DOI: 10.

5937/vojdelo1607350T UNIVERZITETSKI I AVIO-BOMBA

TERORIZAM

Nikola Toi Maleevi

Ministarstvo odbrane Republike Srbije,
Univerzitet odbrane u Beogradu, Vojno delo

O d druge polovine XVIII veka (od poetka industrijske revolucije) do da-

nas traje neprekidni vrtoglavi uspon nauke, tehnike i tehnologije. Sve to
vreme ispunjeno je najveim uspesima (pronalazak brojnih lekova za razliite
bolesti, stvaranje i usavravanje maina koje pomau u radu i rekreaciji, gradnja
svemirskih brodova i odlazak na Mesec, itd.), ali i mnogim negativnim pojavama
(proizvodnja novih oruja, svetski ratovi, sve ei teroristiki napadi, bezobzirna
eksploatacija rada ljudi, itd.). Stoga, odre-ene grupe ljudi i pojedinci smatraju
uspon industrijsko-tehnolokog sistema kao pretnju ljudskoj vrsti. Iako su u
osuivanju i naglaavanju negativnih pojava donekle imali pravo, neki od njih
odluili su da preduzmu nasilne akte, to e dovesti i do ljudskih rtava.
Kljune rei: ludizam, neoludizam, pozitivizam, terorizam, Teodor Don
Kainski, Unabomba, Savezni istrani biro (FBI)

Verujem u Unabombaa. Takvih ima svuda.

Njegove ideje su, kako su to govorili situacionisti, u svaijoj glavi.
Stvar je samo u tome da oslune sopstveni gnev.
(Anonomni sagovornik, navedeno u Ko je Unabomba? Dona Zerzana, 1995)

Uvod

U
1
bzo poto je Dejms Vat u Edinburgu (kotska, Ujedinjeno Kraljevstvo Velika Bri-
tanija i Irska) izumeo parnu mainu 1769. godine i tako pokrenuo industrijsku revo-
luciju, postavilo se pitanje njene humanosti. Naime, vlasnici fabrika, pre-uzea, odnosno
sredstava za proizvodnju, bezobzirno su eksploatisali radnike i njihove porodice, to je bilo
naroito izraeno u prvoj fazi industrijske revolucije, takozvanoj prvobitnoj akumulaciji kapi-
tala. Stoga su se radnici suprotstavili takvom postupanju vlasnika. Prvi otpori javili su se
tamo gde je industrijska revolucija i poela u Velikoj Britaniji. Ve krajem XVIII veka dolo
je do organizovanja javnih i tajnih udruenja, grupa radnika, pa i poetaka sindikalnog or-
ganizovanja sa ciljem da u neravnopravnoj borbi zatite svoje ekonomske i drutvene inte-
2
rese, to je rezultiralo prvim protestima, obraanjima vlastima podnoenjem masovnih pe-

Autor je spoljni saradnik Vojnog dela i samostalni istraiva master istoriar.
1
Dejms Vat (Grinok, 19. januar 1736 Hetfild, 25. avgust 1819) bio je britanski (kotski) pronalaza i
inenjer. Izumitelj je parne maine i pokreta industrijske revolucije.
2
Punia Perovi, Pregled istorije meunarodnog radnikog pokreta, I, Narodna knjiga, Beograd, 1978, str. 23.

350
 Terorizam

3
ticija, trajkovima i pobunama. Ali, to nije moglo da po-bolja
poloaj radnika, jer su oni jo uvek bili neorganizovani ili,
pak, u najboljem sluaju, loe organizovani, nepro-sveeni i
neobrazovani. Zbog toga su ti prvi otpori bili preteno nesve-
sni, spontani oblici borbe i protesta. Jedan od najznaajnijih
bio je tzv. luditski pokret.

Luditski pokret
Luditski pokret, poznat i pod nazivom ludizam, nastao je u
Velikoj Britaniji kao reakcija na uvoenje maina i drugih tehni-
kih pronalazaka u privredu. Ime je dobio po radniku Nedu Lu-
4
Dejms Vat (17361819), britanski du, za koga se tvrdi da je 1779. godine razbio jedan tkaki raz-
5
(kotski) pronalaza i inenjer, boj i tako postao zaetnik pokreta. Naime, uvoenje mainske
pokreta industrijske revolucije proizvodnje u fabrike pojaalo je bedu i nezaposlenost radnika i
njihovih porodica. Na neki nain, maina je istupila kao konkurent radniku, ostavljajui ga bez
6
posla ili pojaavajui njegovu eksploataciju. Na poetku industrijske revolucije radnici nisu
shvatali da uzrok svemu tome nisu maine same po sebi, ve
da uzroke eksploatacije treba traiti u ponaanju vlasnika fa-
brika. Razlog zbog kojeg je luditski pokret otpoeo ba meu
tkakim radnicima svakako treba traiti u tome to je tkaki
zanat najranije bio zahvaen procesom industrijalizacije,
koji je zapoeo jo pre po-etka prave industrijske revolu-
cije 1769. godine. Zasluga za to pripada Englezu Donu
7
Keju koji je 1733. godine izumeo letei unak, ime je
8
znatno ubrzao i olakao proces tkanja.
Bilo kako bilo, ubrzo nakon Ludovog postupka, u celoj
Britaniji radnici u fabrikama poeli su razbijati maine, in-
dustrijska skladita, pa i cele fabrike. Suo-avajui se sa
takvim otporom radnika, britanska vlada premijera Frede-
rika Norta je 1779. godine donea zakon kojim su propisa- Don Kej (17041779), britanski
(engleski) pronalaza i vlasnik
9
ne najstroe kazne za sve pre-krioce. Meutim, zakon tkake radnje, pokreta
nije imao efekta i pokret se razbuktao 80-ih godina XVIII industrijalizacije tkakog zanata

3
Isto, str. 23.
4
Do dananjeg dana nije dokazano da li je Ned Lud zaista postojao ili je u pitanju izmiljena linost.
5
Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja, tom V Istorija, Novinsko-izdavaka ustanova Interpres
izdavaka jedinica, Beograd, 1970, str. 382.
6
, , , , , , 1978, . 430.
7
Don Kej (Velmersli, 28. jun 1704 Troa, jun 1779) bio je britanski (engleski) pronalaza i vlasnik tkake
radnje. Poticao je iz siromane seoske porodice. Izumeo je letei unak, ime je otpoela industrijalizacija
tkakog zanata. Radio je u Britaniji, a zatim u Francuskoj u kojoj je i umro.
8
, , , , , 1978, . 126.
9
Enciklopedijski leksikon..., tom V Istorija, Novinsko-izdavaka ustanova Interpres-izdavaka jedinica, Beo-
grad, 1970, str. 382.

351
VOJNO DELO, 7/2016

veka, a luditska udru-enja poela su nicati irom ze-

mlje. Britanska vlada nastavila je borbu protiv ludita,
ali to ni ovog puta nije dalo rezultate. tavie, luditski
pokret je doiveo vrhunac poetkom XIX veka, u vre-
me razbuktavanja britansko-francuskih ratova (Napo-
10
leonovih ratova). Naroito su u periodu od 1811. do
1816. godine odravani esti ruilaki pohodi radnika
i nezaposlenih. Dolazio je ak i do borbi izmeu ludi-
11
ta i britanske vojske. Na meti ludita nale su se cele
fabrike i razna preduzea, tako da su njihovi vlasnici
trpeli velike gubitke, pa su zbog toga vrili veliki pri-
tisak na britansku vladu premijera Spensera Persiva-
la, a zatim i na vladu premijera Roberta Benksa
Denkinsona da konano preduzme radikalnije kora-
ke. Vlada premijera Benksa Denkinsona to je i ui-
nila, pa je krajem 1812. godine donela novi zakon
protiv ludita, s tim to je ovog puta za prekrioce uve-
la smrtnu kaznu. Primenom tog zakona u roku od
nekoliko godina mase radnika i nezaposlenih izvede- Ned Lud, tkaki radnik i voa ludita
ne su na gubilita. Ipak, otpor ludita je i dalje trajao i u Velikoj Britaniji krajem XVIII
i poetkom XIX veka
vladi je tek 1816. godine, rigoroznom primenom za-
kona, polo za rukom da konano suuzbije ovaj pokret meu siromanima. Meutim, u
drugoj polovini XX veka nastao je pookret koji je svoje korene traio u luditskom pokretu,
pa je nazvan neoluditski pokret.

Neoluditski pokret
Neoluditski pokret (neoludizam) propagira drutveni otpor raz-
voju i primeni novih tehnologija u svakodnevnom ivotu. Na neo-
luditskom kongresu, odranom od 13. do 15. aprila 1996. godine
u Barnsvilu (drava Ohajo, SAD), usvojen je manifest ovog pokre-
ta u kojem se kae da je neoludizam pokret bez voe, koji propa-
gira pasivni otpor korienju rastuih bizarnih i zastraujuih teh-
12
nologija kompjuterskog doba. Neoluditi su povezani sa antiglo-
balizacijskim pokretom, grupama anarhista, radikalnim zati-
tnicima ivotne sredine i slinim pokretima. Pokret se protivi indu-
strijskom kapitalizmu, globalizaciji i antropocentrizmu.

ak Elul (19121994), francuski filozof, profesor prava i sociolog,

njegovi radovi se smatraju za poetak neoluditskog pokreta

10
Napoleonovi ratovi su trajali od 1796. do 1815. godine.
11
en.wikipedia.org/wiki/Luddite
12
en.wikipedia.org/wiki/Neo-Luddism

352
 Terorizam

13
Poetak neoluditskog pokreta obino se vezuje za francuskog filozofa aka Elula k-
14
oji je 1964. godine objavio rad pod nazivom Tehnoloko drutvo u kojem tvrdi da takvo
drutvo nemilosrdno eksploatie sve ljudske psihike snage, kao i da tehnologija elimi-
15
nie ili podreuje sav prirodni svet. Dalja shvatanja o tetnosti tehnologije razvijali su
drugi filozofi, poput Luisa Mamforda u delu Mit o maini, Alberta Borgmana, Dona Ajda,
Huberta Drajfusa i mnogih drugih. Na Hanter koledu u Njujorku (SAD), 24. februara
2001. godine, odrano je predavanje neoludita pod nazivom Predavanje U i na tehnol-
ogiji i globalizaciji na kojem su se uli razni predlozi o donoenju zajednikih kritika ove
16
dve pojave dananjice. Vodei predstavnici neoluditskog pokreta danas su psihiolog
17 18
elis Glendining i nezavisni naunik i novinar Kirkpatrik Sejl. Ostali poznatiji pripadnici
ovog pokreta su ekolozi Stefani Mils i Vilijam Ernest MekKiben, astronom Kliford Stol, p-
isac Vendel Beri, pisac i farmer Din Lodsdon i drugi. Ipak, najpoznatiji od svih pripadn-
ika neoluditskog pokreta svakako je matematiar i filozof Teodor Don Ted Kainski, p-
oznatiji kao Univerzitetski i avio-bomba (skraeno Unabomba), iako nikada za sebe n-
ije tvrdio da je pripadnik ovog pokreta (kao neoluditu vodio ga je, u svojoj istrazi protiv nj-
19
ega, ameriki Savezni istrani biro, poznatiji kao FBI ). Naprotiv, Teodor Don Kainski
je tvrdio da je pristalica jednog sasvim drugog drutvenog i nauno-filozofskog pravca
(metoda) pozitivizma.

