Logosov Prirucnik

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС
Редни број часа: 1
Наставна тема: Уводни час, обнављање
Наставна јединица: Упознавање ученика са планом и програмом рада у шестом разреду и обнављање
градива из петог разреда
Тип часа: уводни час, обнављање
Облик рада: фронтални, групни рад
Наставне методе: дијалошка, монолошка, игровна активност
Образовни стандарди: И.С. 1.1.1, И.С. 1.1.2, И.С. 1.1.3, И.С. 1.1.4, И.С. 1.1.6, И.С. 1.1.8, И.С. 1.1.9, И.С. 1.2.3,
И.С. 1.2.5, И.С. 2.1.1, И.С. 3.1.1.
Наставна средства: уџбеник (са историјским картама у истом), табла, креда, картице са питањима
Корелација: географија
Циљеви:
– упознавање са садржајем плана и програма наставе историје за шести разред основне школе (општа и
национална историја у средњем веку), као и са наставним средствима, њиховом садржином и начином
коришћења;
– обнављање знања о историји као науци, прошлости као предмету проучавања и историјским изворима као
основама проучавања (писани извори, материјални извори и усмена предања);
– именовање и разликовање основних временских одредница (година, деценија, век, миленијум, ера),
обнављање знања о рачунању времена и хронологији;
– разумевање и обнављање поделе на општа историјска раздобља: праисторију и историју;
– обнављање знања о периодизацији историје, именовање историјских периода и разумевање редоследа
историјских периода (стари век, средњи век, нови век, савремено доба);
– обнављање знања о основним одликама праисторије (појава првог човека, настанак првих заједница и
родовског друштва, употреба камена и метала, откриће ватре и точка, заједничка својина, настанак првих
занимања);
– обнављање знања из старог века (појава првих писама, прве државе на Старом истоку, појава друштва
неједнаких – робовласничко друштво, Стара Грчка (градови-државе, демократија, алфабет...), Стари Рим
(римска освајања, појам републике и царства, појава хришћанства, подела Царства), Сеоба народа и најезда
варвара).
Исходи:
Ученици ће:
– се упознати са садржајем плана и програма наставе историје за шести разред основне школе (општа и
национална историја у средњем веку), као и са наставним средствима, њиховом садржином и начином
коришћења;
– обновити знања о историји као науци, прошлости као предмету проучавања и историјским изворима као
основама проучавања (писани извори, материјални извори и усмена предања);
– знати да именују и разликују основне временске одреднице (година, деценија, век, миленијум, ера),
обновити знања о рачунању времена и хронологији;
– разумети и обновити поделу на општа историјска раздобља: праисторију и историју;
– обновити знања о периодизацији историје, именовати историјске периоде и разумети редослед историјских
периода (стари век, средњи век, нови век, савремено доба);
68
– обновити знања о основним одликама праисторије (појава првог човека, настанак првих заједница и
родовског друштва, употреба камена и метала, откриће ватре и точка, заједничка својина, настанак првих
занимања);
– обновити знања из старог века (појава првих писама, прве државе на Старом истоку, појава друштва
неједнаких – робовласничко друштво, Стара Грчка (градови-државе, демократија, алфабет...), Стари Рим
(римска освајања, појам републике и царства, појава хришћанства, подела Царства), Сеоба народа и најезда
варвара.
Кључни појмови: наука, историја, историјски извори, периодизација историје, хронологија (рачунање
времена, основне временске одреднице – деценија, век, миленијум, ера), државно уређење, друштвено
уређење.
Литература за наставнике:
1. М. Векић Кочић, Д. Кочић, Д. Лопандић, Историја 6, Уџбеник историје за шести разред основне школе,
Нови Логос, Београд, 2012.
2. М. Перовић, Методика наставе историје, Београд, 1995.
3. Група аутора, Кључни појмови за крај обавезног образовања – историја, Београд, 2008.
4. Р. Михаљчић, М. Шуица, С. Кнежевић, Приручник за наставнике историје за шести разред основне школе,
Београд, 2010.
5. www.istorijskabiblioteka.com
6. http://nastavaistorije.wordpress.com/
7. http://ucionicaistorije.wordpress.com/
Литература за ученике:
2. Група аутора, Историја – Велика илустрована енциклопедија, Младинска књига, 2009.
3. С. Фрај, Илустрована историја света, Београд, 1976.
4. Енциклопедија за младе, Larousse, Историја света, Нови Сад, 2011.
5. Џ. Бингам, Ф. Чендлер, С. Таплин, Интернет енциклопедија, Историја света, Нови Сад, 2004.
Школа и разред: ____________________________________________________________

Предметни наставник: ____________________________________________________________
Датум и време одржавања часа: ____________________________________________________________
Напомена: Материјал за рад (картице са питањима, кутија, распоред клупа итд.) наставник треба да припреми
пре почетка часа како би игровна активност успела да се обави током једног школског часа.
69
ТОК ЧАСА
Уводни део часа (3 минута)

На самом почетку часа наставник поздравља ученике и жели им успешан почетак нове школске године.
Објашњава да је програмом рада за шести разред предвиђено да се обради период средњег века. То је период
када су настале европске монархије, формирало се феудално друштво и период у коме је утицај религије на
живот људи био изузетно велики. Будући да се у средњем веку на Балкан досељавају и Срби, посебно ће се
проучавати и национална историја средњег века. Историја ће се спознавати уз бројне историјске карте,
примере из историјских извора, анализираће се текстови и сликовни историјски извори са циљем да се упозна
средњи век, увиде узроци и последице догађаја који су обележили ово раздобље.
Наставник посебно најављује игру „7X7“ помоћу које ће заједно обновити градиво из петог разреда.
Главни део часа (40 минута)

Наставник дели ученике на 7 група по 3–4 ученика. Поделу врши на основу претходног познавања ученика из
петог разреда, трудећи се да у групи споји ученике са слабијим и јачим предзнањем. Из претходно
припремљене кутије у којој се налази 7 листића на којима су написане задате тезе и питања, по један ученик
из сваке групе извлачи листић за своју групу. На сваком папирићу је написано 7 питања на која ученици треба
да одговоре. За то групе имају 7 минута. Свака група за излагање има до 5 минута.
Након тога, чланови група читају шта је њихова група написала за свако питање. Сваки члан групе треба да
учествује и да објасни по 2–3 тезе (зависно од броја ученика у групи). Сврха игре је подсећање ученика на
градиво из претходног разреда на основу селекције и објашњења најважнијих појмова, уз критичко
размишљање и подстицање рада у групи или пару.
Напомена: Распоред група је дат засебно како бисмо наставницима олакшали рад са листићима за сваку
групу.
70
ТОК ЧАСА
Прва група: Историја као наука
1. ШТА ПРОУЧАВА ИСТОРИЈА?

________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
2. ПОПУНИТЕ ТАБЕЛУ.
ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ
ВРСТЕ ИСТОРИЈСКИХ
НАВЕДИТЕ ПРИМЕРЕ ГДЕ СЕ ЧУВАЈУ
ИЗВОРА
3. КО НАЈМАЊЕ РАДИ СА МАТЕРИЈАЛНИМ ИСТОРИЈСКИМ ИЗВОРИМА: БИБЛИОТЕКАР, КУСТОС,

АРХЕОЛОГ, АРХИВИСТА, ИСТОРИЧАР? ОБРАЗЛОЖИТЕ ЗАШТО.
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
4. ШТА ЈЕ ЗАДАТАК ИСТОРИЧАРА?

________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
5. ШТА ПРОУЧАВА АРХЕОЛОГИЈА?

________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
6. КО ЈЕ „ОТАЦ ИСТОРИЈЕ“?
________________________________________________________________________________________
7. НА КОЈИХ ПЕТ ПИТАЊА ТРЕБА ДА ОДГОВОРИ ИСТОРИЈА КАО НАУКА? ОБЈАСНИТЕ СВАКО ОД
ЊИХ.
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
71
ТОК ЧАСА
Друга група: Хронологија и рачунање времена
1. ШТА ЈЕ ПЕРИОДИЗАЦИЈА?
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
2. НА КОЈА РАЗДОБЉА ДЕЛИМО ПРОШЛОСТ И ШТА ПРЕДСТАВЉА ПРЕКРЕТНИЦУ ИЗМЕЂУ ЊИХ?

________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
3. КОЈИ ИСТОРИЈСКИ ПЕРИОД ЉУДСКЕ ПРОШЛОСТИ ЈЕ НАЈДУЖЕ ТРАЈАО?

________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
4. ПОПУНИТЕ ДИЈАГРАМ ПЕРИОДИЗАЦИЈЕ ЉУДСКЕ ПРОШЛОСТИ.
ПРОШЛОСТ
ПРАИСТОРИЈА ИСТОРИЈА
5. КАДА И КОЈИМ ДОГАЂАЈЕМ СЕ ЗАВРШИО СТАРИ ВЕК?

________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
6. ОБЈАСНИТЕ ШТА СУ УЗРОК, А ШТА ПОСЛЕДИЦЕ НЕКОГ ИСТОРИЈСКОГ ДОГАЂАЈА.

