Дипломски Стефана Динића

Универзитет у Нишу
Филозофски факултет
Департман за историју
Основне академске студије
Општа савремена историја од 1939. године
Други кинеско-јапански рат од 1937 до 1945. године
Завршни рад
Ментор: Студент:
Проф.др Славиша Недељковић Стефан Динић 1132
Ниш,2020.
1
Садржај
Предговор...............................................................................................3
Увод..........................................................................................................4-7
1.Ратне операције 1938-1942. године. .................................................8
1.1.Битка код Таиержунга.................................................................................8
1.2.Прва битка за Чангша..................................................................................9-10
1.3.Операција ,,100 пукова“.............................................................................10-12
1.4.Друга битка за Чангша................................................................................12-13
1.5.Oперација ,,Sei-go“……….............................................................................13-15
2.Ратне операције 1943-1945. године. .................................................16
2.1.Битка за Западни Хубеи.............................................................................16-18
2.2.Битка за Чангде..........................................................................................18-19
2.3.Операција ,,Ichi-Go“...................................................................................20-22
2.4.Кинеска офанзива 1945. године. .............................................................23-26
Закључак..............................................................................................................27
Списак литературе.............................................................................................28
2
Предговор
Тема овог рада бави се ратним сукобом између Јапанског царства и Кине коју је задесио
грађански рат и распад државе,почетак jапанске агресије 30-тих година XX века који је представио
почетак Другог светског рата на Далеком истоку.Сукоб између старе државе Кине и нововековне
модерне државе Јапана представља не само ратни сукоб већ и борбу за доминацију над Далеким
истоком.
Приказивање ратних дешавања у Кини од почетка 1931. до септембра 1945. године,показаће
јапанску војну моћ али исто тако и кинеску вољу за отпором почев од 1937. године након масакра
у Нанкингу,када је кинески народ схватио да је било довољно повлачења унутар државе и да је
време да се избаци непријатељ. Приказан је преглед ратних операција јапанске и кинеске војске,
велике војне операције обеју страна,утицај страних држава и коначни исход рата који је довео
Јапанско царство до капитулације 1945. године.
Књиге које су коришћене за ову тему су већином стране од различитих аутора који су писали о
ратним операцијама обеју зараћених страна у одређеним периодима,као што је Mark
D.Sherry,Laura De Giori,који пишу о ратним дешавањима 1943-45.године.Од америчких аутора
коришћене су од Mark D Sherry,Chine defence,China attack,које обухватају период 1944-45.год.
Друга књига је од James Mulvenon and Finklesbein,China revolution in doctrine affairs.Која даје
податке о кинеским комунистичким методама борби против јапанских снага у периоду 1943-
45.год.
Од кинеске литературе коришћене су књиге од Li Xiaobing бившег војника народне кинеске војске
и академика војне кинеске историје China at war,која приказује војне операције кинеске војске
током Другог кинеско-јапанског рата и књига A history of the modern chinese army,која даје податке
о кинеским комунистичким акцијама,обе књиге су издате у САД 2007.године и књига The battle of
Changsha (1939-1942) аутора Ma Zheng Jiana који пише о јапанском нападу на град Чангша
1939.године.
Од домаће литературе коришћене су књиге Јована Марјановића,Други светски рат,Други светски
рат преглед ратних операција из војно историјског института,које дају преглед војних операција
кинеске ослободилачке и јапанске војске током целог рата. Књиге о кинеској политици и отпору
од Александра Новачића,Рађање велике Кине од срушене империје до светске суперсиле и Мао
Це Тунг,Кинеска револуција и социјализам,чији је превод урађен у Загребу 1981. године.
За предратни период коришћена је књига Дубравке Стојановић,Рађање глобалног света 1880-
2015,ваневропски свет у савременом добу.Једна од великог доприноса података је и Америчка
литература којом су писали више аутора о Јапанским злочинима,масакрима и билошком
ратовању.Као што су књиге,Select documents on japanese war crimes and japanese biological
warfare,1934-2006, и књига The Nanjing atrocites-crimes of war.
Једна од књига је из Совјетске историографија од Лилите Џиркалс ,,Lighting war“ in Manchuria, о
Совјетској офанзиви у Манџурији и помоћи кинеске комунистичке војске.
Од јапанске историографије коришћене су монографије,Army operations in China, о ратним
операцијама јапанске војске од 1937 до 1945. године,и једног јапанског историографа Тетсуја
Катаоке,који је свој рад Resistenc and revolution in China-The communist and the second united
front,издао у Лос Анђелесу,1972.године,која даје податке о операцији кинеске црвене армије
1940.године.
3
Увод
Након пада последње кинеске династије Ћинг 1911. године,Кина постаје република под Сун Јат
Сеном као првим преседником.Снажење Јапана након Вашингтонске конференције 21. новембра
1921.године изазвало је узнемиравање на Далеком истоку,што је и ескалирало у јапанско
анектирање и окупацију Манџурије 1926. године,као изговор да су њихови становници били
нападани од стране републиканаца из Кине.1Позив јапанске владе на овај чин Друштву народа да
реагује тиме што ће дозволити јапанским оружаним снагама да окупирају Манџурију да би
осигурали своје територије.
Друштво народа је одбило да одреагује у корист Јапана од страха од превелике моћи на Далеком
истоку,што је дало још један повод Јапану да прислино окупира Манџурију.
18 .септембра 1931. године јапанске снаге су поставиле бомбу на прузи Мукден,током ноћи 19 на
20. септембар пруга је једним делом била оштећена,овај инцидент је било сваљивање кривице на
кинеске војнике који су илегално прешли границу и уништили пругу.2
Овим чином је омогућено јапанским снагама да од октобра 1931. године до фебруара 1932.
године окупирају Манџурију,чиме ће отпочети градњу пруге која ће повезивати Мукден са
Сеоулом на Корејском полуострву.
Република Кина је на овај догађај слабо реаговала,јер је тада земљу задесио грађански
рат,тј.Период ратних господара,па Кина на догађаје у Манџурији није могла знатно одреаговати и
сам рат са Јапаном тада јој није био потребан.
Јапанска влада је ово искористила као јачање свог утицаја на кинеским територијама па је
одбаченог цара династије Ћинг, Пу Јија поставила за управника ново формиране марионтеске
државе Манџуко.3
Ситуација у Кини у том периоду није била ни мало добра,велико незапослење,стални сукоби са
окружним владарима,омогућили су слабљење кинеског друштва и омогућавање да се комунизам
из Совјетског савеза прошири на Кину.
Као покретач комунистичке идеје је био млади учитељ Мао Це Тунг који је организовао
демонстрације и побуне унутар Кине,чиме добио велике симпатије већ сиромашног народа.
Он је становништво организовао у комуне и отпочео оружану борбу против републиканске власти
као кривца за стање у земљи.
Након смрти Сун Јат Сена,долази на чело власти у Кини,Чанг Каји Шек,човек који је хтео да Кину
окрене новим путем,да је избави из таме и повеже са светом поготово са САД и Великом
Британијом.4
Ово се није свидело Мао Це Тунгу,који је на пролеће 1933. године отпочео сукоб са
републиканцима тј.Куоминтангом.
Јапан је на ово гледао као велику прилику да испуни свој дугогодишњи план о освајању
Кине,након што би се освојила Кина,прешло би се на Индокинеско полуострво а након тога на
Индију,чиме би цео Далеки исток био под јапанском контролом.
1
Д.Стојановић,Рађање глобалног света 1880-2015,ваневропски свет у савременом добу,Београд,2015,54-57.
2
L.Xiaobing,China at War,Santa Barbara,2012,5-13.
3
Д.Стојановић,Наведено дело,106.
4
А.Новачић,Рађање велике Кине-од срушене империје до светске суперсиле,Загребу,2012,61-66.
4
Тај план о великом освајању се звао ,,Танака меморандум“ по јапанском официру Танаки који је
направио овај план 1927.године као стварање већег животног простора за јапански народ,по узору
на Хитлерову велику Немачку.5
Од 1935. године јапанска царска војска је успела да успостави контролу над Манџуријом,након
оснивања Квантунг армије 1919. године и њено увећање снага током 1932 године са 30.000 на
200.000 војника након Мукденског инцидента омогућено је Јапанској врховној команди да
отпочне са освајањем кинеских провинција.
Због неуспеха у Монголији са совјетксим снагама 1935. године,Јапанска врховна команда се
одлучује на мир са СССР чиме своју политику освајања окреће према Кини.
Квантунг армија је одиграла велику улогу у предстојећим борбама са кинеским снагама као
полицијска и као војна формација6.
Нова идеја из владе Јапана из кабинета Хидеки Тођоа је била оснивање посебне војно-
биолошко- епидемијске-истраживалачке јединице која ће олакшати јапанским снагама у Азији
ратовање.Била је то јединица,, 731“,која је основана 1935. године поред места Хсиан у Манџурији.
Јединицу је била састављена од билолога,епидемиолога,доктора и хемичара.
Сам цар Хирохито је одобрио ову јединицу као велики напредак Јапана у ратовању против
непријатеља.Министар војни у Јапану Садао Араки је био дужан да обезбеди довољно снага за
одбрану ове јединице која је била изолована од осталих војних снага, али морала је обезбедити
мир унутар ње од заробљеника на којима се екпресиментисало у случају неке побуне
заробљеника.
Директор ове јединице и главни истраживач је био Широ Иши7.
Јединица је вршила истраживања на живим људима,највише на кинезима и монголима
испитујући отрове,јачину вируса,хибернацију и умртвљење органа од неке киселине.
Жртве су доктори звали ,,Марута“ што на јапанском значи дебло.
Током рата који је отпочео 1937. године ова јединица ће се показати као најзлокобнија у
уништењу цивила8
Успех који је достигао Јапан није задовољио критеријум владе Хидеаки Тођоа,који је ужурбано
припремао напад на Кинеску републику која се нашла у тешкој ситуацији. Већ 1937. године 7.јула
јапанске снаге из 5. батаљона су вршиле вежбу уздуж кинеске границе код моста ,,Марко
Поло“,након вежби око 14 сати када се вршила сморта војника увидело се да један војник
недостаје и да се сматра да су кинески војници пуцали на њега.
Јапански надређени официри су одмах иступили на кинеску границу и захтевали да им се преда
њихов војник кога су кинески војници потајно заробили,оптужујићи капетана Ћин Дечуна из 29.
бригаде да га је он убио и прећутао о томе.
Дечун је порицао и није се хтео извињавати јапанским војницима нити њиховој команди за нешто
што није учинио.Јапански официри су на ово гледали као увреду и одлучили су се за напад.
Све је ескалирало током 17 часова када су јапански војници отворили ватру на кинеске положаје у
Ванпингу,који је био мала тврђава за одбрану од непријатеља.
5
B.E.Reynolds,Japan in the Fascist era,Hampshire,2004,73-76.
6
Ј.Марјановић,Други светски рат КЊ 1,Београд,1973,28-32.
7
Широ Иши је био генерал у јапанској царској војсци,али завршио је микробилогију,чиме постао главни директор за
јединицу 731.
8
W.H.Cunliffe,Select documents on Japanese war crimes and Japanese biological warfare 1934-2006,Washington DC,2006,27-
28.
5
Борбе су трајале све до 12. јула,јапанске снаге су имале губитке од 5.600 војника док кинеске само
1.200.
Јапанска влада је обавестила Кинеску владу у Шангају да јој предстоји рат и да мира не може бити
ако се кинеске снаге не повуку са моста.
Кинеска влада је одмах прогласила ратно стање и на само чело трупа је постављен њен
председник Чанг Кај Шек,који је одмах отпочео да организује одбрану од моћног непријатеља. 9
Јапанска царска војска са помоћи од Квантунг армије је извршила јак напад на кинеске положаје.У
снази од три армије и пет самосталне бригаде,јапанска армија је успела да одбаци 29,33 и 42.
кинеску провинцијску армију која је била инфериорна,недовољно опремљена и без тенкова и
подршке авијације неефекисна према модернизованој јапанској војсци.
Јапанска авијација је непрестано бомбардовала положаје кинеске војске у северној Кини,што је
пресекло комуникацију са врховном командом у Шангају и омогућило напредовање јапанских
армија према Пекингу.
У операцији Пекинг-Тианђин јапанска војска по командом Каничиро Ташире успева да пробије
одбрану коју су пружале кинеске снаге 20. километара од Пекинга.10Тиме Пекинг пада 28. јула
1937. године,а Тианђин следећег дана.Овим је пут према Шангају био отворен.
Савез између Коуминтанга и коминиста није био могућ све до пада Пекинга,када је на иницијативу
Мао Це Тунга да војска треба да сарађује да би се истерао непријатељ,био бар на тренутак
прекинут сукоб између двеју страна.
Ово је омогућило јачање кинеских снага и супростављање јапанској агресији.
Трупе под командом генерала Хеисуке Јанагаве су напале Шангај 13. августа 1937. године,али јак
отпор у Шангају је омео јапанске планове о брзој победи и показивање да јапанске снаге нису
толико опасне и јаке као што се чини.11
Губици су били на обе стране али доста је било губитака на кинеској страни,јер је град претрпео
тешко разарање и бомбардоваљње од јапанске авијације.
У зору 20. новембра јапанска царска флота под командом Кијоши Хасегаве је гранатирала обале
Шангаја чиме је десно крило одбране града било потпуно уништено.
Град је издржао још 4 дана када је пао под јапанску контролу.
Борбе у граду су се наставиле и ако је град пао,многи преостали кинески војници 29. армије су
пружали отпор,чак је била оформљена ,,Бесмртна јединица“ од 2000 кинеских војника која је са
бомбама скакала на јапанске тенкове и оклопна возила.12
Након пада Шангаја јапанске снаге незаустављиво су кренуле на престоницу Чанг Кај Шека
Нанкинг.Влада Куоминтанга се без борбе повукла,а мало војника је остало да брани сам град од
напада.Од 1 до 13 децембра 1937. године,кинеска војска је пружала солидан отпор,али 13
децембра је 10. јапанска армија ушла у Нанкинг,генерал Иване Матсуи је издао проглас јапанским
војницима да казне кинеске војнике који су још у граду и сваког ко помаже да се сакрију.
Ова наредба се претворила у највећи масакр у историји Кине познат као ,,Нангкингшки масакр“
Где је монстроузно убијено преко 350.000 кинеских цивила,сам масакр је трајао пуних 6 недеља.
У њему је убијано сем војника и цивили од старости од 5 до 70 година.
Један од чинова варваризма и зла јапанске војске су били такмичење ,,100 глава“ када су официри
Тошиаки Мукаи и Тосијоши Нода из 16. бригаде 10.армије такмичили ко ће више кинеских глава
одсећи за сат времена.13Чиме је Тошиаки одсекао 106,а Тосијоши 105 глава.
9
E.H.Carr,Interational relations between the two world wars 1919-1939,London, 1947,153-175.
10
L.Xioabing,China at war,Santa Barbara,2012,177-187.
11
Мао Це Тунг,Кинеска револуција и социјализам,Загреб,1981,53-56.
12
L.Xiaobing,наведено дело,265-267.
13
Group of authors,The Nanjing atrocites-crimes of war,Peking,2012,145-200.
6
Оно што је представило врхунац јапанске агресије над кинеским цивлима је било велико
силовање кинескиња од 15 до 40 година.То се догодило 25. децембра на Божић када је у року од
7 дана било силовано преко 30.000 девојака и жена.
Стране амбасаде су протестовале што се тиче масакра и силовања жена.Сам масакр је стао 1938.
године почетком јануара,када је генерал Иване Матсуи наредио престанак репресалија и да се
попише остатак становништва у граду.
Већина становника је побегло у стране амбасаде тражећи помоћ.
Највише помоћи је пружио немац Јохан Рабе,који је спасао својим утицајем што је дошао из
савезничке земље коју је Јапан поштовао.14Својим чином спасао је преко 10.000 људи.
Након повлачења из Нанкинга,Чанг Каји Шек је наредио уништење бране код реке Јанценгкајнг
сматрајући да ће то успорити јапанску војску,тиме је оставио више од 10.милиона људи без дома
и земље.Већина становништва је бежало према југу где се упутио Чанг Каји Шек или према западу
Кине где су били комунисти у провинцијама Шангкси,Сичуан и Гиужоу.
14
Group of authors,наведено дело,200-252.
7
Ратне операције 1938-1942. године
1.1.Битка код Таиержунга
Након масакра у Нанкингу 1938.године,чланице Друштва народа Француска,Велика Британија и

