postoji Radiodifuzna agencija. 
 
 
 
 
 
Elektronska trgovina 
 
 
Elektronska trgovina (e‐commerce) odnosi se na kupovinu i prodaju robe 
preko interneta, preciznije preko veba, jer se koriste veb protokoli. Proces je 
orijentisan ka kupcu, kao oni što se koriste u onlajn šoping molovima, 
uključujući prezentacije onlajn kataloga, šeme za potrošačke korpe, sisteme za 
autorizaciju plaćanja. Elektronska trgovina orijentisana ka potrošačima 
naziva se B2C (Business To Consumer), dok se one prema kompanijama 
nazivaju B2B (Business To Business). B2B bazira na VPN vezama u koje su 
često integrisani EDI protokoli.  
 
Danas su mnogi korisnici interneta familijarni sa elektronskom trgovinom. 
Mnogi su kupili knjigu preko amazon.com.  
 
Što se tiče plaćanja treba napomenuti da mnoge kompanije širom sveta nude 
usluge elektronskog plaćanja. Najpoznatije su paypal.com i 
moneybooker.com, ali postoje i druge. Ove kompanije omogućavaju naplatu 
u onlajn režimu putem: kreditnih kartica, elektronskog keša i eketronskih 
čekova. 
 
Danas postoje mnogi sistemi elektronske trgovine. Dok B2B i B2C bazira na 
N:1 šemi, postoje i oni koji baziraju na N:N šemi, u kojima je svako i kupac i 
prodavac. Pri tome vlasnik portala uzima proviziju, a najpoznatiji je svakako 
ebay.com, sajt koji radi na principu berze aukcijskog tipa po britanskom 
modelu. 
 
e‐mail 
 
E‐mail je verovatno najčešće korišćena aplikacija na računarskim mrežama i 
internetu. Slanje poruka ima mnoge dobiti. Ako primalac nije u mogućnosti 
da pročita poruku momentalno, poruka se smešta u njegovo elektronsko 
poštansko sanduče i tamo se čuva sve dok primalac ne otvori isto i pročita 
puruku. Uz poruke mogu da se šalju i dodaci u obliku atačmenta. 
 
Čavrljanje (ili čet, engl chat) je momentalna primopredaja poruka u obliku 
sinhrone komunikacije. Kao i kod telefona, odgovori mogu da se primaju i 
šalju u realnom vremenu. Nasuprot ovome su elektronski forumi gde pošta 
može da se šalje samo putem asinhrone komunikacije. Neko vreme treba da 
prođe pre nego što osoba odgovori na poruku. U diskusionom forumu, 
poruke stoje na raspolaganju svim zainteresovanima.  
 
Postoji više protokola za transport poruka. SMTP (Single Mail Transfer 
Protocol), POP (Post Office Protocol) i IMAP (Internet Message Access 
Protocol) su najpoznatiji. 
 
Osim ovih postoje i posebni protokoli za slanje sigurnih e‐mailova. To su 
Public Key Criptography, Digitalni potpis, PGP (Pretty Good Privacy), 
S/MIME. 
 
 
Eternet 
 
Eternet je deljiva tehnologija lokalnih mreža koja je razvijena ranih 
sedamdesetih. Osnovna konstrukcija bazira na deljivom prenosnom 
medijumu u obliku koaksijalnog kabla ili multiport haba.  
 
Doktor Robert Metkalf je bio glavni konstruktor eterneta, ali su mnogi drugi 
bili uključeni u projekat. Osamdesetih Digital Equipment Corporation, Intel i 
Xerox se udružuju u cilju zajedničkog razvoja. Ova šema je poznata kao DIX 
Ethernet, dok IEEE 802.3 bazira na nešto drugačijim protokolima. Danas je 
potonja šema najrasprostranjenija. 
 
O tipovima kablova, svičeva i habova koji se koriste za eternet bilo je reči u 
prvom delu knjige. 
 
Firewall 
 
Firewall  (fajervol) je gejtvej koji ograničava i kontroliše protok saobraćaja 
između mreža, tipični između korporacijske interne mreže i interneta. 
Zadatak firewalla je takođe, da obezbedi bezbedni protok između internih 
mreža. Na primer vojne instalacije mogu da poseduju dve mreže: jednu 
unutrašnju sa ograničenim pristupom i drugu javnu, za komunikaciju sa 
spoljnjim svetom. Bezbedni firewallovi služe da jedino autorizovani korisnici  
kogu da pristupe mreži i da je koriste. 
 
Primetimo sledeće: 
 
• Firewall može da se sastoji od nekoliko komada opreme, koja uključuje 
ruter, gejtvej server i server za autentikaciju 
• Firewallovi monitorišu dolazni i odlazni saobraćaj. Filtriraju ga, 
redirektuju, prepakuju i/ili odbacuju pakete 
• U slučujaju proksi firewalla, firewall je krajnja tačka dolaznog 
saobraćaja i odlazna tačka za vezu. Ona obezbeđuje intenzivnu 
sigurnost i skeniranje celokupnog protoka paketa. Na proksiju se 
nalaze protokoli i  softver koji je bez bagova, neoštećen i bezbedan 
• Firewall primorava da se bezbednosni sistem organizacije kada je u 
pitanju protok informacija podigne na visok nivo 
• Sofisticirano prijavljivanje (log in) je primer najkomercijalnijih firewall 
aplikacija 
 
Frame Relay 
 
Frame relay (čita se frejm rilej) je metropoliten i WAN (Wide Areal 
Networking) rešenje koje implementira tehniku svičing sistema. Podaci se u 
okviru mreže šalju preko frame relay svičeva.  
 
Osnova za frame relay je ISDN (Integrated Services Digital Network) 
telefonska mreža. ISDN je u osnovi tehnika koja bazira na integralnim 
digitalnim kolima, dok je frame relay pretvoren u servis sa ciljem da obezbedi 
vezu između bilo koje dve tačke u mreži. 
 
Pretplatnici potpisuju ugovor za spoj dve tačke u mreži. Mreža ima 
garantovani nivo usluge. Ono što pretplatnik vidi je privatna veza i nivo 
usluge između dve tačke. Unutar mreže, u svakom trenutku, putanje mogu 
da variraju, kao i nivo i brzina usluge. 

 
 
Gateway 
 
Postoje mnogi tipovi gejtveja. Jedna definicija je da je gejtvej računarski 
sistem ili drugi uređaj koji deluje kao prevodilac između dva sistema koji ne 
koriste iste komunikacione protokole, jezike, informacione strukture 
podataka i/ili arhitekturu. Za razliku od bridža koji samo prosleđuje 
informacije između dva sistema bez konverzije, gateway prepakuje 
informacije ili menja sintaksu da bi podaci odgovarali krajnjem sistemu. 
Gateway takodje obezbedjuje funkcije filtriranja i sigurnosne funkcije, kao i u 
slučaju proxy servera i/ili firewalla. Primetimo da najveći broj gatewaya radi 
na aplikacionom nivou prema OSI protokolu, koji je najviši sloj. 
 
Tipovi gatewaya: 
• IBM host gateway omogućava radnim stanicama u mreži da se 
povežu na AJ‐BI‐EM mejnfrejm sistem 
• LAN gateway se koristi kada se povezuju mreže koje koriste različite 
protokole. 
• Electronic Mail Gateway prevodi poruke iz jedne apliakcije na drugu 
tako da korisnici sa različitim e‐mail aplikacijama mogu da dele e‐
mailove u mreži. 
• Firewall je uredjaj koji dozvoljava internim mrežnim korisnicima da 
pristupe internetu dok blokira nepozvane posetioce interneta da mu 
pristupe. 
• Proxy servis omogućava da paketi generisani od strane unutrašnjeg 
korisnika nikada ne izađu van interneta. Umesto toga, proksi usluge 
čitaju pakete i kreiraju svoje vlastite i šalju ih po mreži. 
• NAT (Network Address Translation). Unutrašnje mreže imaju svoje 
unutrašnje adresiranje koje se ne sudara sa internet adresnim 
prostorom. NAT translira između unutrašnjih i spoljašnjih IP adresa. 
• Cach servisi. Keš serveri mogu da budu deo firewalla i proxy servera 
ili pojedinačnih uređaja. Oni keširaju informacije koje korisnici 
dobijaju iz Internet ili spoljašnjih mreža i čuvaju ih u slučaju da je 
korisnicima potrebna neka od tih informacija. 
 