________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
72
ТОК ЧАСА
7. ПРЕПОЗНАЈТЕ КОМ ИСТОРИЈСКОМ ПЕРИОДУ ПРИПАДАЈУ СЛЕДЕЋЕ СЛИКЕ. НАПИШИТЕ ИХ

НА ЛИНИЈЕ ИСПОД СЛИКА.
________________ _______________ _______________ ________________
________________ _______________ _______________ ________________
73
ТОК ЧАСА
Трећа група: Хронологија и рачунање времена
1. ШТА ЈЕ ХРОНОЛОГИЈА?
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
2. ШТА ЈЕ ДЕЦЕНИЈА?
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
3. ШТА ЈЕ ВЕК?
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
4. ШТА ЈЕ МИЛЕНИЈУМ?
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
5. ШТА ЈЕ ЕРА?
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
ГОДИНА МИЛЕНИЈУМ ВЕК ДЕЦЕНИЈА

313.
2013.
313. п.н.е.
1765.
1101.
7. КОЛИКО ЈЕ ГОДИНА ПРОШЛО ОД ПРВЕ ОЛИМПИЈАДЕ, ОДРЖАНЕ 776. ГОДИНЕ ПРЕ НАШЕ ЕРЕ
ДО ДАНАС?
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
74
ТОК ЧАСА
Четврта група: Праисторија
1. КАДА И ГДЕ СЕ ПОЈАВИО ПРВИ ЧОВЕК?

________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
2. КАКО ДЕЛИМО ПРАИСТОРИЈУ?

________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
3. ОБЈАСНИТЕ НОМАДСКИ НАЧИН ЖИВОТА.

________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
4. НАВЕДИТЕ НАЈВАЖНИЈА ЧОВЕКОВА ОТКРИЋА У ПРАИСТОРИЈИ.

________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
5. КОЈИ ПОЈАМ НЕ ПРИПАДА НИЗУ: ЗЕМУНИЦА, СОЈЕНИЦА, КОЛИБА, ХРАМ, ПЕЋИНА? ЗАШТО?
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
6. ШТА ЈЕ ХОРДА, А ШТА РОД?

________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
7. ЗАОКРУЖИ ТАЧНЕ ТВРДЊЕ КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА ПРАИСТОРИЈУ.
А) ПРВА ЗАНИМАЊА ЉУДИ СУ СТОЧАРСТВО И ЗЕМЉОРАДЊА.

Б) БРАТСТВО ЈЕ ЗАЈЕДНИЦА КРВНИХ СРОДНИКА КОЈИ ВОДЕ ПОРЕКЛО ОД ИСТОГ ПРЕТКА.
В) ПРВО ПИСМО ЈЕ НАСТАЛО У КАМЕНОМ ДОБУ.
Г) ПЛЕМЕ ЈЕ ТЕРИТОРИЈАЛНА ЗАЈЕДНИЦА КОЈУ ЧИНИ ВИШЕ БРАТСТАВА.
75
ТОК ЧАСА
Пета група: Стари исток
1. ШТА ЈЕ „ПЛОДНИ ПОЛУМЕСЕЦ“?

________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
2. ДОПУНИТЕ ТАБЕЛУ.
ГЕГРАФСКИ ПРОСТОР ДРЖАВА И НАРОД

ДОЛИНА РЕКА ТИГАР И ЕУФРАТ
ЕГИПАТ, ЕГИПЋАНИ
ФЕНИКИЈА, ФЕНИЧАНИ
3. КО ЈЕ НАЈПОЗНАТИЈИ ВЛАДАР ВАВИЛОНСКОГ ЦАРСТВА И ПО ЧЕМУ ЈЕ ПОЗНАТ?

________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
4. КОЈИ ПОЈАМ НЕ ПРИПАДА НИЗУ: ФАРАОН, МУМИЈА, БИБЛИЈА, СФИНГА, ПАПИРУС? ЗАШТО?
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
НАРОД ПИСМО
ХИЈЕРОГЛИФИ
КЛИНАСТО ПИСМО
ГЛАСОВНО ИЛИ ФОНЕТСКО ПИСМО
6. ШТА ЈЕ БАЛЗАМОВАЊЕ?
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
7. КОЈИ ДРУШТВЕНИ СЛОЈЕВИ ПОСТОЈЕ У РОБОВЛАСНИЧКОМ ДРУШТВУ?

________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
76
ТОК ЧАСА
Шеста група: Стара Грчка
1. КОЈИ ПОЈАМ НЕ ПРИПАДА НИЗУ: ЈОНЦИ, ДОРЦИ, АХАЈЦИ, АСИРЦИ, ЕОЛЦИ? ЗАШТО?
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
2. ДОПУНИТЕ РЕЧЕНИЦЕ.
А) КРИТСКА КУЛТУРА СЕ РАЗВИЛА НА ОСТРВУ _____________________, НАЈПОЗНАТИЈИ ВЛАДАР
БИО ЈЕ _____________________. ОН ЈЕ ИЗГРАДИО ПАЛАТУ У ГРАДУ _____________________.
Б) МИКЕНСКА КУЛТУРА СЕ РАЗВИЛА НА ПОЛУОСТРВУ _____________________, НАЈПОЗНАТИЈИ
ВЛАДАР БИО ЈЕ _____________________.. КУЛТУРА ЈЕ ДОБИЛА НАЗИВ ПО СВОМ ЦЕНТРУ,
ГРАДУ_____________________..
3. ОБЈАСНИТЕ ПОЈМОВЕ: ПОЛИС И ДЕМОКРАТИЈА.

________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
4. ДОПУНИТЕ ТАБЕЛУ:
АТИНА СПАРТА
ДРУШТВЕНО УРЕЂЕЊЕ
ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ
САВЕЗ КОЈИ ЈЕ
ПРЕДВОДИЛА
5. ОДГОВОРИ НА ПИТАЊА.
А) КОЈА ЈЕ НАЈПОЗНАТИЈА БИТКА У ГРЧКО-ПЕРСИЈСКОМ РАТУ?
________________________________________________________________________________________
Б) КО СУ БИЛЕ СУКОБЉЕНЕ СТРАНЕ У ПЕЛОПОНЕСКОМ РАТУ?
________________________________________________________________________________________
77
ТОК ЧАСА
6. НАПИШИТЕ ШТА ЈЕ НА СЛИКАМА.
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
7. ШТА ЈЕ ХЕЛЕНИЗАМ? КО ЈЕ КЉУЧНА ЛИЧНОСТ ОВОГ РАЗДОБЉА?

________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
78
ТОК ЧАСА
Седма група: Стари Рим
1. ДОПУНИТЕ ТАБЕЛУ:
ОСНИВАЧИ РИМА
ГОДИНА ОСНИВАЊА
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ
СТАРОСЕДЕОЦИ
2. ПАТРИЦИЈИ, ПЛЕБЕЈЦИ, ДЕМОС, РОБОВИ... КОЈИ ПОЈАМ НЕ ПРИПАДА НИЗУ И ЗАШТО?

________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
3. НА ЛИНИЈИ ВРЕМЕНА УНЕСИ ПЕРИОДЕ ИСТОРИЈЕ СТАРОГ РИМ.
753. г. п.н.е. 509. г. п.н.е. 27. г. 284. г. 476. г.
4. ОБЈАСНИТЕ СЛЕДЕЋЕ ПОЈМОВЕ: РЕПУБЛИКА, КОНЗУЛ, СЕНАТ.

________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
5. ПОПУНИТЕ СВЕ КОЛОНЕ ПО ПРИНЦИПУ АСОЦИЈАЦИЈА.
КОЛОНА А КОЛОНА Б КОЛОНА В
ЈУДЕЈА ЈЕВАНЂЕЉЕ КОНСТАНТИН
ВИТЛЕЈЕМ СТАРИ ЗАВЕТ 313.
12 АПОСТОЛА НОВИ ЗАВЕТ ХРИСТОВ МОНОГРАМ

МАРКО, МАТЕЈ, ЈОВАН,
ГОЛГОТА СЛОБОДА
ЛУКА
79
ТОК ЧАСА
6. А) ДОПУНИТЕ РЕЧЕНИЦЕ.
ЦАР _____________________ ЈЕ _____________________ ГОДИНЕ ПОДЕЛИО РИМСКО ЦАРСТВО НА

_____________________ И _____________________.
ПРЕСТОНИЦА _____________________ БИО ЈЕ ГРАД _____________________. ПРЕСТОНИЦА

_____________________ БИО ЈЕ ГРАД _____________________.
Б) КОЈЕ ЦАРСТВО ЈЕ ПРЕСТАЛО ДА ПОСТОЈИ 476. ГОДИНЕ?
________________________________________________________________________________________
7. А) ГДЕ СЕ НАЛАЗЕ „ВРАТА НАРОДА“?