13
ak Elul (Bordo, 6. januar 1912 Pesak, 19. maj 1994) bio je francuski filozof, profesor prava i sociolog. Dugo
vremena predavao je istoriju i sociologiju institucija na Fakultetu pravnih i ekonomskih nauka Univerziteta u Bor-
dou. Najvie njegovih dela posveeno je pitanjima pretnji ljudskoj slobodi i religiji od strane moderne tehnologije.
Najvaniji i najuticajniji radovi bili su mu Tehnoloko drutvo i Propaganda: Formiranje ljudskih stavova.
14
Radovi u kojima je kritikovana tehnologija javljali su se i pre aka Elula. Na primer, poznat je rad nemakog
filozofa Martina Hajdegera (Meskirh, 26. septembar 1889 Frajburg, 26. maj 1976) iz 1953. godine, pod nazi-
vom Pitanja o tehnologiji.
15
en.wikipedia.org/wiki/Neo-Luddism
16
Isto.
17
elis Glendining (18. jun 1947, Klivlend, Ohajo) ameriki je psiholog, aktivista za drutvene promene i ra-
dio-producent. Jedan je od vodeih predstavnika neoluditskog pokreta i kritiar tehnolokog drutva. Neka od
njenih dela su: Buenje u nuklearnom dobu: knjiga nuklearne terapije, Kada tehnologija ranjava: ljudske posle-
dice progresa, Sa mape: ekspedicija duboko u imperiju i globalnu ekonomiju, itd.
18
Kirkpatrik Sejl (27. jun 1937, Itaka, Njujork) nezavisni je ameriki naunik i novinar, jedan od lidera neoludi-
ta, antiglobalizacijske levice i teoretiar novog secesionistikog pokreta. Jedan je od najveih kritiara tehnolo-
gije (kune raunare je opisao kao avolsko delo). Neka od njegovih dela su: Pobuna protiv budunosti: Luditi i
njihov rat protiv Industrijske revolucije, Zelena revolucija: ameriki pokret za zatitu ivotne sredine, Posle Ede-
na: Evolucija ljudske dominacije, i dr.
19
FBI (skraenica od Federal Bureau of Investigation), tj. Savezni istrani biro, savezna je kriminalistiko-
istrana i obavetajna sluba Sjedinjenih Amerikih Drava, osnovana 26. jula 1908. godine na insistiranje Te-
odora Ruzvelta (Njujork, 27. oktobar 1858. Oster Bej, Njujork 6. januar 1919), tadanjeg predsednika SAD
(predsednik u dva mandata: od 14. septembra 1901. do 4. marta 1905. i od 4. marta 1905. do 4. marta 1909).
Njen prvi direktor postao je Stenli Fin (Montielo, Njujork 20. jul 1872. Vaington DC, 30. januar 1951). Na
tom poloaju bio je od 26. jula 1908. do 30. aprila 1912. godine. Poto u SAD svaka savezna drava-lanica fe-
deracije ima svoju policiju, ova sluba, u stvari, predstavlja neku vrstu amerike savezne (federalne) policije,
zbog ega se njeni pripadnici u SAD esto kolokvijalno nazivaju federalci. Ova sluba ima nadlenost nad
krenjem vie od 200 saveznih zakona i jedina (pored erifske slube Sjedinjenih Amerikih Drava) ima
nadlenost za krivino gonjenje prekrilaca zakona na celoj teritoriji SAD. FBI je, de fakto, vodea sluba za
sprovoenje zakona savezne vlade Sjedinjenih Amerikih Drava. Njen slogan glasi Vernost, hrabrost,
potenje.

353
VOJNO DELO, 7/2016

Pozitivizam
Moe se rei da pozitivizam, kao nauno-filozofski
pravac, nastaje u filozofskoj koli Kloda Anrija Sen-Si-
20 21
mona, dok ga je najvie razvio Ogist Kont tako da se
danas on smatra utemeljivaem ovog uenja koje je vid-
no uticalo na razvitak istoriografije i sociologije. Idejni ko-
reni pozitivizma nalaze se u ranijem razvoju evropske fi-
22
lozofije, pre svega u ranijem empirizmu. Jedan od
osnovnih ciljeva ovog pravca jeste da se u prouavanje
drutva unesu osnovna epistemoloka naela prirodnih
nauka, te da je to jedini nain da se povea objektivnost
i egzaktnost drutvenih nauka i da se one, u tom pogle-
23
du, izjednae sa prirodnim naukama. Pozitivizam
istie, pre svega, potrebu ispitivanja i utvrivanja tzv. po-
zitivnih injenica i time se suprotstavlja apstraktnoj filo-
24
zofiji u ime egzaktne nauke. Po njemu, plodno je je-
dino istraivanje i utvrivanje injenica, dok su eksperi- Ogist Kont (17981857), francuski
mentalne nauke i matematika uzori jedino moguih sa- filozof i sociolog, utemeljiva
znanja. Pozitivisti istiu da filozofija i uopte nauke mora- pozitivizma

20
Klod Anri Sen-Simon (Pariz, 17. oktobar 1760 Pariz, 19. maj 1825) bio je francuski filozof i socijalni reformator-
utopista. Kao ueni enciklopedista, svoje ideje je istakao u amerikom ratu za nezavisnost (17761783) i francuskoj
revoluciji (17891794/po nekim istoriarima do 1799), kada se odrekao plemike titule. Svoj rad poeo je delima Nacrt
nove enciklopedije, Istorija oveka i Rasprava o nauci i oveku. Svoje uenje potpuno je izloio u radovima Industrija ili
politiki, moralni i filozofski razgovori u interesu svih ljudi odanih korisnom radu i nezavisnosti, Industrijski sistem, Novo
hrianstvo, Pisma enevskog graanina savremenicima i O starom i novom politikom sistemu. U tim delima, Sen-Si-
mon je glavnu ulogu u drutvenom razvitku pripisao napretku morala, nauke i religije. Celo drutvo podelio je na dve
klase: industrijalce, kojima pripadaju svi oni koji uestvuju u proizvodnji (na primer, industrijalci, radnici, zemljoradnici,
itd.) i parazite, kojima pripadaju plemstvo, vojska, birokratija i slini, koji samo koriste plodove rada industrijske klase, a
ne uestvuju u proizvodnji. Sen-Simon je verovao da je zbog toga nuan drutveni prevrat posle kojeg e politiko
upravljanje preuzeti industrijska klasa, a kao posledica toga stvorie se sistem kojim e upravljati naunici i industrijalci.
U tom sistemu prihodi e, po Sen-Simonu, biti odreeni prema sposobnostima, radu i uloenom kapitalu. Svojim
uenjem Sen-Simon je ostao idealista i utopista, ali je, ipak, svojim stavovima o tri perioda razvitka oveanstva
(teolokom, metafizikom i naunopozitivnom) i o klasnom sukobu postao prethodnik pozitivistikog uenja Ogista
Konta i dijalektikog materijalizma i naunog socijalizma Karla Marksa (Trir, 5. maj 1818 London, 14. mart 1883).
21
Ogist Kont (Monpelje, 19. februar 1798 Pariz, 5. septembar 1857) bio je francuski filozof i sociolog, po struci
matematiar. Filozofijom je poeo da se bavi pod uticajem Kloda Anrija Sen-Simona. eleo je da reformie
dotadanju nauku, filozofiju i religiju, jer bi te discipline, po Kontu, trebalo razvijati na pozitivnom stadijumu, poto
su metafiziki i teoloki stadijumi bili istorijski zastareli. Kont je eleo da, pored osnovnih prirodnih nauka, zasnu-
je i novu nauku o drutvu sociologiju. Smatrao je da filozofija treba potpuno da napusti metafizika umovanja i
usmeri se na filozofski rad koordinacije i sistematizacije naunih znanja. Kont je osniva sociologije i jedan od glav-
nih osnivaa filozofije nazvane klasini pozitivizam. Njegova glavna dela su Kurs pozitivistike filozofije, Rasprava
o celini pozitivizma, Sistem pozitivne politike, O pozitivnoj filozofiji, Rasprava o pozitivnom duhu, i Pozitivistiki ka-
tehizam. Svojim uenjem, pored utemeljenja sociologije kao nauke, izvrio je snaan uticaj i na razvoj istoriografije.
22
Vojin Mili, Socioloki metod, Nolit, Beograd, 1965, str. 59.
23
Isto, str. 59.
24
Enciklopedijski leksikon..., tom V Istorija, Novinsko-izdavaka ustanova Interpres izdavaka jedinica,
Beograd, 1970, str. 534.

354
 Terorizam

ju imati tano omeena i odreena podruja injenica i da se moraju uvati od svake ko-
nstrukcije apriornih stavova. Svaka pretpostavka o prirodi neke stvarnosti po sebi mora se
25
odbaciti ili napustiti kao pretpostavka koja prelazi granice mogueg iskustva. Gledajui sa
tog aspekta, moe se rei da se pozitivizam protivi metafizici, pa ak i filozofiji uopte, iz-
uzev ako se ona ne svodi na jednu od tzv. pozitivnih nauka pored drugih ili ukoliko se ne
konstituie kao posebno nastojanje za uspostavljanje jedinstva svih nauka.
Posle Konta pozitivizam se javio u razliitim oblicima. U nae vreme javlja se kao
logiki pozitivizam ili logiki empirizam. Za tu vrstu pozitivizma karakteristino je nastoja-
nje da se u domen filozofije ukljue samo oni problemi koje je mogue reavati na egzak-
26
tan nain, oslanjajui se na logiko-matematiki aparat. Kao bitno obeleje logikog po-
zitivizma, empirizam se sastoji u tvrenju da se celokupno nauno znanje zasniva na
ulnom iskustvu i da su nauna znanja iskustveno proverljiva i potvrdiva, dok se tradicio-
nalni problemi filozofije (o sutini sveta, smislu egzistencije, najoptiji zakoni sveta) odba-
cuju kao metafiziki, odnosno kao besmisleni i nereivi, tako da se moe rei da i logiki
pozitivizam vodi radikalnom suavanju filozofije i metafizike.

Teodor Don Kainski Unabomba

Formiranje uverenja o tetnosti industrijsko-tehnolokog drutva
Teodor Don Kainski, najpre poznat samo kao Ted, roen je 22. maja 1942. godine u
mestu Evergrin Park, u dravi Ilinois (Sjedinjene Amerike Drave) u porodici poljskih emigra-
27
nata, od roditelja Teodora Riarda Kainskog i Vande Kainski (roena Dombek). Posle
zavrene osnovne kole (dozvoljeno mu je da
preskoi esti razred i direktno se upie u sedmi,
zbog natprosene inteligencije), upisao se u sred-
nju kolu u svom mestu, koju je zavrio 1957, sa
navrenih 15 godina. U tom periodu zaintereso-
28
vao se za matematiku. Godine 1958, sa 16 godi-
na, upisao se na Univerzitet Harvard u Kembridu
(drava Masausets, SAD) gde mu je jedan od
predavaa bio uveni ameriki filozof i logiar Vi-
29
lard fan Orman Kvajn (poznatiji samo kao Fan) u
ijoj klasi studenata je bio jedan od najboljih i naj-
inteligentnijih. Diplomirao je 1962. sa 20 godina, Teodor Don Ted Kainski (1942), poznatiji
kao Univerzitetski i avio bomba (skraeno
nakon ega je upisao master i doktorske studije iz Unabomba), ameriki matematiar i filozof,
matematike na Univerzitetu Miigen u En Arboru najpoznatiji pripadnik neoluditskog pokreta
25
Mala enciklopedija..., tom II, Prosveta, Beograd, 1978, str. 844.
26
Isto, str. 844.
27
en.wikipedia.org/wiki/Ted_Kaczynski
28
Isto.
29
Vilard fan Orman Kvajn (Akron, Ohajo 25. jun 1908 Boston, Masausets 25. decembar 2000) bio je
ameriki filozof i logiar, pripadnik analitike tradicije i glavni zagovornik teze da je filozofija samo pojmovna
analiza. Njegova najpoznatija dela su: Dve dogme empirizma i Re i objekat.