САД су осудиле Јапан за овакав начин ратовања и поступања према цивилном становништву.
Влада у Токију се није више обазирала на претње упућене њој већ је наставила да осваја кинеске
провинције једну по једну.Кина након 1938.године се нашла у веома тешкој ситуацији,слаб морал
војске,исељење становништва из градова,материјална штета,све је то отежавало ситуацију.
Влада Куоминтанга се напустивши Нанкинг пребацила у Чонкинг на западу Кине где је наставила
даљи отпор,њена војска више није била републиканска кинеска армија већ је променила име у
Револуционарна кинеска армија.Док су остаци коминистичке војске која је пружала отпор око
Шангаја повукле у област Јенан у северозападној Кини.15
Јапанске армије у Кини су биле стављене под врховну команду у Пекингу под називом ,,Северно
кинеска експедициона армија“.Која је бројала 5.армија,17.дивизија и 10.независних бригада и
била је подржана од 3.авионске ескадриле.16
Даљи пробој јапанских армија је био усмерен према новој престоници Куоминтанга,Чонкингу.
Напредак јапанске војске је био заустављен код малог града Таиержунга,јапанска војска је кренула
са само две дивизије 5 и 10.дивизију сматрајући да кинеска војска више нема воље за даљу борбу.
Напад је отпочео 24. марта 1938.године,када је Ренсуке Исогаи командант 10.дивизије отпочео
напад на град,кинеска војска у граду под командом Ли Жонгрена се реорганизовала у 10 дивизија
чиме је била распоређена да свака од по 2 дивизије брани по један део града од напада.
Јапанска 5.дивизија под командом Итакаги Сеишира се спустила узводно од реке Јангценкјанг
чиме је помогла 10.дивизији да заузме град.
Обавестивши Врховну команду у Чонкингу о ситуацији која је задесила град,добија одговор да ако
настави даљи отпор може бити опкољен.Генерал Жонгрен се одлучује на пробој чиме би извукао
цивиле и остатке његове војске.Након две недеље жестоких борби,јапанске снаге су доживеле
колапс и биле су истрошене од константних напада,што је дало подстицај да кинеска војска изађе
из обруча.17Успех који је постигла кинеска војска веома је подигао морал у војсци,ојачао вољу за
отпором од јапанске агресије и показао да Јапанска царска војска није толико моћна и
супериорна.Јапанске трупе су се након пораза повукле назад у Нанкинг.
Пораз који је задесио јапанску војску је позитивно одјекнуо не само у Куоминтангу који је био у
непрестаном повлачењу,већ и код комунистичке војске,која је након ове вести,почела стварати
своју војску која ће добити назив,,Кинеска црвена армија“.18 Али ће бити упамћена као,,Народно
ослободилачка војска“.
15
Д.Стојановић,Рађање глобалног света 1880-2015,ваневропски свет у савременом добу,Београд,2015,153-158.
16
Група аутора,Други светски рат-преглед ратних операција,КЊ 2,Београд,1961,437-447.
17
L.Xiaobing,China at war,Santa Barbara,2012,296-300.
18
Мао Це Тунг,Кинеска револуција и социјализам,Загреб,1981,118.
8
1.2.Прва битка за Чангша
Пораз који је доживела јапанска армија код Таиержунга није много обехрабрило самог
председника владе у Токију Хидеки Тођоа,који је и сам био официр и знао је да некад пораз војске
не мора битно утицати на даљи ток рата већ на њено јачање.19
Фабрике Митсубиши,Тојота и Хонда су непрестано радиле производећи борбена
возила,тенкове,моторе за авионе и потребна средства за флоту.Јапан је веома оскудевао у
ресурсима,што је натерало саму земљу да потребне ресурсе тражи у освајању нових територија.
Позивавши се на своју велику част ,,Бушида“,надпатриотизам који је био јак у земљи и идеју
шинтоизма20којим се јапански народ позивао као повезаност између богова и народа,Јапанско
царство се спремало за нову офанзову на Кину чиме би освојило престоницу Куоминтанга
Чонкинг.И ако је кинеска војска доживела своју прву победу,Врховна команда је знала да Јапан
неће тако лако одустати.
Настали су протести у кинеским градовима који још нису били освојени,као воља за отпором
против јапанске власти.Ово је ојачало морал војске и допринело бољој организацији отпора
народа.21
Јапанска врховна команда у Пекингу се спремала за нову офанзиву 1939.године, којим ће
освојити градове на југу Кине и отворити пут у Индокину,план је био прављење пруге од Мукдена
до Шангаја и од Шангаја до Индокине,чиме ће се обезбедити ресурси за даљи рат.
Команду над војском у предстојећој офанзиви је преузео генерал Јасуји Окамура,искусни генерал
који је познавао начин борбе кинеске војске и њихову одбрану.
Преузевши команду над 11.армијом и добивши команду над још 6 дивизија,са ударном снагом од
100.000 људи био је спреман да прегази кинеску одбрану у јужним градовима.
Офанзива је отпочела средином августа,када су се јапанске снаге из Пекинга пребациле у Нанкинг
и отпочеле офанзиву освајајући Хангчоу,Вухан и Нанчанг,задатак 11.армије је био да се обезбеди
сигурност над облашћу Хеисеи.22Чиме би се даљи продор наставио према граду Чангша,где се
сакупљала кинекса војска која је напуштала освојене градове.
Чангша је био град поред реке Сианкјанг и ако је био мали град било га је тешко освајати али исто
тако и тешко бранити због конфицурације терана.
Командант одбране града Чен Ченг,је наложио свим мушкарцима од 18 до 45 година да буду
мобилисани и припремљени за одбрану.
И ако је кинеска револуционарна армија била већа са 240.000 војника и још јој је у помоћ стигло
још 6 .дивизија са југа,није била довољно јака да се супротстави у офанзивном рату против
јапанске војске,већ је заузела положаје око града и ту чекала напад.23
Напад је отпочео 17.септембра око 5 сати изјутра када су јапански авиони бомбардовали сам
град,силовит напад јапанских снага је натерао кинеску војску на повлачење унутар града.
Кинеска војска и ако у тешкој ситуацији није одустајала од одбране,генерал Ченг је оформивши
мале батаљоне од целе 9.армије која је бранила град,усресредио се на јачу одбрану али са
19
Хидеаки Тођо је био јапански официр,који се школовао у Токијској војној академији,као генерал,показао се као
достојан и поштован командант,у пучу 1926.године којим је сменио Широшијеву владу,брзо се приближио самом цару
Јапана Хирохиту.
20
Шинтоизам је прва религија у Јапану,и ако је била политеистичка задржала се у земљи као поштована вера.
21
Д.Стојановић,наведено дело,190-192.
22
23
Ј.Марјановић,Други светски рат,КЊ 1,Београд,1973,459-463.
9
кратким нападима,чиме би дозволио јапанској војсци да уђе у град али да унутар града буде са
свих страна нападана,чиме би достигла велике губитке.
Кинеске снаге су од 19.септембра до 4.октобра пружале жесток отпор и веома ослабиле ударну
моћ јапанске 11.армије,са губицима од преко 40.000 људи,јапанска 11.армија је кренула у велико
повлачење.До 6.октобра кинеске снаге су дејствовале у офанзиви и присилиле јапанске снаге на
велико повлачеље у Нанкинг.24
Велика победа кинеске војске код Чангша је још више ојачала морал војске и вољу самог народа
за отпором и веру у победу,ову победу је поздравио и комунистички лидер Мао Це Тунг,као вољу
кинеског народа да се супростави јапанском агресору.
Од 1939.године Куоминтанг и Комунистичка партија Кине су развиле стратегију да јапанске трупе
ни по коју цену не смеју заузети целу област Хеисеи25,која је била од изузетно важног значаја за
саму Кину,јер падом Хеисеи области пашће и цела Кина.26
1.3.Операција ,,100 пукова“
Успех кинеске револуционарне војске код Чангша је ојачао морал у кинеским редовима,али исто
тако и довео у питање стање јапанске врховне команде у Пекингу о ситуацији у којој се нашла.
Притисак који је команда трпела од владе у Токију да се рат мора окончати је навео врховну
команду да припреми нову офанзиву почетком зиме чиме би ангажовала Квантунг армију и
кинеску колабораторску армију чије је седиште било у Нанкингу.За врховног команданта нове
офанзиве одређен је генерал Хајао Тада,један од веома искусних генерала у јапанској војсци,који
је умео да побеђује већег непријатеља од себе и да омогући брзу победу.27Оно што је
представљало проблем су биле партизанске акције у северној Кини и у области Ксучоу.28Ово је
изискивало ангажовање одређених јапанских снага и привремено одлагање офанзиве на југу.
Партизанске акције под врховном командом Мао Це Тунга су од 1939.године августа месеца до
1940.године јануара месеца уништиле око 30 полицијских постава у северној и централној
Кини,припремајући терен за велику офанзиву 1940.године.
План Маоа је био асиметрично ратовање,снага кинеске црвене армије је била у способности да
се брзо креће и да буде флексибилна што се тиче конфигурације терена,инфериорна је била у
наоружању,није поседовала артиљерију,оклопне и тенковске снаге,што се тиче авијације само пар
извиђачких авиона у границама где су били комунистички положаји.
Ударна моћ је била у брзом нападу,прекидању комуникација и невођење дугог фронталног
рата,Мао је наложио да партизанске јединице константно ангажују јапанске снаге у западној Кини
чиме би бар привремено олакшале фронт на југу Кине.29
Ове акције кинеских партизана је веома разљутило команду у Пекингу и под хитно је било
наложено да се отпочне са репресалијама над цивилним становништвом у западним и северним
областима Кине,где су се налазиле партизанске снаге које су нападале јапанске положаје.
Село Жијаојун30 у провинцији Шуандонг у северној Кини је била варница која је натерала
комунистичку врховну команду да припреми велику офанзиву,чиме ће ударити у леви бок
24
M.Zeng Jian,The battle of Changsha (1939-1942),JiangSu,2009,15-95.
25
Хеисеи област се налази у централној Кини,њен древни назив је Ђингжао,сматра се да онај ко контролише
ту област око реке Јанценкјанг,може лако освојити целу Кину,зато је главнина кинеске одбране била око те
области.
26
L.Xiaobing,наведено дело,296.
27
Исто,351-355.
28
Ксучоу је провинција у Кини,налази се источно од области Хеисеи.
29
Мао,Це Тунг,Кинеска револуција и социјализам,Загреб,1981,119-130.
10
јапанске окупационе територије.План акције је требала да изврши 8.покретна армија под
командом Пенг Дехуаја,чији је задатак био да онемогући транспорт јапанских снага и потребних
ресурса из северне Кине на фронт у централној Кини,ова операција је добила назив ,,100 пукова“.
Снага 8.армије је бројала у почетку 20.000 војника 1926.године,док је почетком 1940.године
премашила 400.000 војника.31
План напада 8.армије се заснивао на следећем:
1.Уништити део пруге Пекинг-Таијуан-Ченгчоу,чиме ће онемогућити слање ресурса у Нанкинг.
2.Напасти 20.корпус 12.армије у Паоутоу.
3.Прекинути комуникацију од Пекинга до Земин Уде32.
4.Напасти положаје 20 и 13.јапанске армије.33
Операције су отпочеле 20.августа у ноћним часовима када су уништене пруге,нападнуте
полицијске поставе у граничним областима и прекинута телефонска комуникација.
8.армија је поделила своје снаге у три дивизије 115,120 и129.дивизију које су отпочеле офанзиву
из провинције Јенан у централну и северну Кину.У северној Кини код града Квејсуја нападнуто је
седиште јапанске 1.комбиноване бригаде која је дошла из Монголије.
За овај напад јапанска команда у Пекингу је време операције на југу Кине обуставила и своје снаге
усмерила на уништење коминистичких постава на северу и западу Кине.За офанзиву коју је
преузео сам Хајао Тада,ангажовано је 270.000 јапанских и 120.000 кинеских колаборантских
војника смештених у 5.дивизија и 7.бригада.34
Из Шангкси области кренула је 13.септембра 36 и 41.јапанска дивизија и 3,4 и 9.комбинована
бригада према 129.кинеској дивизији у Паочоу.Кинеске снаге су пружале жесток отпор и
привремено успориле напредовање јапанских снага.
Да би омеле даље нападе,заменик команданта Пенг Дехуаја,Жу Де је извршио напад преко
планине Сујијуан,чиме је омео помоћ 27.дивизије која је долазила из Тијенштина,тиме је
онемогућио јак офанзивни напад који је требао да отпочне 22.септембра.35
Почетак Другог светског рата навео је Јапанско царство да прекине даље односе са Великом
Британијом и Француском и склопи јачи договор са земљама које су остале оштећене у Првом
светском рату,које су у том моменту тежиле доминацији над Европом и колонијама
победница,јачање моћи Италије и Немачке и почетак Другог светског рата 1. септембра
1939.године навело је Јапанско царство на потписивање,,Тројног пакта“ чиме су јој отворена врата
ка Француским,Британским и Холандским колонијама у Индокини и Индонезији,али и кварење
односа са САД одакле је добављана нафта за морнарицу.
Овим су империјалистичке тежње Јапана биле потпуне и имало се зелено светло у даљој
експанзији.36
Одговор на овај договор кинеска влада у Чонкингу је видела као одлуку да ће морати да се
ослони само на Велику Британију и Француску у будућим плановима.
Док комунистичка партија Кине своју молбу за помоћ је упућивала Совјетском савезу као једином
савезнику у рату.
30
Село Жијаојун,познато је као село освете над јапанским агресором,у том селу почетком августа јапански војници су
масаркирали становништво,жене силовали и спалили унутар кућа,неким сељацима су одсекли главе и закачили на
дрвећа,ово је касније разбесенело комунисте.Село и дан данас постоји,а оно који су преживели побегавши на време,не
мило се сећају овога.
31
32
Град у југоисточној Монголији
33
Tetsuya Kataoka,Resistance and revolution in China-the communists and the second united front,Los Angeles,1974,117-130.
34
Наведено дело,178-184.
35
36
E.B.Reynolds,Japan in the fascist era,Hampshire,2004,126-133.
11
Наставак јапанске офанзиве је отпочео октобра месеца када је Хајао Тада наредио напад на
области Хоанхо реке где су били арсенали комунистичке војске,за овај положај је сазнао из
кинеских извора,пославши шпијуне у комунистичке редове који су га обавестили о овом месту и
плану када да нападну.У ноћи 22.октобра јапанска авијација из 1.ескадриле бомбардовала је овај
положај а у јутарњим часовима наступила је и 1.независна комбинована бригада,која је нанела
велику штету.
Већ 26.октобра 8.армија се реорганизовала и припремила за нову офанзиву,план нове офанзиве је
био заузимање врха Тијанђи-Хуангди 20 километра од Кинеског зида чиме би се отворио пут ка
даљим акцијама у централној Кини.37
Јапанска 1.армија је предухитрила овај план и запосела врх,генерал Пенг се одлучио да је
потребно вратити врх или ће јапанске трупе имати отворен пут у комунистичку територију.
Од 3 до 12.новембра водиле су се велике борбе за контролу над Тијанђи-Хуангдијем,не успевши
да освоје врх,кинеске снаге су минирале подземне рудничке тунеле чиме су отворили пут на лево
крило јапанске 36.дивизије,ово је знатно ослабело јапанске снаге и омогућило да 16.новембра
кинеска војска запоседне врх и успостави контролу над том облашћу.
1.јапанска армија се повукла са великим губицима назад у Тијанђин,док је 8.покретна армија
наставила даље акције у централној Кини онемогућивши транспорт ресурса и уништивши
постројења за наоружање оклопних и тенковских јединица.
Операција ,,100 пукова“ се завршила 5.децембра 1940.године и била је једна од веома успешних
операција кинеске комунистичке војске у Другом кинеско-јапанском рату,показавши
инфериорност јапаснких снага да се носи са партизанским јединицама и води герилски рат.38
1.4.Друга битка за Чангша
Немачки успеси над Пољском 1939.године,Француском 1940.године и слабљење Велике

