Сценарио часа

Наставни предмет: Историја

Разред: VIII/4

Наставна тема: Други светски рат

Наставна јединица: Победа антифашистичке коалиције

Тип часа: Oбрада новог градива

Наставне методе: Вербална комуникација са ученицима уз презентацију, која садржи

слике битних личности и догађаја, карикатуре, карте, као и два аудио визуелна снимака
који показују како се савезничка војска искрцала у Нормандију 6. јуна 1944. године, као и
конференцију на Јалти “велике тројице“ Стаљина, Рузвелта и Черчила одржану у периоду
од 2. до 12. фебруара 1945. године.

Исходи часа:

Ученик увиђа значај конференције на Јалти.

Ученик набраја најзначајније личности у периоду 1942-1945. године.

Ученик повезује догађаје на Пацифику, северу Африке и у Европи.

Ученик анализира кретање Црвене армије у периоду 1944-1945. године.

Стандарди: Oсновни ниво: 1. 1. 9, 1. 1. 10, 1. 2. 1.

Средњи ниво: 2. 1. 2, 2. 2. 2.

Највиши ниво: 3. 1. 5.

Kључне речи: Немци, Нацизам, Фирер (Адолф Хитлер), Нацистичка држава, Нацистичка
партија, Фашизам, Дуче ( Бенито Мусолини), Антифашистичка коалиција, Источни фронт,

1
Битка за Берлин, Битка код Ел Аламејна, Западни фронт, Инвазија на Сицилију, Атомска
бомба.

Активност ученика: Прате час обраде нове наставне јединице Победа антифашистичке
коалиције, одговарају на питања која поставља наставик, постављају иста, бележе у својим
свескама битне информације везане за дату тему које им наставник сугерише да
прибележе. Анализирају приказане горе наведене филмове, који говоре о битним
догађајима Другог светског рата.

Час треба да се састоји из три дела: уводног, главног и закључног дела.

У уводном делу часа ученици ће бити упознати са наставном јединицом која ће

затим на самом часу бити обрађивана. Наставик ће се трудити да ученицима уз
коришћење наставних средстава помогне у савладавању градива, и презентује само
најбитније чињенице без тешких академских појмова и сувишних детаља који могу бити
не само заморни већ и непотребни за дат узраст.

У главном делу часа биће речи о битним инвазијама које су биле прекртница у
Другом светском рату, биткама на Источном фронту а нарочито Лењинградској бици, као
и истакнутим личностима попут Мусолинија, Рузвелта, Стаљина и Черчила.

У завршном делу часа наставник ће се потрудити да укратко испредавано градиво

сумира, и да евентуалне нејасноће појасни ученицима поново ако је то потребно. Поред
појашњавања нејасноћа наставник ће одговарати и на постављена питања ученика и затим
задати домаћи задатак за наредни час утврђивања.

2
 Уводни део часа:

Након уписивања часа и провере да ли има одсутних ученика, биће саопштена

наставна јединица која ће бити обрађивана на часу. Циљ уводног дела часа је упознати
ученике са наставном јединицом часа, али их подсетити и на претходно обрађену лекције,
као и на лекције о политичкој историји Европе.

Биће им објашњено да је тема часа политичка као и друштвена историја у

периоду 1942. до 1945. године, како у Европи тако и на Пацифику. Цео час пратиће
презентација са сликама и картама, као и кратки филмови који приказују искрцавање у
Нормандију и конференцију на Јалти. Сам уводни део трајаће неких пет минута.

Главни део часа:

У главном делу часа пре свега биће речи о најважнијим биткама које су обележиле
Други светског рата како у Европи, тако и и на Пацифику. Али прво наставник ће
поставити ученицима питање када су настале силе осовине и ко их је чинио, а када
антифашистичка коалиција. Наставник ће се трудити да ученицима укаже на значај истих,
последице које су биле неминовне као и на материјалне губитке, цивилна и војна страдања
у овом периоду историје. Указујући не само на битне битке из овог тоталног рата, већ и на
личности које су биле од кључног значаја за исти. Биће говора и о савезничком
искрцавању на Сицилију 1943. и у Нормандију 1944 године.

