Други светски рат 1939-1941.

Нестабилност у Европи изазвана Првим светским ратом довела је до још

горег сукоба две деценије касније. Био је то највећи и најсуровији рат који
је човечанство икада видело, у историји познат као Други светски рат
(1939-1945). Овај рат оставио је стравичне последице на већину држава
које су претрпеле огромне економске и културне губитке, али они се не
могу поредити са бројем жртава који се креће од 50 до 75 милиона што
овај рат уједно чини и најсмртоноснијим у људској историји.

Догађаји који претходе Дргугом свтском рату

Ситуација у свету почела је да се захуктава још почетком 30их година.

Америка је покушавала да се опорави од велике економске кризе и
огромних губитака. Што се тиче Европе, фашизам, нацизам и комунизам
све више јачају и на чела држава долазе агресивни диктатори. Почињу да
се шире и многе идеологије попут антисемитизма. Азија није била
изостављена, Јапан врши инвазију на кинеску област Манџурију 1931.
године и од ње прави марионетску државу на челу са Пу Јием. Многи
историчари узимају управо овај догађај као почетак Другог светског рата.
До 1939. већина држава је била у сукобу. Долази до распада Чехословачке
и Немачка формира од Словачке протекторатску државу 1939, а Чешку
окупира.
Марта 1939. Хитлер отказује пакт о ненападању који је потписао са
Пољском 1934. и поставља јој захтеве који су обухватали град Данциг
(Гдањск) који је био под управом Друштва народа, као и пут до источне
Пруске. Одбрану Пољске су на основу споразума гарантовале су Британија
и Француска, а касније и Румунија и Грчка.
Мусолини 7. априла 1939. осваја Албанију.
СССР априла 1939. предлаже Француској и Великој Британији савез против
Немачке и Италије. Француска је била спремна да га прихвати, међутим,
Британија то одбија и почиње са повећаном производњом војне опреме
уз увођење војне обавезе.
Пошто су Велика Британија и Француска одбиле СССР он потписује августа
1939. у Москви пакт Рибентроп-Молотов са Немачком. Он се састојао из
тајног и јавног дела. Јавни део је подразумевао међусобно ненапдање и
узајамну помоћ. Тајни део представља поделу интересних сфера и
међусобно разграничење. Овај пакт је Немачкој био од велике користи јер
је избегла рат на два фронта тако што је источни избацила из игре.

Почетак рата

Немачка напада Пољску 1. септембра 1939. што се сматра за почетак

Другог светског рата. Немци су као повод искористили исценирани
инциндент када су се немачки војници обукли у пољска одела и заузели
једну немачку радио-станицу. Повод је осмишљен како би се избегла
интервенција савезника и Хитлер том прилико изјављује: „Даћу повод за
почетак рата. Није битно да ли је веродостојан или није. Победника
после не питају да ли је говорио истину. Када се започиње и води рат,
није битно право, него победа.” Надмоћнија Немачка слама Пољску
одбрану за мање од месец дана. Хитлер није желео само да заузме
Пољску, него и да уништи пољски народ. То се могло видети у циљаним
егзекуцијама пољских књижевника, професора, лекара, правника,
учитеља као и масовним убиствима Јевреја.
Многи пољски официри који су овом приликом били заробљени, масовно
су убијани у Катињском масакру који је совјетска власт наредила 5. марта
1940. године. Немци су то касније покушали да искористе против СССР-а.
Енглеска и Француска по споразуму објављују рат Немачкој 3. септембра
1939. године.
СССР половином септембра такође по споразуму (Рибентроп-Молотов)
улази у Пољску користећи Украјину и Белорусију као изговор, којима је
такође био припојен један део пољске територије.
2. октобра 1939. Хитлер окупира западну и централну Пољску и потписује
декрет који пољске територије ставља у немачко власништво.
 Борбе у периоду 1939-1941.