Hakeri i hakerisanje  
 
Haker je osoba koja poseduje dovoljno znanja o nekom računarskom sistemu 
kako bi mogla da ga eksploatiše na neki način. Ovi nazivi imaju dobru i lošu 
konotaciju. Hakeri provode jako puno vremena da bi saznali više o upotrebi 
sistema kako bi ga naterali da rade nešto za šta nije predviđen. Međutim, 
moderna definciija hakera je da je to osoba koja radi na uništenju nekog 
sistema. 
 
U vezi sa pojmom haker je i pojam cracking (razbijanje šema za enkripciju), 
sniffing (njuškanje – osluškivanje saobraćaja u mreži kako bi se dobile 
uspešne informacije). Ove aktivnosti sprovode maliciozni korisnici, takoreći 
kriminalci, industrijski špijuni i međunarodni teroristi. Hakeri svoje 
aktivnosti doživljavaju kao zabavu. 
 
HTML (Hyper Text Markup Language) 
 
 
HTML je jezik koji se koristi za kreiranje veb stranica. Fajlovi se kreiraju 
pomoću jednostavnog teksta i ubačenih dodataka. Ovi fajlovi se smeštaju na 
veb servere. Kada veb klijenti pristupe veb sajtu, pojavi im se naslovna 
strana. Klijentov veb pretraživač automatski interpretira HTML instrukcije i 
formatira stranicu kako bi je prikazao korišćenjem pretraživača. Ova stranica 
sadrži veze ka ostalim stranicama u okviru istog sajta ili veze ka drugim veb 
sajtovima. 
 
HTML dokumenti imaju ekstenziju HTML ili HTM. Oni mogu da prikažu 
slike, fajlove koji koriste zvuk i druge multimedijalne objekte. U stvari, 
objekti nisu smešteni u samom dokumentu. Umesto toga, program sadrži 
spoljašnje pozive ovih fajlova. Tako možemo da kažemo da HTML sadrži čist 
kod i pozive na ostale multimedijalne sadržaje. 
 
Hipertekst je nelinearan tekst. On omogućava brzo prebacivanje na druge 
izvore informacija klikom na dugme, čime se prebacuje na deo teksta koji 
treba da se interpretira. 
 
World Wide Web Consortiom, ili W3C, je organizacija koja brine o HTMLu. 
Trenutno je aktuelna revizija 4.01.  
 
HTTP (Hypertext Transfer Protocol) 
 
World Wide Web je izgrađen na bazi interneta i koristi internet protokole. 
HTTP je protokol koji predstavlja klijent‐server aplikacioni nivo.  Protokol 
povezuje Web pretraživač i web server i rukovodi razmenom informacija. 
 
HTTP se prvi put pojavio 1990 u obliku verzije 0.9. Uskoro ga je zamenila 
verzija 1.0. Prva verzija je bila statična, što znači da ni klijent ni server nisu 
razmenjivali informacije jedni o drugima.  Verzija HTTP 1.1 uzimala je u 
obzir ove veze. Ovo je značilo da je veza bila postojana dok se svi objekti ne 
prenesu. Zatim se veza raskidala. 
 
HTTP v 1.1 takođe podržava upravljanje kešom na strani pretraživača. Sve 
ovo je predstavljalo napredak od oko 50% u odnosu na prethodnu verziju. 
 
HTTP protokol bazira na odnosu zahtev‐odgovor između klijenta i servera i 
prenosi poruke između dva sistema. HTML (i sada XML) su dokument 
formatirani jezici.  
 
HTTP veze mogu da budu sa elementima zaštite upotrebom S‐HTTP 
protokola ili SSL (Secure Socket Layer). Sigurnosne sesije enkriptuju 
informacije kako bi se zaštitilo njihovo razbijanje. Upotreba ovih sesija 
zahteva upotrebu sertifikata, kao što su VeriSign (www.verisign.com). S‐
HTTP koegzistira zajedno sa HTTP protokolom.  
 
Infracrvene tehnologije 
 
Infracrveni region je region u elektromagnetnom spektru koji se nalazi 
između radio talasa i vidljive svetlosti. Infracrveno zračenje se ne vidi, ali se 
oseća kao toplotno zračenje iz jakog energetskog izvora. Kamera opremljena 
filmom osetljivim na infracrveno može da prikaže „tople“ objekte. Svi smo mi 
familijarni sa konceptom infracrvenog upotrebom daljinskih upravljača. 
 
Infracrveni signali kod računarskim mreža u računara mogu biti ili direktni 
(point to point) ili difuzni (mnogo na mnogo). Direktni mod sistemi zahtevaju 
čistu liniju – čisti line of sight između prijemnika i predajnika. Difuzni mod 
prostire talas do granica kao što su zidovi i ostale prepreke tako da ih 
korisnici koji se nalaze u tom prostoru mogu koristiti. Nasuprot njima, 
radiofrekventni signali prodiru kroz zidove i subjekat su interferencije i za 
njih je potrebna regulativa. 
 
Difuzni infracrveni signali su relativno bezbedni na upad spolja. Signali se ne 
prenose na daljinu. Proizvođači opreme takođe koriste šeme za enkriptovanje 
da bi obezbedili signale, posebno za opremu koja je napravljena da se koristi 
u gradskim sredinama. 
 
Infracrveni optički sistemi operišu u rangu koji je specificiran nanometrima. 
Tipični fiberoptički sistem operiše u opsegu od 1550nm, čija je frekvenca 
194,000 GHz. Kraće talasne dužine zahtevaju višeoperativne frekvence. 
Porast od samo 1 nm povećava frekvencu za 133GHz. 
 
Internet 
 
Internet je „mreža svih mreža“. U proteklih 40 dodina, evoluirala je u 
globalni komunikacioni sisitem koji je analogija sa neuronskom mrežom 
mozga. Originalni koncept je formirao Pol Baran (Paul Baran) iz Rand 
korporacije ranih 1960tih. 
 
Danas je internet masivni koncept i sadrži milione mrežnih veza. Inicijalno je 
bila ideja da bude veza između istraživačkih centara, a danas to koriste 
milioni. Ni jedna osoba, vlada ili entitet ne kontroliše internet. Jedini način da 
se shvati internet je da se on posmatra kao skup protokola (TCP/IP), 
standarda i prihvatljivo korišćenje regulative koju definišu komiteti i 
organizacije. ISOC (Internet Society), ICANN (Internet Corporation for 
Assigned Names and Numbers), W3C su samo neke od njih. 
 
IP (Internet Protocol) 
 
Internet protokol (IP) je deo mrežnog protokola za internet. To je deo skupa 
protokola. Najeći broj ljudi označavaju ovaj protokol kao deo TCP/IP 
protokola. 
 
Kao mrežni slojni protokol, IP obezbeđuje datagram ruting servise. 
Datagrami su paketi koji prenose korisničke i aplikacione podatke. IP je 
definisan protokolom RFC 791. 
 
Primarni zadatka IP protokola je da podrži adresiranje između mreža i 
transport paketa kroz mrežu. Svaki računar u internetu ima jedinstvenu IP 
adresu. IP adresa je jedinstven broj koji se sastoji iz dva dela: adresu mreže i 
adrese hosta. Mrežna adresa se koristi da se podaci prenesu kroz povezanu 
mrežu. Ruteri procesiraju te adrese i prebacuju podatke ka datim adresama. 
Kada paketi dodju do krajnje adrese, host deo IP adrese identifikuje krajnji 
host. 
 