355
VOJNO DELO, 7/2016

(drava Miigen, SAD). I na tim studijama je briljirao, pa je tako 1967. godine stekao doktorat
iz matematike iz oblasti geometrijske funkcionalne teorije grane kompleksne analize (tradici-
onalno poznate kao teorija funkcija kompleksne promenljive). Profesori sa doktorskih studija
su kasnije govorili da je bio neobina osoba, veoma inteligentna i razliita od ostalih studena-
30
ta, da je bio usmeren na svoj rad i da je eleo da otkrije matematiku istinu.
Krajem 1967. godine, sa 25 godina postao je profesor-asistent matematike na Univerzi-
tetu Kalifornija u Berkliju (SAD). Tu se nije dugo zadrao, pa je ve 1969. godine podneo
ostavku i preselio se u malu porodinu kuu u gradu Lombard (drava Ilinois, SAD). Ipak,
ni tu nije dugo iveo. Posle dve godine, 1971., otiao je iz Lombarda i nastanio se u maloj pl-
aninskoj brvnari blizu grada Linkolna u dravi Montana (SAD). Tu je poeo jednostavan ivot,
31
sa malo novca i bez elektrine energije i tekue vode. U to vreme (u periodu 19711978.
godine), radio je sitne poslove i primao finansijsku podrku svoje porodice, koju je koristio
32
za kupovinu zemlje. Poetkom 1978. godine kratko vreme je radio, zajedno sa svojim
ocem Teodorom Riardom i mlaim bratom Dejvidom, u fabrici gume i poliuretanske pene.
Meutim, brat ga je ubrzo otpustio zbog krenja radne discipline.
Primarni razlog zbog kojeg je Kainski napustio radno mesto na Univerzitetu Kalifor-
nija bio je to je eleo da se povue na neko osamljeno mesto gde bi mogao iveti
33
samoodrivim ivotom. U planinskoj brvnari kod Linkolna ubrzo je poeo da trenira
vetine preivljavanja, kao to su praenje ivotinjskih tragova i ostalih znakova koje one
ostavljaju (radi lova na njih), raspoznavanje jestivih biljaka i gljiva u prirodi, kao i pravlje-
nje primitivnih oruja i orua. Meutim, ubrzo je shvatio da takav nain ivota za njega
nije mogu. Do takvog zakljuka je doao na osnovu posmatranja kako industrija i tehno-
logija porobljavaju oveka i unitavaju prirodu i njene resurse. Polazei od tog saznanja,
poeo je itati knjige iz oblasti sociologije, kao i dela politikih filozofa, naroito knjige
34
francuskog filozofa aka Elula. Kainski je izgradio miljenje da su nasilni metodi jedini
nain da se zaustavi industrijska i tehnoloka civilizacija koja nemilosrdno unitava priro-
du i porobljava ljude. Kada se to miljenje, poetkom 1978. godine, vrsto ustalilo u
Kainskom i kada se, takoe poetkom 1978. godine, i okolina njegove planinske brvna-
35
re nala na udaru kompanija za eksploataciju uma, preduzeo je prve bombake napa-
de po kojima e, na ne ba slavan nain, ui u istoriju.

Bombaki napadi i istraga FBI

Univerzitetski policajac Teri Merker je, 25. maja 1978. godine, primio molbu profesora
nauke o materijalima Baklija Krista sa Severozapadnog Univerziteta u Evanstonu
(drava Ilinois, SAD) da pregleda jedan sumnjivi paket koji je toga dana dobio. Naime,
tog dana je na parkingu Univerziteta Ilinois u ikagu naen paket sa povratnom adresom

30
en.wikipedia.org/wiki/Ted_Kaczynski
31
Isto.
32
Kasnije je tu finansijsku podrku, bez znanja porodice, koristio za svoje bombake napade.
33
en.wikipedia.org/wiki/Ted_Kaczynski
34
Isto.
35
anarhisticka-biblioteka.net/library/theodore-kaczynski-industrijsko-drustvo-i-njegova-buducnost

356
 Terorizam

36
radnog mesta pomenutog profesora. Paket je poslat u Evanston na Univerzitet i kada
ga je primio, profesor Krist je primetio da povratna adresa nije pisana njegovom rukom.
To mu se uinilo sumnjivim pa je pozvao policajca Merkera da pregleda poiljku. Merker
je prihvatio profesorovu molbu i latio se posla. Meutim, im je otvorio paket on je eks-
plodirao u njegovoj ruci, nanosei mu opekotine i posekotine, tako da je hitno transporto-
van u bolnicu. Sreom, policajac je preiveo povrede.
Bio je to prvi teroristiki bombaki napad Teodora Dona Kainskog i poetak njego-
ve borbe protiv industrijskog i tehnolokog drutva. Kao mete odabirao je ljude koji su, po
njegovom miljenju, radili na uzdizanju industrije i tehnologije i samim tim uvrivali po-
menuto industrijsko-tehnoloko drutvo koje je, po njemu, trebalo da bude uniteno,
usled ega bi dolo do osloboenja ljudske vrste i prirode od njegovog terora. Imena
37
svojih rtava nalazio je istraujui u bibliotekama. Kainski je bombe pravio sm u svo-
joj planiskoj brvnari u kojoj je imao radionicu, koristei dostupne materijale. Bombe je,
osobama koje bi odabrao, slao potom, najee u obliku paketa koji bi eksplodirao im
se otvori. Naredni (drugi po redu) bombaki napad Kainski je izveo godinu dana kasnije,
38
9. maja 1979. godine. Ovaj put, rtva je bio student doktorskih studija Don Haris,
takoe sa Severozapadnog Univerziteta u Evanstonu kojem je, takoe na Univerzitet,
poslata paket-bomba koja je eksplodirala u njegovoj ruci.
Trei napad, koji se dogodio 15. novembra 1979. godine, konano je privukao veu
panju. Toga dana Kainski je podmetnuo paket-bombu u teretni odeljak aviona Boing 727
39
Ameriken Erlajnsa broj 444 na letu od ikaga do Vaington DC-a. Bomba je u toku leta
poela da dimi izazivajui guenje kod dvanaest putnika, tako da su piloti morali prinudno
da prizeme letelicu. Po sletanju, bomba je ugaena i demontirana i tom prilikom je otkrive-
no da samo sticajem srenih okolnosti (zahvaljujui kvaru na mehanizmu za paljenje) nije
eksplodirala. Kako su bombaki napadi na avione, po zakonima SAD, savezna (federalna)
krivina dela, u istragu je ukljuen Savezni istrani biro (FBI). Na lice mesta poslati su fede-
ralni agenti, a za efa istranog tima postavljen je agent Don Daglas. Agenti FBI su, tom
prilikom, saznali i za dva prethodna napada na Severozapadnom Univerzitetu u Evanstonu
pa su, tada jo uvek nepoznatog poinioca, oznaili pod imenom Univerzitetski avio-
bomba, dok su mediji, koji su izvetavali o ovom sluaju, taj naziv skratili na Unabomba.
Tako je Teodor Don Kainski dobio svoj nadimak pod kojim je i danas poznat u svetu.
Unabomba je nastavio sa svojim napadima. Idua meta bio je Persi Vud, direktor avio-
kompanije Junajted Erlajns iz ikaga koji je 10. juna 1980. godine primio paket u svojoj kui
u gradu Lejk Forest (drava Ilinois, SAD). Paket-bomba eksplodirala mu je u rukama
izazivajui mu opekotine i posekotine po telu. Za to vreme, Savezni istrani biro (FBI) nasta-
vio je istragu. Agenti na elu sa Donom Daglasom, u saradnji sa agentima FBI-a iz jedinice
za analizu ponaanja, zakljuili su da je Unabomba najverovatnije osoba sa natprosenom
40
inteligencijom i da ima veze u akademskim krugovima. Malo kasnije, FBI je izmenio svoju
pretpostavku o nepoznatom poiniocu, iznosei teoriju da je re o osobi sa akademskim zna-
njem iz tekih i sloenih nauka koja pripada neoluditskom pokretu.

36
en.wikipedia.org/wiki/Ted_Kaczynski
37
Isto.
38
Isto.
39
Isto.
40
Isto.

357
VOJNO DELO, 7/2016

U toku naredne dve godine Unabomba je izveo jo tri napada. Jedan paket poslao
je 8. oktobra 1981. na Univerzitet Juta u Solt Lejk Sitiju (SAD). Ovaj put nije bilo eksplozi-
je i rtava, jer je bomba otkrivena i pravovremeno uspeno demontirana. Drugi paket
Kainski je poslao 5. maja 1982. na Vanderbilt Univerzitet u Nevilu (drava Tenesi,
SAD), na radno mesto Denet Smit, sekretarice Univerziteta, a trei je, 2. jula 1982. go-
dine, stigao na adresu (takoe radnog mesta) Diogenesa Angelakosa, profesora elek-
tronskog inenjerstva na Univerzitetu Kalifornija u Berkliju. U zadnja pomenuta dva napa-
da nije bilo fatalnih ishoda, ali je bilo teih posledica po rtve. Denet Smit je zadobila
ozbiljne opekotine po rukama i rane od rapnela po telu, dok je profesor Angelakos za-
41
dobio ozbiljne opekotine po desnoj ruci i rane od rapnela po licu.
to se tie istrage, FBI je 1983. godine jo jedanput promenio svoju teoriju o
Unabombau. Ovaj put agenti FBI-a su zakljuili, na osnovu analize ostataka bombi, da
je Unabomba najverovatnije avio-mehaniar. To je bila, za razliku od prve dve koje su
bile pravilni zakljuci, sasvim pogrena teorija koja e FBI odvesti na potpuno pogrean
trag, omoguivi Unabombau jo mnogo godina nesmetanog delovanja.
Ipak, ni Unabomba nije urio sa novim napadima. Posle napada od 2. jula 1982. godine
42
napravio je skoro trogodinju pauzu. To je bila njegova prva dua pauza u bombakim na-
padima. Ali, naalost, po njenom isteku Unabomba e se vratiti sa jo jaim i teim udarima.
Dana 15. maja 1985. godine, student doktorskih studija i kapetan vazduhoplovnih
snaga vojske Sjedinjenih Amerikih Drava Don Hozer primio je, na Univerzitetu Kalifor-
nija u Berkliju, paket koji mu je eksplodirao u rukama. To je bio nastavak bombakih na-
pada Teodora Dona Kainskog. Ovaj put posledice po rtvu su bile veoma teke. Don
Hozer izgubio je etiri prsta na desnoj aci, a zadobio je i ozbiljne povrede na arterijama
43
desne ruke i delimino izgubio vid na levom oku. Hozer vie nikada nije mogao upra-
vljati avionima. Meutim, to nije bio poslednji napad te 1985. godine, kada je izveo
najvie teroristikih napada u celom periodu njegovog delovanja.
Naredni napad izveden je ve 13. juna 1985. kada je Kainski poslao bombu u sedite
kompanije Boing u gradu Obern u dravi Vaington (SAD). Ova bomba nije eksplodirala,
jer je na vreme otkrivena, te je uspeno demontirana. Zatim su usledili Unabombaevi jese-
nji napadi. Novembra 1985. paket-bomba poslat je na Univerzitet Miigen u En Arboru
44
(SAD) na radno mesto profesora psihologije Dejmsa MekKonela. Prilikom eksplozije,
profesor MekKonel je privremeno izgubio sluh, dok je njegov saradnik, asistent Niklos Sui-
no, koji je profesoru MekKonelu pomagao pri otvaranju paketa, zadobio opekotine i rane od
rapnela po telu. Najkrvaviji napad do tada Unabomba je izveo 11. decembra 1985. Toga
dana u kompjuterskoj radnji u Sakramentu (drava Kalifornija, SAD) paket-bomba je eks-
plodirao u rukama vlasnika radnje Haga Skratona usmrtivi ga na licu mesta. To je bila pr-
va ljudska rtva u Unabombaevoj kampanji protiv industrijskog i tehnolokog drutva.
Za sve to vreme Savezni istrani biro (FBI) tapkao je u mestu. Agent Don Daglas i
njegovi ljudi nikako nisu uspevali da naine znaajniji pomak u istrazi. Nije im uspevalo
da se priblie otkriu identiteta Unabombaa, a deliminu krivicu za to su i sami snosili,

41
Isto.
42
Prva pauza trajala je od 1982. do 1985. godine.
43
en.wikipedia.org./wiki/Ted_Kaczynski
44
Isto.

358
 Terorizam

jer su zakljuili da je nepoznati poinilac obini avio-mehaniar, a ne osoba natprosene

inteligencije sa akademskim znanjem iz tekih i sloenih nauka, kako su prvobitno pret-
postavljali. Jedini zakljuak im je bio da Unabomba ivi u oblasti ikaga i da ima neke
45
veze u Solt Lejk Sitiju. Meutim, kako e agenti mnogo kasnije uvideti, i to se ispostavi-
lo kao pogreno, jer je Teodor Don Kainski u vreme bombakih napada iveo u planin-
skoj brvnari u dravi Montana, blizu grada Linkoln.
Ne mogavi dalje da napreduju, agenti FBI-a su se okrenuli odravanju konferencija
za tampu na kojima su pozivali javnost da pomogne u istrazi i identifikaciji osobe koju
46
su nazivali Unabomba. To je rezultiralo odreenim brojem dojava, ali su se sve one is-
postavile kao lane. Tako je istraga zapala u ozbiljan orsokak.
U meuvremenu, posle krae pauze od godinu dana, Unabomba je ponovo napao. Ovog
puta meta je bio Geri Rajt, vlasnik kompjuterske radnje u Solt Lejk Sitiju. Prilikom eksplozije
bombe u njegovoj radnji, 20. februara 1987, koja je i ovaj put bila u paketu dostavljenom
potom, Rajt je doiveo ozbiljne povrede nerava na vie mesta leve ruke, ali je ipak preiveo na-
47
pad. Nakon toga, Unabomba je ponovo zastao sa napadima i napravio estogodinju pauzu
u izvoenju svojih akcija, posle koje se vratio ostavljajui jo traginije posledice.