Британије допринели су да колоније на Далеком истоку постану лака мета Јапанском царству које
се убрзано спремало за напад,2 и 3.јапанска флота успеле су да униште остатке британске и
француске флоте код Индонезије и Индокине,док је 1.флота запосела положаје код Хонг Конга.
Подршка која је требала доћи јапанској флоти код Хонг Конга је била преко кинеских територија са
севера.Операција ,,100 пукова“ привремено је успорила снагу јапанске војске у Кини и изискивала
нова појачања из Јапана.Ојачани са још једном новом армијом,јапанска врховна команда у
Пекингу се спремала за нову офанзиву на југу Кине,према Хонг Конгу чиме би се блокирало
појачање из Куоминтанга.Ситуација у централној Кини је била мирна након успешне комунистичке
операције,чиме је јапанска влада дозволила стварање Колабораторске кинеске републике у
Нанкингу,на челу са Ванг Ђивејем.39
План јапанске операције ,,Југ“ је требао отпочети 20.августа 1941.године,којим би са севера из
Нанкинга кренуло 120.000 војника у пробој на југ према Хонг Конгу,освајајући притом градове
Нанпинг,Фучоу и Квангчоу,присиљавајући провлачење 5,7 и 9.провинцијске кинеске армије на
запад.40
Офанзива је почела успешно,чиме је на повлачење присиљена 4 и 12.кинеска армија,која је
отпочела повлачење већ 30.августа према Чонгкингу,остављајући небрањен Вухан и Нанчанг.
37
Tetsuya Kataoka,наведено дело,214-229.
38
Group of authors,Army operations in China-july 1937-november 1941.Tokyo,1978,71-80.
39
Ванг Ђивеј је био бивши припадник републиканаца заједно са Чанг Каји Шеком је био министар дипломатије у
влади,након пада Нанкинга 1937.године постаје марионета јапанске врховне команде.
40
Ma Zheng Jian,The battle of Changsha (1939-1942)JiangSu,2009,125-140.
12
Јапанска војска под командом Кореичике Анамија је скренула са путање која јој је наложена и
усмерила се на град Чангша,сам генерал Анами је мислио да ће заузимање овог града ојачати свој
леви бок и одступницу,да не буде нападнут са леђа од кинеске војске.41
Кинеска одбрана је била стационирана 10 километра од Чангша,ради обезбеђења повлачења
остатка војске и цивила из освојених градова.Јапанска војска отпочела је напад 6.септембра
бомбардовањем кинеских положаја и гранатирањем.
Почетни успех јапанских снага,навео је генерала Анамија да покрене жешћу офанзиву на сам град.
Од 7 до 19.септембра трајао је жесток напад јапанских снага на град.Саму одбрану града је
преузео Ксуе Јуе,генерал из предходне јапанске офанзиве на град 1939.године.Јуе је био искусан у
организацији одбране града,поделивши одбрамбене положаје у 4 дела,један према северу,два
према истоку и један према реци Сијанкјанг.Са око 60.000 војника одолевао је све до
30.септембра све док му није стигло појачање са југа 5 и 9.провинцијске армије чиме је снага
кинеске војске била подигнута на 300.000 војника у 30.дивизија.42
Генерал Анамија је био упозорен од врховне команде да повуче своје снаге из Чангша и не губи
узалудно људе,он је те наредбе одбацио,позивајући се на опасност од кинеских снага са југа да ће
бити нападнут са леђа ако крене према Хонг Конгу и одлучио се на нови напад на град.
До напада није дошло,због кинеске против офанзиве која је отпочела 2.октобра у јутрањим
часовима,када су са преко 20 батерија гранатирани јапански положаји,што је изазвало колапс у
јапанским редовима,силовит напад кинеске војске уследио је већ 3.октобра када је пробијена
одбрана у северном делу града чиме је изазвало велико повлачење јапанске војске на север.
Са губицима од преко 10.000 људи јапанска војска се почела повлачити према Вухану,док је
кинеска војска наставила гоњење до града Вуху узводно од реке Јанценкјанг.43
Успех кинеске војске је био загарантован и привремено су престале офанзиве јапанске војске на
југу Кине до наредне године,генерал Анамија се вратио у Токијо да објасни ситуацију зашто није
извршио дату наредбу.
Док је генерал Ксуе Јуе добио титулу ,,Велики генерал југа“ и надимак ,,Тигар Вуа“44.
Као прослављени генерал остао је да брани и управља одбраном града у наредним нападима.
1.5.Oперација ,,Sei-go“
У трећој години рата,1941.године десиле су се битне промене на светској политици.