________________________________________________________________________________________
Б) КАДА СЕ ДОГОДИЛА ВЕЛИКА СЕОБА НАРОДА?
________________________________________________________________________________________
В) КОЈИ НАРОДИ СУ НАПАДИЛИ РИМСКО ЦАРСТВО?
________________________________________________________________________________________
80
ТОК ЧАСА
Завршни део часа (3 минута)

На крају часа наставник подсећа ученике да од следећег часа морају да имају уџбеник за шести разред (М.
Векић Кочић, Д. Кочић, Д. Лопандић, Историја 6, Уџбеник историје за шести разред основне школе, Нови
Логос) и свеску.
Изглед табле/платна
Анализа и белешке о часу: __________________________________________________________________

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
81
Наставна тема: Увод у историју средњег века Наставна јединица: Основне одлике средњег века Тип часа:
обрада
Облик рада: фронтални, индивидуални
Наставне методе: монолошка, дијалошка, демонстративна, рад на тексту
Образовни стандарди: И.С. 1.1.1, И.С. 1.1.2, И.С. 1.1.4, И.С. 1.1.6, И.С. 1.1.8, И.С. 1.2.3, И.С. 1.2.5, И.С. 3.1.1.
Наставна средства: уџбеник, историјска карта, зидна историјска карта, илустрације, табла, креда
Циљеви:
– усвајање нових знања о средњем веку, временском и просторном одређењу;
– упознавање са основним одликама раног и позног средњег века;
– разумевање појма „средњи век“;
– упознавање са светским цивилизацијама у средњем веку;
– усвајање знања и разумевање значења основних појмова из историје средњег века (рани средњи век, позни
средњи век, феудално друштво, хришћанство, црква, монархија);
– развијање логичког мишљењa и повезивање новоусвојених знања са раније стеченим знањима;
– оспособљавање ученика да прочитају и разумеју једноставне и карактеристичне историјске информације
дате у форми табеле, дијаграма, графикона и историјске карте.
Исходи:
– усвојити нова знања о средњем веку, временском и просторном одређењу;
– се упознати са основним одликама раног и позног средњег века;
– разумети појам „средњи век“;
– се упознати са светским цивилизацијама у средњем веку;
– усвојити и разумети значења основних појмова из историје средњег века (рани средњи век, позни средњи
век, феудално друштво, хришћанство, црква, монархија);
– развијати логичко мишљење и повезивати новоусвојена знања са раније стеченим знањима;
– разумети и умети да прочитају једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми табеле,
дијаграма, графикона и историјске карте.
Кључни појмови: рани средњи век, позни средњи век, феудално друштво, монархија, хришћанство, црква.
82
5. Група аутора, Средњи век и ренесанса, Илустрована историја света II, Београд, 1983.
6. С. Пеинтер, Историја средњег века, Клио, Београд, 1997.
7. Џ. Смит, Европа после Рима, Клио, 2006
2. Група аутора, Средњи век и ренесанса, Илустрована историја света, Београд, 1983.
5. Џ. Малам, Рани средњи век, Илустрована историја света, Београд, 2011.
8. Тери Дери, Шугави средњи век, Београд, 2003.
10. Интернет енциклопедија – линкови о средњовековном свету.
11. www.usborne/quicklinks.com
12. www.camelotintl.com/village/index.html
Школа и разред: ____________________________________________________________

83
ТОК ЧАСА

Наставник најављује нову наставну јединицу Основне одлике средњег века (страна 10) и пише на табли њен
назив.

Наставник користи монолошку методу и објашњава најважније одлике средњег века. Период од V до XV века
у историји људског друштва и културе представља заокружену целину која се назива средњи век. Средњи век
почиње падом Западног римског царства 476. године, а завршава се 1492. године Колумбовим открићем
Америке. Наставник тражи од ученика да наведу који је историјски период претходио средњем веку.
Наставник тражи од ученика да на зидној историјској карти покажу границе античког Римског царства,
границе Западног и Источног римског царства.
Пад Западног римског царства изазван је продором варвара који су насељавали овај простор и стварали нове
државе на римском тлу. Нестанком Римског царства нестајало је и робовласничко друштво и успостављено
ново, феудално друштво; наставник објашњава у најкраћим цртама какво је то друштво. Источно римско
царство одолело је варварима; његови становници су га називали Ромејско царство, а каснији историчари су га
назвали Византија.
Разликује се доба раног средњег века ( V–XI) и доба позног средњег века (XII–XV ). Наставник указује на
илусутрацију – линију времена, на странама 8 и 9. Наставник усмерава ученике да на двема илустрацијама
уоче специфичности раног средњег века (упади варвара, рушење цивилизацијских тековина антике...) и позног
средњег века (утицај цркве, писменост...). Најважнији догађаји раног средњег века су: оснивање нових држава
на тлу Западне Европе, покрштавање варвара, миграције Словена и настанак нових моћних држава Франачке
и Арабљанског калифата. Основне одлике позног средњег века су: крсташки ратови, економско и културно
јачање Запада, стварање нових држава: Француске, Немачке, Шпаније и Енглеске у Европи, а на Истоку
формирање Османског царства које осваја балканске словенске земље и Византију. Наставник на зидној
историјској карти показује простор на којем су настале нове државе у позном средњем веку. У средњем веку
највише су се прошириле две религије – хришћанство и ислам. У хришћанским државама, црква је била
главна покретачка снага друштва у средњем веку, док се у позном средњем веку из верских школа постепено
развијају универзитети.
Наставник упућује ученике да заједно прочитају текст на страни 10 „Мрачни средњи век“.

Наставник подстиче ученике да поставе питања којим би разрешили могуће недоумице у вези са обрађеном
наставном јединицом и исписује на табли или приказује на пројектору шему коју ће ученици записати у
свеске.
Напомена: Изглед табли за сваку дневну припрему може се цртати на табли током часа или као већ
припремљен приказивати преко пројектора на платну.
84
ТОК ЧАСА
Предлог 1
Предлог 2
85

Наставна тема: Увод у историју средњег века
Наставна јединица: Извори за историју средњег века
Тип часа: обрада
Наставне методе: монолошка, дијалошка, илустративна, рад са текстом
Образовни стандарди: И.С. 1.1.6. И.С.1.2.1, И.С.1.2.3, И.С.1.2.6, И.С. 3.1.5.
Наставна средства: уџбеник, зидна историјска карта, примери историјских текстова, табла, креда
Корелација: српски језик и књижевност, ликовна култура
Циљеви:
– усвајање знања о историјским изворима за историју средњег века;
– упознавање са најважнијим материјалним, писаним изворима и усменим предањима;
– развијање свести о широком опсегу и карактеристикама средњовековних историјских извора;
– усвајање знања о местима где се налазе извори за националну историју средњег века;
– усвајање нових појмова: анали, хронике, повеље, житија;
– развијање логичког мишљења и повезивање новоусвојених знања са раније стеченим знањима;
– разумевање повезананости прошлост и садашњост на примеру историјских извора;
– развијање способности критичког мишљења упоређивањем историјских извора и њихових садржаја;
– развијање способности евалуације и процене упоређивањем садржаја историјских извора.
Исходи:
– усвојити знања о историјским изворима за историју средњег века;
– се упознати са најважнијим материјалним, писаним изворима и усменим предањима;
– постати свесни широког опсега и карактеристика средњовековних историјских извора;
– знати где се налазе извори за националну историју средњег века;
– усвојити нове појмове: анали, хронике, повеље, житија;
– разумети како су повезане прошлост и садашњост на примеру историјских извора;
– развијати способност критичког мишљења упоређивањем историјских извора и њихових садржаја;
– развијати способност евалуације и процене упоређивањем садржаја историјских извора.
Кључне речи: анали, хронике, житија, повеље, грбови, Дубровачки архив
Нови појмови: анали, хронике, повеље житија
86
9. http://ucionicaistorije.wordpress.com/,
Школа и разред: ____________________________________________________________

87
ТОК ЧАСА

Наставник тражи од ученика да се подсете шта су научили на претходном часу: да објасне појам средњи век и
да одреде његов хронолошки и просторни оквир. Користи дијалошку методу и поставља могућа питања. Који
историјски период се назива средњи век? Који су историјски догађаји узети за почетак и крај средњег века?
Како историчари долазе до сазнања о прошлости?
Наставник подсећа ученике да историјска наука ствара слику о прошлости на основу остатака човекове делатности,
на основу онога што се сачувало из прошлости до данас. Историјски извори су остаци прошлости који сведоче о
људском друштву. Историјски извори могу бити материјални, писани и усмена предања. Наставник најављује
нову наставну јединицу Извори за историју средњег века и пише на табли њен назив.