Prvo pismo Njujork tajmsu

Budui da istraga i konferencije za tampu nisu donosile nikakve ozbiljnije rezultate i
s obzirom na to da su istrane radnje zapale u ozbiljan orsokak, meu agentima FBI po-
javila se malodunost i gubitak gotovo svake nade da e reiti sluaj. tavie, tokom
1991. godine Kainski je poslao svoje prvo pismo, kucano na pisaoj maini, dnevnom li-
stu Njujork tajms, tvrdei da iza napada stoji grupa koju je oznaio kao FC (skraeno od
48
Klub slobode, na engleskom Freedom Club) i da je on njen lan. Naravno, pri tome nije
otkrio svoj identitet. Tek tada su agenti Saveznog istranog biroa shvatili zato su na
svim fragmentima bombi koje je slao Unabomba stajali inicijali FC.
Sve to uticalo je da agent Don Daglas poetkom 1992. godine odustane od daljeg
reavanja sluaja. Tako je ostalo upranjeno mesto na elu istranog tima, a skoro niko
nije eleo da zameni Daglasa na tom mestu. Ipak, kasnije tokom iste godine, za sluaj se
zainteresovao agent Dim Frimen. Iako su mu kolege iz slube govorile da se okane tog
posla i da je sluaj nemogue reiti, Frimen je ipak prihvatio izazov. Preuzeo je Daglaso-
49
vo mesto i postao novi ef istranog tima FBI za hvatanje Unabombaa.
Posle est godina mirovanja Unabomba je ponovo stupio u akciju. Usledila su zare-
dom dva bombaka napada u roku od dva dana. Najpre je, 22. juna 1993. godine, paket-
45
Isto.
46
Isto.
47
Druga pauza trajala je od 1987. do 1993. godine.
48
Napominjemo da grupa FC nikada nije postojala. Kainski ju je izmislio da bi proirio strah i naveo druge da pomi-
sle da bombake napade izvodi specijalno organizovana grupa. Zato se u njegovim pismima i kasnije u manifestu go-
vori u mnoini, kao da se radi o grupi, a ne pojedincu. U stvarnosti, Kainski je sm izvodio napade kao to je i sm
pravio bombe u svojoj planinskoj brvnari, a zatim ih na odabrane adrese slao putem pote. FBI nikada nije poverovao
da je napade izvodila neka organizovana grupa, ve je od poetka bio na stanovitu da je to delo pojedinca.
49
www.lohud.com/story/news/local/rockland/2014/09/18/fbi-agents-caught-unabomber-discuss-terrorism/15845001/

359
VOJNO DELO, 7/2016

bomba eksplodirala u kui profesora genetike na Univerzitetu Kalifornija arlsa Epstajna, u

gradu Tiberon u Kaliforniji. Profesor Epstajn je ostao iv, ali je zadobio teke povrede
(oteene su mu obe bubne opne, to je rezultiralo potpunom gluvoom, a izgubio je i delo-
ve tri prsta na desnoj ruci i od rapnela zadobio povrede po stomaku). Zatim je 24. juna
1993. paket-bomba stigao na adresu radnog mesta profesora kompjuterskih nauka Dejvida
Gelerntera na Jejl Univerzitetu u Nju Hejvenu (drava Konektikat, SAD). Bomba je eksplo-
dirala, nanosei profesoru Gelernteru teke, ali ne i fatalne povrede (ozbiljne opekotine i ra-
ne od rapnela po telu, kao i trajno oteenje desne ruke i desnog oka).
Ovi napadi naterali su agente Saveznog istranog biroa da pojaa istragu. Ovaj put
odluili su da javno ucene Unabombaevu glavu. Ponudili su milion dolara svakom ko moe
50
da d neku informaciju koja moe dovesti do Unabombaevog hapenja. Ali, ni ovaj potez
nije dao oekivane rezultate. Broj dojava se poveao, ali su se ponovo ispostavile kao lane.
Ipak, ef istranog tima FBI, agent Frimen, nije gubio nadu i dalje je vredno radio na sluaju.
Krajem 1994. i poetkom 1995. godine Unabombaevi teroristiki napadi su uestali.
To su bila njegova poslednja dva udara, ali su zato bila najkrvavija i najfatalnija. Decembra
1994. Kainski je paketom-bombom ubio Tomasa Mozera, izvrnog direktora kompanije
51
Barson-Marsteler u njegovoj kui u Nort Koldvelu (drava Nju Dersi, SAD). Bila je to
Unabombaeva druga rtva. Naredni napad, za koji e se ispostaviti da je i poslednji,
Kainski je izveo 24. aprila 1995. godine. Naime, tog dana je na kunu adresu lobiste kom-
panija za eksploataciju uma Gilberta Moreja, u gradu Sakramento u Kaliforniji, putem
pote stigao jedan paket. Morej nije posumnjao da bi mogao biti rtva Unabombaa, pa je
otvorio paket koji je eksplodirao ubivi ga na licu mesta. Tako je Morej postao trea rtva
bombakih napada Teodora Dona Kainskog. Kada se inilo da njegovim akcijama nema
kraja, Unabomba je iznenada promenio nain delovanja, iznenadivi agente u Saveznom
istranom birou koji su i dalje radili na njegovom hvatanju.

Drugo pismo Njujork tajmsu

Istog dana kada je izveo poslednji bombaki napad, dakle 24. aprila 1995. godine,
Kainski je poslao svoje drugo pismo listu Njujork Tajms. Pismo je nosilo potanski ig
Ouklenda (drava Kalifornija, SAD). Ponovo je bilo otkucano na pisaoj maini i u njemu
je, pored ostalog, pisalo: Razneli smo Tomasa Mozera prolog decembra, zato to je
bio izvrni direktor agencije Barson-Marsteler. Meu ostalim zlodelima, Barson-Marsteler
je pomagao Eksonu da popravi svoju sliku u javnosti posle nesree Ekson Valdez. Ali,
napali smo ih ne toliko iz nekog posebnog razloga, koliko zbog optih principa. Barson-
Marsteler je jedna od najveih organizacija koja se bavi odnosima sa javnou. To znai
da se ta kompanija bavi razvojem tehnika za manipulaciju stavovima ljudi. To je razlog
zato smo poslali bombu jednom od njenih direktora, a ne ponaanje agencije u
pojedinanim sluajevima. Neki novinski izvetaji su pogreno tvrdili da mi napadamo
50
en.wikipedia.org/wiki/Ted_Kaczynski
51
Barson-Marsteler je kompanija za odnose sa javnou sa seditem u Njujorku (SAD). Osnovali su je
1953. godine Harold Barson i Vilijam Marsteler i do 80-ih godina XX veka postala je najvea kompanija za od-
nose sa javnou na svetu. Danas posluje u 98 drava na svih est kontinenata. Njeni esti klijenti bile su mul-
tinacionalne korporacije i razne agencije vlada mnogih drava u svetu.

360
 Terorizam

univerzitete i profesore. Nemamo nita protiv univerziteta ili profesora kao takvih. Svi uni-
verzitetski ljudi koje smo napali bili su specijalisti u tehnikim oblastima (tu ubrajamo i ne-
ke oblasti primenjene psihologije, kao to je istraivanje mogunosti za promenu ljud-
skog ponaanja)... Ljudi koje hoemo da sredimo su naunici i inenjeri, posebno oni iz
52
nekih kritinih oblasti, kao to su kompjuteri i genetika... U prethodnom pismu koje smo
vam poslali nazvali smo sebe anarhistima. Poto je to pojam koji se primenjuje na veliki
broj stavova, potrebno je dodatno objanjenje. Sebe nazivamo anarhistima zato to, ide-
alno, teimo razbijanju celog drutva na veoma male, potpuno autonomne jedinice.
Naalost, ne vidimo neki jasan put koji bi vodio tom cilju, tako da to ostavljamo za
neodreenu budunost. Na mnogo neposredniji cilj, za koji mislimo da se moe ostvariti
u narednih nekoliko decenija, jeste unitavanje svetskog industrijsko-tehnolokog siste-
ma. Bombakim napadima elimo da izazovemo nestabilnost u industrijskom drutvu, da
propagiramo antiindustrijske ideje i da ohrabrimo sve one koji mrze industrijski sistem.
FBI je pokuao da te bombake napade prikae kao delo nekog izolovanog ludaka.
Neemo gubiti vreme na raspravu o tome da li smo ludi ili ne, ali sigurno je da nismo izo-
53
lovani... Opozicija industrijsko-tehnolokom sistemu iri se i raste...
U pismu je reeno i: Ljudi koji podstiu sav ovaj rast i gomilanje otpada zasluuju da bu-
du ozbiljno kanjeni. Ali, na cilj nije toliko da kaznimo takve, koliko da propagiramo svoje ide-
je. U svakom sluaju, dosta nam je pravljenja bombi... Zato nudimo nagodbu. Napisali smo
dui lanak... koji elimo da objavimo. Ako moete da ga objavite, u skladu sa naim zahtevi-
ma, zauvek emo odustati od teroristikih aktivnosti. lanak mora biti objavljen u Njujork Taj-
msu, Tajmsu ili Njusviku ili nekom drugom iroko itanom dnevnom listu ili periodinom ma-
gazinu sa nacionalnom distribucijom... Kako moete biti sigurni da emo odrati obeanje o
odricanju od terorizma, ako nai uslovi budu ispunjeni? U naem je interesu da odrimo to
obeanje. elimo da odreene ideje budu prihvaene. Ako ga prekrimo, ljudi e izgubiti
potovanje prema nama i tee e prihvatiti nae ideje... Molim vas, potrudite se da odgovor
na nau ponudu bude dobro istaknut u medijima, tako da ga ne propustimo. Obavezno nam
recite gde e i kako materijal biti objavljen i koliko vremena e biti potrebno da bi se pojavio u
tampi, od trenutka kada vam poaljemo rukopis. Ako odgovor bude zadovoljavajui,
zavriemo prekucavanje rukopisa i poslati ga. Ako odgovor ne bude zadovoljavajui,
54
poeemo da pravimo sledeu bombu. Pozivam vas da objavite ovo pismo.
Poto je, na preporuku Saveznog istranog biroa, odgovor Njujork tajmsa, na
Unabombaevu ponudu, bio pozitivan, Kainski im je u junu 1995. poslao tekst svog ma-
nifesta (kucan na pisaoj maini) koji je potpisan sa FC (elei da ostavi utisak da
bombake napade izvodi specijalna organizovana grupa, a ne pojedinac). Tekst je poslat
55
i Vaington postu, budui da je i od njih traio njegovo objavljivanje. Tekst nosi naslov
Industrijsko drutvo i njegova budunost, ali je u SAD (a i drugde svetu) ostao upamen
pod nazivom Unabombaev manifest.
52
Misli se na Unabombaevo prvo pismo Njujork tajmsu, upueno 1991. godine.
53
Pismo Unabombaa Njujork Tajmsu, anarhisticka-biblioteka.net/library/theodore-kaczynski-industrijsko-dru-
stvo-i-njegova-buducnost
54
Isto.
55
Pismo Vaington postu, takoe otkucano na pisaoj maini, Kainski je poslao posle upuivanja drugog pi-
sma Njujork tajmsu.

