ПИСМЕНА ПРИПРЕМА ЗА НАСТАВНИ ЧАС

Наставник: Игор Теофиловић

Наставни предмет: Историја
Разред и одјељење: IX-6
Наставна јединица: Први свјетски рат 1917. и 1918. године
Датум: 28.11.2023. године

Тип часа: обрада

Наставне методе: монолошко-дијалошка, илустративно-демонстративна

Облици рада: фронтални, индивидуални

Наставна средства: уџбеник, слике

Циљ часа: Усвајање знања о посљедње двије године Првог свјетског рата

Исходи учења: ученик може да опише уогу САД у рату; објасни карактер и посљедице рата:

Начин провјере исхода учења: усменим путем питањима и одговорима на почетку и крају часа,
те везаним разговором током обраде наставне јединице;

ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА – ТОК АКТИВНОСТИ

(СА ВРЕМЕНСКОМ ДИНАМИКОМ ЧАСА)

Уводни дио часа (5 минута)

У уводном дијелу часа са ученицима сам поновио

претходне двије лекције. Поставио сам сљедећа
питања:

1. Који је био узрок Првог свјетског рата?

2. Који је био повод Првог свјетског рата?
3. Кад је почео Први свјетски рат?
4. Које су биле главне зараћене стране?
5. Који су били фронтови?
6. У којој бици 1914. године је пропао њемачки план о
брзом завршетку рата?
7. Зашто је Нијемцима било битно да брзо заврше рат?
8. Која битка је 1916. године названа „кланица
народа“?
9. Да би помогли Французима Британци су започели
нову битку. Ту су први пут употребљени и тенкови. О
којој бици се ради?
10. Шта се дешава у Русији 1917. године?
11. Како то утиче на Антанту на војном плану?

Главни дио часа (30 минута)

У току главног дијела часа ученицима сам објашњавам

да су Сједињене америчке државе са својом
пољопривредом и индустријом снабдјевале
западноевропске државе, а америчке банке су
кредитирале њихове привреде. Наглашавам да би
евентуални пораз Велике Британије и Француске
нанио огромну штету америчкој привреди. Истичем да
је то главни узрок уласка САД у рат. Потом
објашњавам да је повод „неограничени подморнички
рат“ који је Њемачка повела од 1917. године. Говорим
да кад је Њемачка наредила својим подморницама да
потапају сваки брод који плови у британске и
француске луке, предсједник Вудро Вилсон је објавио
Њемачкој рат. Говорим ученицима да погледају у
књигу на страни 51 пропагандну слику о уласку САД у
рат.

Наставну јединицу настављам тако што говорим да су

1917. године Њемачке и Аустроугарске јединице
пробиле Италијански фронт, па су британске и
француске трупе спашавале италијанску војску. Затим
објашњавам да су Нијемци 1918. године послије
сепаратног мира са Русијом, пребацили све своје трупе
на Западни фронт. Међутим, ни у посљедњој великој
офанзиви нису постигли жељени исход. Заједнички
Французи, Британци и Американци потискивали су
Нијемце из Француске и Белгије. Истичем да је
почетак краја за Централне силе започео на споредном
Солунском фронту. Објашњавам да су савезници, међу
којима су се посебно истакли Срби, пробили Солунски
фронт септембра 1918. године. Убрзо долази до
капитулације Бугарске и Турске, док се Аустроугарска
распада док њени потчињени народи проглашавају
своје државе. Врхунац је био у Компијењској шуми
код Париза гдје у вагону воза Нијемци потписују
капитулацију 11. новебра 1918. године. Говорим
ученицима да на страни 52 погледају слику тог
догађаја.

Наставну јединицу завршавам причом о посљедицама

рата. Говорим да је учествовало 36 држава са око 70
милиона војника и да је цјелокупна привреда свих
земаља била упрегнута у остваривање ратних циљева.
Послије рата и побједничке и поражене стране су биле
веома исцрпљене. У рату су учествовале и колоније
западних земаља, код којих се већ јавља тежња за
ослобођењем. Наглашавам да су од рата највише
профитирале САД које су поред привреде створиле и
моћну војску, те ће постепено постајати важан
свјетски политички чинилац. Што се тиче страдања,
говорим да је процјена да је у рату погинуло око 10
милиона људи, а да је око 21 милион рањено. На
страни 52 говорим ђацима да погледају процентуални
удио погинулих по државама. Материјална разарања
су била највећа у Француској, Белгији и Србији. На
крају објашњавам да се као посљедица лоше хигијене
тог времена појавила куга познатија као шпанска
грозница која је 1918. и1919. однијела далеко више
живота него сам рат.

Завршни дио часа (10 минута)

Понављање наставне јединице помоћу питања

базираних на изгледу табле током часа.

Изглед табле

- Улазак Сад у рат 1917. године

- Узрок - економска везаност за Западну Европу
- Повод – неограничени подморнички рат
- Спашавање италијанске војске 1917. године са
Италијанског фронта
- Нијемци 1918. године шаљу све трупе на Западни
фронт, али без успјеха
- Заједничко наступање Француза, Британаца и
Американаца и потискивање Нијемаца из Француске и
Белгије
- Пробој Солунског фронта септембра 1918. године
- Капитулације Бугарске и Турске, те распад
Аустроугарске
- Капитулација Њемачке и потписивање мира у вагону
Компијењској шуми код Париза 11. новембра 1918.
године
- Учествовало 36 држава са око 70 милиона
становника
- Број погинулих око 10 милиона, а рањених око 21
милион
- Успон САД
- Шпанска грозница