Наставник објашњава најважније садржаје из лекције, монолошком методом. Историјски извори за историју
средњег века бројнији су и разноврснији од оних из старог века. Иако је мали број људи био писмен, наше
познавање средњег века у највећој мери заснива се на разноврсним писаним изворима од којих највећу вредност
имају анали, хронике, повеље, житија, закони, писма... Врло често могу да нам дају непроцењиве податке о
одређеном времену, људима и догађајима. Анали или летописи – назив потиче од латинске речи аnnus – година или
лето – стара српска реч за годину, настали су свакодневним бележењем догађаја (значајних за цркву или
окружење); догађаје су бележили монаси који се нису потписивали, па су нам писци остали анонимни и
непознати до данас. Наставник поставља питање за размишљање: Зашто се монаси нису потписивали у средњем
веку? Хронике – назив потиче од грчке речи хронос – време; приказани су догађаји редом, како су се одиграли;
најчешће је приказана историја неког града или државе од њиховог настанка; подаци су поузданији што су
ближи времену када је живео писац. Житије – биографије; у њима се описују живот и владавина владара,
црквених старешина или обичних људи које је црква прогласила за свеце; за историчаре ови писани извори
су јако важни (ови извори спадају међу најважније изворе за проучавање времена владавине династије
Немањића). Наставник наглашава да постоји могућност да житија нису увек поуздан историјски извор.
Повеље – документа од посебне важности које је издавао владар (нпр. повеља којом владар дарује посед
манастиру или вазалу). Остали писани извори: закони, уговори, писма, пореске књиге, натписи на споменицима...
Користећи илустративну методу, наставник тражи да ученици погледају следеће слике у уџбенику Повељу
Шарла IV са печатом (слика на страни 15) и Есфингменску повељу (страна 185). Истиче свечаност и лепоту
повеље као документа од посебне важности. Ако наставник процени да има довољно времена, може се
разговарати о техничким детаљима повеље: печат, иницијал, потпис. Наставник користи дијалошку методу и
поставља питања помоћу којих ће ученици повезати претходно стечено знање о историјским изворима из петог
разреда, са градивом које усвајају: Где се чувају писани историјски извори? (Очекује се да ће ученици дати
одговор: архив, библиотека.) Сећате ли се који историјски извори спадају у групу материјалних историјских
извора?
Наставник наставља даље детаљније образлаже градиво монолошком методом. Материјални извори обухватају
споменике средњовековне архитектуре, али и различите предмете које су људи правили и користили: уметничка
дела (фреске, иконе, витражи, таписерије...), оруђе, оружје, грбови, заставе, накит, новац, предмети за
свакодневну употребу итд. Упућује ученике на слике Зидине града Голупца и Прстен краљице Теодоре (страна
15). Наставник опет користи дијалошку методу и поставља питања помоћу којих повезује претходно усвојене
садржаје: Где се чувају материјални историјски извори? (Очекивани одговори: музеј, локалитет...) Која се
помоћна историјска наука бави проучавањем материјалних извора? (Очекује се одговор: археологија.)
Наставник тражи да неко од ученика прочита реченице из последњег пасуса на страни
15 („Данас археолози користе авионске и сателитске снимке помоћу којих откривају положај некадашњих
грађевина. Уз помоћ компјутерске анимације може се реконструисати изглед
88
ТОК ЧАСА
некадашњих зграда и оштећених предмета.“) Наставник поставља питање: Да ли сте негде видели
реконструкцију неке старе грађевине? Наставник упућује ученике на слику Реконструкција феудалног
замка (страна 106).
Наставник потом истиче да посебну групу историјских извора чине и усмена предања тј. приповедање о
прошлости које се преносило из генерације у генерацију. Наглашава да су ови извори најмање поуздани.
Наводи пример епских народних песама и даје као могући пример личност Марка Краљевића. Указује на
слику Марко Краљевић и вила (страна 16) као пример маштовитог уметничког приказа личности и слику
Краљ Марко (страна 176) као пример фреске која је настала за време живота те историјске личности.
Наставник поставља питање: Где се могу наћи извори за српску историју средњег века? Добијене одговоре
усмерава дајући и тачну информацију: домаће и стране библиотеке и архиви (архиви у Дубровнику, Венецији и
Котору; библиотеке посебно при манастирима на Светој Гори). Као место где се чувају материјални извори
упућује на Архив Србије, Народни музеј у Београду, Историјски музеј Србије у Београду (Печат кнеза
Стројимира), Музеј Војводине и локалне музеје и архиве. Такође, подсећа на важне локалитете и грађевине у
Србији, са посебним нагласком на оне који се налазе у близини њиховог места.

Наставник подстиче ученике да поставе питања којима би разрешили нејасноће у вези са управо обрађеном
наставном јединицом и исписује на табли или приказује на пројектору табелу који ће ученици преписати у
свеске.
Напомена: Уколико постоји могућност ученицима се може дати као задатак да напишу кратак реферат или
усмено опишу неку средњевековну грађевину или локалитет у свом месту.
Домаћи задатак: Ученици ће за следећи час урадити тест Провери и обнови на странама 18–19 како би
утврдили стечено знање и припремили се за следећи час.

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
89
Наставна тема: Увод у историју средњег века
Наставна јединица: Увод у историју средњег века
Тип часа: систематизација
Облик рада: индивидуални, групни рад
Наставне методе: дијалошка, демонстративна, илустративна, рад на тексту
Образовни стандарди: И.С. 1.1.5, И.С. 1.1.6, И.С. 1.1.10, И.С. 1.2.3, И.С. 1.2. 6, И.С. 2.1.1, И.С. 2.1.6.
Наставна средства: уџбеник, табла или бела табла, разнобојне креде или фломастери за белу таблу
Корелација: географија, српски језик и књижевност, ликовна култура
Циљеви:
– утврђивање новоусвојених знања о средњем веку („средњи век“, хронолошки и просторни оквири, светске
цивилизације у периоду средњег века);
– утврђивање новоусвојених знања о основним историјским изворима за историју средњег века (писани –
повеље, писма, записи, натписи, хронике, летописи, житија светих, биографије владара..., материјални –
предмети, новац, печати, ликовна уметност, архитектура...);
– развијање логичког мишљење и повезивање новоусвојених знања са раније стеченим знањима;
– развијање способности критичког мишљења, евалуације и процене;
– развијање способности разумевања узрока и последица;
– развијање способности за дебату и компромис;
– развијање способности оживљавања историје и повезивање прошлости и садашњости
(анализом информација са илустрација).
Исходи:
– знати најважније појмове о средњем веку ( „средњи век“, хронолошки и просторни оквири, светске
цивилизације у периоду средњег века);
– знати најважније о основним историјским изворима за историју средњег века (писани – повеље, писма,
записи, натписи, хронике, летописи, житија светих, биографије владара..., материјални – предмети, новац,
печати, ликовна уметност, архитектура...);
– развијати способности критичког мишљења, евалуације и процене;
– развијати и унапредити способности разумевања узрока и последица;
– развијати способности за дебату и компромис;
– развијати способност да оживе историју и повежу прошлост и садашњост (анализом информација са
илустрација).
90
7. Џ. Смит, Европа после Рима, Клио, Београд, 2006.
2. Група аутора, Историја – Велика илустрована енциклопедија, Младинска књига, Београд,
2009.
6. Т. Дери, Шугави средњи век, Београд, 2003.
Школа и разред: ____________________________________________________________

91
ТОК ЧАСА

Наставник на табли пише назив наставне јединице: Увод у историју средњег века која се систематизује.
Наставник проверава да ли су сви урадили домаћи задатак (Провери и обнови на странама 18 и 19). Подстиче
ученике да поставе питања којима би разрешили недоумице ако постоје (посебно води рачуна о предности и
слабости сваког ученика). Проверавајући заједно домаћи задатак још једном се обнавља пређено градиво.
Наставник објашњава активности предвиђене за главни део часа. У првом делу, радиће се ма- пирање
„историјског дрвета“, где корење представља узроке проблема, стабло представља догађаје тј. оно што се
дешавало, а лишће представља последице тј. исходе. У другом делу, анализираће се илустрација и линија
времена из уџбеника на странама 9–10.
I радионица: Мапирање дрвета историје средњег века
92
ТОК ЧАСА
Наставник на табли црта корење, стабло и гране (илустративна метода) уз објашњење теме коју ће
систематизовати. Током рада подстиче ученике да размишљају и анализирају, те их охрабрује да заједно
пронађу одговоре које потом уписује у дрво. У спровођењу ове радионице наставник примењује фронтални
облик рада и дијалошку методу.
Пример:
Корење: слабљење античке римске државе, појава хришћанства... Стабло: Велика сеоба народа
Гране: ратови, прелазак из града у село, замирање градске привреде, Константинопољ
(нова престоница).
Лишће: варварске државе, феудално друштво, привредно и културно назадовање у Западној
Европи...
II радионица: Анализа илустрације (стране 8–9)

Циљ следеће радионице је да ученици развијају концентрацију, опажање и критички и аналитички начин
размишљања. Наставник дели ученике у две групе. Првој групи даје да анализира илустрацију на левој страни
У граду. Другој групи даје да анализира десну страну илустрације У манастиру. Даје им 5 минута за анализу.
Након тога свака група треба да илустрацију стави у одређени историјски контекст и „исприча причу“ о њој.
Ученици се током излагања могу подстицати и додатним питањима.
Прва група: Чиме се баве људи на слици? Да ли су писмени? Ако нису, по чему то закључујете? Да ли су они
саградили овај град? Ако нису, по чему то закључујете? Да ли су они варвари или Римљани (Ромеји)? Које
историјске изворе налазите на овој илустрацији? Где се данас чувају писани историјски извори? Где бисте
лоцирали овај град? У који бисте период на линији времена сместили догађај на овој илустрацији?
Друга група: Чиме се баве људи на слици? Којој религији припадају? Које историјске изворе налазите на овој
илустрацији? Где се они данас чувају? У који бисте период на линији времена сместили догађај на овој
илустрацији?
Наставник наставља разговор о писмености у средњем веку и повезује је са темом о писаним историјским
изворима. Кроз разговор о материјалним историјским изворима, наставник стимулише даље интересовање,
подстичући ученике да изнесу своја сазнања о томе какве нам све податке могу дати материјални извори.

Ако је неко од ученика написао кратак реферат о неком средњевековном споменику или локалитету у свом
крају, ученик чита тај реферат. Наставник похваљује ученика.