361
VOJNO DELO, 7/2016

Industrijsko drutvo i njegova budunost

(Unabombaev manifest)
Kada su dobili tekst manifesta, prestavnici Njujork tajmsa i Vaington posta jo jed-
nom su konsultovali predstavnike vlasti SAD da li da objavljuju dobijeni materijal. Poto
su, u interesu javne bezbednosti, objavljivanje preporuili Vrhovni tuilac SAD i direktor
Saveznog istranog biroa, pomenuti dnevni listovi su 19. septembra 1995. godine objavili
56
manifest. Tekst je tampan u Vaington postu (uz saradnju Njujork tajmsa) zato to je
Vaington post tada jedini imao mehanike sposobnosti da distribuira poseban dodatak
57
u svim kopijama svojih tampanih izdanja novina.
Sam tekst manifesta predstavlja osudu industrijsko-tehnoloke civilizacije i sistema
koji ta civilizacija uspostavlja, te poziva na njeno unitenje i povratak prirodi. Podeljen je
na uvod, glavni tekst, zavrne napomene i napomene. Glavni tekst je podeljen na 24 po-
glavlja i ima ukupno 232 paragrafa.
U uvodu Kainski iznosi stav da su industrijska revolucija (koja je poela u drugoj po-
lovini XVIII veka) i njene posledice katastrofalne po ljudsku vrstu. Smatra da je ljudima
koji ive u razvijenim zemljama ona znatno uveala ivotne anse, ali je destabilizovala
drutvo i ljude izloila degradaciji, to je dovelo do rairene psihike patnje (u tzv.
58
Treem svetu i do fizike) i nanoenja velikih teta prirodi. Kae, takoe, da industrijsko
59
drutvo moe da preivi ili propadne. Zato se on zalae za revoluciju protiv industrij-
skog sistema, a ona, po njemu, moe biti nasilna i nenasilna, iznenadna, ali moe biti i
relativno postepen proces. Bavi se i onim to je on nazvao psihologija moderne levice.
Treba istai da je u svom manifestu Kainski kritikovao i levicu i desnicu (konzervativce) i
kapitalistiki i socijalistiki drutveni sistem, budui da sebe nije smatrao ni leviarem ni
60
desniarem ve pozitivistom . Pod modernom levicom podrazumevao je sledee osobe
i grupe: socijaliste, kolektiviste, politiki korektne tipove, feministkinje, aktiviste koji se
bore za prava homoseksualaca i hendikepiranih osoba, borce za prava ivotinja i
61
sline. Zatim, navodi da nije svako ko uestvuje u tim pokretima leviar i da se raspra-
va o leviarima odnosi samo na ono to on smatra za modernu levicu i da ostavlja otvo-

56
Zajednika izjava Njujork Tajmsa i Vaington Posta, anarhisticka-biblioteka.net/library/theodore-kaczynski-
industrijsko-drustvo-i-njegova-buducnost
57
Isto.
58
Industrijsko drutvo i njegova budunost, anarhisticka-biblioteka.net/library/theodore-kaczynski-industrijsko-
drustvo-i-njegova-buducnost
59
Ako sistem preivi, on e moda, vremenom, postii nizak stepen psihike i fizike patnje, ali tek posle du-
gog i bolnog perioda prilagoavanja i samo po cenu neprekidnog svoenja ljudskih bie i mnogih drugih ivih
organizama na proizvode inenjeringa i rafove drutvene maine. Pored toga, ako sistem preivi, slede
neizbene posledice: ovaj sistem se ne moe reformisati ili preoblikovati, a da ljude ne lii dostojanstva i auto-
nomije. Ako sistem propadne, posledice e opet biti veoma bolne. Ali, to sistem postaje vei, to e posledice
njegovog sloma biti tee, tako da je sigurno bolje da propadne ranije nego kasnije. (Industrijsko drutvo i njego-
va budunost, anarhistika-biblioteka.net/library/theodore-kaczynski-industrijsko-drustvo-i-njegova-buducnost)
60
Iako je Kainski govorio da nije zainteresovan za politiku, u svom manifestu iskazao je odreene simpatije
za anarhistike pokrete.
61
Industrijsko drutvo i njegova budunost, anarhisticka-biblioteka.net/library/theodore-kaczynski-industrijsko-
drustvo-i-njegova-buducnost

362
 Terorizam

renim pitanje u kojoj meri se njegova zapaanja mogu primeniti na leviare iz XIX i sa
poetka XX veka. Konstatuje da postoje dve psiholoke tendencije na kojima poiva mo-
derna levica, a to su oseanje inferiornosti i prekomerna socijalizacija
U prvom poglavlju manifesta, koje nosi naslov Oseanje inferiornosti, Kainski podra-
zumeva inferiornost u irem smislu, kao spektar povezanih crta: samopotcenjivanje,
oseanje bespomonosti, depresivne tendencije, defetizam, samoprezir, oseanje krivice
i slino i tvrdi da su moderni leviari skloni nekim od nabrojanih oseanja, te da ona pre-
sudno utiu na njihovo usmerenje. Takoe, kae da su leviari skloni mrnji prema sve-
mu to izgleda snano, uspeno i dobro i da su oni antiindividualisti i prokolektivisti koji
ele da drutvo rei sve njihove probleme i zadovolji sve njihove potrebe umesto njih sa-
62
mih. Dodaje i da su moderni leviarski filozofi usmereni ka tome da odbace razum, na-
uku i objektivnost i insistiraju na kulturnom relativizmu. U drugom poglavlju (Prekomerna
socijalizacija) tvrdi da su moderni leviari prekomerno socijalizovani i da to kod njih proiz-
vodi oseanja samopotcenjivanja, oseanje bespomonosti, defetizam, oseanje krivice i
dr. U prilog tome navodi sledee: Veina ljudi se u znaajnoj meri nedolino ponaa.
Lau, kradu na sitno, kre saobraajne propise, zabuavaju na poslu, mrze nekog, psuju
ili koriste razne prljave trikove da bi potisnuli onog do sebe. Prekomerno socijalizovana
osoba ne moe raditi takve stvari, ali ako se ipak tako ponaa, to kod nje izaziva
63
oseanje stida i samoprezira. Dalje kae: Prekomerno socijalizovani leviar pokuava
se osloboditi psiholoke uzde i stei autonomiju tako to se buni. Ali on obino nema
snage da se buni protiv najtemeljnijih drutvenih vrednosti... Leviar, posebno prekomer-
no socijalizovan, obino se ne buni protiv tih vrednosti nego neprijateljski stav prema
64
drutvu obrazlae tvrdnjom da drutvo ne ivi u skladu sa tim vrednostima. Na kraju
ovog poglavlja Kainski tvrdi da su problemi sa oseanjima kod modernih leviara indika-
tivni za probleme naeg dananjeg drutva u celini i nisu ograniene samo na levicu,
iako su kod njih posebno izraeni. Tvrdi da dananje drutvo nastoji da nas socijalizuje u
veoj meri nego bilo koje drugo prethodno i da nam raznorazni eksperti govore kako tre-
ba da se hranimo, da se rekreiramo, vodimo ljubav, podiemo decu i tako redom.
U treem poglavlju (Proces sticanja moi) Kainski govori o tome da ljudi imaju pri-
rodnu potrebu za sticanjem moi i da taj proces ima etiri elementa: cilj, napor, ostvare-
nje cilja i autonomiju. Pri tome, svako od nas ima ciljeve (ako nita drugo, makar da
obezbedi osnovne ivotne potrebe), ali ako neko ciljeve ostvaruje bez napora (kao pri-
mer navodi dokone aristokrate) to moe da rezultira pojavom oseanja dosade, demora-
lizacije i klinike depresije. Sa druge strane, pak, neostvarivanje ciljeva moe uzrokovati i
smrt (ako su povezani sa osnovnim ivotnim potrebama) ili frustraciju (ako su u vezi sa
preivljavanjem), a stalni neuspesi u ostvarivanju ciljeva imaju za posledicu defetizam,
samopotcenjivanje i depresiju. Na kraju ovog poglavlja Kainski zakljuuje da ljudi, da bi
izbegli psihike probleme, imaju potrebu za ciljevima koji iziskuju napor i da bi u ostvari-
vanju tih ciljeva morali biti koliko-toliko uspeni.
U etvrtom poglavlju, pod naslovom Zamenske aktovnosti, objanjava da su zamenske
aktivnosti one koje koristimo da bi oznaili aktivnost usmerenu na vetake ciljeve koje ljudi

62
Isto.
63
Isto.
64
Isto.

363
VOJNO DELO, 7/2016

sami sebi postavljaju samo zato da bi imali neki cilj na kojem bi radili ili samo radi privida
ispunjenja koji tako dobijaju. Tvrdi da su u modernom industrijskom drutvu jedini zahtevi
skromna inteligencija i poslunost, te da je zato ono puno zamenskih aktivnosti i da su da-
65
nas za veinu ljudi one manje zadovoljavajue od bavljenja pravim ciljevima. Na kraju
ovog poglavlja pie: Mnogi ljudi e rei da im zamenske aktinosti pruaju vee zadovolj-
stvo od neeg tako obinog kao to je zadovoljavanje biolokih potreba ali to je samo zato
to je u naem drutvu napor potreban za zadovoljavanje obinih biolokih potreba postao
tako trivijalan. Jo vanije, u naem drutvu svoje bioloke potrebe ne zadovoljavamo auto-
nomno ve samo kao delovi ogromne drutvene maine. Nasuprot tome, ljudima je gene-
66
ralno ostavljeno mnogo autonomije za bavljenje zamenskim aktivnostima.
U petom poglavlju (Autonomija) Kainski skree panju na to da autonomija, kao deo
sticanja moi, nije obavezna za svakog pojedinca, ali da je veini ljudi potrebno da proe
kroz proces sticanja moi i da pred sobom imaju neki cilj, te da autonomno ulau napor i,
na kraju, taj cilj ostvare. Kada neko nema priliku za prolazak kroz proces sticanja moi
posledice su dosada, demoralizacija, samopotcenjivanje, oseanje inferiornosti, defeti-
zam, depresija, strepnja, oseaj krivice, frustracija, neprijateljstvo, zlostavljanje supru-
nika ili dece, neutoljivi hedonizam, nenormalno seksualno ponaanje, naruen san,
poremeaj u ishrani i slino. U estom poglavlju, pod nazivom Izvori drutvenih proble-
ma, kae da se od pomenutih simptoma bilo koji moe javiti u bilo kom drutvu, ali da je
njihova pojava masovna u modernom industrijskom drutvu. to se tie izvora drutvenih
problema, Kainski smatra da je njihov izvor industijsko-tehnoloko drutvo koje ljudima
namee uslove ivljenja koji su radikalno drugaiji od onih u kojima se ljudska vrsta raz-
67
vijala. U to ubraja onemoguavanje punog iskustva sticanja moi, prenaseljenost, izolo-
vanost oveka od prirode, suvie brze drutvene promene i unitavanje malih zajednica,
kao to su porodice, selo ili pleme, odnosno unitavanje tradicionalnih vrednosti. U ovom
poglavlju dolaze do izraaja i negativani stavovi Kainskog prema desniarima. Tako on
pie: Desniari i konzervativci su najobinije budale: jadikuju zbog opadanja tradicional-
nih vrednosti, a ipak vatreno podravaju tehnoloki progres i ekonomski rast. Oigledno
im ne pada na pamet da je nemogue izvoditi nagle, drastine promene u tehnologiji i
ekonomiji jednog drutva a da se time ne izazovu nagle promene u svim drugim aspekti-
68
ma tog drutva koje neminovno unitavaju tradicionalne vrednosti. U ovom poglavlju
Kainski takoe kae da slom tradicionalnih vrednosti u izvesnoj meri podrazumeva slom
veza koje su drale na okupu tradicionalne, male drutvene grupe i da je to posledica to-
ga da industijsko-tehnoloko drutvo mora da oslabi porodine veze i lokalne zajednice
da bi bilo efikasno. U modernom drutvu pojedinac mora biti lojalan pre svega sistemu,
pa tek onda maloj zajednici. Kada bi inertna lojalnost malim zajednicama bila jaa od lo-
jalnosti sistemu, one bi gledale svoju korist, a na tetu sistema, te zato industrijsko
drutvo moe tolerisati samo one male zajednice koje su sterilisane, ukroene i pretvore-