Немачка је заједно са Италијом окупирала 2/3 Европе,једино Велика Британија је стојала
непокорена и одолевала је немачком бомбардовању.САД је као помоћ угроженој Британији
испоручивао потребни материјал за наставак рата,одбијајући да сама уђе у рат.
7.децембра 1941.године јапанска авијација је напала поморску америчку базу Перл Харбор на
Пацифику,у јутарњим часовима око 6 и 25 изујтра по плану ,,Тора,Тора“45 јапанска авијација је у
три налета уништила 3.носача авиона,4.разарача и 4 или 5.пратећа брода и око 40.ловачких
авиона.
41
Group of authors,Army operations in China december 1941-december 1943,Washington DC,1983,53-79.
42
Ma Zheng Jian,наведено дело,125-175.
43
Group of authors,Central China area operations record 1937-1941,Tokyo,1959,221-267.
44
Тигар Вуа је био надимак великог освајача Сун Цеа из периода Три краљевства 210-230 године.
45
Тора на јапанском значи разбити,заробити,уништити.
13
Овај чин напада је САД видео као увреду,прекидање односа и почетак општег рата у Европи и на
Далеком истоку.Већ 8.децембра 1941.године,јапанска 2.флота уз подршку 20 и 25.армије је
напала Хонг Конг где су биле стациониране британске колонистичке снаге из Индије и Канаде а
помоћ им је пружила и колонистичка војска из Француске и кинеска 89.армија.До 25.децембра
трајале су борбе и браниоци су одолевали нападима јапанских снага,али под притиском са копна
из Кине,морали су се повући у малим бродовима.Тиме је Хонг Конг пао 26.децембра 1941.године
овим је јапанска врховна команда имала још један отворен пут у средиште куоминтангшке
државе.46
Почетком 1942.године америчке снаге су успоставиле контакт са Чанг Каји Шеком и његовом
владом о наизменичној помоћи против Јапана.
Чанг је веома драго прихватио америчку помоћ која се заснивала на прављењу авионских база на
његовој територији,којим би касније одатле амерички бомбардери Б-29,бомбардовали јапанска
острва,циљеви су били у Јокохами,Осаки,Кјотоу,Нагоји и Токију,где су се налазила фабричка
постројења и складишта ресурса.Од помоћи је било обећано преко Индије ваздушним мостом и
лекови,медикамент,муниција,храна и стручни официри за обуку кинеских војника.47
Јапанска врховна команда увидевши да им је матична база угрожена америчким
бомбардовањем,наређује команди у Пекингу да припреми офанзиву на југ Кине и запоседне
америчке ваздушне базе и уништи кинески отпор на тим просторима.
Неуспех који је јапанска армија доживела предходне године код Чангша не успевши да освоји
град,позитивно се одразио у јапанској војсци као чин освете за неуспех и кинески отпор против
Јапанског царства.Операција је требало да отпочене априла месеца 1942.године,али због
проблема са партизанским јединицама у централној и западној Кини померена је операција за
мај.
За врховног команданта јапанских снага је одређен генерал Шунроку Хата ,,Генсуи“48,његов план
се заснивао на брзи пробој на југоисток Кине,према провинцијама Жеђианг и Ђинагкси,где је била
главна пруга која је повезивала северну Кину са Индокином до данашњег Сајгона.
За ову операцију је припремио око 200.000 војника стационираних у две армије,13.армија са
5.дивизија и 3.комбиноване независне бригаде,11.армија са 2.дивизије и подршком
јединице ,,731“,у дејству ваздушне сигурности и напада деловала је 1.ескадрила.49
Операција продора на југ Кине се звала ,,Sei-go“50.Отпочела је почетком маја месеца,продором
јапанске војске на положајима кинеске 25.армије у провинцији Анхај,чиме су одмах кинексе снаге
отпочеле са повлачењем према југу.
Напад из Нанкинга је почео 15. маја дејством 13.армије чиме се требао извршити продор у
провинције Жеђианг и Ђиангкси,да би се обезбедила пруга за транспорт до Индокине.
Против 13.армије је стала 10 и 32.кинеска провинцијска армија,све до 22. маја пружан је отпор али
дејство јединице ,,731“ је са севера која је кренула у саставу 11.армије је променила ситуацију.
Применивши ново оружије натерали су кинеску војску на велико повлачење.
Кинеска 23.армија недалеко од града Хвајнинга је молила за помоћ врховну команду у
Чонкингу,да се обезбеди повлачење кинеских снага из града јер је ситуација веома тешка.
46
47
48
Шунроку Хата је био јапански генерал копнене војске,звали су га Генсруи,што значи господар копна,као млади официр
учествовао је у Првом светском рату као контролор немачке војске на западном фронту,био је један од најшколованијих
официра Јапана и један међу ретких који је носио орден ,,Излазећег Сунца“ као највише звање у Јапану.
49
50
Сеи-го на јапанском значи нови поредак или ново рођење,док на кинеском је ,,Sekkan“ што значи мртвачки сандук.
14
Команда у Чонкингу се оглушила о ове молбе и само је наредила 9.провинцијској армији да држи
провинцију Ђиангкси.51
Притисак 13.армије у граду Хангжоу је изазвао велико повлачење војске и цивила,што је довело
до пада града крајем маја.Јапанске снаге су наставиле продор ка провинцији Ђиангкси,већ
почетком јуна биле су велике борбе око града Нанчинг,где је примењено билошко оружије из
јединице ,,731“,ово биолошко оружије је било смештено у бомбе које је бацала авијација и
гранате за артиљерију.Око 16 батерија је тукло бојевним отровима град непрестано,ово је
изазвало велике болести у граду и тровања цивила и војника.Војници и цивили су умирали од
куге,тифуса,колере,кангрене,дизентерије и згрушавања крви у плућима.
Град је пао крајем јуна месеца,одневши преко 50.000 живота.52Доста цивила је бежало према
градовима Нанпинг и Фучоу,јапанске армије су наставиле продор све до Хонг Конга где су се
спојиле са својим трупама из 30.независне бригаде.
Америчка авијација је била изненађена силовитим нападом јапанске авијације и копнених снага у
области Кјангси где су изгубили 80 посто своје авијације и 40 посто људства.Оваква ситуација се
погоршала великим исељавањем цивлног становништва што је успоравало кинеску војску да
делује,то је олакшало посао јапанској 11.армији да зада јак ударац код Вучоуа,где је поражена 23
и 9.провинцијска армија која је пружала отпор али нападом билошког оружија биле су
десетковане.53
Док је трајала јапанска офанзива,неке јапанске јединице као што су 44. Чета,,Ryuyken
yokai“54 ,100.јуришна чета и 125.чета,извршиле напад над цивилно становништво у областима
Жеђианг,Ђиангкси и Кјангкси,где је побијено преко 250.000 цивила,многи су страдали од отрова
који су примењивани и репресивне мере јапанских војника.
Затишије јапанске офанзиве је настало 25.августа када су се консолидовале трупе и обезбедиле
пругу Хонг Конг-Квангчоу-Хангчоу-Шангај.
Операција ,,Sei-go“ је била готова 4.септембра са минималним губицима на јапанској страни од
20.000 војника и кинеским са преко 300.000 војника.
Овом операцијом Јапанско царство је обезбедило потребне ресурсе за даљи рат и сигурност
против америчког бомбардовања.55
51
52
W.H.Cunliffe,Select documents on japanese war crimes and japanese biological warfare,1934-2006,Washington DC,2006,47-
56.
53
54
Ова чета је била позната по суровости у кинеско-јапанском рату,свој назив Ryuyken yokai су добили нападавши Шангај
и Нанкинг 1937.године,сам назив значи Громовни демони.
55
15
2.Ратне операције 1943-1945. године.
2.1.Битка за Западни Хубеи
Након успешне јапанске операције из 1942.године,кинеска влада у Чонкингу је размишљала о