IP datagrami su „koverte“ koje prenose podatke duž IP mreža. Datagrami se 
formiraju na računarima koji otpočinju slanje i šalju se duž mreže. Ruteri 
prenose datagrame sa jedne mreže na drugu. Pošto sve mreže ne koriste iste 
šeme, to znači da mora da dođe do refragmentacije. Datagrami su liste koje 
sadrže sledeće podatke: verziju, IHL (dužinu hedera), tip usluge, ukupnu 
dužinu, identifikaciju, zastavice, vreme prolaska kroz ruter, protokol, izvornu 
adresu. 
 
Java 
 
Java je programski jezik i razvojno okruženje koje je kreirao San 
Majkrosistems i koji je lansiran 1995 godine. Jezik bazira na objektno 
orijentisanim aplikacijama. 
San je kupio licencu za jezik Oberon (od Niklaus Virta ‐ Niklaus Wirth tvorca 
Paskala, Module...) i bazirao svoj jezik na većini koncepata iz Oberona. 
Izbacili su koncept modula u uveli pakete kakve danas znamo, koji se 
oslanjaju na fajl sistem i uveli formalno koncept klasa iz objektno‐orijentisane 
paradigme. Osim toga jezik ima sintaksu iz C i C++‐a, ali je mnogo stroži pri 
prevođenju, dizajniran tako da bude nezavistan od platforme, i sa 
pojednostavljenim upravljanjem memorijom. Pretpostavlja se da je ovo 
urađeno zbog popularnosti jezika C, ali i zbog jednostavnosti nekih struktura. 
Prva verzija je zvanično objavljena 1995. godine. 
 
Java programeri koriste Java programski jezik za kreiranje štiva (applet) 
(komponente koje se pokreću pretraživačima) ili Java aplikacijama. Java 
apleti i aplikacije se pokreću unutar Java VM (Virtual Machine). Samo VM 
mora da se konstruiše da bude specifična sa bilo kojom platformom. Jedino se 
VM instalira u računare i Java applet se pokreće unutar VM. Zamislite VM 
kao softversku kutiju gde se Java pokreće. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Kampus mreža 
 
Kampus mreža je autonomna mreža kojom rukovodi jedinstveni entitet na 
lokalnoj geografskoj površini, kao što je poslovni park, vladin centar, 
istraživački centar, medicinski centar ili slično. Iako mrežom rukovodi 
jedinstveni entitet, mrežu može da koriste različite organizacije. Ove mreže 
mogu da se priključe na veće mreže kao što su metropoliten mreže ili 
internet. 
 

 
 
Mobilno računarstvo 
 
Mnogi korisnici računara su povezani na mrežu i imaju pristup podacima na 
toj mreži. Oni su povezani na internet i komuniciraju sa ostalim korisnicima 
putem e‐mailova. Oni rade u kolaborativnim grupama u kojima dele svoje 
rasporede i ostale informacije. Kada korisnik krene na put, on gubi kontakt sa 
ostalim ljudima i resursima. Na sreću postoji više nivoa pomoći mobilnim 
korisnicima: 
 
• Operativni sistem kao što je Majkrosoft Windows podržava mobilne 
korisnike 
• Elektronska pošta je dostupna svim mobilnim korisnicima koji su na 
putu 
• Kolaborativne aplikacije pomažu ljudima koji rade u grupama da 
razmenjuju informacije 
• Bežični LAN velike brzine pomaže korisnicima da se povežu ma gde 
da se nalaze 
• Tehnologije kao što je Bluetooth služi za povezivanje na mrežu 
• Mreže mobilnih telefona takođe omogućavaju vezu na računarske 
mreže i njihove aplikacije 
• Protokoli za prenos podataka bežično su od velike koristi 
• WAP protokoli prenose Web sadržaj mobilnim korisnicima. 
• Roaming omogućava pokretnim korisnicima da pristupe internetu 
• Virtualni protokoli kao što su L2TP i VPN omogućavaju korisnicima 
da omoguće veze sa udaljenim serverima bez plaćanja medjunarodnih 
poziva 
 
Open Source softver 
 
UNIX i Linux su najbolji primeri za open source (otvoreni kod) softver. 
Razvojem Linuxa stvari su se pomerile ka besplatnom  i otvorenom 
korišćenju. Saglasno definiciji open sourcea na opensource.org ovaj softver 
može da se distribuira slobodno saglasno sledećim kriterijumima: 
 
• Ne postoji cena za licencu. 
• U slučaju dorade, izvorni kod mora da bude uključen 
• Licenca mora da uključuje doradu 
• Autorski originalni kod može da bude zaštićen 
• Licenca ne sme da diskriminiše ni jednu osobu ili grupu 
• Prava na program su ista za svakoga 
 
OSI (Open System Interconnection) model 
 
Međunarodna organizacija za standardizaciju ISO je svetska organizacija koja 
promoviše međunarodne standarde. Od ranih 1980‐ih ona promoviše skup 
protokola otvorenog mrežnog okruženja koje će svim proizvođačima 
računarskih sistema dati mogućnost da njihova oprema „komunicira“ na isti 
način sa opremom drugih proizvođača. 
 
Iako je prvobitno bilo da to bude jedinstven protokol, danas je to više model. 
Razlog zašto OSI nije postao potpuni standard je zato što ne postoji 
mogućnost da se svi proizvođači u potpunosti opredele za izradu hardvera i 
softvera sa istim tehničkim karakteristikama. Dok us Internet protokoli bili 
laki za implementaciju, OSI protokoli su bili samo dobra ideja. U jednom 
trenutku je postojala inicijativa da se Internet protokoli zamene OSI 
protokolima, ali je sporost u reakciji ISO doprinela da se internet protokoli 
razviju daleko brže.  
 
  
 
Treba reći da OSI model predstavlja referentni model i prikazuje nivoe 
mrežnih protokola i relacija između njih. Evo kratkog prikaza: 
 
