Име и презиме: Светлана Кнежевић

Школа: Основна школа „Никола Тесла“

Бачка Топола
Разред: VII
Датум: 01.12.2022.
Наставна тема: Културна историја
Наставна јединица: Државни музеј
Ермитаж
Тип часа: Час обраде новог градива
Образовни стандарди:
2.ИС.1.1.1. Разуме значење основних
историјских и појмова историјске науке.
2.ИС.1.1.4. Именује најзначајније личности и
наводи основне процесе, појаве и догађаје из
опште и националне историје.
2.ИС.3.1.1. Разуме и анализира променљивост
историјског простора у различитим периодима,
уз употребу историјске, географске и савремене
политичке карте.
2.ИС.3.1.2. Критички просуђује важне процесе,
појаве, догађаје и личности из опште и
националне историје.
Циљеви часа:
Образовни: Упознавање ученика са најважнијим
догађајима, процесима и личностима у историји
Државног музеја Ермитаж у Санкт Петербургу.
Оспособити ученике да схвате историјски,
културни и друштвени значај самог музеја, како
за Русију, тако и за свет.
Васпитни: Развијање свести код ученика о
улогама људи који су допринели у стварању
Ермитажа, његових колекција и уметнина.
Функционални: Оспособљавање ученика да да
тумаче изворе и уочавају појаве, процесе и
њихове последице.
Исход часа: Ученици су упознати са историјом
Државног музеја Ермитаж. Јасна им је идеја
руских владара о прикупљању и очувању
уметнина, те стварању колекција које данас чине
сам музејски простор, Способни су одговорити
на низ питања у вези са контекстом и
историјским процесима везаним за сам музеј
Ермитаж.
Облик рада: Фронтални рад и индивидуални
рад
Методе рада: Монолошка, дијалошка, текст
метода, метода демонстрације
Активности наставника: Употреба рачунара и
презентације. Излагање тока историје Државног
музеја Ермитаж, његових особености, улоге
руских владара, затим колекција и најважнијих
уметнина који су ту смештени. Објашњавање
узрока и последица догађаја. Објашњавање
фотографија које се налазе на презентацији,
тумачење непознатих појмова. Постављање и
одговарање на питања.
Наставна средства:
1. Текстуална (монографије)
2. Техничка (рачунар, PowerPoint
презентација са фотографијама )
Литература за наставника:
Фреголент Алесандра, Ермитаж, Санкт
Петербург, Београд 2011.
Интернет сајтови:
https://www.hermitagemuseum.org/
https://www.britannica.com/topic/Hermitage-
museum-Saint-Petersburg-Russia
https://walkswithfolks.com/hermitage
Литература за ученика:
Фреголент Алесандра, Ермитаж, Санкт
Петербург, Београд 2011.
https://www.hermitagemuseum.org/
https://www.britannica.com/topic/Hermitage-
museum-Saint-Petersburg-Russia
https://walkswithfolks.com/hermitage
Артикулација часа:
Уводни део (5-8 минута)

На самом почетку часа ћу се представити

ученицима, такође ћу представити и саму
наставну јединицу о којој ће бити речи на часу.
Како бих ученика увела у тему, поставићу
питање:

Да ли знају где се налази Ермитаж?

Очекивани одговор: Русија.

Час ћу наставити изношењем основних података

о Државном музеју Ермитаж. Говорићу о томе
када је основан, ко га је основао и зашто, као и о
данашњем стању музеја.

Главни део часа (25-30 минута)

Након што је завршен уводни део часа када су

објашњени најопштији појмови везани за
Ермитаж, отпочећу предавање о самој
етимологији речи „ермитаж“, а онда и о
грађевинама које чине сам комплекс.

Ученицима ћу се обратити питањем:

Да ли знају која река протиче кроз Санкт
Петербург, а на чијој је обали смештен и сам
Ермитаж?

Очекивани одговор: Нева.

Усмено предавање, уз пратњу презентације,

наставићу изношењем података везаних за саме
грађевине, пре свега на Зимски дворац,
Меншиковљеву палату, Зграду Генералштаба,
Позориште Ермитаж, и Мали и Велики
Ермитаж. Предавање ћу пресећи питањем:

Која је династија владала из Зимског дворца?

Очекивани одговор: Романови.

Предавање настављам причом о самом

историјату музеја, почевши од доба Катарине
Велике и од самог оснивања уметничке
колекције у музеју. Поменућу њена
најзначајнија достигнућа када је реч о
културном напретку Русије. Затим, предавање
настављам причом о експанзији током XIX
столећа, где је пре свега фокус на Александру I,
Николају I, а касније и на Александру III и
Николају II.

Предавање ћу пресећи питањем:

Који историјски тренутак је био прекретница за

царску Русију и за сам музеј?

Очекивани одговор: Револуција 1917.

У наставку предавања кључно је изложити на

који начин је музеј функционисао у совјетско
доба, које су разлике у односу на царски период,
а затим и како је Ермитаж преживео Други
светски рат.

Ученицима ћу поставити питање:

Како се Санкт Петербург звао у совјетско време?

Очекивани одговор: Лењинград.

После изношења података везаних за Други

светски рат, такође ћу поменути и догађаје
везане за Ермитаж у послератно време, као и
доба непосредно након распада Совјетског
Савеза.

Предавање настављам изношењем података

везаних за саме колекције у Ермитажу, почевши
од оне праисторијске, преко египатске,
италијанске и западноевропске, с освртом на
најбитнија уметничка дела и историјске
артефакте.

У даљем предавању кључно је поменути да

Ермитаж поседује и неколико зависних музеја
како у Русији, тако и ван ње. Као најважнији
треба издвојити онај у Амстердаму и Ферари,
али такође и оне у Казању и Виборгу.

На самом крају главног дела часа, поменућу

неке од најважнијих слика у самом Ермитажу,
како би се ученици заинтересовали визуелним
путем. Приказаћу Повратак блудног сина,
Мадона Литу, Две сестре…

Завршни део часа (5-7 минута)

Када завршим предавање питаћу ученике да ли
им је све било јасно и да ли имају неких питања.
Како би поновили градиво поставићу неколико
питања:

Када је основан Државни музеј Ермитаж?

Очекивани одговор: 1764. године.

Када је музеј отворен за јавност?

Очекивани одговор: 1852. године.

Које грађевине чине комплекс Ермитажа

(набројте неколико):

Очекивани одговор: Зимски дворац,

Меншиковљева палата, Зграда Генералштаба…

Домаћи задатак:

Као домаћи задатак, ученици ће написати

неколико кратких реченица о неком важном
уметничком делу или историјском артефакту
који се чува у Ермитажу.