А нарочито ће бити указана пажња ученицима на последице атомскх бомби које

су биле бачене на градове Хирошиму и Нагасаки, као и на јапански начин ратовања, и на
пружање отпора на стратешки битним острвима Иво Џима и Окинава. Међутим, указана
пажња ће бити посвећена на штетност саме радијације и последице које су атомске бомбе
проузроковале. Ученици ће затим бити питани да ли ли је атомска бомба још негде бачена.

3
Наравно, биће поменуте и камиказе, те ће тада наставник направити један мали дискурс и
паралелу са јапанским и европским стилом ратовања.

Нарочито ће бити скретана пажња на улазак руских снага у Берлин који ће

окончати Други светски рат, и на само самоубиство и последње дане нацистичког вође.
Кроз сам час наставник указује ученицима и на Мусолинијеву и Хитлерову страну не само
великих вођа, већ и обичних људи који су волели своје животне сапутнице и умрли за
своје идеале у које су веровали. Нарочити акценат и пажња биће усмерена на савезничке
конференције у Техерану, на Јалти и Потздаму. “Велика Тројица“ која је допринела поразу
сила осовина, стварању антифашистичке коалиције 1942. године, као и послератном
изгледу Европе имаће значајно место у оквиру самога часа.

Поред наведеног наставник ће поред указивања на важне историјске и географске

чињенице, које ће у оквиру презентације бити обележене црвеним словима, како би
ученицима било олакшано усвајање самога градива односно материје. Уз помоћ аудио-
визуелног материјала, односно филмова који у току часа буду приказивани ученици ће
моћи да виде опрему, изглед, наоружање саме савезничке војске, како је изгледало
искрцавање трупа у Нормандији, као и саму “велику тројицу“ која је прекрајала свет по
свом нахођењу у овом периоду историје. Анализом самих снимка ученици ће сагледати,
не само визуелни изглед догађаја, већ ће имати и увид у срж самога проблема који је био
актуелан у самом тренутку.

Тада ће бити објашњено колико је било важно да Хитлерова Немачка, не завлада

целим светом и шта би значило да се план приказан у “Мојој борби“ заиста и остварио.
Ипак, биће поред слика приказане и карикатуре нарочито Адолфа Хитлера, како би
ученици увидели како су савезници подизали морал и психички се борили против свог
противника. Наравно, наставник ће приказивати исте слике са часа обраде и на часу
утврђивања, да би видео да ли су ученици нешто и запамтили, а онда ће им постављати и
питања. Међутим, наставник ће уз помоћ карте ученицима приказивати и кретање Црвене
армије у периоду 1944-45, уз објашњавања не само кретања војске већ ће им указати и на
пљачку саме армије која је починила на свом путу.

4
 А затим на самом главном делу часа, наставник ће питати ученике да ли знају када
су настале Уједињене нације, и која је њихова сврха. Тада ће им појаснити настанак истог,
указати на саму повељу ОУН и само стварање ове битне организације која брине о
безбедности и миру у свету. Сам час не треба само да има сврху низања података у
недоглед, већ и развоја ставова и критичког мишљења код самих ученика. Током часа
ученици ће записивати одређене чињенице које ће наставник говорити да би ваљало
прибележити. Главни део часа требало би да траје 20, максимално 25 минута.

Завршни део часа:

Завршни део часа резервисан је за сумирање теме, отклањање нејасноћа у колико

их буде и да ученици поставе питања ако им нешто није јасно или ако их нешто додатно
занима. Ученицима ће тада бити задат и домаћи задатак за наредни час. У зависности од
времена, завршни део часа требало би да траје 5 минута.