• Fizički sloj definiše električna i fizička svojstva mrežnih uređaja 
(mrežnih adaptera ‐ engleski termin u širokoj upotrebi je NIC ‐ 
network interface card). Definišu se naponski nivoi, broj pinova na 
konektorima (odnosno parica u kablovima), ili debljina oplata 
koaksijalnog kabla. Mrežne kartice (integrisane na matičnoj ploči ili 
samo utaknute u sabirnicu na matičnoj ploči), hub‐ovi i repeater‐i su 
primeri uređaja na fizičkom sloju OSI modela.  
• Sloj podataka se brine za razmenu podataka između mrežnih uređaja, 
i za detekciju/korekciju mogućih grešaka u fizičkom sloju. Uređaji 
komuniciraju pomoću ʺhard‐kodiranihʺ adresa (MAC adrese kod 
 eternet mrežnih uređaja) i komunikacija na ovome nivou je moguća 
samo unutar lokalnih mreža. Preklopnici (svičevi) su uređaji koji 
ʺradeʺ na sloju podataka, jer oni čuvaju u memoriji MAC adrese svih 
mrežnih uređaja koji su spojeni na njih, i kad do njih dođe paket, oni 
pročitaju adresu polaznog i odredišnog uređaja iz zaglavlja, te 
ostvaruju električnu vezu između ta dva uređaja.  
• Mrežni sloj ‐ Na mreži je ogroman broj računara, a mi ih 
raspoznajemo po njihovim imenima u obliku 
ime.domen.vrhovni_domen (npr. sr.wikipedia.org) Naravno, taj sistem 
je napravljen radi ljudi i takozvani DNS serveri pretvaraju takve upite 
web pretraživača u IP adrese, po trenutno važećem IPv4 standardu u 
adresu tipa x.y.z.q, gde su x,y,z i q brojevi od 0 do 255 (veličina reči 1 
bajt). Ali kao što znamo, mrežne kartice u računarima nemaju IP 
adrese, nego MAC adrese. To znači da je potreban još jedan sloj, koji će 
pretvoriti IP adrese u MAC adrese. Kada bi svaki računar na internetu 
imao tablicu pretvaranja IP adresa u MAC adrese, to bi bilo vrlo 
nepraktično, iz više razloga, kao što su veličina tablice, onda 
dodavanje novih adresa, pa je smišljeno drugo rješenje. Na svakom 
segmentu mreže (subnetu) postoji ruter, koji poseduje tablicu 
usmeravanja. Pakete koji dođu do njega, a cilj im nije na lokalnom 
mrežnom segmentu on prosleđuje dalje, a paketi koji su namenjeni 
lokalnoj mreži, prosleđuju se na lokalnu mrežu. Kako se to izvodi? 
Jednostavno: dok ostali uređaji na mreži imaju jedan mrežni adapter 
(NIC), ruter ima dva. Jedan je povezan na lokalnu mrežu, a drugi na 
spoljašnju, pa ruter pakete koje dobije na lokalnoj mreži, a koji su 
namenjeni spoljašnjem svetu upućuje napolje, a pakete iz spoljašnjeg 
sveta upućene lokalnoj mreži upućuje unutra.  
• Transportni sloj vodi računa o paketima koji putuju između dva 
računara. Primeri protokola na transportnom sloju su TCP i UDP. Ako 
se neki paket ʺzagubiʺ na putu, TCP će tražiti da se ponovo pošalje, pa 
je stoga pogodan za razmenu podataka za koje je integritet podataka 
na višem nivou od brzine prenosa. S druge UDP nema kontrolu da li 
se neki paket izgubio, pa je zgodan za multimedijalne aplikacije, gde 
nije toliko bitno da li se izgubi poneki paket, nego je bitna brzina 
komunikacije.  
• Sloj sesije bavi se uspostavljanjem veze između krajnjih korisnika i 
sinhronizacijom iste. Najlakše ga je objasniti kod videa preko interneta, 
 gde ne želimo da imamo ton bez slike, ili sliku bez tona, ili oboje ali 
bez sinhronizacije. Za to se brine ovaj sloj.  
• Sloj prezentacije ‐ Podaci koji se koriste na raznim računarima se 
kodiraju na razne načine (little‐endian, big‐endian); txt datoteke na 
Mac‐u, Unixu i Windowsima na različite načine označavaju prelazak u 
novi red. Sve takve konverzije se izvode (ukoliko su implementirane) 
na prezentacionom sloju.  
• Aplikativni sloj  ‐ Na ovom sloju programer koristi API‐je kojima 
ostvaruje mrežnu komunikaciju s određenom svrhom, a da pritom ne 
mora da vodi računa o nižim slojevima, za koje se brine operativni 
sistem. Primeri protokola na ovom sloju su HTTP, FTP, Telnet, SMTP, 
NNTP i mnogi drugi.  
 
Paralelni port 
Paralelni port je prvi upotrebio AJ‐BI‐EM na svojim PC XT računarima i bio je 
namenjen za komunikaciju sa štampačem. Taj standard je nazvan ʺCentonics 
printers interfaceʺ i dugo se koristio kao takav. Kasnije je IEEE izdala 
standard 1284 koji definiše pet načina rada paralelnog porta: 
 
• Kompatiblini način (Compatibility mode) koji je standardni način rada 
paralelnog porta poznat pod oznakom SPP 
• Niblle način(Nibble mode) koristi 4 bita podatka na ovom portu i često 
ga koriste optički čitači 
• Byte način (Byte mode) koji je uveo AJ‐BI‐EM uz svoj PS/2 standard 
omogućuje slanje 1 bajta i retko se koristi  
• EPP način (Enhanced Parallel Port Mode) je uveo dvosmerni prenos 
podataka preko paralelnog porta 
• ECP način (Extended Capabilities Port Mode) omogućuje 8 bitni 
asinhroni prenos uz upotrebu DMA što mu omogućuje velike brzine 
rada i danas se često koristi 
 
SPP način rada 
omogućuje brzinu 
prenosa 50 do 150 
kilobajta u sekundi 
dok ECP i EPP 
način omogućuju 
brzine prenosa i do 
1 megabajt. 
 
PoP (Point of Presence) 
 
Point of Presence je mesto gde su komunikacione usluge dostupne 
korisnicima. Internet provajderi imaju jedno ili više PoP u okviru svojih 
uslužnih oblasti koje omogućavaju korinsicima pristup. Prisustvo PoPovima 
se koordinira u centralnoj kancealriji isporučioca usluga. 
 
Kod telefonskih sistema (mahom se ovaj koncept koristi u SAD) to je najbliža 
telefonska centrala. Kod interneta to su lokacije gde se nalaze ruteri i serveri. 
 
Rudarenje (data mining) 
 
Rudarenje je pojam koji se koristi da objasni procedure pronalaženja novih 
informacija iz postojećih. Različiti softverski alati koji su obuhvaćeni ovim 
pojmom mogu da analiziraju veze i odnose, korelacije i zavisnosti između 
podataka. 
 
Ovi alati pomažu da se iz velike mase podataka koje poseduje neka 
organizacija, izdvoje oni koji mogu da se analiziraju. Na primer, baza 
podataka korisnika spregnuta sa bazom podataka iz drugih izvora pomaže 
da se ovako spregnuti podaci kombinuju i izvrše dodatne analize. 
 
Ruter 
 
Ruter je uređaj koji usmerava pakete podataka na njihovom putu kroz 
računarsku mrežu pri čemu se taj proces odvija na mrežnom sloju OSI 
modela. 
 
Ruteri su u osnovi računari specifične namene. Danas najčešće govorimo o 
ruterima u IP mrežama, jer je njihova najveća primena upravo za potrebe 
najveće računarske mreže danas ‐ Interneta. Osnovni zadatak koji ruteri 
obavljaju je da za svaki paket koji pristigne na neko od mrežnih čvorišta na 
ruteru provere odredišnu IP adresu, u svojoj tabeli rutiranja pronađu gde 
treba preusmeriti taj paket, nakon čega će biti prosleđen na odgovarajuću 
destinaciju. 
 
Ruteri međusobno razmenjuju informacije o tome gde se pojedine IP adrese 
ili cele IP mreže nalaze putem specifičnih protokola za rutiranje. Iako je 
osnovna funkcionalnost rutera prilično jednostavna u praksi je njihov zadatak 
prilično složen, te je zbog složene konstrukcije, specifičnog operacionog 
sistema i softvera koje ruteri koriste njihova konstrukcija često kompleksna i 
cena visoka. 
 
Važno je napomenuti da svaki računar spojen na računarsku mrežu mora da 
zna da izvrši osnovnu funkcionalnost rutiranja, iako zbog činjenice da PC 
računari imaju samo jedan mrežni završetak taj zadatak nije isuviše 
komplikovan. Ipak, postupak je u osnovi isti: PC dakle zna da primi paket s 
odredišnom adresom tog računara i zna da prosledi pakete koje je taj računar 
poslao natrag prema mreži, najčešće prema najbližem ruteru. 
 
Server 
 
Server je računarski sistem koji pruža usluge drugim računarskim sistemima 
– klijentima. Komunikacija između servera i klijenta odvija se preko 
računarske mreže. Naziv server najčešće se odnosi na ceo računarski sistem, 
ali se ponekad koristi i samo za hardver ili softver takvog sistema. Klijent i 
server zajedno obrazuju klijent‐server mrežnu arhitekturu. 
 
Kada se pod pojmom server podrazumeva računar, to se uglavnom (mada ne 
i obavezno) odnosi na računar koji se posvećen obavljanju serverskih poslova. 
Server se može sastojati od standardnih hardverskih komponenti koje se 
ugrađuju u obične desktop računare (PC – personal computer) u slučaju da 
programi (aplikacije) koji se izvršavaju na serverima nisu složeni odnosno 
hardverski zahtevni. Serveri koji opslužuju složene programe ili veliki broj 
korisnika zahtevaju specijalizovan hardver koji je optimizovan za upotrebu u 
serverima. 
 
Poseban hardver podrazumeva i hard diskove visokih performansi, 
prvenstveno brzine i pouzdanosti. Procesorska brzina nije od ključne važnosti 
za servere pošto se većina servera bavi uzlazno/izlaznim (I/O – input/output) 
operacijama i ne koristi grafički korisnički interfejs (GUI – graphic user 
interface). 
 