65
Pod pravim ciljevima Kainski podrazumeva one koje bi ljudi hteli ostvariti ak i kada bi njihova potreba za
sticanjem moi bila zadovoljena.
66
Industrijsko drutvo i njegova budunost, anarhisticka-biblioteka.net/library/theodore-kaczynski-industij-
sko.drustvo-i-njegova-buducnost
67
Isto.
68
Isto.

364
 Terorizam

ne u orue sistema. U nastavku poglavlja autor manifesta smatra da je drutvo SAD u

XIX veku odisalo optimizmom i samopouzdanjem za razliku od dananjeg i da je to po-
sledica podsvesnog oseanja modernog oveka da mu je promena nametnuta, dok je
ovek XIX veka sm izazivao promene koje su bile njegov izbor, ime je zadovoljavao
svoju potrebu za sticanjem moi, dok ovek dananjice nema dovoljno mogunosti da
zadovolji tu potrebu na neki normalan nain.
U sedmom poglavlju (Naruavanje procesa sticanja moi u modernom drutvu) navo-
di se da se ljudske tenje dele u tri grupe: one koje mogu biti zadovoljene uz minimalan
napor; one koje mogu biti zadovoljene uz ozbiljan napor i, na kraju, one koje ne mogu biti
69
adekvatno zadovoljene bez obzira na koliinu uloenog napora. Industrijsko drutvo
nastoji da ljudske tenje potisne u prvu i treu grupu, dok se druga grupa sve vie sastoji
od vetaki stvorenih tenji (zamenske aktivnosti, marketinka i reklamna industrija), te
da se tako naruava pomenuti proces sticanja moi. Istina je, nastavlja Kainski svoj ma-
nifest, da je moderno industrijsko drutvo u odreenom smislu veoma popustljivo, ali
iskljuivo u nebitnim stvarima, dok u svim bitnim stvarima sistem nastoji da, u sve veoj
meri, regulie ponaanje ljudi. To ponaanje se ne regulie samo izriitim pravilima i me-
hanizmima vlasti ve esto indirektnom prinudom, psiholokim pritiskom i manipulacijom
preko sistema kao celine, ali i preko organizacija koje formalno nisu deo vlasti. Veina
velikih organizacija koristi neki oblik propagande da bi manipulisala stavovima i
70
ponaanjem javnosti. Osmo poglavlje, pod naslovom Kako se neki ljudi prilagoavaju,
govori o tome da se neke osobe prilagoavaju industrijskom drutvu. Kao razloge za to
navodi postojanje razlika u jaini tenje ka moi i autonomiji, razlike u podlonosti re-
klamnim i marketinkim tehnikama, zatim to to neki ljudi delimino zadovoljavaju svoju
tenju ka moi, poistoveujui se sa monim organizacijama ili masovnim pokretima i za-
menske aktivnosti.
Motivi naunika naziv su devetog poglavlja u kojem Kainski iznosi stav da su nauka i
tehnologija najvaniji primeri zamenskih aktivnosti. On pie: Neki naunici tvrde da su mo-
tivisani radoznalou ili eljom da doprinesu dobrobiti oveanstva. Ali, lako je videti da
to nikako ne mogu biti glavni motivi veine naunika. Kada je re o radoznalosti, taj pojam
je apsurdan. Veina naunika se bavi visokospecijalizovanim problemima koji nisu predmet
normalne ljudske radoznalosti... Dobrobit oveanstva nije nita bolje objanjenje. Neka
nauna istraivanja nemaju nikakve veze sa dobrobiti ljudske vrste... njihov motiv nije ni ra-
doznalost, niti elja da doprinesu dobrobiti oveanstva ve potreba da imaju cilj, uloe ne-
ki napor i taj cilj ostvare. Nauke su zamenska aktivnost zato to naunici uglavnom rade
zbog ispunjenja koje im donosi rad... Osim toga, nauka i tehnologija predstavljaju moan
masovan pokret i mnogi naunici zadovoljavaju svoju potrebu za sticanjem moi poisto-
71
veujui se sa tim masovnim pokretom. U desetom poglavlju Kainski se bavi Prirodom
slobode. On smatra da je sloboda mogunost za prolazak kroz proces sticanja moi, usme-
ren na prave ciljeve umesto na vetake i zamenske aktivnosti i bez manipulacije, nadzora
i ometanja s bilo koje strane, posebno od neke velike organizacije. Biti slobodan, smatra
Kainski, znai imati kontrolu nad svim pitanjima koja se tiu ivota i smrti. Biti slobodan

69
Isto.
70
Isto.
71
Isto.

365
VOJNO DELO, 7/2016

znai imati mo kontrole, ali ne mo kontrole nad drugim ljudima, ve mo kontrole nad
okolnostima sopstvenog ivota. U nastavku se kae da industrijsko drutvo, u stvari, daje
samo privid slobode, a ne pravu slobodu i da je slobodan ovek u industrijskom drutvu
samo deo drutvene maine i ima samo odreen skup dozvoljenih i ogranienih sloboda
koje slue potrebama drutvene maine, a ne pojedincu.
U jedanaestom poglavlju pod naslovom Istorijski principi Kainski najpre kae da je
istorija zbir dve komponente: nepravilne tj. eratike komponente koja se sastoji od nepred-
vidljivih dogaaja bez jasnog obrasca i redovne komponente koju ine dugoroni istorijski
trendovi. Zatim navodi istorijske principe: prvi princip glasi da ako je neka mala promena
imala posledice po dugoroni istorijski trend, onda e posledice te promene skoro uvek biti
prolazne, odnosno sve e se uskoro vratiti u svoje prvobitno stanje. Ali, ako neka mala pro-
mena u dugoronom istorijskom trendu izgleda kao trajna, to onda znai da samo deluje u
pravcu u kojem se trend ve kree. Drugi princip je da ako je neka promena dovoljno velika
da trajno utie na dugoroni istorijski trend, drutvo e se u celini promeniti. Trei princip:
ako je neka promena dovoljno velika da trajno utie na dugoroni istorijski trend, onda se
posledice tih promena po drutvo kao celinu ne mogu unapred predvideti. etvrti princip
podrazumeva da se ne moe osmisliti novo drutvo na papiru, odnosno znai da ne
moete planirati novi oblik drutva unapred, zatim to postaviti i oekivati da sve funkcionie
kako je bilo zamiljeno. Na kraju, peti princip glasi da ljudi ne biraju svesno i racionalno ob-
lik svog drutva ve drutva prolaze kroz proces evolucije koji nije pod racionalnom ljud-
72
skom kontrolom. Dvanaesto poglavlje (Industrijsko-tehnoloko drutvo se ne moe refor-
misati) govori da prethodni istorijski principi pomau da shvatimo da je teko reformisati in-
dustrijski sistem na nain koji bi spreio progresivno suavanje sfere slobode. Kainski
kae da se sloboda i tehnoloki progres ne mogu pomiriti.
Posle istorijskih principa i zakljuka o nemogunosti reformisanja industrijskog sistema,
Kainski prelazi na trinaesto poglavlje svog manifesta (Ograniavanje slobode u industrij-
sko-tehnolokom drutvu je nemonovno), pa kae da industrijski sistem, da bi mogao da
funkcionie, mora da primorava ljude da se ponaaju na nain koji ih sve vie udaljava od
prirodnog obrasca. Posledica je oseanje bespomonosti kod obinih ljudi. Kainski kae:
U svakom tehnoloki naprednom drutvu pojedinac mora zavisiti od odluka na koje ne
moe uticati u iole znaajnijoj meri. Tehnoloko drutvo nemogue je razbiti na male, auto-
nomne zajednice jer proizvodnja zavisi od kooperacije izuzetno velikog broja ljudi... odluke
donose funkcioneri, korporacijski menaderi ili tehnokrate... Sistem pokuava reiti taj
problem sluei se propagandom kako bi ljude naveo da ele odluke koje donose drugi
umesto njih... Sistem ne moe, niti postoji zato da bi zadovoljavao ljudske potrebe. Napro-
tiv, ljudsko ponaanje treba oblikovati u skladu s potrebama sistema. To nema nikakve ve-
ze sa politikom ili drutvenom ideologijom koja pretenduje da upravlja tehnolokim siste-
73
mom... Glavni parametar su potrebe sistema a ne potrebe ljudskih bia. U narednom,
etrnaestom poglavlju (Loi aspekti tehnologije ne mogu se razdvojiti od dobrih), kae
se da je jedan od razloga zbog kojih se industrijsko drutvo ne moe reformisati u korist
slobode taj to moderna tehnologija predstavlja povezani sistem iji delovi zavise jedan od
drugog. Tako se ne mogu odstraniti loi aspekti od onih dobrih.