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
93
Наставна тема: Западна Европа и Средоземље од V до XII века
Наставна јединица: Велика сеоба народа
Образовни стандарди: И.С. 1.1.6, И.С. 1.1.8, И.С. 1.1.9, И.С. 1.1.10, И.С. 1.2.4, И.С. 1.2.6, И.С. 2.1.1, И.С.
2.1.6, И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.6.
Наставна средства: уџбеник, зидна историјска карта, табла, креда
Циљеви:
– усвајање нових знања из историје Европе у раном средњем веку;
– усвајање знања у вези са Великом сеобом народа, народима који су учествовали у сеоби: Хунима,
Германима (Вандали, Англи, Саси, Франци, Лангобарди, Викинзи), Аварима, Словенима, Мађарима са
узроцима, динамиком, правцима сеоба и последицама сеоба;
– упознавање са догађајима и личностима које су обележиле овај период;
– увиђање разлика између Римљана и варвара;
– упознавање са предусловима за настанак нових држава;
– коришћење историјске карте, шеме, графикона,
– повезивање раније стечених знања са новим наставним садржајем;
– развијање логичког и критичког мишљења.
Исходи:
– усвојити нова знања из историје Европе у раном средњем веку;
– усвојити знања у вези са Великом сеобом народа, народима који су учествовали у сеоби: Хунима,
Германима (Вандали, Англи, Саси, Франци, Лангобарди, Викинзи), Аварима, Словенима, Мађарима са
узроцима, динамиком, правцима сеоба и последицама сеоба;
– се упознати са догађајима и личностима које су обележиле овај период;
– увидети разлика између Римљана и варвара;
– се упознати са предусловима за настанак нових држава;
– користити историјску карте, шеме, графиконе;
– повезати раније стечена знања са новим наставним садржајем;
– развијати логичко и критичко мишљење.
Кључни појмови: миграција, Врата народа, варвари, Хуни, Германи, Словени, вандализам
Кључне личности: Атила
94
6. А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински, О. Л. Вајнштајн, Историја средњег века I, Београд, 1956.
7. М. Брандт, Средњовековно доба повјесног развитка, Загреб, 1979.
9. Џ. Смит, Европа после Рима, Клио, 2006.
10. Н. Јовановић, Лексикон 1000 личности у уџбеницима историје, Нови Сад, 2004.
2009.
4. Џ. Харпур, Ратници, Алнари, Београд, 2007.
9. Т. Дери, Шугави средњи век, Креативни центар, Београд, 2003.
11. Е. Петоја, Митови и легенде средњег века, Београд, 2005.
13. Интернет енциклопедија – линкови о средњовековном свету, www.usborne/quicklinks.com
Школа и разред: ____________________________________________________________

95
ТОК ЧАСА

Користећи дијалошку методу наставник тражи од ученика да објасни појам средњи век, одреди хронолошки и
просторни оквир тог појма и да наведе историјске изворе за историју средњег века. Наставник најављује нову
наставну јединицу и пише на табли њен наслов Велика сеоба народа.

Током централног дела часа, наставник монолошком методом објашњава садржаје из градива. Наставник ће
користити и демонстративну методу и своје излагање пропратити показивањем на зидној историјској карти.
Ученици ће истовремено пратити на карти у уџбенику (стр. 23) како је текла Велика сеоба народа и на којим
просторима су варвари основали своје државе.
Наставник тумачи ко су били варвари и где су живели, ко су била германска племена. Потом наводи како су
сеобу народа започели Хуни проласком кроз Врата народа 375. године. Уз то се може прочитати додатни
текст из уџбеника Сазнајте више Хуни, стр. 22. Додатна питања за ученике могу бити следећа: Да ли из овог
текста можете да закључите зашто је баш доласком Хуна почела сеоба народа? Који део текста то објашњава?
Наставник даље објашњава сусрет Хуна и Германа (Гота).
Потом, наставник подсећа да је 395. године Римско царство подељено на Источно и Западно. Западно римско
царство је било економски и војно слабије и зато су га варвари лакше нападали. Подсећа ученике на то да су
варвари рушили и Рим: Визиготи – 410. године, Вандали – 455. године. Наставник поставља питања: Да ли
знате шта значи појам вандализам? Да ли знате неки пример вандалског понашања данас? Објашњава израз
вандализам као синоним за рушилачко понашање.
Наставник даље објашњава да су Хуни основали државу са седиштем у Панонији (показује област на карти),
те да су достигли врхунац у време Атиле, тумачи зашто су га звали „Бич Божји“. Уз то се може прочитати
текст о Атили (Лексикон 1000 личности у уџбеницима историје, Нови Сад,
2004, стр. 28, Н. Јовановић). После Атилине смрти хунска држава се распала.
Током 5. века германска племена су населила територију Западног римског царства: Вандали
– северну Африку, Англи, Саси – Британију, Визиготи – Шпанију, Остроготи – Италију, Франци – Галију. И
други народи су се кретали тражећи простор за насељавање: Авари су населили Панонију, Словени –
централну Европу и Балканско полуострво, Бугари су се доселели међу Словене на Балкану, Викинзи
(Нормани) су населили делове Француске, Немачке, јужне Италије и Сицилије као и део Русије (Варјази).
Велика сеоба народа се завршава досељавањем Мађара у Панонску низију крајем 9. века. Наставник на зидној
историјској карти показује наведене територије, а ученици прате на карти у уџбенику на 23. страни.
Наставник ће покушати да питањима наведе ученике да закључе које су биле последице Велике сеобе народа.
(Нове државе на тлу Западне Европе, нови друштвени односи, нестанак градова и градске привреде, разарање
привреде, културно опадање.)

Наставник подстиче ученике да поставе питања којима би разрешили недоумице у вези са управо обрађеном
наставном јединицом. Наставник на табли исписује шему коју ће ученици записати у свеске. Потом, у другом
делу табле, црта шему и даје домаћи задатак.
Домаћи задатак: Наставник црта на табли шему коју ће ученици попунити
96
ТОК ЧАСА
Предлог 1
Предлог 2

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
97
Наставна јединица: Велика сеоба народа
Тип часа: утврђивање
Облик рада: индивидуални
Наставне методе: дијалошка, демонстративна, рад на тексту
2.1.6, И.С. 2.2.1, И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.6.
Наставна средства: уџбеник, фотокопије текстова историјских извора, зидна историјска карта, табла, креда
Корелација: географија, свакодневни живот у прошлости, грађанско васпитање
Циљеви:
– утврђивање нових знања из историје Европе у раном средњем веку;
– утврђивање наученог градива о Великој сеоби народа, народима који су учествовали у сеоби: Хунима,
Германима (Вандали, Англи, Саси, Франци, Лангобарди, Викинзи), Аварима, Словенима, Мађарима,
узроцима, току и последицама сеобе;
– утврђивање знања о разликама између Римљана и варвара;
– утврђивање знања о значајним догађајима и личностима које су обележиле овај период;
– развијање вештине рада на историјским изворима;
– развијање логичког и критичког мишљења кроз анализу и тумачење историјских извора.
Исходи:
– утврдити нова знања из историје Европе у раном средњем веку;
– утврдити научено градиво о Великој сеоби народа, народима који су учествовали у сеоби: Хунима,
Германима (Вандали, Англи, Саси, Франци, Лангобарди, Викинзи), Аварима, Словенима, Мађарима,
узроцима, току и последицама сеобе;
– утврдити знања о разликама између Римљана и варвара;
– утврдити знања о значајним догађајима и личностима које су обележиле овај период;
– развити вештину рада на историјским изворима;
– развити логичког и критичког мишљења кроз анализу и тумачење историјских извора.
Кључни појмови: миграција, Врата народа, варвари, Хуни, Германи, Словени, вандализам
Кључне личности: Атила
3. Група аутора, Кључни појмови за крај обавезног образовања-историја, Београд, 2008.
98

11. М. Шуњић, Хрестоматија извора за општу историју средњег вијека, Сарајево, 1980.
5. Н. Јовановић, Лексикон личности у уџбеницима историје, Нови Сад, 2004.
12. Интернет енциклопедија – линкови о средњовековном свету. www.usborne/quicklinks.com
Школа и разред: ____________________________________________________________

Напомена: Материјал за рад (одштампани листови са историјским изворима или фотокопије текстова
историјских извора који ће се користити на часу) наставник треба да подели ученицима на самом почетку
часа.
99
ТОК ЧАСА

Наставник пита ученике да ли су код куће прочитали и научили лекцију Велика сеоба народа, да ли имају неке
недоумице које би требало разјаснити. Наставник информише ученике да ће домаћи задатак анализирати у
завршном делу часа. Наставник пише на табли назив наставне јединице: Велика сеоба народа и објашњава им
да ће на овом часу утврдити градиво.