Pod serverskim programom se podrazumeva program koji od klijenta preko 
mreže prima zahteve, obrađuje ih i opet preko mreže šalje odgovore klijentu. 
Programi koji se koriste na serverima su posebno razvijani za serverske 
operativne sisteme i potrebe server/klijent okruženja. Primeri serverskih 
programa su DHCP, DNS, mail server, ruter i drugo. 
 
Serverski operativni sistemi su operativni sistemi koji se koriste na serverima 
i specijalno su dizajnirani za servere. Na serverima se najviše koriste Linux, 
Solaris i FreeBSD operativni sistemi koji su razvijeni po uzoru na operativni 
sistem Unix. Koriste se i serveri iz Majkrosoft Windows porodice: Windows 
NT, Windows 2000, Server 2003. 
 
Za operativne sisteme za servere karakteristično je: 
 
 • bezbednost i pouzdanost  
• mogućnost rekonfigurisanja softvera i hardvera bez zaustavljanja 
sistema (ograničeno)  
• fleksibilnost mrežnog povezivanja  
 
Skoro cela Internet struktura bazira se na klijent‐server modelu. Milioni 
spojenih servera čine Internet i rade neprekidno opslužujući zahteve 
korisnika. Internet serveri pružaju usluge kao sto su Web, e‐mail, prenos 
podataka, chat i mnoge druge. 
 
Primeri servera su: 
• Mail server  
• Instant messaging server  
• Web server  
• FTP server  
• News server  
• Game server  
• Sound server  
• Peer‐to‐peer server  
• Print server
  
SMS 
 
SMS (engleski Short Message Service) je usluga slanja kratkih tekstualnih 
poruka unutar GSM standarda mobilne telefonije. SMS poruka koja se šalje i 
prima sastoji se od najviše 160 alfanumeričkih znakova. Netekstualni oblik 
SMS‐a takođe je podržan, a služi za prenos jednostavne grafike i melodija (u 
binarnom formatu). 
 
SMS poruka na putu od pošiljaoca do primaoca prolazi kroz SMS centar. 
Zbog takvog načina prenosa poruka na privremeno nedostupan ili isključen 
mobilni telefon smešta se u SMS centru i prosleđuje dalje kada mobilni 
telefon postane dostupan ili se uključi (prosek čuvanja SMS‐a je 7 dana). SMS 
centar takođe osigurava potvrdu o dostavi poruke pošiljaocu. SMS poruka 
može biti primljena (i poslata) i tokom razgovora preko mobilnog telefona. To 
je moguće zato što SMS koristi signalizacijski kanal, dok se razgovor prenosi 
preko kanala za (GSM standard). 
 
SQL 
 
Structured Query Language (SQL ‐ [`s‐kju‐el] ili [`si‐kwel])) je najpopularniji 
računarski jezik za izradu, smeštaj, ažuriranje i brisanje podataka iz 
relacionih baza podataka. SQL je stardardizovan od strane ANSI i ISO 
standarda.  
 
Uticajni članak, ʺA Relational Model of Data for Large Shared Data Banksʺ, 
Dr. Edgara Kodova (Edgar F. Coddov), koji je bio publikovan u aprilu 1970. u 
novinama Association for Computing Machinery (ACM), Communications of 
the ACM, prvi je označio ovu temu, iako su prvi koncepti cirkulisali unutar 
samog AJ‐BI‐EM još 1969.  Model Kodova postao je široko prihvaćen kao 
definitivni model za relacione baze podataka (RDBMS ili RDMS). 
 
Tokom 1970‐ih, grupa iz AJ‐BI‐EMovog istraživačkog centra u San Hozeu je 
razvila sistem baze podataka ʺSystem Rʺ koji je bazirao na Kodovom modelu. 
Structured English Query Language (ʺSEQUELʺ) je bio dizajniran da 
manipuliše i vadi podatke smeštene u System R. Akronim SEQUEL je kasnije 
bio prepravljen u SQL zbog toga što je reč ʹSEQUELʹ bila zaštitni znak 
Hawker Siddeley vazduhoplovne kompanije u Ujedinjenom Kraljevstvu. Iako 
je SQL bio inspirisan Kodovim radom, AJ‐BI‐EMovci Donald Čemberlen (Donald 
D. Chamberlin) i Rejmond Bojs (Raymond F. Boyce) su postali autori SEQUEL 
jezičkog dizajna. Njihov koncept je bio publikovan da poveća interes prema 
SQL‐u. Prva nekomercijalna, relaciona, ne‐SQL baza podataka bila je Ingres, 
razvijena 1974. na Univerzitetu Kalifornija, Berkli. 
 
1978, metodološka testiranja su bila izvršena na opitnim centrima za kupce. 
Demonstrirajući korisnost i praktičnost sistema, ovo testiranje se dokazalo 
kao uspeh za AJ‐BI‐EM. Kao rezultat toga, AJ‐BI‐EM je počeo sa razvojem 
komercijalnih proizvoda baziranih na njihovom sistemu System R ‐ prototip 
koji je izvršavao SQL, zajedno sa System/38 (najavljen 1978. i komercijalno 
dostupan u avgustu 1979.), SQL/DS (predstavljen 1981.) i DB2 (1983.). 
 
Istovremeno Relational Software, Inc. (danas poznat kao Oracle Corporation) 
je video potencijal u opisu koncepta Čembrlena i Bojsa i razvili su sopstveni 
model RDBMS za ratnu mornaricu, CIA‐u i ostale. U leto 1979. Relational 
Software, Inc. je predstavio Oracle V2 (Version2) za VAX računare i to je bila 
prva komercijalna implementacija SQL‐a.
Strukturno kabliranje 
 
Osamdesetih godina dvadesetog veka, prodavci i isporučioci opreme uvideli 
su potrebu za standardizovanim šemama za kabliranje i oni su kreirali 
TIA/EIA 568 standard za strukturno kabliranje. Tipične komponente su date 
na sledećoj slici: 

 
Peč paneli (patch panel) obezbedjuju mesto gde se završava horizontalno 
ožičenje iza kojeg sledi spoljnje povezivanje uređaja. 
 
TCP (Transmission Control Protocol) 
 
TCP je jedan od osnovnih protokola unutar IP grupe protokola. Naziv je 
skraćenica od engleskog naziva Transmission Control Protocol. Korišćenjem 
protokola TCP, aplikacija na nekom od hostova umreženog u računarsku 
mrežu kreira virtuelnu vezu prema drugom hostu, pa se putem te ostvarene 
veze zatim prenose podaci. Zato ovaj protokol spada u grupu tzv. protokola 
za vezu, za razliku od npr. UDP protokola ‐ koji ne služi za vezu. TCP 
garantuje pouzdanu i  kontrolisanu isporuku podataka od pošiljaoca prema 
primaocu. Sem toga, TCP pruža i mogućnost konkurentnih veza prema 
jednoj aplikaciji na jednom hostu od strane više klijenata, gde su najčešći 
primeri za to veb ili mejl serveri. 
 
TCP podržava neke od najčešće korišćenih aplikacionih protokola na 
Internetu, kao što su HTTP (protokol za pregled veb stranica), SMTP 
(protokol za razmenu elektronske pošte), Telnet i SSH (protokole za udaljeni 
rad na računaru) i mnoge druge. 
 
U IP grupi protokola TCP se u slojevitom prikazu nalazi između samog IP 
protokola ispod aplikacionih protokola u sloju iznad. 
 
TCP upotrebljava određen raspon portova kojima razdvaja aplikacije na 
strani pošiljaoca i primaoca. Svaka strana TCP konekcije ima dodeljenu 16‐
bitnu oznaku za obe strane aplikacije (slanje, primanje). Portovi su u osnovi 
podeljeni u 3 kategorije: poznati portovi, registrovani portovi i 
dinamički/privatni portovi. 
 