72
Isto.
73
Isto.

366
 Terorizam

Petnaesto poglavlje (Tehnologija je mnogo jaa drutvena sila od tenje ka slobodi) do-
nosi Unabombaevo miljenje da je nemogue postii trajni kompromis izmeu tehnologije
i slobode zato to je tehnologija mnogo jaa drutvena sila koja neprestano napada slobo-
du pravei uzastopne kompromise. Kao razloge zato je tehnologija jaa od slobode,
Kainski navodi da tehnoloki napredak u poetku izgleda dobro, da bi se tek kasnije poka-
zao kao ozbiljna pretnja. Dalje, tehnoloki napredak kao celina neprestano suava sferu
ljudske slobode, ali svako novo tehnoloko dostignue posmatrano samo po sebi izgleda
pozitivno. Zatim, tehnoloki razvoj je jednosmeran, kree se ka sve veoj tehnologizaciji i
74
ne moe se preokrenuti, osim u sluaju odbacivanja tehnolokog sistema u celini. Osim
toga, tehnologija napreduje velikom brzinom i ugroava slobodu u mnogo taaka istovre-
meno, a da bi se bilo koja od tih pretnji zaustavila potrebna je dugotrajna i teka drutvena
borba, a oni koji slobodu ele zatititi nadjaani su pukim brojem novih napada i njihovom
uestalou. To ima za posledicu tonjenje u apatiju i prestanak pruanja otpora. Kainski
zakljuuje da je boriti se protiv svake od tih pretnji pojedinano uzaludno i da treba napasti
tehnoloki sistem u celini, a to predstavlja revoluciju a ne reformu, jer nijedan drutveni
aranman ne moe pruiti trajnu zatitu od tehnologije, budui da istorija ui da su svi
drutveni aranmani prolazni i da se vremenom svi oni menjaju ili propadaju, dok je, sa
druge strane, tehnoloki napredak trajan u kontekstu postojee industrijske civilizacije.
esnaesto poglavlje (Laki drutveni problemi pokazali su se nereivim) Kainski koristi da
bi ponovo dokazao da se sistem ne moe reformisati i kae da se do sada nisu uspeno
reili ni laki drutveni problemi, te kao primer navodi ekoloke probleme.
Zbog toga on u narednom, sedamnaestom poglavlju, koje nosi naslov Revolucija je laka
od reforme, tvrdi da je jedino reenje odbacivanje industrijsko-tehnolokog sistema u celini i
da to podrazumeva revoluciju (koja ne bi nuno bila oruani ustanak, ali bi svakako predsta-
vljala radikalnu i sutinsku promenu prirode drutva). On kae: Reformistiki pokret nudi
reavanje nekog pojedinanog drutvenog problema. Revolucionarni pokret nudi reavanje
75
svih problema jednim udarcem i stvaranje novog sveta... Poglavlje osamnaest (Kontrola
ljudskog ponaanja) govori o nainu kako organizovana drutva vre pritisak na ljudska bia
sa ciljem da funkcioniu kao drutveni organizmi. Pritiske deli na fizike i psiholoke. Dalje na-
vodi da su u prolosti organizovana drutva mogla pritiskati ljude samo do odreene granice i
da bi, ako bi se ta granica prela, sve polazilo naopako, tako da bi to drutvo propadalo ili bi
postajalo neefikasno i bilo zamenjeno (brzo ili postepeno) nekim efikasnijim drutvenim obli-
kom. Kainski zakljuuje da to znai da je ljudska priroda nekada postavljala granice
drutvenom razvoju. Ali, to se danas moda menja, jer moderna tehnologija razvija naine za
76
modifikaciju ljudskih bia. Kao naine modifikacije navodi antidepresive, tehnike za nadzor
kao to su skrivene video kamere i kompjuteri, masovni komunikacioni mediji i industrija za-
bave. Zatim, tu je obrazovanje koje je, po njemu, postalo tehnika za kontrolu deijeg razvoja
(u tu tehniku spadaju odgojne tehnike za roditelje, programi za negu mentalnog zdravlja,

74
im se uvede neka nova tehnoloka mogunost ljudi postaju zavisni od nje tako da vie bez nje ne mogu
osim ako se ne izmisli neka jo naprednija. I ne samo ljudi kao pojedinci, ve i sistem postaje zavistan. (Indu-
strijsko drutvo i njegova budunost, anarhisticka-biblioteka.net/library/theodore-kaczynski-industrijsko-drustvo-
i-njegova-buducnost)
75
Industrijsko drutvo i njegova budunost, anarhisticka-biblioteka.net/library/theodore-kaczynski-industrijsko-
drustvo-i-njegova-buducnost
76
Isto.

367
VOJNO DELO, 7/2016

tehnike intervencije, psihoterapija i slino). Unabomba kae da sadanje obrazovanje slui

za navoenje pojedinaca da se ponaa i misli u skladu sa zahtevima sistema. Kao jo jednu
stavku kako se obrazovanje koristi za kontrolu Kainski navodi termin zlostavljanje dece i
dodaje da se taj termin danas sve vie koristi za svaki metod podizanja deteta koji se ponaa
suprotno zahtevima sistema, te da su tzv. programi za spreavanje zlostavljanja dece samo
jo jedna od tehnika kontrole ljudskog ponaanja koja se usmerava na njegovu kontrolu u ko-
77
rist sistema. U tekstu ovog poglavlja navodi se da se koriste i bioloke metode kao to su
neurologija (koja moe obezbediti kanale za modifikaciju ljudskog uma), te genetski
inenjering ljudskih bia. Kainski veruje da su drutveni poremeaji koji se danas javljaju u
drutvu posledica uslova koje industrijski sistem namee ljudima. Pretpostavlja da ako indu-
strijsko drutvo preivi, ono e potpuno, putem tehnologije, ovladati kontrolom ljudskog
ponaanja, tim pre to se ta kontrola vri postepeno i u malim koracima (ne odjednom, jer bi u
tom sluaju dolo do masovnog otpora), tako da racionalnog i efikasnog otpora nee biti.
Ljudska vrsta na raskru naslov je devetnaestog poglavlja. U njemu se tvrdi da je sistem
trenutno obuzet grozniavom borbom za prevazilaenje odreenih problema koji ugroavaju
njegov opstanak, a to je, pre svega, problem ljudskog ponaanja. Ako sistem, u relativno krat-
kom roku, uspe da uspostavi dovoljan stepen kontrole ljudskog ponaanja, onda e verovatno
78
preiveti , pie Kainski i dodaje: U suprotnom, propada. Smatramo da e se to pokazati u
79
nekoliko sledeih decenija, u narednih 40 do 100 godina. Kainski veruje da e u sluaju da
sistem preivi ljudska sloboda nestati zato to su male grupe i pojedinci nemoni pred velikim
organizacijama, naoruanim instrumentima za fiziku prinudu i tehnikama za nadzor, sa super-
tehnologijom i arsenalom vrhunskih psiholokih i biolokih orua za manipulaciju. U tom
sluaju samo e mali broj ljudi imati stvarnu mo, ali e ak i njihova sloboda biti ograniena
zato to e i njihovo ponaanje biti regulisano ba kao to i dananji korporacijski menaderi i
80
politiari mogu zadrati mo, ali samo ako se kreu u odreenim vrlo uskim granicama.
Meutim, Kainski smatra da ako se problemi u narednim decenijama pokau pretekim za si-
stem i on propadne, ljudska vrsta e dobiti novu ansu. Najvea opasnost bie obnavljanje in-
dustrijskog sistema i mnogi ljudi bie zainteresovani da fabrike opet prorade. Zato e, kae
Kainski, oni koji mrze ropstvo imati dva zadatka: morae da rade na zaotravanju drutvenih
tenzija koje potresaju sistem i morae razviti i propagirati ideologiju koja se suprotstavlja tehno-
logiji i industrijskom sistemu. Naredna reenica izaziva utisak da je FBI bio u pravu kada je
Kainskog oznaio kao neoluditu. Ona glasi: Trebalo bi unititi fabrike, spaliti tehnike knjige,
81
itd. Dvadeseto poglavlje (Ljudska patnja) obrauje pitanje ljudske patnje u sluaju sloma in-
dustrijskog sistema. Kae se da e u sluaju sloma sistema umreti mnogo ljudi, ali kako sistem
ostavlja katastrofalne posledice po ljude, bie bolje da se to desi pre nego kasnije jer, to se
vie odugovlai, posledice sloma bie tee, a sloboda i dostojanstvo su svakako mnogo vaniji
nego izbegavanje fizikog bola i dugog ali ispraznog i besmislenog ivota. Dalje se istie da
uopte nije izvesno da e slom sistema izazvati vie patnje, jer je sam sistem do sada ve iza-
zvao beskrajnu patnju irom sveta i, to je jo vanije, i dalje nastavlja da je proizvodi, a da je

77
Isto.
78
Isto.
79
Isto.
80
Isto.
81
Isto.

368
 Terorizam

jo od industrijske revolucije, koja je poela u drugoj polovini XVIII veka, tehnologija ljudima do-
nosila samo nove probleme i to bre nego to su oni uspevali reiti stare. Tehnologija je, po
tvrenju Unabombaa, ljude dovela u poziciju iz koje nema lakog izlaza.
Dvadeset prvo poglavlje (Budunost) sadri Unabombaeva razmiljanja o tome ta e se
desiti ako sistem preivi. On tvrdi da je, u tom sluaju, veoma mogue da e sve postati auto-
matizovano putem robota i slinih maina i da e elita koja upravlja sistemom, u tom sluaju, bu-
kvalno eliminisati ljudsku vrstu na planeti, ostavljajui svet samom sebi ili e ljudsku vrstu svesti
na nivo domaih ivotinja. U sluaju da se ipak sve ne automatizuje i da ljudi i dalje budu potreb-
ni, scenario bi bio sledei: zaposlenima e biti postavljani sve vei zahtevi i ljudi e biti sve vie
pritiskani, tako da e sistem morati da se slui svim sredstvima, i psiholokim i biolokim i
fizikim, kako bi se ljudi uini pitomima tj. da se ne bune. Zato je bolje odbaciti ceo ovaj smr-
82
dljivi sistem i preuzeti sve konsekvence, zakljuuje Kainski u tom poglavlju. U poglavlju Stra-
tegija (dvadeset drugo poglavlje) izlau se strategije revolucionara za ruenje industrijskog
drutva. Ponavlja se da su glavni zadaci izazivanje drutvenih potresa i nestabilnosti u industrij-
skom drutvu i razvijanje i propagiranje ideologije koja se suprotstavlja tehnologiji i industrijskom
sistemu. Kada sistem bude dovoljno uzdrman i nestabilan stvorie se uslovi za revoluciju.
Kainski dalje predlae da se ljudi, kada se uniti industrijski sistem, vrate prirodi i to, kako on
kae, divljoj prirodi. Pod tim podrazumeva one aspekte funkcionisanja Zemlje i ivota na njoj koji
su nezavisni od ljudskog upravljanja i slobodni od ovekovog meanja i kontrole. Pod divljom
prirodom podrazumeva i ljudsku prirodu. Priroda, po Kainskom, predstavlja kontraideal tehno-
logiji. Kae da su tek sa industrijskom revolucijom posledice ljudskog drutva na prirodu postale
katastrofalne, a da bi taj pritisak popustio potrebno je samo otarasiti se industrijskog drutva, a
ne da se stvara neki posebni drutveni sistem. Tvrdi da e posle nestanka industrijskog sistema
ljudi iveti u bliskom dodiru sa prirodom, a da bi se prehranili morae biti seljaci, pastiri, lovci, ri-
bari i slino. Pored toga, poveae se i lokalna autonomija ljudi, kao i mo pojedinaca i malih
grupa. to se tie posledica eliminacije industrijskog drutva, Kainski pie: ...znate kako kau,
ne moete pojesti svoj kolai i da ga opet imate. Da biste neto stekli, neto morate da
83
rtvujete. to se tie reavanja problema da veina ljudi mrzi psiholoke konflikte, te da zbog
toga izbegavaju bilo kakvo ozbiljno razmiljanje o tekim drutvenim pitanjima, predlae delova-
nje revolucionara na dva nivoa. Prvi je da se revolucionarna ideologija obraa na suptilniji nain,
tj. ljudima koji su inteligentni, promiljeni i racionalni sa ciljem da se stvori jezgro koje e se indu-
strijskom sistemu suprotstaviti na racionalan i osmiljen nain. Drugi nivo predstavljao bi propa-
giranje revolucionarne ideologije u jednostavnijem obliku koji e nemisleoj veini omoguiti da
84
sukob tehnologije i prirode sagleda na nedvosmislen nain. Zapaljiva proganada bie neop-
hodna tek kada se sistem priblii svom slomu, a samim tim i konanom sukobu rivalskih ideolo-
gija. Zatim, Kainski stavlja do znanja da linija sukoba ne sme ii izmeu mase ljudi i revolucio-
85
nara ve da treba ii izmeu mase ljudi i elite industrijskog drutva. Revolucija na koju misli-
mo ne mora nuno znaiti oruani ustanak protiv bilo koje vlade. Ona moe, ali i ne mora
ukljuivati fiziko nasilje. To nee biti politika revolucija. Njen fokus e biti na tehnologiji i ekono-

82
Isto.
83
Isto.
84
Isto.
85
... treba ohrabrivati samo one drutvene sukobe koji se uklapaju u sukob izmeu vladajue elite i obinih
ljudi, odnosno izmeu tehnologije i prirode. (Industrijsko drutvo i njegova budunost, anarhisticka-bibliote-
ka.net/library/theodore-kaczynski-industrijsko-drustvo-i-njegova-buducnost)