Наставник поставља питања ученицима о сеоби и народима који су у њој учествовали. Који је догађај означио
почетак Велике сеобе народа? Да ли можете на карти да покажете где се налазе Врата народа? Истовремено
црта и допуњава шему на табли.
Дијалошком методом наставник подсећа ученике шта су историјски извори и зашто су они значајни. Прелази
се на рад на тексту и наставник тражи од ученика да заједно прочитају одломак о Хунима из дела Амијана
Марцелина Римска историја.
„Свирепост и варварство Хуна превазилазе свако варварство и дивљаштво које се може замислити. Они својој
новорођеној деци дубоко избраздају образе гвожђем да би ожиљцима уништили длаке браде и зато Хуни до
старости имају голу и глатку браду. Њихово здепасто тело, са огромним горњим удовима и несразмерно
великом главом, даје им наказан изглед, рекли би двоножне животиње... У храни не знају ни за печење, ни за
зачине: корење дивљег биља и месо ма какве животиње, чије череке греју (испод седла), сачињавају њихову
храну. Никада се не служе плугом, не станују по кућама ни по колибама. Вечито лутајући по шумама,
планинама... Они су од детињства навикнути на ова зла, на хладноћу, глад и жеђ. Њихова стада у том сељењу
иду за њима, вукући кола у којима су њихове породице... Питајте те људе откуда долазе, где су рођени, они
неће рећи јер не знају. Одело им се састоји од кошуље од ланеног платна и кожуха од дивљих пацова... Они га
не скидају док се не распадне. Обућа, скројена без мере и облика, смета им толико да не могу да иду и сасвим
су неспособни да се боре као пешаци... Они на коњу проводе живот... ту чак и спавају... У биткама они јуре
без реда и плана, на подстрек разних старешина, и устреме се на непријатеља са ужасном виком... Са
изванредном вештином они бацају на невероватне даљина стреле са врхом од шиљатих костију... Изблиза се
боре мачем и мрежом... Хуни су нестални, неверни... Говоре непознатим језиком. Што се тиче вере, они је
немају, или бар не врше никакаве обреде; њихова највећа страст је злато...“
(С. Срвуљ, Извори за повјест, Загреб, 1910)
Кроз разговор наставник и ученици анализирају прочитани текст: Како Амијан Марцелин описује Хуне?
Потом се подсећају градива из претходне лекције: Које су последице хунске најезде? На ком се простору
налазила Хунска држава? Када је достигла свој највећи успон?
Наставник подсећа ученике да су на претходном часу чули биографске податке о Атили, а сада ће прочитати
још један историјски извор који говори о њему. Наставник тражи од ученика да заједно прочитају Атилин
портрет из пера римског историчара Јорданеса који је живео у 6. веку.
„Био је страх и трепет свих земаља. Не знам каквим се чудом ширио ужас при самом помену његовог имена.
Био је поносног држања, необично немирна погледа, тако да је сваки његов покрет изражавао охолост због
његове силе. Заљубљен у ратовање, он је штедео своје снаге. Био је способан да размишља и приступачан за
молиоце. Био је веран задатој речи. Његов мали раст, широке груди, крупна глава, ситне очи, ретка брада,
накострешена коса, веома кратак нос, црна пут – све су то били знаци који су одавали његово порекло. Иако је
било својствено његовој природи да предузима велике подухвате, његова одважност је била тим већа што је
пронашао Марсов мач* који су скитски краљеви сматрали светим... Марсовим мачем је добио неизмерну
војничку моћ...“
* Марсов мач – мач римског бога рата Марса

(Одломак из Јорданесове Geticae, превод М. Шуњић, Хрестоматија)
100
ТОК ЧАСА
Након читања текста наставник подстиче ученике питањима: Шта се може закључити из овог описа, какав је
владар био Атила? Какве су биле његове војничке способности? Ко је Марс?
Наставник подсећа да су Хуни покренули Велику Сеобу народа. Питањима подстиче ученике да одговоре:
Када је била Велика сеоба народа? Која су још племена насељавала територију Западног римског царства?
Које германске народе смо учили? Где су они основали своје државе? Наставник тражи да неко од ученка на
зидној историјској карти покаже територије које су населили Германи и државе које су они основали. Потом
наставник тражи од ученика да заједно прочитају текст: Колико вреди људски живот код Визигота?
„Визиготска држава у Хиспанији која је постојала од почетка 6. века па све до почетка 8. века, имала је
ценовник људских живота: цене су биле различите за мушкарце и жене, племиће и слуге, хришћане и
нехришћане… Визиготски краљ Леовигилд установио је надокнаду (compositio) коју је требало да плати
власник неке животиње која би неког усмртила. Ова надокнада такође се примењивала и у случају убиства.
Мушкарац између 20 и 50 година
„вредео“ је 300 златника, а жена између 15 и 40 година 250 златника. Као критеријум су се узимали снага
мушкарца и доба плодности жене. Животи особа које нису достигле или су прешле прописана годишта,
плаћали су се далеко мање. Слуге су такође имале цену. Визиготски краљ Ервиг је прописао 100 златника за
роба који је поседовао посебна знања или вештине. Закон није одређивао цену сеоског слуге који је радио на
пољу. Ако се узме у обзир да је један златник тежио 4,54 грама злата, простом рачуницом се долази до
следећих података: одрастао мушкарац је вредео 1362 грама, то јест, 1,36 кг злата, одрасла жена 1,15 кг, док је
роб са посебним знањима коштао нешто мање од пола килограма (0,45 кг).“
(Литература: José Orlandis. La vida en España en tiempo de los godos. Rialp, Madrid,
2006; Текст је преузет са сајта http://www.istorijskabiblioteka.com)
Наставник даље поставља питања: Да ли су у Великој сеоби учествовали само Германи? Које крајеве су
населили Словени? А Јужни Словени? Упућује их да на карти покажу те области. Ко су Бугари? Наставник
упућује ученике да заједно прочитају занимљивост из уџбеника Бугари, стр. 24 и анализирају га.
Потом наставник поставља питања: Којој групи народа припадају Викинзи? Наведите земље које су освајали и
насељавали. Ко су Нормани? Приликом одговарања користити историјску карту, уџбеник, стр. 26. Наставник
тражи од ученика да заједно прочитају још један текст О Норманима из списа О преносу моштију светог
Германа Париског. Приликом читања наставник може упутити ученике и на илустрацију у уџбенику, стр. 25.
„Нормани су кренули из своје земље с великом смелошћу и пловили су од једног острва до другог
пљачакајући их. На крају су упловили у реку Сену. Ту нису наишли на народ који би им се одупро са оружјем
у руци као што се догађало њиховим прецима. Призивајући и хвалећи своје богове, а извргавајући руглу
хришћанског Бога, повремено су напуштали своје бродове да би хришћанском народу наносили свакојака зла.
Заробљавали су и убијали људе и жене. Пустошили су манастире, пљачкали и палили цркве и села до којих су
стизали. Посезали су за стоком и испољавали свој бес према божјем народу због огромних грехова које је сам
починио.“
(М. Шуњић, Хрестоматија, страна 69)
Наставник и ученици заједнички анализирају текст. Наставник може подстицати ученике питањима: По чему
су се разликовали варвари и староседеоци? Које су последице Велике сеобе?
Наставник подсећа ученике на домаћи задатак са претходног часа. Пита их да ли би сада направили неке
измене у свом домаћем задатку. Даје им мало времена да направе те измене, а онда заједно анализирају
домаћи задатак и дају решења.
101
ТОК ЧАСА

Наставник подстиче ученике да поставе питања којима би разрешили недоумице. Размењују се утисци и
мишљења о часу. Колико су вам историјски извори помогли да разумете овај период? Јесте ли нешто ново
научили? Како бисте оценили овај час? Како бисте оценили своје знање? Напомена: Час се може
организовати и као групни рад од 5 група.
Свака група добија један извор и један велики хамер папир или флип-чарт папир и један фломастер.
Наставник даје свакој групи општа питања за све – која се односе на извор, као и појединачна
питања карактеристична за сваки од извора. Ученици прочитају текст, одговоре напишу на папир,
док би наслов био тема текста који су читали.
Свака група има задатак да презентује свој рад и залепи папир на таблу, те да образложи тему текста.

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
102
Наставна јединица: Франачка држава
Наставне методе: монолошка, дијалошка, демонстративна
2.1.4, И.С. 2.1.1, И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.6.
Наставна средства: уџбеник, зидна историјска карта, табла, креда, папир са домаћим задатком
Корелација: географија, ликовна култура
Циљеви:
– упознавање ученика са настанком Франачке државе, најзначајнијим владарима (Меровинзи и Каролинзи),
догађајима (христијанизација у доба Хлодовеха, одбрана од Арабљана, крунисање Пипина Малог, стварање
папске државе, успон и крунисање Карла Великог, уједињење Европе под Карлом Великим) и културном
обновом на Западу (каролиншка ренесанса);
– усвајање нових појмова: династија, мајордом, папска држава, катедрала;
– развијање логичког и критичког мишљења;
Исходи:
– се упознати са настанком Франачке државе, најзначајнијим владарима (Меровинзи и Каролинзи), догађајима
(христијанизација у доба Хлодовеха, одбрана од Арабљана, крунисање Пипина Малог, стварање папске
државе, успон и крунисање Карла Великог, уједињење Европе под Карлом Великим) и културном обновом на
Западу (каролиншка ренесанса);
– усвојити нове појмове: династија, мајордом, папска држава, катедрала;
Кључни појмови: Хлодовех, франачка држава, Карло Велики, Ахен
Нови појмови: династија, мајордом, папска држава, каролиншка ренесанса
Кључне личности: Хлодовех, Карло Мартел, Пипин Мали, Карло Велики,
103
6. А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински. О. Л. Вајнштајн, Историја средњег века I, Београд, 1956.
www.camelotintl.com/village/index.html
Школа и разред: ____________________________________________________________

104
ТОК ЧАСА

Наставник користи демонстративну методу и тражи од ученика да на зидној историјској карти покажу области
које су варвари освојили и територије на којима су основали своје државе. Потом у форми дијалога, обнавља
претходна знања: Који догађај је означио почетак Велике сеобе народа? Који су народи учествовали у Великој
сеоби? Где су се налазиле државе које су они основали? По чему су се разликовали варвари и староседеоци?
Наставник најављује нову наставну јединицу и пише на табли њен наслов: Франачка држава.