Opšte poznati portovi (engleski well known ports) su dodeljeni od strane 
Internet Assigned Numbers Authority, organizacije koja se brine za IP 
adresni prostor, vrhovne domene kao i druge detalje vezane uz IP protokol. 
Ovi portovi su najčešće korišćeni od strane sistemskih procesa, koje koriste 
poznate aplikacije kada primaju veze pasivno osluškujući promet na tim 
portovima. Neki primeri opšte poznatih portova su: FTP (TCP port 21), Telnet 
(23), SMTP (25) i HTTP (80). Registrovani portovi se koriste kod aplikacija 
krajnjih korisnika kao izvorni portovi prilikom povezivanja, kao i za 
identifikaciju servisa registrovanih od trećih strana. Dinamički/privatni 
portovi se takođe koriste na strani aplikacija krajnjih korisnika, ali nešto ređe. 
Dinamički/privatni protovi imaju samo lokalno značenje za određenu TCP 
konekciju. Ukupno ima 65535 mogućih različitih portova u TCP protokolu. 
 
Topologija mreže 
 
Topologija mreže je u određenoj meri povezana sa vrstom kablova koji se 
koriste i predstavlja određeni model. U glavnom, to su koaksijalni ili kablovi 
sa upredenim paricama. Takođe, topologija je povezana i sa mrežnom 
arhitekturom. U mnogim slučajevima mreže su hibrid različitih topologija. 

 
 
Topologija magistrale je glavni vod koji predstavlja kičmu mreže, duž koga 
su povezani računari u određenim intervalima. Ova topologija se smatra 
pasivnom jer računari povezani na magistralu samo osluškuju šta se dešava 
na njoj. Kad preko mrežne kartice primete da su podaci na magistrali upućeni 
njima, prihvataju ih. Kad je računar spreman za predaju podataka, on se prvo 
uveri da ni jedan računar ne šalje podatke na magistralu, pa tek onda šalje 
svoje podatke u paketu informacija. Kod ovog tipa topologije najčešće se 
koriste kablovi sa T‐konektorom. I ako se može upotriebiti veliki broj vrsta 
kablova u lokalnim mrežama, bakarni kabl sa upredenim paricama postao je 
standard. Najveći broj mrežnih kartica upravo imaju priključak za ovaj 
konektor. Ovaj model topologije zbog svoje nesigurnosti odnosno zbog 
sklonosti ka određenom kvaru usled prekidanja kablova, labavih konektora 
ili kratkog spoja, nije baš primenljiv u praksi. 
 
U topologiji zvezde mrežni računari su povezani sa centralnim uređajem za 
povezivanje. Svaki računar je povezan posebnim kablom na priključak 
razvodnika. Mreže sa ovim modelom topologije koriste istu tehniku za 
pristup i slanje podataka kao i u topologiji magistrale. Ovakve mreže se lako 
proširuju zbog toga što je svaki računar na mrežni razvodnik prikopčan 
posebnim kablom. Jedino ograničenje kad je u pitanju broj priključka je broj 
priključaka na razvodniku, mada se i sami razvodnici mogu prikopčati u 
oblik zvezde. Nedostaci ove mreže vide se u kablovima koji su potrebni za 
svaki računar u mreži. Kupovina dodatnih razvodnika takođe dodatno 
povećava troškove postavljanja mreže ove topologije. Proširivanje mreže vrši 
se neometano po druge korisnike mreže. Takođe, ako jedan računar otkaže, 
ostali računari bez obzira na to, nastavljaju da komuniciraju među sobom. 
Najosetljivija tačka ove topologije je centralni razvodnik. 
 
Topologija prstena je topologija u kojoj su računari povezani provodnicima 
jedan za drugim i čine fizički krug. Informacije putuju provodnicima u 
jednom smeru. Računari na mreži reemituju pakete, odnosno primaju pakete, 
a zatim ih šalju sledećem računaru u mreži. Ova topologija se smatra 
aktivnom zato što računari u mreži šalju token duz prstena. Token je posebna 
vrsta podataka. Ako neki računar u mreži hoće da pošalje podatke, mora 
sačekati da do njega dođe token i da ih tek onda pošalje. Na ovaj način radi 
AJ‐BI‐EM‐ova mrežna arhitektura Token Ring. Otkrivanje kvarova na ovoj 
mreži je otežano jer otkaz jednog računara prekida protok podataka u celoj 
mreži. Takođe, dodavanje ili uklanjanje jednog računara prekida rad cele 
mreže. Ova topologija je dosta skupa i može se naći samo u velikim 
preduzećima. 
 
UMTS (Universal Mobile Telecommunication Services) 
 
Univerzalni mobilni telekomunikacionii servisi ‐ usluge (eng. Universal 
Mobile Telecommunication Services) predstavljaju evropsko rešenje za 
mobilne ćelijske sisteme treće generacije. Zasnovano je na kodnom 
multipleksiranju korisnika. Ova realizacija se naziva WCDMA (Wideband 
Code Division Multiple Access). Američki sistem ‐ CDMA2000 je veoma 
sličan. U GSM sistemima raspoloživ spektar je bio podeljen na kanale 
(frekvencijski multipleks). Različiti kanali su bili dodeljivani različitim 
baznim stanicama. Sa druge strane, korisnici povezani na istu baznu stanicu 
su koristili isti radio kanal u različitim trenucima (vremenski multipleks). 
Kod kodnog multipleksa, koji je primenjen u UMTS mreži, svi korisnici 
koriste ceo spektar istovremeno. Razlikuju se po kodu kojim kodirajuju 
korisnu informaciju. 
 
Ovakva realizacija radio interfejsa se pokazala značajno spektralno 
efikasnijom od kombinacije frekvencijskog i vremenskog multipleksa i 
omogućava prenos podataka velikim brzinama ‐ 384 kbps. Sa daljom 
nadogradnjom mreže i prelaskom na HSDPA ‐ mreže treće i po generacije, 
brzine rastu i do više megabita u sekundi (trenutno terminali kategorije 12 
podržavaju 1.55 Mbps). 
 
UNIX 
 
Istorijski, Juniks (Unix ili UNIX) je operativni sistem razvijen 1960‐ih i 1970‐ih 
u AT&T Bell Labs od strane grupe programera među kojima su se nalazili 
Ken Tompson, Denis Riči i Daglas Mekilroj. Ovaj sistem se od svog nastanka 
razgranao u mnoštvo sistema raznih proizvođača. Trenutni vlasnik zaštitnog 
znaka Juniks je The Open Group. Samo sistemi koji su potpuno konformni i 
sertifikovani po Jedinstvenoj Uniks specifikaciji nose naziv Juniks. 
 
Drugim rečima, Juniks je, u suštini, skup specifikacija koje jedan operativni 
sistem treba da ima da bi nosio naziv Juniks. Definiciju tih specifikacija drži 
The Open Group. 
 
Juniks operativni sistemi su višekorisnički (multiuser) i višezadatačni 
(multitasking). Obično su rađeni za servere i radne stanice. Većina Juniks 
sistema su prorpietary ‐ rade samo na hardveru proizvođača koji je i napravio 
tu verziju Juniksa. Neki od poznatijih su: 
 
Tru64 UNIX® ‐ pravljen za DEC Alpha procesorsku platformu (Digital, 
Compaq, Hewlett‐Packard)  
HP‐UX ‐ za servere i radne stanice firme Hewlett‐Packard  
AIX ‐ OS za računarske sisteme firme AJ‐BI‐EM iz klase RS/6000  
IRIX ‐ proizvod firme Silicon Graphics, Inc.  
Solaris ‐ OS firme San Majkrosistems; radi na SPARC i na Intel x86 
platformama 
Upravljanje dokumentima (Document Management) 
 
Sistemi za upravljanje dokumentima se često nazivaju i elektronski dokument 
menadžment sistemi ili EDMS. Dokumenti sadrže „intelektualno blago 
organizacije, znanje i ekspertizu njenih ljudi, kao i informacije i podatke koje 
ovi prenose. Ovim vrednim blagom mora da se rukovodi i ono mora da se 
čuva na odgovarajući način. Sve što kompanija zna o sebi, njeni proizvodi i 
usluge, njeni kupci i poslovno okruženje u kojem radi su smešteni u 
dokumentaciji. 
 
