Редни број часа: 10

Наставна тема: Успон Европе

Наставна јединица: Реформација и противреформација
Тип часа: утврђивање
Облик рада: индивидуални, фронтални, рад у групи
Наставне методе: монолошка, дијалошка, демонстративна
Наставна средства: уџбеник, зидна историјска карта, табла, креда
Образовни стандарди: ИС.1.1.8, ИС.1.1.9, ИС.1.1.10, ИС.2.1.1, ИС.2.1.3, ИС.2.1.4, ИС.2.1.6, ИС.3.1.1, ИС.3.1.3,
ИС.3.1.5, ИС.3.1.6.
Корелација: географија, верска настава, свакодневни живот у прошлости
Циљеви:
– обнављање знања о узроцима и појави реформације, основним обележјима протестантизма, ширењу
протестантских идеја и реакцији Римокатоличке цркве;
– утврђивање знања о улози и значају Мартина Лутера, Хенрија VIII и Игњација де Лојоле у реформацији и
противреформацији;
– обнављање и повезивање усвојених знања о узроцима, току и исходу верских сукоба;
– обнављање и разумевање значења појмова: реформација, протестантизам, противреформација, верски ратови,
индулгенција, реформа;
– коришћење историјске карте ради савлађивања наставних садржаја везаних за реформацију и верске ратове.
Исходи:
Ученици ће:
– знати да објасне узроке и појаву реформације;
– умети да наведу важне чињенице везане за појаву реформације, основне карактеристике протестантизма,
ширење протестантских идеја и реакцију Римокатоличке цркве;
– разумети и умети да објасне улогу значајних личности (Мартина Лутера, Хенрија VIII, Игњације де Лојоле) у
реформацији и противреформацији;
– умети да опишу узроке, ток и исход верских сукоба;
– бити у стању да објасне значење појмова: реформација, протестантизам, противреформација, верски ратови,
индулгенција, реформа;
– умети да покажу на историјској карти места кључних догађаја везаних за реформацију и верске ратове.
Кључни појмови: реформација, протестантизам, противреформација, верски ратови
Кључне личности: Мартин Лутер, Хенри VIII, Игњације де Лојола
Литература за наставнике:
1. Др Чедомир Антић, Мирјана Бонџић, ИСТОРИЈА 7, уџбеник историје за седми разред основне школе, Нови
Логос, Београд, 2011, 27–30.
2. З. Делетић, Прилози методици наставе историје, Приштина, 1997.
3. Група аутора, Кључни појмови за крај обавезног образовања – историја, Београд, 2008.
4. Д. Живојиновић, Успон Европе (1450–1789), Београд, 2010.
5. Х. Г. Кенигсбергер, Џ. К. Боулер, Џ. Л. Моуз, Европа у шеснаестом веку, Београд, 2002.
6. Ж. Делимо, Католицизам између Лутера и Волтера, Сремски Карловци, 1994.
7. Ж. Делимо, Настанак и учвршћење реформације, Сремски Карловци, 1998.
Литература за ученике:
1. Др Чедомир Антић, Мирјана Бонџић, ИСТОРИЈА 7, уџбеник историје за седми разред основне школе, Нови
Логос, Београд, 2011, 27–30.
2. Група аутора, Историја човечанства – зачеци модерног света, Београд, 2009.
3. Интернет сајтови: http://www.istoricari.com/, http://www.politikin-zabavnik.rs/
Уводни део часа (5 минута)Један ученик чита домаћи задатак задат на претходном часу – измишљени интервју са
Мартином Лутером. Наставник га, по потреби, исправља и даје му додатне сугестије.
Затим наставник дели ученике у четири групе, које ће формирати тако што ће изабрати представнике група, а они
наизменично бирају ученике за свој тим. Називи група су уједно и тема на коју се односи њихов задатак.
Предлог поделе група и тема:
Група I – УЗРОЦИ ПОЈАВЕ ПОКРЕТА ЗА РЕФОРМУ ЦРКВЕ
Група II – РЕФОРМАЦИЈА
Група III – ПРОТИВРЕФОРМАЦИЈА
Група IV – ВЕРСКИ РАТОВИ
Групе добијају задатак да за 20 минута формулишу по шест питања која се односе на тему. Приликом израде задатка
ученици могу користити уџбеник. Наставник обавештава ученике да ће се групе такмичити и да ће се њихови
одговори бодовати.
Главни део часа (20 минута)
Док групе раде на задатку, наставник црта на табли табелу у којој ће уносити бодове.
Наставник ће у току израде задатка ученицима давати додатна објашњења и пружати помоћ, пратиће њихов рад и
прегледати свако састављено питање.
Завршни део часа (20 минута)
Када ученици заврше рад, група за групом поставиће по два питања свакој групи. Група која тачно одговори на
питање добија два бода. Уколико група не зна одговор, питање се преноси на следећу групу која за тачан одговор
добија један бод. Наставник ће тражити од ученика да географске појмове, које помену у одговору, покажу на зидној
историјској карти Европa од XVI до XVIII века.
Наставник бележи бодове и проглашава победника.
Затим дели ученике у групе и даје истраживачки задатак за следећи час.
Истраживачки задаци:
Ученици су подељени у пет група. Добили су задужење да на основу текста из уџбеника са страница 32–34,
литературе из школске библиотеке и података са одабраних сајтова истраже и припреме излагање на неку од
следећих тема:
Прва група – Француска Бурбона (доба Луја XIII и Луја XIV)
Друга група – Шпанија у време Карла V
Трећа група – Хабзбуршка монархија у доба Марије Терезије и Јосифа II
Четврта група – Пруска династија Хоенцолерн (време Фридриха Вилхелма I и Фридриха II Великог)
Пета група – Русија Романових (доба Петра I Великог и Катарине II)
У оквиру теме ученици су добили тезе на основу којих ће припремити излагање. Од ученика се тражи да излагање
припреме тако да буде конкретно и јасно, а да излагање, тамо где постоје могућности, прате припремљене
илустрације. Ученици ће у оквиру свог излагања презентовати и биографије владара: Луја XIV, Карла V, Марије
Терезије, Фридриха II Великог и Петра I Великог. За то излагање могу извести монолог и маскирати се у конкретну
историјску личност или се креативно изразити на било који други начин.
Изглед табле/платна
Реформација и противреформација

УЗРОЦИ ПОЈАВЕ
ПОКРЕТА ЗА РЕФОРМАЦИЈА ПРОТИВРЕФОРМАЦИЈА ВЕРСКИ РАТОВИ
РЕФОРМУ ЦРКВЕ