Школа:

Наставнипредмет: Историја

Разред: VII

Датумреализације:

Наставник:

ПОДАЦИ О ЧАСУ БР.29

Наставна тема: Добареволуција (Револуције и њихов допринос обликовању
модерног света)
Наставна јединица: Индустријскареволуција

Тип часа: Обрада градива

Циљ часа:  Упознавање ученика са значењем појма револуције

 Упознавање ученика са значајем и последицама индустријске
револуције
Образовни задаци:  Усвајање знања о појаму револуције.
 Усвајање знања о проналаску и последицама примене парна
машина, настанку и развоју текстилна индустрија, развоју
рударство, тешка индустрија, железница.
 Усвајање знања о променама у друштво - јачање грађанске и
појава радничке класе
Функционални
задаци:
Васпитнизадаци: Развијање навике усвајања нових садржаја, одговорност према раду,
неговање способност лепог и јасног изражавања.
Кључнипојмови: Револуција, парна машина, грађанство
Образовнистандарди: ИС.1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске
информације дате у форми слике
ИС.3.1.2. уме да објасни специфичности важних историјских појмова
и да их примени у одговарајућем историјском контексту
ИС.3.1.5. разуме како су повезане појаве из прошлости и садашњости
ИС.1.1.8. именује најважније појаве из опште историје
ИС.1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из
прошлости
ИС.1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје
цивилизације
ИС.2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских
прекретница из опште историје
Облицирада: Фронтални и индивидуални
Наставнеметоде: Дијалошка, демонстративна, монолошка,
Наставнасредства: Фотографије техничких открића, текст

Местоизвођењанаставе: Кабинет историје

Корелација: Географија: ученици током излагања прате и показују на географској
и историјској карти
Српски језик: развијање културе усменог изражавања
Литература и додатни  Јелена Јеврић,Приручник за наставнике уз уџбеник Историја за
материјал за седми разред основне школе, ИздавачкакућаKlett, Београд, 2011.
наставнике:  Х. Кенигсбергер, Џ. Моуз, Џ. Боулер, Европа у XVI веку, Београд
2002.
 Драгољуб Живојиновић, Успон Европе, Београд 2000.
 Доналд Х. Пенингтон, Европа у XVII веку, Београд 2002
 М.С.Андерсон, Европа у XVIII веку, Београд 2003.
 Френклин Л. Форд, Европа у доба револуција 1780-1830, Београд
2005.
Литература и додатни Бранка Бечановић, Јелена Јеврић, Звездана Петровић, Уџбеник за
материјал за ученике: седми разред основне школе, ИздавачкакућаKlett, Београд, 2011.
Напомене:

ТОК ЧАСА

Уводнидеочаса: Мотивациона припрема за рад:

(10 минута) Наставник пита ученике без којих апарата или савремених проналазака
не би могли да замисле свој свакодневни живит. Ученици набрајају,
наставник исписује коментаре ученика на табли.
Наставник пита ученике који су од тих научно- техничких проналазака
постојали пре 100 или 50 година? Краћи разговор о савременим
пронеласцима и времену њиховог настанка.
Главнидеочаса: Главни део часа наставник почиње повезујући раније усвојена знања са
(20 минута) новим садржајима. Поставља питања ученицима која их наводе да
обнове градиво:
1. До каквих промена је дошло на европском континенту под
утицајем великих географских открића?
2. Како су географска открића утицала на промене у привреди?
Ученици усмено одговарају на пирања.
Наставник појашњава појмове:
 Револуција, корените промене, преображај. Реч револуција потиче
од латинске речи Revolvere – окретати, обртати, преокретати.
 Према свом карактеру револуције могу бити: индустријскe,
националнe, друштвенe ( грађанске, социјалнe), политичкe.
 Индустријска револуција- техничких открића која доприносе је
променама у начину производње.
Наставник набраја техничка открића чија је примена променила начин
производње, набрајајући показује слике ( стр. 77-79) проналазака о
којима говори.

1765.године-„летећа џени“-летећи чунак-убрзан процес ткања

1779. године-машина за предење-Кромптон
1784. године-парна машина-Џемс Ват
1787. године-механички разбој-Едмунд Картрајт
1807. године-први пароброд
1814. године-Стивенс-прва локомотива
 Наставник сугестивним питањима наводи ученике да отктију
последице индустријске револуције:
1. Шта је, по вашем мишљењу, променила примена
проналазака?
2. Како се променио процес производње?
3. Да ли су проналасци утицали на развој саобраћаја?Како?
4. Да ли се променио свакодневни живот људи?
5. Да ли долази до пресељења становништва? Куда се селе?
Зашто?
Кроз одговоре ученика дефинишемо последице индустријске
револуције. Наставник тачне, јасне одговоре ученика бележи на табли.
Завршнидеочаса: Обнављамо научено.
(15минута)
 ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

Индустријска револуција
* Револуција, корените промене, преображај.

1765.године-„летећа џени“-летећи чунак-убрзан процес ткања

1784. године-парна машина-Џемс Ват
1787. године-механички разбој-Едмунд Картрајт
1807. године-први пароброд
1814. године-Стивенс-прва локомотива

Индустријском револуцијом:
-нове машине и њихова примена;
-утицај техничких новина једне привредне гране на унапређење других привредних грана;
-са променама у начину живота људи, односима у друштву и држави као и у међународним
односима --утицај нових машина на унапређење производње
-индустријализација и развој саобраћаја
-положај радника у фабрикама и њихов однос са власницима фабрике