такође користити демонстративну методу и своје излагање пропратити показивањем на зидној историјској
карти и карти у уџбенику.
Наставник објашњава да је Франачка држава била најважнија и најдуготрајнија од свих варварских држава у
раном средњем веку. Основали су је Франци, германско племе које је населило римску провинцију Галију.
Хлодовех, оснивач династије Меровинга, ујединио је сва франачка племена, примио хришћанство и основао
државу. Тиме што се приближио цркви и домаћем становништву у Галији, учврстио је власт. Након
Хлодовехове смрти, Францима су владали слаби краљеви меровиншке династије. У тзв. Доба лењих краљева,
у њихово име су државне послове водили управници дворова
– мајордоми. Један од мајордома Карло Мартел учврстио је власт краља на целој територији Франачке. У бици
код Поатјеа 732. године победио је Арабљане (који су освојили Шпанију и одатле нападали Франачку).
Наставник упућује ученике да погледају слику на 29. страни у уџбенику. Тако је Карло Мартел зауставио
продор Арабљана и ислама у Европу. Карловог сина, Пипина Малог, папа је признао за краља Франака (751.
г.). Заузврат, Пипин је освојио територије у Италији и поклонио их римском папи; тако је настала Папска
држава. Пипин је оснивач нове владарске лозе – Каролинга.
Франачка држава је достигла врхунац у време владавине Пипиновог сина Карла Великог који је био
најмоћнији владар на Западу и велики заштитник римског папе. Карло Велики је освојио и ујединио под
својом влашћу највећи део данашње Француске, Немачке, Швајцарске, Аустрије, Италије, Белгије и
Холандије; ратовао је „и мачем и крстом“. Наставник тражи од ученика да размисле о значењу тих речи
„ратовати мачем и крстом“ (ширио је хришћанство, сви покорени народи су морали да приме хришћанску
веру). Због тих заслуга папа га је крунисао за цара 800. године (сматрајући га наследником западноримских
царева). Карлову царску титулу нису признали Византинци (Источноримско царство). Наставник тражи од
ученика да размисле зашто? Карло је са њима ратовао до 812. године, када је коначно признат за цара на
Западу. Карло Велики је ценио науку и културу, те је на свом двору у Ахену окупљао најученије људе свог
доба (Ајнхард, Павле Ђакон). Основао је школу коју су морали да похађају млади племићи. Наставник даље
објашњава зашто је тај период културног процвата познат као „каролиншка ренесанса“. Упућује ученике да
прочитају занимљивост о Карлу Великом на страни 30. у уџбенику и погледају слике (унутрашњост катедрале
у Ахену и Кодекс Ауреус).
Наследници Карла Великог су уговором у Вердену (843. г.) државу поделили на 3 дела: Западну Франачку,
Источну Франачку и Лотарингију. Наставник указује ученицима на карту Подела Франачке Верденским
уговором у уџбенику на страни 31; повезује историјске чињенице са географијом и поделу Франачке државе
доводи у везу са деловима територија данашњих држава
– Француске, Италије и Немачке.

Наставник подстиче ученике да поставе питања којима би разрешили недоумице у вези са обрађеном
наставном јединицом. Наставник на табли исписује шему коју ће ученици записати у свеске.
На крају часа наставник за следећи час најављује обнављање градива и даје засебан папир са домаћим
задатком (сепарат на страни 107. у Приручнику). Домаћим задатком наставник
105
ТОК ЧАСА
проверава: познавање историјских догађаја (питање 1), уочавање улоге истакнутих личности у развоју
људског друштва (питање 2), разумевање хронологије (питање 3), усвајање нових речи (питање 4), разумевање
простора на коме су се одвијали догађаји (питање 5), разумевање узрочно- последичних веза (питање 6).

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
106
ТОК ЧАСА
ДОМАЋИ ЗАДАТАК
Час број 7 – Франачка држава
1. Попуни табелу.
ДОГАЂАЈ ГОДИНА
Битка код Поатјеа
Карло Велики је крунисан за цара
Уговор у Вердену
2. Повежи име владара и догађај који се одиграо у његово време.
оснивач династије Меровинга
каролиншка ренесанса
ХЛОДОВЕХ
син Карла Мартела
постао франачки краљ и заштитник римских папа

КАРЛО МАРТЕЛ
био је мајордом
оснивач династије Каролинга

ПИПИН МАЛИ
победио Арабљане код Поатјеа
папа га је крунисао за цара

КАРЛО ВЕЛИКИ
ујединио све Франке и основао државу
основао школу на свом двору
3. Означи догађаје на линији времена.
400. 500. 600. 700. 800.
– владавина Хлодовеха (481–511)

– битка код Поатјеа
– Пипин Мали постаје краљ Франака
– Карло Велики се крунише за цара
– Уговор у Вердену
107
ТОК ЧАСА
4. Повежи реч са њеним значењем.
– папска држава низ владара из исте породице, владарска лоза

– каролиншка ренесанса управник двора у Француској
– каролина држава папа са седиштем у Риму
– катедрала покрштавање, примање хришћанства
–христијанизација варијанта латинског писма
– династија црква, седиште бискупа или надбискупа
– мајордом културна обнова у време Карла Великог
5. Обележи на карти државе које су настале након Верденског уговора.
6. Објасните.
А) Зашто је Хлодовех примио са својим народом хришћанство?

__________________________________________________________________________________________
Б) У чему је значај победе Карла Мартела над Арабљанима 732. г. код Поатјеа?
__________________________________________________________________________________________
В) Зашто је Карло Велики на свом двору основао школу?
__________________________________________________________________________________________
Г) Које су особине успешног владара у средњем веку?
__________________________________________________________________________________________
108
Наставна јединица: Франачка држава
2.1.6, И.С. 2.2.1, И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.6.
Наставна средства: уџбеник, зидна историјска карта, табла, креда, фотокопије текстова историјских извора
Корелација: географија, ликовна култура
Циљеви:
– утврђивање знања из историје Европе у раном средњем веку;
– утврђивање и продубљивање знања ученика о Франачкој држави, најзначајнијим вла- дарима (Меровинзи и
Каролинзи), догађајима (христијанизација у доба Хлодовеха, одбрана од Арабљана, крунисање Пипина Малог,
стварање папске државе, успон и крунисање Карла Великог, уједињење Европе под Карлом Великим) и
културној обнови на Западу (каролиншка ренесанса);
– утврђивање и продубљивање сазнања о појмовима: династија, мајордом, папска држава, катедрала;
– вежбање коришћења историјске карте (ученици треба да препознају и покажу простор
Франачке државе у различитим периодима историјског развоја);
Исходи:
– утврдити знања из историје Европе у раном средњем веку;
– утврдити и продубити знања о Франачкој држави, најзначајнијим владарима (Меровинзи и Каролинзи),
догађајима (христијанизација у доба Хлодовеха, одбрана од Арабљана, крунисање Пипина Малог, стварање
папске државе, успон и крунисање Карла Великог, уједињење Европе под Карлом Великим) и културној
обнови на Западу (каролиншка ренесанса);
– утврдити и продубити сазнања о појмовима: династија, мајордом, папска држава, катедрала;
– вежбати коришћење историјске карте (ученици препознају и показују простор Франачке државе у
различитим периодима историјског развоја);
– развијати логичко и критичко мишљења.
Кључни појмови: Хлодовех, Франачка држава, Карло Велики, Ахен
Нови појмови: династија, мајордом, папска држава, каролиншка ренесанса
Кључне личности: Хлодовех, Карло Велики
109
10. М. Шуњић, Хрестоматија извора за општу историју средњег вијека, Сарајево, 1980, стране
22–25.
Школа и разред: ____________________________________________________________

часа.
110
ТОК ЧАСА

Наставник пита ученике да ли су код куће прочитали и научили лекцију о Франачкој држави, имају ли неких
нејасноћа које би требало додатно разјаснити. Заједнички се проверава домаћи задатак који је задат на
претходном часу. Наставник на табли пише наслов лекција која се обнавља: Франачка држава.