потписивању капитулације,чиме ће предати све провинције које је поседовао Куоминтанг и сама
војска ће се предати.Ову идеју су по неки у влади и врховној команди у Чонкингу уважавали као
слабост и инфериорност у борби са Јапанским царством.
Сам Чанг Каји Шек је одбијао да капитулира и сматрао је да ће издржати још дуго година борећи
се против јапанског агресора,говорио је стално да је капитулација недопустива за кинески народ и
да ће издржати.
Писао је влади у САД о слању материјалне и војне помоћи преко Индије,чиме би олакшали
положај Куоминтанга у борби.Влада у САД је одговорила да ће врло радо помоћи Чанга али да
тренутно не може још омогућити транспорт робе,због јапанских поморских напада.56
Ситуација на кинеском ратишту је била у пат-позицији,јапанске снаге су након 1942.године биле
неактивне на ратишту и нису припремале нову офанзиву,револуционарна војска Кине је само
бранила положаје а Кинеска црвена армија је у благим нападима узнемиравала полицијске
поставе окупираних територија.
Априла месеца,јапанска врховна команда у Пекингу је по наређењу Токијске владе и команде
почела са убрзаним спремањем за нову офанзиву,циљ офанзиве је била потпуна контрола Хејбеји
области у централној Кини где ће бити запоседнуте обе обале реке Јангценкјанга.
За ову офанзиву биле су одређене 11.армија под командом Исаму Јокојаме и 13.армија под
командом Шунроку Хате,са укупном снагом од 120.000 људи,у помоћ је требала доћи и речна
флотила из Шангаја која ће помоћи у контроли реке,за почетак офанзиве одређено је да буде
почетак маја месеца.57
План напада је требао бити да 11.армија крене из Ченгчоуа према Нанкингу,а 13.армија из
Шангаја да прати речну флоту где ће се састати са 11.армијом код Вухана и даље продужити према
Чонкингу.За напад на сам Чонкинг није био развијен унапред план,то је требао бити секундарни
план након освајања Хубеји области.
Кретање јапанске војске у окупираној територији је узнемирило седиште комунистичке владе у
Јенану,која се почела залагати да се отпочне са припремама за одбрану од предстојећег напада.
Мао је преко својих људи контактирао Чанга упозоравајући га да се престане са братским
крвоприлићем и отпочне одбрана кинеске равнице.58
Чанг је под притиском генерала морао да прихвати овакву понуду и да отвори пут партизанским
снагама да уђу у куомингтаншку територију,чиме је 2.маја стигла код Вухана партизанска
новоформирана 4.армија под командом Је Тинга,њему је у помоћ стигло још две партизанске
бригаде и 22 и 30.провинцијска армија од Куоминтанга.Задатак одбране је био држати линију од
Шан планине до града Хвајнинга,чиме ће се прекинути спајање 11 са 13.армијом код Вухана.
Генерал 4.армије Је Тинг је предложио свом савезнику Чен Ченгу из 87.армије да одмах нападну
11.армију која се кретала према Вухану и тиме је одсечу од 13.армије која је долазила из Шангаја.
Чен је желео да изврши напад али пошто је врховни командант куомингтаншких снага био Чанг
Каји Шек до напада се одустало јер је Чанг сматрао да је безпотребно нападати и да је боље
чекати непријатеља,сама 4 армија није хтела нападати да не стави у опасан положај свог
савезника.59
56
Laura De Giori,Chiang Kai-Shek and his time,Venezia,2017,37-38.
57
58
J. Mulvenon,China revolution in doctrine affairse,Alexandria,2005,29-31.
59
L.Xiaobing,A history of the modern chinese army,Kentucky,2007,13-15.
16
Јапанска 13.армија је извршила напад на мали град Чангђијао у области Хунан 9. маја и до 12.
маја је побила преко 300.000 цивила унутар града,примењујући отрове из јединице ,,731“.Мало
војника и цивила је побегло из града ка 87.армији.60
Напад 11.армије је отпочео 12.маја када је и било предвиђено да ова армија стигне до
Вухана,отпор је пружила 22.нова дивизија из 87.армије која је привремено задржала положај,све
до ноћи када су из 40.дивизије 11.армије јапанске снаге заузеле њихове положаје и натерале на
повлачење ка 3.комунистичкој бригади.
Од 12 до 15. маја комунистичке снаге су одолевале код града Јичанг и задржале већину снага
11.армије,ово је омогућило 87.армији да отпочне припреме за контраофанзиву,која је требала да
почне 17.маја.Проблем је настао када је пао град Хвангшијанг које је био недалеко од Вухана.
Ово је натерало целу кинеску комбиновану војску на повлачење преко реке и запоседање нових
положаја код Донгтинг језера.61
Повлачење кинеске војске је стало 20.маја када је команда комунистичких снага предложила
куомингтаншким да заједничким снагама ударе на 11.армију која је запосела Вухан,чиме ће
омогућити раздвајање јапанских армија на два дела.Снага кинеске комбиноване војске је бројала
преко 280.000 људи.План је био да 4.армија под Је Тингом нападне директно Вухан а 43 и
55.дивизија из 87.армије пресече одступницу 11.армије,чиме ће је ставити у одбрамбени положај.
Чен Ченг се одмах сложио не обавестивши врховну команду у Чонкингу о плановима,24.маја
кинеске снаге су удариле на 11.армију и натерале је на повлачење преко реке.62
Ударац који је доживела 11.армија под командом Исаму Јокојамe,натерао је 13.армију да одмах
крене у офанзиву преко Јангценкјанга.
13.армија ојачана са 7.незавинсом бригадом која је дошла из Шангаја отпочела је напад 22.
маја,на три партизанске бригаде које су биле стациониране 20 километра од Вухана,партизанске
снаге су пружале отпор целог дана и покушавале да издрже притисак,у помоћ им је стигла
22.дивизија 87.армије која је прекинула привремено напредовање 13.армије.
Обруч око 11.армије се све више стезао све до 24.маја када је пристигла 13 и 58.дивизија која је
разбила обруч новим тешким тенковима ,,Chi-Ho“.63
Кинеске комбиноване снаге су се повукле преко реке и држале положај све до новог напада 27.
маја када је 11.армија ојачана са новим свежим дивизијама отпочела нови напад,као помоћ је и
дејствовала и речна морнарица која је гранатирала кинеске положаје уздуж реке.
Нови напад 13.армије је отпочео 28. маја,када су се повукле комбиноване кинеске снаге
напустивши Вухан,ово је узнемирило заједничку команду која је почела да развија нови план за
офанзиву.64
План за контраофанзиву је отпочео 1. јуна када је 4.армија самостално напала леву обалу реке
Јангценкјанга и тиме изненадила целу 11.армију,из 87.армије напале су дивизије 22 и 55,које су
онемогућиле 11.армији повлачење према Вухану и спајање са 13.армијом.
Генерал Јокојама је молио за помоћ да одмах крене 13.армија и сломи обруч,генерал Хата је
упутио 3 и 40.дивизију и 17.независну бригаду у помоћ опкољеној 11.армији која се повлачила
према Вухану.
Кинеске комбиноване снаге су сачекале код места где се улива Јангкјанг река у Јангценкјанг
јапанске дивизије потпуно опкољене и одсечене од остатка 13.армије.
60
Group of authors,наведено дело,135.
61
Исто,137-145.
62
L.Xiaobing,исто,50-61.
63
Током Другог кинеско-јапанског рата,јапанска армија није поседовала типове тешких тенкова,од почетка 1938 до 1943
маја месеца коришћени су лаки и средњи тенкови типа ,,Cho-Hu“,али као су офанзиве изискивале веће снаге ставило се
на располагање фабрикама Мицубиши и Тојоти да произведе јаче тенкове за борбу.
64
J.Mulvenon,наведено дело,35-52.
17
Јапанске снаге су биле немоћне да изађу из обруча и морале су се пробити назад у Вухан,али да
би сломили заједничке снаге 7.комунистичке дивизије и 22.дивизије одлучили су се на директан
напад на њихове положаје.Напад је извршен око 17 часова када су јапански војници уз поклич
,,Tenno Heika Banzai“65 напали кинеске положаје,борба је била прса у прса,са великим губицима на
обе страна,али до касно у ноћ јапанска војска је била уништена,целе две дивизије и једна бригада
су изгубиле око 80 посто свог људства,само неколицина је успела да изађе из обруча.66
11 и 13.армија су се морале повући 3. јуна када је и престала офанзива,напустиле су Вухан и
повлачиле се према Шангају,кинеске куомингтаншке снаге су ушле у Вухан а комунистичке су се
повукле западно од реке Јанкгкјанг.Јапанске снаге су до краја 1943.године држале само леву
обалу реке Јаннгценкјанг.Ово је била стратешка победа Јапана са губицима од преко 50.000 људи
и кинеска војна победа са губицима од преко 40.000 људи.
2.2.Битка за Чангде
Крајем 1943.године на Далеком истоку обележило је врло интезивно ратовање на Пацифику и у

Индокини,ратовање на кинеском фронtу је било стагнирано након јапанског заузимања леве
обале реке Јангценкјнаг.Интезивно ратовање у Индокини на северозападу и југоистоку између
војске Јапанског царства и Велике Британије,изазвало је проблем у комуникацији са снагама на
кинеском ратишту и веће учешће куомингтаншких армија на северу Индокине као савезника
Велике Британије и САД.
Премијер Хидеки Тођо као председник владе и врховни командант јапанских снага на ратишту
издао је наређење команди у Пекингу да се отпочне са припремама за напад на саму престоницу
Чанг Каји Шека,Чонгкинг,јер је сматрао да је већину снага Чанг морао пребацити у Индокину као
испомоћ савезницима,а њему је заузврат достављана муниција,медикамент,итд.67
За почетак офанзиве је одређен почетак октобра месеца,где би се снаге из 11.армије окупиле код
Нанкинга и пративши леву обалу реке Јанценкјанга допрли до града Чангдеа а касније продужили
до Чонгкинга.Јапанска 11.армија ојачана са 17.незавинсом бригадом,под командом генерала
Исаму Јокојаме је кренула 15. октобра из Нанкинга,на путу нико јој није пружио отпор,није било
партизанских нити куомингтаншких јединица.68
Снага јапанске војске је бројала преко 60.000 људи у осам дивизија и једну бригаду.20. октобра
јапанске снаге су допрле до града Ванхсиена и отпочеле напад.град је пао после два дана
опсаде,нема података о жртвама,али се зна да су јапанске биле минималне.
25. октобра јапанска војска улази у небрањен Нанчунг,чиме је себи прокрчила пут према Чангдеу.
Одбрана самог Чангдеа је поверена генералу Сун Лиаожонгу који се прославио у бици код
Таиержунга 1938.године.Сун је организовао одбрану града у три линије одбране.
Прва линија одбране је била код Црвене котлине,друга код реке Минкјанг и трећа у самом граду.69
Прва линија одбране нападнута је 27. октобра у јутарњим часовима,целог дана кинеске снаге из
116.дивизије су одолевале притиску,али већ предвече су се морале повући на другу линију
65
Tenno Heika Banzai-нека цар живи 10.000 година. је био војни поклич јапанске војске током Другог светског рата као
коначни обрачун са непријатељем,у рату са Кином се први пут чуо у овој борби.
66
67
M.D.Sherry,China defence,U.S army campings of World war II,Washington DC,2008,2-4.
68
L.Xiaobing,A history of the modern chinese army,Kentucky,2007,62-64.
69
Овај начин одбране града је развијен из књиге,, Уметност ратовања“ од Сун Цуа,који налаже тролинијску одбрану и
замарање непријатељских снага.
18
одбране.Сун је након пада прве линије наредио да се припреми одбрана града и да свако ко је
жељан да помогне војнички или у лекарској служби да је добродошао као корисна испомоћ.70
Већ 28. октобра јапанске снаге су из 13,68 и 116.дивизије 11.армије су напале другу линију
одбране,док су 3,32,34 и 39.дивизија напале сам град са севера а са југа 40.дивизија и
17.независна бригада.
Отпор је пружан до 30 октобра када је и пала друга линије одбране и све снаге њих око 9.000
војника са све добровољцима се почела пребацивати у град.71Сама одбрана града је отпочела
јапанским нападом 2. новембра 1943.године.Град је непрестано био бомбардован од две
ескадриле бомбардера,већина цивилног становништва је почело да напушта град а само
116.дивизија у снази од 8.000 војника је остала да пружа отпор.Од 2. новембра до 9. децембра
јапанске снаге су нападале град не успевајући да се пробију унутар њега,код самих зидина града
изубили су преко 2.500 људи.
Град је претрпео велико разарање од бомбардовања,што је дало могућност 68 и 116.дивизији да
нападне 11. децембра град и да се пробије у њега.72
Од 12. децембра битка за Чангде се водила по улицама и за сваку кућу у граду,сам Чангде је за
јапанску војску постао ,,Кинески Стаљинград“,користивши бојевне отрове јапанске снаге су
сломиле отпор 116.дивизије и натерале је на повлачење из града.Код саме реке Минкјанг генерал
Сун је прегруписао снаге и на челу војске кренуо у против удар,изненадивши јапанске дивизије у
граду.73Јапанске снаге су биле изненађене против ударом кинеских снага који су жестоко ударили
у средину њихове 11.армије чиме су присилили 3 и 13.дивизију на повлачење у центар града,ово
је изазвало комешање у јапанској војсци и прекид комуникација са осталим јединицама,генерал
Јокојама је изгубио контролу над снагама а и сама јапанска војска се тешко сналазила у граду.74
18. децембра у помоћ Чангдеу је стигла и 10,26 и 33.армија под командом генерала Ванг Јаовуа
која је све до 20. децембра водила битку у граду и нанела велике губитке јапанским снагама од
преко 40.000 људи,запленивши велику количину муниције и наоружања,исто тако и јапанских
заробљеника.75
Јапанска 11.армија се повлачила назад у нереду а кинеска војска ју је гонила све до Шан планине.
Успех куомингтаншке војске је био поздрављен од Велике Британије и САД који су били главни
савезници на кинеском фронту који су пружали помоћ Чангу.
Јапанске снаге су изгубиле контролу над југоисточном Кином чиме су омогућили несметан
транспорт ресурса Куоминтангу из Индије и слободно прављење авионских база америчке
авијације на кинеским територијама,ово је омогућило америчкој авијацији да поново бомбардује
јапанска матична острва.
2.3.Операција ,,Ichi-Go“
Ситуација у 1944.години је за чланице Тројног пакта била изузетно лоша,Италија је 1943.године