Upravljanje dokumentima obuhvata smeštaj, kategorizaciju, razmenu i 
pretraživanje dokumenata, grafika i slika (skeniranih ili fotografisanih) i stoje 
na raspolaganju kompanijskoj mreži. Korisnici različitih računarskih 
platformi mogu da koriste ove podatke. Za ovu svrhu se koriste računarski 
standardi kao što su: Adobe Acrobat, HTML ili XML. 
 
Rani EDI (Electronic Document Interchange) sistemi su ušli u okvir 
elektronske trgovine, jer se u okviru elektronske trgovine baratalo velikom 
količinom podataka vezanom za robu koja se prodaje preko internet sajtova. 
Na taj način EDI postaje značajan činilac internet poslovanja.  Ali treba praviti 
razliku između EDI i elektronskog poslovanja. EDI je podskup elektronskog 
poslovanja i obuhvata razmene elektronskoih informacija u 
standardizovanom obliku. EDI podrazumeva standardizaciju npr računa i 
porudžbenica. EDI smanjuje troškove, radnu snagu i greške u poručivanju, 
fakturisanju i ostaloj dokumentaciji. 
 
EDI podrazumeva više različitih standarda. EDI formati mogu da se prevedu 
na XML standard koji je danas osnova elektronskog poslovanja. 
 
Virusi 
Računarski virus je program ili kod koji se sam replicira u drugim 
datotekama s kojima dolazi u kontakt. Može se nalaziti i zaraziti bilo koji 
program, sektor za podizanje računara, dokument koji podržava 
makronaredbe, tako da promeni sadržaj te datoteke i u nju kopira svoj kod. 
 
Računarski virus se obično sastoji od dva dela. Prvi deo je samokopirajući 
kod koji omogućava razmnožavanje virusa. Drugi deo je korisna informacija 
koja može biti bezopasna ili opasna.  Neki se sastoje samo od 
samokopirajućeg koda. 
 
Ponekad virus zahteva interakciju čoveka da bi se replikovao poput 
pokretanje programa koji sadrži virus ili otvaranja neke zaražene datoteke. 
 
Prvi pravi predak današnjih virusa bio je Prevading animal koji je bio 
sposoban da se nadodaje na druge programe na UNIVAC 1108 računarskom 
sistemu. Prvi potvrđen nalaz računarskog virusa je bio 1981. i zvao se Elk 
Cloner. Taj virus je inficirao BOOT sektor disketa za Apple II računare. 1988. 
je bio virus Jerusalim koji je brisao sve pokrenute programe, a 1989. 
Datacrime koji je bio sposoban da izvrši low‐level format nulte staze na 
disku. Iste godine u Bugarskoj je aktivirana prava firma virusa. Napisao je 
neko (ili više njih) do danas bar 50‐ak virusa uključujući New Zeland i 
Michelangelo. 
 
Vrste računarskih virusa su: 
• boot sektor virusi – napadaju Master Boot sektor  
• parazitski – zaraze izvršne datoteke dodavanjem svog sadržaja u 
strukturu programa  
• svestrani virusi – napadaju boot sektore i izvršne programe  
• virusi pratioci – stvore .com datoteku koristeći ime već postojećeg .exe 
programa i ugrađuju u nju svoj kod  
• link virusi – u trenu inficiraju napadnuti kompjuterski sistem, mogu 
izazvati pravi haos na disku  
• makro virusi – imaju mogućnost da sami sebe kopiraju, brišu i menjaju 
dokumente  
 
Virusi se mogu prenositi na puno načina, a u današnje vreme se skoro svi 
virusi prenose preko Interneta, a mogu se prenositi i disketama, izmenjivim 
hard diskovima, CD‐ovima i drugim prenosivim medijima. 
 
Za otkrivanje i čišćenje virusa koriste se antivirus programi. 
VoIP 
 
Prenos glasa Internetom ‐ VoIP (eng. VoIP – Voice over Internet Protocol) je 
odomaćena oznaka za Internet telefonsku tehniku. Oznaka i značenje su u 
koliziji jer je i prenos snimljenog govora putem Interneta takođe VoIP, ali nije 
telefonska tehnika jer se ostvaruje bez telefonske signalizacije koja prethodi 
uspostavljanju telefonskog razgovora. Iako delimično netačna ova oznaka se 
često koristi pa su čak uvedene i druge skraćenice na sličnom principu. 
VoATM (prenos glasa ATM tehnikom), VoFR (tehnika Frejm Rilej – Frame 
Relay) itd.
Web 2.0 
 
Raspad dot‐com (.com) koncepta u jesen 2001. godine, označilo je prekretnicu 
za veb. Veliki broj ljudi zaključio je da je veb preko svake mere 
iskomercijalizovan, dok je zapravo pojavljivanje novih nepraktičnih i 
iluzornih ideja i njihovo posledično nestajanje zapravo uobičajena pojava u 
svim tehnološkim revolucijama. 
 
Koncept ideje ʺWeb 2.0ʺ počinje konferencijskim brainstormingom između 
OʹReillyja i Media Live Internationala. Dejl Dohetri (Dale Dougherty), pionir 
weba i potpredsednik OʹReillyja, primetio je da veb, ne da je daleko od svog 
ʺurušavanjaʺ, već je postao važniji nego ikada, s uzbudljivim novim 
aplikacijama i internetskim stranicama koje se pojavljuju s iznenađujućom 
pravilnošću. Pored toga, kompanije koje su preživele slom, imale su neke 
zajedničke sličnosti. Slom .com ‐ a označio je neku vrstu prekretnice za web, 
što znači, da je poziv na zajedničku akciju, kao što je ʺWeb 2.0ʺ imalo smisla, 
tako je Web 2.0 konferencija bila rođena. 
 
Samo godinu i po kasnije izraz ʺWeb 2.0ʺ je jasno zauzeo svoje mesto, sa više 
od 9.5 miliona navoda na Googleu. Ali još uvek postoji veliko neslaganje oko 
toga šta tačno Web 2.0 znači, gde neki tvrde da je to besmislena marketinška 
poštapalica, dok ga drugi prihvataju kao novu opšteprihvaćenu mudrost. 
 
Web 2.0, pojednostavljeno rečeno, je pojam koji predstavlja ekspanziju i 
proširenje postojećih osobina internetskih stranica. Došlo je do ʺsazrevanjaʺ 
tehnologija, drukčijeg korišćenja ‐ rezultat svega toga je jedan puno prisniji 
web, ʺbližiʺ web, web zajednica. Slobodno se može reći da je ʺnova 
generacijaʺ interneta uspešno inaugurisana. 
  
Alternativo su date sledećim prikazom:  
 
Web 1.0 << >> Web 2.0 
DoubleClick ‐‐> Google AdSense 
Ofoto ‐‐> Flickr 
Akamai ‐‐> BitTorrent 
mp3.com ‐‐> Napster 
Britannica Online ‐‐> Wikipedia 
personal websites ‐‐> blogging 
evite ‐‐> upcoming.org and EVDB 
domain name speculation ‐‐> search engine optimization 
page views ‐‐> cost per click 
screen scraping ‐‐> web services 
publishing ‐‐> participation 
content management systems ‐‐> wikis 
directories (taxonomy) ‐‐> tagging (ʺfolksonomyʺ) 
stickiness ‐‐> syndication 
 
Postavljalo se pitanje, šta je to po čemu je neka aplikacija ili pristup svrstavan 
u ʺWeb 1.0ʺ, a druga u ʺWeb 2.0ʺ? Pitanje je bitno i nužno jer je izraz ʺWeb 
2.0ʺ postao toliko raširen da ga kompanije sada koriste kao marketinšku 
poštapalicu, bez stvarnog razumievanja što taj izraz zaista znači. S druge 
strane, pitanje je i teško jer mnoge od tih stranica i aplikacija koje su ʺzavisne 
o poštapalicamaʺ ili buzzwordima definitivno nisu Web 2.0, dok neke 
aplikacije koje smo označili kao Web 2.0, kao što su Napster i BitTorrent, nisu 
čak ni prave web aplikacije. 
 