Новембра 1939. СССР напада Финску након што је она одбила да препусти
острва и базе. Финска војска је успешно бранила све до 12. марта 1940.
када коначно прихвата совјетске услове, чиме је такозвани Зимски рат био
окончан. СССР ту није стала са проширењем своје територије. Лета 1940.
укључује Литванију, Летонију и Естонију. Такође од Бесарабије (коју је од
Румуније добила постављајући јој ултиматум) и дела Буковине је
формирана Совјетска Молдавија, а један део је припојен Украјини. За
Енглеску и Француску ово је био доказ за улазак Русије у рат на страни
Немачке тако да су подржали њено избацивање из Друштва народа.
Крајем 1939. и почетком 1940. уследио је кратак предах у борбама.
Немачка поново креће у акцију априла и маја 1940. када осваја Данску
која се само предала и остала под опсадом наредних 5 година. Норвешка
је била доста значајна због свог излаза на Атлантик и користила би
Немцима у борбама са Великом Британијом. Немачка успева да је освоји
јуна 1940. и поред британске помоћи. Видкун Квислинг, као вођа
норвешких нациста, фебруара 1942. постаје председник марионетске
владе.
Маја 1940. Немци успевају да освоје Холандију, Луксембург и Белгију,
чиме је био отворен пут за напад на Француску. У Британији 13. маја 1940.
владу формира Винстон Черчил након Чембрленове оставке. Он се
одлучује да пружи Француској већу помоћ, међутим, то није много
помогло и немачки тенкови за 11 дана избијају на Ламанш. Јуна 1940.
француски и британски војници и Денкерка одлазе у Енглеску како не би
били заробљени. Након што је француска влада поднела оставку, нову је
формирао маршал Анри Петен, који се истакао у Првом светском рату
приликом одбране Вердена. Али ни он није успео да спречи капитулацију
Француске 22. јуна 1940. По жељи Хитлера, капитулација Француске је
потписана на истом месту на ком је Немачка потписала капитулацију 1918.
Чак је и вагон доведен из музеја у Компијењ, који је након потписивања
био уништен.
Француска територија подељена је на следећи начин. Северни и западни
део окупирала је Немачка. Италија добија пар лука у јужној Француској.
Остатак Француске са седиштем у Вишију је контролисао Петен заједно са
француским колонијама и флотом. Флота је требало да буде разоружана
од страна Немаца и Италијана. Француски војници који се нису предали
били си предвођени генералом Шарлом де Голом, у Лондону. Њима ће се
ускоро придружити део француских трупа и део флоте и заједно са
Британцима ће наставити отпор у северној Африци. Полунезависност
Француске била је окончана почетком 1942. падом владе маршала
Петена. Како француска флота не би пала у немачке руке, потопљена је у
Тулонској луци.
Као што је раније поменуто, на челу британске владе налазио се Винстон
Черчил. Како је он лета 1940. одбио немачку мировну понуду отпочињу
припреме за Операцију Морски лав која је подразумевала план инвазије
Уједињеног Краљевства, али ова операција никада није спроведена.
Главни разлози за то били су недовољни немачки транспортни поморски
капацитети и снага немачке ратне морнарице да обезбеде транспорт
трупа и њихово стално снабдевање током битке. Нешто више успеха
имала је Операција Орао која је требало да ослаби и уништи британско
ваздухопловство, али је касније игубила свој првобитни циљ и прерасла је
у свакодневно бомбардовање Лондона, као и дргих градова, лука и
индустријских центара. То је довело до великог броја разарања и жртви.
Тројни пакт је био документ о узајамној сарадњи и помоћи, потписан
септембра 1940. у Берлину између Немачке, Италије и Јапана. Исте године
пакту су се придружиле и Мађарска, Румунија и Словачка, а 1941. Бугарска
и Југославија.
Што се тиче Балкана, Италија је још пре почетка рата 1939. окупирала
Албанију. Јесени 1940. Италија се одлучује да нападне и Грчку али бива
приморана на повлачење.
Након државног удара у Београду 27. марта 1941. Хитлер се одлучио за
напад на Грчку и Југославију како би припремио терен за напад на СССР.
Београд је био бомбардован 6. априла 1941, а потом и друге територије
Грчке и Југославије. Немачки војници улазе у Београд 12. априла 1941. Од
6. до 23. априла 1941. Хитлер је окупирао Југославију и Грчку, а у мају
Крит.
Борбе у северној Африци отпочињу јуна 1940. када је Италија објавила рат
Енглеској и напала њене колоније у Северној Африци. Британци су имали
нешто више успеха, а посебно се издваја напад 11. новембра у луцу
Таранто када су британски ратни авиони онеспособили три италијанска
брода. Италија није била баш успешна, па јој је Хитлер послао 1941. трупе
на челу са генералом Ервином Ромелом. Немци и Италијани су имали
главну намеру да заузму Суецки канал.

Мислим да се овај огромни сукоб није могао избећи. Сви претходно

нерешени и новонастали проблеми накупили су се и довели до овог
стравичног рата. Међутим, Немачка се може извојити као држава која је
највише пропагирала његов почетак. Избијање овог рата планирано је
много пре напада на Пољску. Већ 1923. Хитлер је у својој књизи „Моја
борба“(Mein Kampf ) коју је написао док је боравио у затвору предвидео
свеобухватни европски рат који би довео до истребљења јеврејске нације
у Немачкој. Такође, Немачка је у првој години рата имала предност у
људству, техници али и жељи за осветом. Њено напредовање ће и поред
тога бити умањено и ситуација ће се потпуно преокренути у наредним
годинама рата.

Радила: Милутиновић Дуња 310

Професор: Петровић Марија
Датум: 19.03.2020.
Литература: Историја за трећи разред приподно-математичког смера и
четврти разред општег и друштвено-језичког смера, Ђорђе Ђурић,
Момчило Павловић
https://www.wikipedia.org/
https://www.history.com/
http://www.politika.rs/