3.септембра капитулирала,остаци италијнских снага које су биле лојалне фашистичкој идеологији
повлачиле су се према северу са немачким снагама.Немачка армија на источном фронту суочила
се са интезивним повлачењем након пораза код Курска 23.августа,снаге Трећег рајха имале су
70
71
Group of authors,нав. дело,170-173.
72
M.D.Sherry,наведено дело,5-10.
73
74
Јапанска војска и ако је била јака и супериорнија над кинеском,врло тешко се сналазила у кинеским градовима,разлог
је кинеска контрукција са тесним споредним улицама,са доста зграда и кућа и сами кинески градови су били велики па
је било потребно време да јапанска војска обезбеди цео град употпуности.
75
Group of authors,исто,173-179.
19
проблема и на Балкану са интезивном борбом против партизана и четника,исто тако и са
побунама у Француској и Холандији,било је планирано од стране сваезника да се отвори нови
фронт на западу Европе.Ситуација на Далеком истоку за Јапанско царство је била у тешком
положају,пораз у три неуспеле офанзиве у Индокини навело је јапанске снаге на одбрану и
повлачење,чиме је омогућило напредовање Британских колонијалних снага.Порази на Пацифику
и губљење Каролиншких и Маршалских острва,натерало је јапанске снаге да са мало ресурса са
слабом флотом и авијацијом држе положаје на осталим острвима од надолазећих америчких
снага.
Ситуација на кинеском фронту је била мирна,успех из 1943.године навео је револуционарну
кинеску армију да крене у офанзиву према Индокини и отвори пут којим ће се снабдевати за даљи
ток рата.Крај 1943 и почетак 1944.године представио је прављење нових авионских база америчке
авијације на просторима Кине,чиме је поново омогућено да јапанска матична острва буду
бомбардована.Конференција у Каиру 1943.године била је повољна за Чанг Каји Шека,дуго
обећавана помоћ је била омогућена,чиме су његове снаге коначно добиле потребна средства за
даљи рат.Кина Чанг Каји Шека је била велики савезник САД јер им је била потребна ради
ангажовања знатних јапанских снага на том фронту и омогућавање да фронт на Пацифику полако
слаби.76
Стање јапанске владе је било критично,почела се јављати струја у редовима министара и
посланика који су заступали да се склопи мир са САД и Кином да би се задржало бар оно што је
освојено од Кине током 1937-1942.године.Ово је дало подстицај председнику владе Хидеки Тођоу
да се обрачуна са противницима у влади и скупштини и да успостави тоталну контролу над
ситуацијом.Хидеаки је заповедио врховној команди Пекингу да што је брже могуће припреми за
април месец 1944.године велику офанзиву у Кини да сломи кинески отпор и запоседне америчке
аеодроме.
Јапанска врховна команда у Пекингу је убрзано спремала офанзиву,реорганизовала армије и
допремила помоћ од Квангтуншке и Колабораторске армије,почетак офанзиве је требао бити
априла месеца,циљ операције је запоседање централне Кине у области Хенан,продор у јужне
области Хунан и Гуангкси,где су се налазили амерички аеодроми и кинеске армије и продор у
Индокину.77
Операција је добила назив ,,Ichi-Go“78 или битка за Хунан-Хенан-Гуангкси.Операција се састојала из
три офанзиве,прва је била у Хунану-операција Кого,друга продор и освајање града Чангша-Того 1 и
трећа освајање Гуилин-Лиужоу-Того 2 и 3.
Број јапанске војске која је ангажована је била преко 500.000 људи,15.000 оклопних возила,1.000
тенкова и преко 80 авиона ,,Zero One“.Распоређених у пет армија,1,11,12,13 и 23.армија.79
Операција Кого отпочела је 19.априла у јутарњим часовима када су кретање јапанске војске
приметиле кинеске снаге из 91.дивизије,29.армије,број јапанске војске је био мали,око неких
20.000 војника па није било потребно за узбуну на кинеској страни.Ово је била велика грешка јер
је након 8 сати изјутра јапанска авијација бомбардовала кинеске положаје недалеко од Лоујанга.
Напад 1.јапанске армије под командом Јасуји Окамуре уследио је сат касније када је
неприпремљена 29.кинеска армија дочекала изненадни напад.Изненађена кинеска војска се
почела повлачити према Лоујангу где је планирала да пружи отпор.За то време силовит напад
12.армије под командом Масаказу Кавабеа натерао је 87.кинеску армију на повлачење према
Каифенгу.Град је пао 25.априла,када су се остаци из 87.армије повукли према Лоујангу.
76
L.D.Giori,Chiang Kai-Shek and his time,Venezia,2017,39-45.
77
Ј.Мармјановић,Други светски рат,КЊ 2,Београд,1973,452-453.
78
Ichi-Go,број један или први на јапанском.
79
Group of authors,Army operations in China –january 1944-august 1945,Tokyo,1983,18-23.
20
27.априла 11.армија Исаму Јокојаме напада положаје 94 и 98.армије код пруге Каифенг-Вухан где
су се до 2.маја водиле борбе и кинеска војска је претрпела велике губитке.Кинеске снаге у тим
областима су почеле повлачење према Чангша где су се спојили са 31,73,74 и 93.армијом.80
Већ 7.маја,јапанска 11.армија је обезбедила пругу Каифенг-Вухан,омогућивши 12 и 13.армији да
отпочне операцију Того 1.Град Лоујанг је био нападнут 13.маја од 1.армије која је продирала са
севера у централни Хенан,отпор је пружио генерал Танг Енбо са 390.000 људи који је одолевао
притиску 1.армије која је била ојачана са квангтуншким и колабораторским јединицама,због
великих губитака већ 25.маја Тангове снаге из 29 и 87.армије су се повукле из града према
Чункингу.Од средине маја до почетка јуна 11.армија је водила борбу са 14.армијом Лиу Маоа и
15.армијом Ха Чуа код Ханков-Вучанг пруге,где је већ 4.јуна отворила пут 13.армији која је
долазила из Шангаја према Чангша.81
Почетак операције Того 1 је започео 8.јун када је пристигла 12.армија,спојивши се са 13.армијом
наставила је продор према Чангша где су се налазиле знатне кинеске снаге а недалеко од града и
амерички аеодроми.Код Донгтинг језера кинеска 31 и 93.армија су пружале отпор до 10.јуна када
су почеле повлачење назад у град,где су се спојиле са 73.армијом генерала Ксу Јуеа,успешног
браниоца самог града у два јапанска напада из 1939 и 1941.године.До 15.јуна кинеске снаге су
успевале да задрже притисак јапанских армија,Јуе је тражио под хитно појачање да дође са
југа,али кинеске снаге су биле запошљене у Индокини помагајући британским снагама у борби.
Ово је променило ситуацију у јапанску корист па је Јуе наредио опште повлачење армија из града
17.јуна.Чангша је коначно пао 18.јуна када је 13.армија умарширала у небрањен град.82
Наставак операције Того 1 је било заузимање града Хенгјанга у централном Хунану од 11.армије
која је напала 10.корпус 73.армије,ради обезбеђења пруге Пекинг-Каифенг-Вучоу-Чангша.
Са само 17.000 војника командант Фанг Ксијангхује је одолевао дугој опсади града од 22.јуна до
8.августа запосливши целу 11.армију од преко 110.000 људи да добије Пирову победу,чиме је
нанео губитке од преко 40.000 људи изашавши са малим губицима од 7.500 људи.
Падом Хенгјанга операција Того 1 је била готова,за септембар месец је требало да отпочне
финална офанзива Того 2 и 3.83
Јапанске снаге су без отпора почеле да продиру на југ Кине 6.септембра терајући слабе кинеске
дивизије на повлачење.Чанг Каји Шек је био изненађен оваквим успехом јапанских снага да за
овако кратак рок продиру и са лакоћом освајају град за градом.Америчка авијација је била
немоћна,већина авијације је била уништена на земљи и није могла пружити подршку и ако је
муниција и медикамент долазио из Индије,то није омело јапанске снаге да наставе даљи пробој.
1.армија је спустивши се у кинеску равницу добила наређење да нападне сам Чонгкинг и тиме
задржи евентуалну помоћ која би дошла кинеским снагама на југу.
Кинеска 10,62,99 и 100.армија су пружале отпор код Гуилинга и Луилинга где су покушавале да
зауставе даље напредовање 12 и 13.армије.Али 17.септембра 23.армија под командом Хозаказу
Томонија се искрцала код Хонг Конга и преко Кантона наставила да напредује уништивши
58.армију која је покушала да је заустави.
25.септембра 11.армија је напредовала према Линжоу где је требало да се споји са 12 и
13.армијом која је обезбеђивала пругу Хенгјанг-Гуилинг и побеђујући кинеске снаге на тим
просторима које су се почеле повлачити према југу у Лиучоу и Нанингу.
Почетком октобра 1.армија се суочила код планине Мјангхао са 26.армијом Тинг Чиха који је
пружао отпор пар дана,повукавши се без разлога,оставивши положај јапанским снагама
80
M.D.Sherry,China defensive,U.S army campings of World War II,Washington DC,2008,12-16.
81
82
L.D.Giori,наведено дело,46-52.
83
21
небрањен.84Ово је много узнемирило Чанга који је почео да размишља о евентуалној
капитулацији и предаји земље,увидевши да ништа неће зауставити јапанске снаге да заврше рат.
Амерички бомбардери Б-29 недалеко од Чангдеа су били уништени,америчке снаге под
командом Џозефа Стилвела су биле преполовљене,цела 44.америчка ескадрила је изгубила све
авионе а 24.ескадрила није имала довољно људства да помогне угроженом савезнику.85
Средином месеца октобра јапанска 12,13 и 23. армија је отпочела јаку оафнзиву према Лиучоу и
Нанингу,уз помоћ бојевних отрова од специјалне јединице ,,731“ успела је да нанесе велике
губитке кинеским снагама на тим просторима,отворивши пут према Индокини и почевши спајање
пруге Чангша-Нанинг-Хајфонг.Кинеске армије 4,37 и 46,су и ако преполовљене пружале отпор док
им у помоћ није пристигла 58 и 78.армија из Индокине која је ублажила јапанско напредовање.
Генерал Пенг Веји је организовао одбрану Чунгкинга и припремао контраофанзиву на 1.армију
која је држала положај код планине Мјангхао чекајући 11.армију да пристигне.
Крај новебра су обележиле велике битке код Нанинга где су се кинеске снаге са великим губицима
повукле према Чонгкингу остављајући отворен пут јапанским армијама у Индокину.Јапанске снаге
су запоселе све аеодроме америчке авијације на југу Кине и прекинуле проток транспорта робе
Куоминтангу,11.армија је наставила продор према Чонгкингу желећи да се споји са 1.армијом која
је почела да води битку против 10 и 73.армије под комадном Пенг Веја.86
Кинеске снаге су морале да отворе нови фронт према Чонгкингу и да спрече капитулацију
Куоминтанга,Чанг се доста колебао између капитулације и наставка борби,па су амерички
званичници у име генерала Стилвела присиљавали да Чанг настави отпор и крене у
контраофанзиву.Чанг је ову одлуку донео 25.новембра када су кинеске снаге у снази од седам
армија почеле да притискају 1,11 и 12.јапанску армију на положајима код Куејанга и Куилинга.
Овим су прислили јапанске снаге на повлачење на почетне положаје,али појачање од 13.армије је
зауставило даље напредовање кинеских армија.87
Јапанска војска се почела повлачити 12.децембра са освојених положаја остављајући
привремене снаге да бране заузете положаје,кинеска војска је била немоћна да настави даљи
пробој према окупираним територијама због слабости и неопремљености војске,неке њене
армије су остале изоловане према Кантону где су пружале благи отпор,али јапанске армије су се
почеле повлачити са тих положаја 25.децембра,остављајући само неке дивизије које ће бранити
пругу до Индокине од евентуалног кинеског напада.
Операција ,,Ichi-Go“ је била најуспешна јапанска офанзива којим је са великим материјалним
губицима и погинулим од 100.000 људи нанета велика штета Куоминтангу и америчким снагама
од преко 600.000 људи,омогућила привремену сигурност јапанских армија на кинеском фронту и
враћање изгубљених територија које су биле освојене 1941.године.Јапански продор је трајао до
2.јануара 1945.године када су се почеле повлачити и последње јапанске бригаде.88
2.4.Кинеска офанзива 1945. године.
Успешна јапанска операција ,,Ichi-Go“ изазвала је велики ударац кинеској војсци и самом Чанг
Каји Шеку који је увелико размишљао да се преда и да бар спасе оно што је остало.Генерал Џозеф
Стилвел је преко Америчке владе вршио притисак да Чанг не одустаје од капитулације и да је сада
прави тренутак да нападне јапанске снаге,јер су биле изморене од офанзиве и знатно истрошене.
84
L.D.Giori,исто,54-67.
85
86
L.D.Giori,исто,69-75.
87
88
22
Чанг је прихватио савет Џозефа и увелико почео са припремема за контраофанзиву марта
месеца,чиме ће кинеске армије ударити на положаје преко Јангценкјанг реке и запоседнути
области Хенан и Хубеји.89Јапанска војска је након завршене операције била у тешкој
ситуацији,армије су изгубиле већину оклопних и тенковских снага,људство је било немотивисано
желело је да се оконча рат у Кини,ситуација у самом Јапану је била тешка,од пада Саипана
1944.године јапански градови су трпели велико бомбардовање од америчке авијације,фабрике су
већином биле уништене и није било довољно ресурса да се настави дуги рат.Јапан је био
изцрпљен ратом,ово је дало ветар у леђа Чангу који је марта месеца отпочео са припремема за
контраофанзиву.
Ојачани преко Индије са новим америчким авионским свежим снагама које су допремиле
потребне ресурсе кинеској републиканској војсци,кинеске снаге из новоформиране 4.армије Пен
Ченга су кренуле у офанзиву 15.марта из Чонгкинга према Јангценкјанг реци потиснувши
39.дивизију 1.армије на повлачење према 12.армији која се налазила у граду Вухану.
Борба за овај град је трајала до 20.марта када је град пао у кинеске руке,већ 21.марта отпочела је
снажна кинеска офанзива на западни Хенан и северни Хубеји у снази од четири армије од преко
150.000 људи.90 До краја месеца кинеске снаге су вршиле јаке нападе на јапанске положаје уздуж
реке,имајући ваздушну помоћ од америчке 14.ескадриле која је бомбардовала положаје 3 и
110.дивизије 12.армије.Генерал Такаши Такамори је молио за помоћ да нека армија одвуче
кинеске снаге на југ и запосли их или ће он морати да се повуче.
Генерал Јасуји Окамура је предавши команду бригадном генералу Ичији Банзају над 20.армијом
наредио да одмах нападне на југ Кине у област Хенан,где ће натерати на повлачење кинеске снаге
на северу.У снази од 80.000 људи генерал Ичија напао је град Жиђијанг 6.априла где му је
пружила отпор 10.армија Ванг Чинга коме је у помоћ пристигла 3 и 4.армија под врховном
командом генерала Танг Енбоа који је припремио контра напад подржан од 44.америчке
бомбрдерске ескадриле,15.априла када је разбио обруч 20.армије и натерао је на повлачење. 91
Априла месеца 11.јапанска армија под командом генерала Јукијо Хашахаре из Шангаја врши
пробој на југоисток Кине где би требало да се споји са 20.армијом и пружи јој помоћ да продре на
крајњи југ Кине.Са снагама од преко 660.000 људи ојачан колабораторским снагама генерал Јукијо
врши пробој према области Гуанкси побеђијући 2.армију генерала Чанг Фу Куена,који је издражао
са око 200.000 људи јак притисак до краја априла код места Кангкухеји.92Појачање је стигло из
Индокине и западне Кине од 3 и 74.армије са помоћи од 44.америчке бомбардерске ескадриле у
снази од преко 500.000 људи које су 2.маја отпочеле напад на 11.армију,терајући је да се полако
повлачи према области Кјангкси.93
10.маја кинеске армије у областима Хенан и Хубеји се повлаче,са слабом подршком авијације и
артиљерије нису могле да изврше пробој,јапанска 12.армија ојачана колаброраторским
јединицама креће у пробој 11.маја и тера кинеске армије у повлачење на запад.
Даљи циљ 12.армије је био пробој на југ у Хунан област где ће се спојити са 20.армијом која се
нашла у тешкој ситуација и почела се повлачити.
Дуге борбе у Гуангкси области истрошиле су јапанску 11.армију чиме су 24.маја снаге почеле
стратешко повлачење,али налет кинеских армија са подршком америчке авијације која је
допремила кинеским снагама на том положају артиљерију и пристигле тенкове ,,Sherman“94
убрзало се повлачење јапанске армије која је почела да губи контролу на линији фронта.До
89
M.D.Sherry,China offensive,the U.S army campings of World war II,Washington DC,2008,2-3.
90
Group of authors,Army operations in China –january 1944-august 1945,Tokyo,1983,45-47.
91
Исто,50-58.
92
Кангкухеји је било планинско насеље окружено брдовитим планинама тешко пристпупачним,то место је
представљало препреку према граду Лиучоу.
93
M.D.Sherry,исто, 10-12.
23
28.маја кинеске армије су притискивале јапанску армију на повлачење која је почела да бежи
према Шангају.95
Ситуација на западу Кине је била у великој припреми комунистичких снага које су након
операције ,,Ichi-Go“консолидовале своје снаге и припремале су се за офанзиву средином
1945.године.Мао Це Тунг је наредио Жу Деу команданту 8.армије и Чен Јуу команданту 4.армије
да припреме офанзиву на северну Кину и ударе у леви бок јапанским снагама.
Припремање трупа за ову офанзиву је текло потајно,где су се партизанске снаге у четама
састављале у областима Шаиси и Шангси,са бројем војске од преко 800.000 људи.План напада је
био пробој у област Суијуан и кинеску низију,назив ове тајне операције је ,,Црвени змај“96.
За почетак операције је одлучено да буде крајем маја месеца док су још ангажоване јапанске
армије на југу.97
Напад кинеске црвене армије је отпочео 28 или 29.маја када је нападнута 1.армија и
колабораторске снаге у Тајијуану,јак напад натерао је 1.армију да се повлачи унутар Манџурије и
да се споји са Квангтуншком армијом која је штитила север Монголије.Напад кинеске црвене
армије зауставила је тек 14.армија Јасуји Окамуре који је преузео команду над армијом и ојачао
колабораторским јединицама,чиме је привремено стопирао кинески продор.98
Притисак у области Хунан који је трпела јапанска 12 и 20.армија до почетка јуна навео је команду
у Пекингу да одмах нареди повлачење због напада комуниста са запада и слома 11.армије на југу
Кине.Кинеске снаге са америчком авијацијом наносе штету од преко 50.000 људи јапанским
армијама и присиљавају их на повлачење према Ченгчоу,9.јуна јапанске армије су коначно
напустиле област Хенан са тешким материјалним губицима.
Кинеске трупе са југа су се спојиле са трупама из области Хенан и средином јуна месеца почеле су
офанзиву на Ченгчоу.Напад је трајао све до 25.јуна када је у помоћ јапанским снагама стигла и
11.армија из Шангаја која је ублажила притисак кинеских армија.
Велики слом морала јапанске војске је била вест о паду Окинаве где су се водиле жестоке борбе
од 1.априла до 22.јуна где су јапанске снаге биле десетковане пружавши отпор америчким
снагама.Ово је навело врховну команду у Токију да нареди 11,12 и 20.армији повлачење према
Бошану и Цинану где треба да пружи отпор надолазећим куомингтаншким снагама са југа.99
Напад Куоминтанга се није десио све до краја јула због консолидације трупа и припреме за
офанзиву,ово је дало времена јапанским армијама да се консолидују и да се окрену комунистима
који су водили жестоку борбу у Суијуану и скоро десетковали јапанске снаге.
Остаци из 20.армије су се пребацили на запад Кине код града Шимена где су требали да стопирају
кинеску 8.покретну армију која је била ојачана са две партизанске бригаде,али до напада није
дошло на том положају већ код висоравни Тајханг Шан,када је 20.јула са леђа ударена 20.армија
која је пружала отпор све до 30.јула када се преполовљена предала код града Тајијуана.100
Јапанско царство је успевало да до краја јула одржи колико толико линију фронта али јак
притисак америчких и кинеских снага присилио је јапанске армије да се спремају за пружање
отпора и да што дуже издрже притисак.Проблем нису представљале кинеске снаге које су и ако
94
Кинеске снаге од почетка рата са Јапаном нису поседовале тенкове,у овој офанзиви по први пут кинеска војска је
користила тенкове америчке производње,кинеска комунистичка војска до краја 1949.године није поседовала тенкове.
95
96
Операција ,,Црвени змај” је била тајна припрема кинеске комунистичке војске да нападне изненада јапанске снаге на
северу Кине чиме ће отворити пут ка Корејском полусотрву а касније на сам Јапан,циљ операције је био да са совјетским
бродовима кинеска црвена армија пређе на јапанско тле.
97
98
99
Исто,17-21.
100
Group of authors,нав.дело,171-182.
24
бројније биле инфериорније имале су тешке губитке током борби,већ могућа америчка инвазија
на матична острва након две бачене атомске бомбе на Хирошиму 6.августа и Нагасаки 9.августа
где је уништено преко 90 посто војних постројења и 70 посто становништва,чиме је Јапанско
царство почело са ванредном мобилизацијом цивилног становништва да одржи линију фронта.101
9.августа Совјетски савез је увелико отпочео велике припреме за напад на Манџурију,након
капитулације Немачке 9.маја совјетске армије су почеле да се пребацују на Далеки исток у
Манџурију да нападну јапанске снаге.Јапанска Квангтунг армија у снази од 1.350.000 људи под
командом генерала Отоза Комаде је пружала отпор све до 17.августа када је сломљена морала да
се повлачи према Корејском полуострву.Овај успех совјета је поздравио Мао и одмах наредио
офанзиву партизанским снагама да почну пробој у кинеску низију и Манџурију.102
Совјетска офанзива је драстично утицала на велико повлачење јапанских армија које су напуштале
одбрамбене положаје и повлачиле су се према граници Корејског полуострва.
Коумингтаншке снаге су без отпора ослободиле Нанкинг,Шангај и целу централну и мали део
северне Кине,хитајући да зауставе комунисте у даљем пробоју.103
Комунистичке снаге под командама Жу Деа и Чен Јуа пробиле су фронт код Тјенцина и продирале
према градовима Кинчоу и Аншан,терајући остатке дивизија из 1 и 14.армије на повлачење.
Изненађујући отпор пружиле су средњошколске и студентске јапанске паравојне јединице око
3.500 људи обучене од стране Кемпетаја,104 близу Манџурско-Корејске границе које су извршиле
самоубилачке нападе на партизанске бригаде.Ово није стопирало продор кинеске комунистичке
војске која се спојила крајем августа са совјетским снагама и наставила продор према Корејском
полуострву.
Прекид борби се десио 2.септембра када се званично Јапан предао и капитулирао под условима
САД који су захтевали потпуну окупацију земље.
Јапанске снаге у Кини су почеле да беже према Кореји и предавале су се америчким војницима
избегавајући предају совјетиским војницима и кинеским комунистима који су вршили репресалије
над јапанско и манџурско становништво.Јединица ,,731“се пребацила преко Кореје у Јапан где је
била расформирана док су квангтуншке снаге почеле да се масовно предају чиме су последње
јединице нестале 7.септембра.105Док је цар Манџукоа Пу Ји бежао све до 1950.год када је ухваћен
од комуниста.
Јапанско царство је потписало капитулацију са Куомингтангом о враћању територија које су биле
освојене током рата 1937-1944.године и да неће залазити у више у кинеску територију.
Комунистичка партија Кине је одбила да потпише примирије са Јапанским царством.Мао Це Тунг и
Чанг Каји Шек су након рата са Јапаном наставили са преговорима о миру у земљи,на
инсистирање Чанга грађански рат у Кини је настављен до 1949.године.106
101
М.D.Sherry,исто,17-20.
102
L.I.Dzirkals, ,,Lighting war“ in Manchuria:Soviet military analysis of the 1945 Far east camping,Santa Monica,1976,18-28.
103
M.D.Sherry,исто,21-24.
104
Кемпетаји је била специјална полиција а касније и армија као у Немачкој СС и Италији ,,Црне кошуље“,њена улога је
била слична совјетском НКВД али касније поприма и функције обуке средњошколске деце за рат.
105
106
J.Марјановић,наведено дело,460-463.
25
Закључак
Други кинеско-јапански рат представио је сукоб двеју земаља које су у прошлости имале дугу
заједничку историју,сам Јапан је доста тога попримио од Кине током историје своје земље,али са
почетком рата то је било заборављено и окренуло се другачијим гледиштима.
Овај рат на Далеком истоку приказао је сукоб две титанске земље које су биле у успону,Јапан кроз
реформе а Кина кроз револуцију,рат којих је погодио Кину успорио је међусобно крвопролиће и
окренуо пажњу на новог агресора који је са мало ресурса у земљи са гладним становништвом
отпочео окупацију велике кинеске територије.
Јапан је на почетку рата имао великог успеха у освајању,суочио се са слабим
непријатељем,инфериорним,немоћним и измореним од грађанског рата,то је дало велико
олакшање Јапану да освоји нове територије и тежи великој доминацији на Далеком
истоку,угледавши се на тежње европских земаља Италије и Немачке које су у самој Европи и
Африци тежили новим освајањима.
26
Кина је у овај рат ушла потпуно неспремна и неорганизована,њене снаге су биле немоћне да се
супротставе модернизованој јапанској војсци и лако су губили град за градом,провинцију за
провинцијом из године у годину.
Снага која је надахнула кинески народ на отпор су била злодела и злочини јапанских војника над
кинеским цивилима,ругање кинеске традиције,културе и народа,што је довело да се народ окрене
од грађанског рата ка побеђивању освајача.
Све до 1945.године Кина је водила жесток рат против Јапанског царства спречавајући га да освоји
целу земљу и стави је под потпуну контролу.
Сукоб Јапана и Кине у историји се гледа као заборављени рат у XX веку,Кина је за савезнике
била само заборављени савезник који је запошљавао јапанске снаге и олакшавао посао у
рату,није се много марило за кинеске жртве,борбу и тегобе са којим се кинески народ суочио од
1937 до 1945.године.За Кину ово је био највећи рат који је водила са неком земљом,треба
нагласити да је Кина била у грађанском рату од 1911.године па све до 1949.године када се
коначно ујединила и да је само овај рат погоршао већ ослабелу земљу.
За Јапан овај рат је представио коначни сукоб између острвске земље и посрнулог титана
Кине,тежњу ка доминацији на Далеком истоку и нову суперсилу на тим просторима.Јапан је у рат
ушао потпуно спреман,модернизован,ојачан,са јаком војском,искусном командом и великом
жељом народа да ратује до краја.И ако је овај фронт занемарен Јапан је дао велике жртве од
преко 3.милиона људи и великим материјалним уништењем самог народа,исцрпљивање ресурса
и напад од кинеских савезника,који су запечатили судбину Јапана за дуго година.
Овај рат на Далеком истоку је оставио велика сећања у Кини као сукоб и мржњу једног народа
према другом,кинески народ се невољно сећа овог рата,незаборављајући злочине,масакре и
поступке којим су њихови преци били подвргавани.Јапански народ избегава да ово помиње,у
школама Јапана се не говори о масакру у Нанкингу,јединици ,,731“ и осталим
злочинима,посвећена је пажња само сукобу на Пацифику и то у малој мери.
Други кинеско-јапански рат је рат не само две земље,два народа,већ сукоб
идеја,цивилизација,поретка на једном месту и коначног исхода са јапанским поразом и тоталним
уништењем земље.
Да је Јапан посветио више пажње у окупацији Кине идеја Танака меморандума би се остварила
споро али успешно,рат на више фронтова са малом војском у почетку је био успешан али
неефикасан,што је довело до колапса.
За Кину рат је представио тегобу са којом се носио 9.година и изискивао велике снаге у људству и
материјалним средствима,Кина је дала највећу жртву у овом рату али и самом Другом светском
рату од преко 14.милиона људи.
Списак литературе
1.Стојановић,Дубравка.Рађање глобалног света 1880-2015,Београд,Удружење за друштвену