Web 2.0 se može predstaviti i kao skup načela i postupaka koji povezuju 
stvarni sistem web lokacija (internetskih stranica i aplikacija) koje pokazuju 
neke ili svako od tih načela, na različitim udaljenostima od tog jezgra. 
  
Web 2.0 zahteva sposobnosti koje Netscape nikada nije trebao: upravljanje 
bazama podataka. Google, na primer,  nije samo kolekcija softverskih alata, 
on je specijalizovana baza podataka. Bez podataka alati su beskorisni; bez 
softvera podacima se ne može upravljati.  
 
Web 2.0 je doneo i neke nove razvojne alate koji su uveliko poboljšali 
ʺinternet iskustvoʺ. Dva segmenta su prema mišljenju stručnjaka najviše uzela 
maha: programski jezik Ruby i fantastične JavaScript platforme. 
 
Zaštita podataka 
 
Osim ljudi, podaci su najvažnije blago svake organizacije. Sve ostalo može da 
se zameni. Ako se hardver pokvari, možete da ga zamenite za dan, ali softver 
ne možete da pokrenete ako niste sačuvali podatke. Sledeća lista daje prikaz 
nekih mera za čuvanje podataka: 
 
• Backup (bekap) podataka – To je najbitnija operacija spašavanja 
podataka. Vrši se na hard diskove, trake, optičke diskove ili čak na 
storidž sisteme koji se nalaze na drugim lokacijama. 
• Zaštita od krađe – Ovde se radi o dve vrste krađe: fizičkoj i krađi 
podataka preko mreža upadom u iste. U prvom slučaju to se rešava 
tako što se oprema zaključava u posebne prostorije, u drugom tako što 
se zaštita podataka vrši preko posebnih softverskih alata. 
• Zaštita od vatre i ostalih prirodnih katastrofa – Ovo podrazumeva 
instalaciju posebnih sistema na bazi halona. Zaštita od prirodnih 
katastrofa podrazumeva zaštitu fizičke infrastrukture. Alternativni 
centri za zaštitu podataka su neophodni. Ovde spadaju i uređaji koji 
štite od nestanka električne energije kap što su UPSovi i benzinski i 
dizel generatori. 
• Oporavak (Recovery) – U slučaju fizičkog oštećenja podataka ili 
hakerskog upada u mrežu, kao i fizičkih oštećenja izazvanih požarom, 
poplavama, potrebno je oporaviti sistem što je pre moguće. 
• Fault tolerance – Mrežne komponente se štite od ispada tehnikama 
kao što su disk miroring, disk duplikacija, server duplikacija, 
klastering, balans operećenja (load balancing), replikacija i slično 
• Uređaji koji nemaju diskove – Ovakve radne stanice nemaju hard 
diskove pa korisnici ne mogu da smeštaju vredne podatke na opremu 
koja nije pod kontrolom 
• Sigurnost – To je pojam koji označava skup alata i radnji kako bi neki 
sistem ostao zaštićen od spoljnih upada. 
• Administacija – Mrežni administratori treba da znaju sve elemente 
mreže kako bi se zaštitili od napada i gubitka podataka. 
 
 
 
 
ODGOVORI 
 
Deo 1 
 
1 ‐ 2 
2 ‐ 1,3,4 
3 ‐ 1‐2; 2‐1; 3‐3 
4 – T 
5 – P 
6 – 2,3,4 
7 – P 
8 – P 
 
Deo 2 
 
1 – T 
2 – 2 
3 – 1‐3; 2‐ 1; 3 – 2 
4 – T 
5 – T 
6 – 1, 2, 3 
7 – T 
 
Deo 3 
 
1 – T 
2 – T 
3 – 1‐3; 2‐1; 3‐2 
4 – 1, 3 
5 – 1, 2 
6 ‐ 1, 2 
7 – T 
8 – T 
 
Deo 4
LITERATURA 
 
1. Thomas  Friedman:  «Lexus  and  Olive  Tree»,  Farrar,  Strauss  and 
Giroux, New York, 1999 
2. Earl  Nightingale:  «Greatest  Discovery»,  Dodd,  Mead  and  Company, 
New York, 1987 
3. Plato:  «Atlantis,  from  The  Dialogues  .  Timeaus  and  Critias»,  Penguin 
Book 
4. Richard  Herrenstein,  Charles  Murray:  «The  Bell  Curve»,  Free  Press, 
New York, London, Toronto, Sydney, 1994 
5. Tom  Sheldon:  «Encyclopedia  of  Networking  and 
Telacommunications», McGraw Hill Int, 2001 
6. Petar  Kočović:  «Four  Laws  for  Today  and  Tommorow»,  Mexican 
Journal for Research and Technology, 2006 
7. C. E. Shannon: “A Mathematical Theory of Communication”, Bell Syst. 
Techn. J., Vol. 27, pp. 379‐423, 623‐656, July, October, 1948. 
8. Moore E. Gordon: “Cramming more components onto integrated 
circuits”, Electronics, Volume 38, Number 8, April 19, 1965 
9. Robert Metcalfe, “Metcalfeʹs Law: A network becomes more valuable 
as it reaches more users,ʺ Infoworld, Oct. 2, 1995. videti članak May 6, 
1996, hhttp://www.infoworld.com/cgi‐
bin/displayNew.pl?/metcalfe/bm050696.htmi 
10. Andrew Odlyzko, Benjamin Tilly: “A refutation of Metcalfeʹs Law 
and a better estimate for the value of networks and network 
interconnections”, http://en.wikipedia.org/wiki/Metcalfe%27s_law 
11. G. Gilder, “Metcalfeʹs Law and legacy,ʺ Forbes ASAP, Sept. 13, 1993 
12. Dejvid  Lendis:  “Bogatstvo  i  siromaštvo  nacija”,  original  1998,  srpsko 
izdanje 2004, Stubovi kulture 
13. http://en.wikipedia.org/wiki/Image:Napier‐example‐1.png,  o 
Napierovim kostima 
14. Petar  Kočović:  «125  godina  ASME»,  e‐magazin,  broj  44,  decembar 
2006, str 58‐59 
15. http://www.edison.me.uk/ 
16. Branimir  Jovanović:  «Tesla:  duh,  delo,  vizija»,  Freemenatal,  Beograd, 
2001 
17. Mihailo  Pupin:  «Sa  pašnjaka  do  naučenjaka»,  Zavod  za  udžbenike  i 
nastavna sredstva, Beograd, 1996 
18. National Inteligence Council: «Global Trends 2015: A Dialogue about 
the Future with Nongovernmental Ecperts», CIA, decembar 2000 
19. Elvin Tofler: «Treći talas», Jugoslavija, Beograd, 1983 
20. Avtar  Singh,  Walter  Triebel:  «  The  8086  and  80286  Microprocessors, 
Hardware, Software and Interfacing», Prentice Hall Int, 1990  
21. Veljko  Milutinović:  «Surviving  the  Design  of  Microprocessor  and 
Multimicroprocesor System», John Wiley and Sons, 2000 
22. Majkl Del, Ketrin Fridmen: «Direktno iz Della», Finesa, Beograd 2006 
23. Micro Review: «Hot Chips?», IEEE Micro, Volume 11, No 3, strane 50‐
51, 1991 
24. Petar Kočović: «Fre(z)nelove zone», Internet ogledalo 51, maj 2004, str 
88‐89 
25. Petar Kočović: «Standardi, standardi, standardi», Internet ogledalo 45, 
novembar 2003, str 82‐84 
26. ANSI/IEEE  802.11:  Part  11:  Wireless  LAN  Medium  Access  Control 
(MAC) and Physical Layer (PHY) Specifications, 1999