369
VOJNO DELO, 7/2016

86
miji, ne na politici, pie dalje Kainski. Savetuje se i da revolucionari treba da izbegavaju dola-
zak na vlast sve dok industrijski sistem ne bude pred slomom (u suprotnom, to moe oslabiti re-
volucionarnu ideologiju), da revolucija mora biti internacionalna i svetska, a ne ograniena od
nacije do nacije (Unabomba tvrdi da je nacionalizam moan promoter tehnologije), da sistem
treba napasti u svim nacijama istovremeno, tim pre to je razlika izmeu demokratskog indu-
strijskog sistema i onog pod kontrolom diktatora mala u poreenju sa razlikom izmeu industrij-
87
skog i neindustrijskog sistema. Tu su i saveti da revolucionari treba da koriste sporazume koji
nastoje povezati svetsku ekonomiju u jednu celinu zato to bi tada bilo lake unititi sistem na
svetskom nivou umesto od drave do drave, da revolucionari mogu koristiti neka dostignua
tehnologije, ali samo radi napada na tehnoloki sistem (sistem trojanskog konja), kao i preporu-
ka revolucionarima da imaju to vie dece, jer je poznato da su deca sklona prihvatanju stavova
koje imaju njihovi roditelji.
Dvadeset tree poglavlje (Dve vrste tehnologije) predstavlja Unabombaev odgovor na
moguu primedbu (koju bi mu neko uputio) da je antiindustrijska i antitehnoloka revolucija
osuena na propast, jer tehnologija tokom istorije nikada nije nazadovala. On tvrdi da to nije
tano. Najpre otkriva svoje miljenje da postoje dve vrste tehnologije. Prva su male tehnologi-
je i to su one koje se mogu koristiti u manjim zajednicama bez spoljne podrke. Druge su or-
ganizaciono-zavisne tehnologije i one zavise od velikih drutvenih organizacija. Kae da male
tehnologije nikada nisu nazadovale tokom istorije dok organizaciono-zavisne jesu i kao primer
88
navodi slom Zapadnog rimskog carstva. Dalje kae da bi slomom industrijskog sistema or-
ganizaciono-zavisne tehnologije brzo nestale, ba kao to su rimske organizaciono-zavisne
89
tehnologije nestale slomom Zapadnog rimskog carstva. U poslednjem, dvadeset etvrtom
poglavlju (Opasnost od levice) Kainski se ponovo vraa kritici moderne levice (kako je on
shvata). U ovom poglavlju tvrdi da uticaj leviara moe preokrenuti neki neleviarski pokret u
leviarski, pri tome ga na taj nain izobliavajui i zamenjujui mu ciljeve. Zato predlae da re-
volucionari protiv industrijskog sistema treba na najodluniji nain da zauzmu antileviarski
stav i odbace svaku saradnju sa leviarima. Kae da je moderna levica nespojiva sa divljom
prirodom, ljudskom slobodom i eliminacijom moderne tehnologije, jer je ona kolektivistika i
samim tim tei da ovlada organizovanim drutvom kao i da upravlja prirodom i ljudskim
90
ivotima. Ona je totalitarna sila zbog udnje leviara za moi, pie Unabomba. Sa druge
strane, Kainski u ovom poglavlju ispoljava simpatije za anarhiste. Tako kae: Anarhista
takoe tei moi, ali je on trai na linom planu i kao lan male grupe; on eli da pojedinci i
male grupe imaju kontrolu nad svojim ivotima. On se suprotstavlja tehnologiji zato to ona
91
tei da male zajednice uini zavisnim od velikih organizacija.

86
Industrijsko drutvo i njegova budunost, anarhisticka-biblioteka.net./library/theodore-kaczynski-industrij-
sko-drustvo-i-njegova-buducnost
87
Isto.
88
Zapadno rimsko carstvo propalo je 476. godine (kraj V veka) usled naleta germanskih plemena koji su se
poklopili sa unutranjom drutveno-politiko-ekonomskom krizom u Carstvu.
89
A kada se neka takva tehnologija izgubi za jednu generaciju, potrebni su vekovi da bi se ona obnovila kao
to su bili potrebni vekovi i da bi se prvi put napravila. (Industrijsko drutvo i njegova budunost, anarhisticka-
biblioteka.net/library/theodore-kaczynski-industrijsko-drustvo-i-njegova-buducnost)
90
Industrijsko drutvo i njegova budunost, anarhisticka-biblioteka.net/library/theodore-kaczynski-industrijsko-
drustvo-i-njegova-buducnost
91
Isto.

370
 Terorizam

Nakon ovog poslednjeg poglavlja slede zavrne napomene u kojima autor kae da je sve-
stan da je u manifestu verovatno izneto mnogo nepreciznih tvrdnji koje zahtevaju razna do-
datna razjanjenja, a da je mogue i da su neke tvrdnje pogrene. Meutim, to pravda nedo-
statkom informacija i potrebom za saetou. Ipak, u nastavku tvrdi da ima osnova za uvere-
nje da je opta slika, prikazana u manifestu, u osnovi tana. Na kraju manifesta nalaze se na-
pomene u kojima Kainski dodatno pojanjava neke svoje tvrdnje iznete u tekstu.

Odjek Unabombaevog manifesta

Manifest Kainskog izazvao je iroko odobravanje i podrku, najvie kod anarhista,
neoludita, pripadnika antiglobalizacijskog pokreta, zatim meu radikalnim zatitnicima
ivotne sredine i slinim pokretima i grupama, ali ne samo meu njima. Mnotvo ljudi je
podralo Unabombaeve stavove, tako da je, krajem 1995. i poetkom 1996. godine,
92
dolo do svojevrsne kampanje pod nazivom Unabombaa za predsednika.
to se tie Saveznog istranog biroa, on je po objavljivanju manifesta poeo da prima hilja-
93
de dojava meseno od ljudi koji su tvrdili da znaju ko je Unabomba. Ipak, sve dojave su se
ponovo pokazale kao pogrene i nisu vodile razreavanju sluaja. Ali, na kraju, agentima FBI-a
se napokon posreilo. Dobili su dojavu koja ih je konano pribliila hvatanju Unabombaa.

Hapenje Unabombaa
Proitavi manifest objavljen u Vaington postu Linda Patrik i Dejvid Kainski, snaja i
brat Teodora Dona Kainskog, zakljuili su da su stil pisanja i uverenja izneta u njemu
94
slina uverenjima Teodora Dona. Krajem 1995. godine odluili su da o tome obaveste
FBI. Po prijemu prijave, agenti su uporedili tekst manifesta sa jednim esejom koji je Ka-
inski napisao jo 1971. godine, posle propasti pokuaja da ivi samoodrivim ivotom. Fe-
95
bruara 1996. godine agent Doel Mos odmah je prepoznao slinost u stilu pisanja.
Iako su Dejvid i Linda pokuali da ostanu anonomni (pomenutu prijavu FBI-u dostavili
su kao anonimna lica), u roku od nekoliko dana su identifikovani i odvedeni na razgovor
u Vaington DC. U toku tog razgovora Dejvid je istranom timu FBI-a predao pisma koja
mu je slao njegov brat. Po potanskim markicama, agenti Saveznog istranog biroa otkri-
li su odakle su pisma poslata. To ih je dovelo u Linkoln u Montanu. Tamo su saznali za
oveka koji ivi u jednoj brvnari u planini i koji retko silazi u grad.
Poto je sada sakupio sve neophodne podatke, agent Dim Frimen je sa svojim po-
dreenima krenuo u akciju hapenja. Akcijom je neposredno rukovodio agent Maks Noel
96
i uspeno je izvedena 3. aprila 1996. godine. Prilikom hapenja Teodor Don nije pru-
ao otpor, a u njegovoj planinskoj brvnari pronaeni su svi potrebni dokazi koji su ili u
prilog tvrdnji da je on uveni Unabomba. Do tada je ve postao meta jedne od najsku-
pljih istraga u istoriji Saveznog istranog biroa.

92
en.wikipedia.org/wiki/Unabomber_for_President
93
Agenti Saveznog istranog biroa su tvrdili da su dobijali mnotvo poziva u kojima su ene prijavljivale svoje
supruge, oeve, brau ili sinove, ubeene da su oni famozni Unabomba.
94
Dejvid Kainski je prepoznao i mnoge uzreice kao, na primer, Ne moete pojesti svoj kolai i da ga opet
imate i slino, koje je Teodor Don esto koristio u filozofsko-politikim raspravama sa njim.
95
en.wikipedia.org/wiki/Ted_Kaczynski
96
Isto.

371
VOJNO DELO, 7/2016

Suenje Unabombau odrano je pred Okrunim sudom SAD za istone okruge Kali-
fornije. Poelo je aprila 1996. i zavreno 22. januara 1998. godine. Kainski je priznao
97
krivicu po svim takama optunice, ukljuujui i one za ubistva. Osuen je na osam
doivotnih robija, bez mogunosti pomilovanja. Poslat je na izdravanje kazne u zatvor
ADH Florens u dravi Kolorado (SAD), u kojem se i danas nalazi. U zatvoru se aktivno
bavi pisanjem, a 2010. godine izdao je i knjigu pod naslovom Tehnoloko ropstvo: Spisi
Teodora Dona Kainskog zvanog Unabomba.

Zakljuak
Svakako da industrijsko drutvo i napredak tehnologije oveanstvu prua mnogo
nesluenih mogunosti za bolji i laki ivot i isticanje u skoro svim sferama ljudskog
ivota. Meutim, tano je da tehnologija, sa druge strane, u mnogim stvarima bitno
ograniava ljudsku slobodu, samostalnost i autonomnost. Velike korporativne organizaci-
je i vlade mnogih drava, moe se rei, zaista pokuavaju da ostvare to veu kontrolu
nad svojim stanovnitvom, a zavisnost od modernih tehnologija stvarno postoji (mnogo
ljudi se lei od zavisnosti od raunara, interneta, mobilnih telefona ...). Tako se javlja po-
treba da se sprei zloupotreba industrije i tehnologije, kao i da se eliminiu ili bar umanje
njihovi negativni uticaji na prirodu i zagaivanje ivotne sredine, iako neki ljudi, poput Te-
odora Dona Kainskog, ne veruju da je tako neto uopte mogue.

Literatura i izvori
[1] anarhisticka-biblioteka.net/library/theodore-kaczynski-industrijsko-drustvo-i-njegova-buducnost
[2] , , , , , 1978.
[3] Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja, tom V Istorija, Novinsko-izdavaka ustanova
Interpres-izdavaka jedinica, Beograd, 1970.
[4] en.wikipedia.org/wiki/Luddite
[5] en.wikipedia.org/wiki/Neo-Luddism
[6] en.wikipedia.org/wiki/Ted_Kaczynski
[7] en.wikipedia.org/wiki/Unabomber_for_President
[8] Zajednika izjava Njujork Tajmsa i Vaington Posta, anarhisticka-biblioteka.net/library/theodore-
kaczynski-industrijsko-drustvo-i-njegova-buducnost
[9] Industrijsko drutvo i njegova budunost, anarhisticka-biblioteka.net/library/theodore-
kaczynski-industrijsko-drustvo-i-njegova-buducnost
[10] , , , II, , , 1978.
[11] Mili Vojin, Socioloki metod, Nolit, Beograd, 1965.
[12] Perovi Punia, Pregled istorije meunarodnog radnikog pokreta, I, Narodna knjiga, Beograd, 1978.
[13] Pismo Unabombaa Njujork Tajmsu, anarhisticka-biblioteka.net/library/theodore-kaczynski-
industrijsko-drustvo-i-njegova-buducnost
[14] www.lohud.com/story/news/local/rockland/2014/09/18/fbi-agents-caught-unabomber-discuss-
terrorism/15845001/

97
Kainski je kasnije pokuao da povue priznanje krivice tvrdei da je na to bio prisiljen, ali mu je taj argu-
ment odbijen pred sudom na kojem mu je odrano suenje. Zbog toga je podneo albu viem nadreenom su-
du Apelacionom sudu SAD za deveti okrug, ali je i tu bio odbijen.

372