историју,2015.
2.Марјановић,Јован.Други светски рат, КЊ 1,Београд,Младост,1973.
3.Марјановић,Јован,Други светски рат, КЊ 2,Београд,Младост,1973.
4.Група аутора.Други светски рат-преглед ратних операција,КЊ 2,Београд,Војно историјски
институт,1961.
5.Новачић,Александар.Рађање велике Кине-од срушене империје до светске
суперсиле,Загреб,Службени гласник,2012.
6.Тунг Це,Мао.Кинеска револуција и социјализам,Загреб,Глобус,1981.
7.Goup of authors.Army operations in China july 1937-november 1941,Washington DC,General staff
college,1978.
27
8.Jian Zheng,Ma.The battle of Changsa (1939-1942),JianSu,People publish house,2009.
9.Sherry.D.Mark.China defence,U.S. army campings of World war II,Washington DC,Center of military
history,2008.
10.Sherry.D.Mark.China offensive,U.S.army campings of World war II,Washington DC,Center of military
history,2008.
11.Xiaobing.Li.China at war,Santa Barbara,ABC-Clio,2012.
12.Giori De.Laura.Chiang Kai-shek and his time,Venezia,Edizioni La’Foscari,2017.
13.Group of authors.The Nanjing atrocites-crimes of war,Peking,Facing history and ourselves,2012.
14.Carr,E.H.Iternational relations between the two world war (1919-1939),London,Macmillan,1949.
15.Reynolds.E.Brue,Japan in the Fascist era,Hampshire,Palgrove Macmillan,2004.
16.Cunliffe,H.William.Select documents on japanese war crimes and japanese biological warfare,1934-
2006,Washington DC,Gouverment discosure,2006.
17.Dzirkals,I.Lilita. “Lighting war” in Manchuria:Soviet military analysis of the 1945 Far east
camping,Santa Monica,The Rand Corporation,1976.
18.Kataoka,Tetsuya.Resistance and revolution in China-the communist and the second united front,Los
AngelesUniversity of California press,1974.
19.Group of authors.Army operations in China december 1941-december 1943,Washington DC,General
staff college,1983.
20.Group of authors.Army operations in China january 1944-august 1945,Washington DC,general staff
college,1983.
21.Mulvenon,James.China revolution in doctrine affairs,Alexandria,The CAN Corrporation,2005.
22.Xiaobing,Li.A history of the modern chinese army,Kentucky,American University presses,2007.
28

Дипломски Стефана Динића

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Дипломски Стефана Динића

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Универзитет у Нишу

Други кинеско-јапански рат од 1937 до 1945. године

Проф.др Славиша Недељковић Стефан Динић 1132

1.Ратне операције 1938-1942. године. .................................................8

1.1.Битка код Таиержунга.................................................................................8

1.2.Прва битка за Чангша..................................................................................9-10

1.3.Операција ,,100 пукова“.............................................................................10-12

1.4.Друга битка за Чангша................................................................................12-13

2.Ратне операције 1943-1945. године. .................................................16

2.1.Битка за Западни Хубеи.............................................................................16-18

2.4.Кинеска офанзива 1945. године. .............................................................23-26

1.1.Битка код Таиержунга

Након масакра у Нанкингу 1938.године,чланице Друштва народа Француска,Велика Британија и

1.3.Операција ,,100 пукова“

1.4.Друга битка за Чангша

Немачки успеси над Пољском 1939.године,Француском 1940.године и слабљење Велике

У трећој години рата,1941.године десиле су се битне промене на светској политици.

2.1.Битка за Западни Хубеи

Након успешне јапанске операције из 1942.године,кинеска влада у Чонкингу је размишљала о

Крајем 1943.године на Далеком истоку обележило је врло интезивно ратовање на Пацифику и у

Ситуација у 1944.години је за чланице Тројног пакта била изузетно лоша,Италија је 1943.године

2.4.Кинеска офанзива 1945. године.

1.Стојановић,Дубравка.Рађање глобалног света 1880-2015,Београд,Удружење за друштвену

You might also like