Час је осмишљен у форми наизменичног коришћења дијалошке методе и методе рада на тексту, уз
приказивање слика и илустрација из уџбеника, те коришћење историјских карата. На почетку главног дела
часа наставник поставља питања и тражи од ученика да на зидној историјској карти покажу садржаје. Које су
области населили Франци? У ком веку је основана Франачка држава? На који начин је Хлодовех учврстио
франачку власт у Галији? Након добијених одговора наставник или неко од ученика попуњава шему на табли.
Наставник прелази на рад на тексту и чита одломак о Хлодовехом крштењу из Црквене историје Франака коју
је написао Гргур, епископ из Тура, крајем 6. века. У њој је, користећи предање и текстове ранијих писаца,
приказао живот оснивача меровиншке династије – Хлодовеха.
„У то време краљица је тајно заповедила да се неодложно позове свети Ремигије, епископ Ремса, да га замоли
да упозна краља са речима спасења. Светац је тајно почео да убеђује краља да верује у истинског бога, творца
неба и земље и да одбаци идоле, који не могу донети користи ни њему ни другима. Тада је Хлодовех
одговорио: ‟Ја бих те спремно послушао, свети оче, али препрека је у томе што народ који иде за мном неће
допустити да буду напуштени његови богови, али ипак ићи ћу да говорим са њима по твојим речима.„ И кад је
отишао својима, још пре него што ће почети да говори, цео народ је с помоћу свемогуће божје воље у један
глас повикао: ‟Побожни краљу, ми одбацујемо смртног бога, којега проповеда Ремигије.„
Рекавши то епископу, који је био обузет великом радошћу, наредио је да се припреми купка за крштавање.
Улице су биле украшене разнобојним тканинама, цркве опремљене белим завесама, крстионице припремљене,
запаљене су миомирисне свеће, цео храм заједно са крстионицом био је прожет божанственошћу... Краљ је
замолио свештеника да га првог крсти. Нови Константин* је приступио купки да спере са себе заразу старе
губе и да опере мрље својих ранијих дела. Када је ушао у крстионицу, божји свештеник му је рекао: ‟Погни
смирено главу Сикамбре**, поштуј оно што си спаљивао и спаљуј оно што си поштовао.„“
*Алузија на цара Константина Великог који је први међу римским царевима примио хришћанство.
**Сикамбри су једно од франачких племена. (Р. Михаљчић, С. Ћирковић, Историјска читанка за 6. разред
основне школе,
Београд, 1992)
Дијалошком методом наставник и ученици анализирају прочитани текст: Зашто епископ назива Хлодовеха
новим Константином? Шта је за Франачку државу и друштво значило Хлодовехово прихватање хришћанства?
Потом наставник наставља да подстиче ученике питањима: Ко су мајордоми? Зашто је значајан мајордом
Карло Мартел? Који је франачки владар помогао оснивање папске државе? Зашто је то важно за Франке? Који
је најзначајнији владар Франачке државе? Којој династији припада? Зашто се каже да је „у освајања ишао и
мачем и крстом“? Наставник тражи од ученика да на карти покажу колика је била Франачка држава у време
Карла Великог. Ко је и када Карла Великог крунисао за цара?
111
ТОК ЧАСА
Наставник приступа читању текста о крунисању Карла Великог из Франачких анала који се приписују
Карловом биографу Ајнхарду.
„...када је, пак, истог пресветога дана рођења Господњег, ради прославе свете мисе, у базилику блаженог
апостола Петра био ушао, и када је олтару, ради молитве, приступио и клекнуо, папа Лав му је ставио круну
на главу, а сав римски народ је ускликнуо: ‟Цару Карлу, од Бога крунисаном, великом и мирољубивом
господару римском живот и победа!„ После тих похвала, за њега је исти папа, према обичају старих владара,
измолио молитву, а затим је, оставивши име патриција, назван царем и величанством.“
(М. Шуњић, Хрестоматија, страна 50 или А. Веселиновић, Србија и Европа у одабраним изворима,
Платонеум, Нови Сад, 2003. стр.19)
Потом, наставник може прочитати опис Карла Великог из истог извора.
„Тела бејаше велика и јака, стаса висока, али не преко реда; висина му је била, колико се зна, седам стопа;
чело му је било заобљено, очи врло велике и живахне, нос мало већи од просечног, коса седа и лепа, лице
ведро и пријазно. Због тога му је стас био угледан и достојанствен, и кад је седео и кад је стајао, премда је био
широка и кратка врата, овелика стомака; то је прикрила складност осталих удова. Корак му бејаше чврст, а
цело држање тела мужевно, глас, додуше јасан, али није баш одговарао обличју тела; здравље му је било
добро, само што га је четири године пре смрти често спопадала грозница; на крају је и на једну ногу храмао.
Па и онда је више радио по свом нахођењу него по савету лекара, које је готово мрзео јер су му саветовали да
се у јелу одрекне печења, на шта је био навикао, и да се привикне на кувано месо. Непрестано се бавио
јахањем и ловом;... Ужитак му је била пара воде, што је од природе била топла; вежбао је тело честим
пливањем, у којем је био толико вешт, да, с правом, не би могао никога држати врснијим. Одевао се домаћом,
франачком ношњом. На тело би обукао ланену кошуљу и ланени веш, а затим огртач опточен свилом и
панталоне; потколенице би увијао повојима, а на ноге обувао ципеле; зими би леђа и прса штитио прслуком од
коже видре и самура. На себи би имао зелен плашт, а о пасу увек мач, којем су дршка и ремен били од злата и
сребра. Каткада је имао и мач са драгим камењем, али само код ванредних свечаности, или кад би дошли
посланици страних народа. У свечаним приликама би ишао у златом протканом оделу и у ципелама с драгим
камењем...
У јелу и пићу био је умерен, али је у пићу био умеренији, јер није подносио да се било ко опија, а поготово не
он сам или неко од његових. Од јела се није могао тако уздржавати, па се често бунио да му пост не прија.
Гозбе је припремао ретко, и то само каквом свечаном згодом, али је на њима тада било много људи. Обед је
био, осим печења, које су му обично доносили на ражњу, састављен од четири јела;... За време јела би слушао
какву музику, или му се читало. Читали би му повест и дела старих. Годиле су му књиге од Августина, а
поготово оне којима је наслов Краљевство Божје...
Речитост му је била велика и богата и умео је, шта год је хтео, најјасније изразити. Није се задовољио само
матерњим језиком него се трудио да научи туђе језике; латински је тако научио, па је редовно тим језиком
говорио баш као својим матерњим; грчки је више разумео, него говорио, али је опет био тако вешт, да си га
могао држати за учитеља. Ревносно се трудио око наука, а учењаке је веома ценио и додељивао им велике
почасти. Учио је да рачуна и, жељан знања, брижно је истраживао кретање звезда. Покушавао је и да пише, па
је зато, лежући обично стављао плочицу и хартију под јастуке, да му се у слободно време рука привикне
писању слова. Међутим, то му је слабо ишло од руке, јер је прекасно почео.
112
ТОК ЧАСА
Хришћанску веру, у којој је од детињства био одгоје, поштовао је као највећу светињу и с највећом
побожношћу. Због тога је подигао у Ахену цркву изванредне лепоте и украсио је златом, сребром и
свећњацима, оградом и вратима од бронзе. А како није имао за израду ни стубова ни мермера, довозио је то из
Рима и Равене. С великим трудом је поправио читање и певање, јер је био веома вешт и у једном и у другом,
али јавно није ни читао ни певао, већ само тихо и са другима.“
(М. Шуњић, Хрестоматија, 46–48. или А. Веселиновић, Србија и Европа у одабраним изворима, Платонеум,
Нови Сад, 2003. стр. 17–18)
Наставник и ученици анализирају прочитане текстове, а даљи разговор се подстиче питањима: До каквих је
културних промена дошло у време Карла Великог? Шта се десило након смрти Карла Великог? Које државе
су настале после поделе Франачког царства? Покажите их на карти.

Наставник подстиче ученике да поставе питања којима би разрешили недоумице.
Напомена: Овај час се може реализовати на још један начин.

Први предлог: Наставник дели ученике на 4 групе. Две групе добијају исти текст о Карлу Великом, с тим да
једна група анализира његове физичке особине, а друга његов однос према образовању, култури и вери. Свака
група добија свој примерак текста и одговарајућа питања уз тај текст која ће их усмерити при анализи. Свака
група има 15 минута времена да анализира текст и испише најважније податке до којих је дошла.
Затим свака група образлаже добијене податке. Уз координацију наставника пореде добијене податке и
допуњују их.
113
ТОК ЧАСА

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
114
Наставна јединица: Хришћанска црква у раном средњем веку
2.1.4, 2.1.6, И.С. 3.1.6.
Корелација: веронаука, географија, српски језик и књижевност, свакодневни живот у прошлости
Циљеви:
– усвајање нових знања о улози хришћанске цркве у раном средњем веку;
– упознавање ученика са хришћанском црквом, раним монаштвом (Св. Бенедикт, мисионарима и њиховој
улози), улогом цркве током 9. и 10. века, односом државе и цркве у Византији, великим расколом 1054. г. и
његовим последицама, појавом јереси и борбом против јеретика;
– оспособљавање ученика да на карти покажу границе утицаја источне и западне цркве;
– развијање способности логичког и критичког мишљења;
– унапређивање способности разумевања узрока и последица историјских процеса и догађаја који се тичу
хришћанства;
– развијање способности да ученици оживе историју, повежу прошлост и садашњост;
– развијање националног и европског идентитета и духа толеранције код ученика.
Исходи:
– усвојити нова знања о улози хришћанске цркве у раном средњем веку;
– научити појмове у вези са хришћанском црквом, раним монаштвом (Св. Бенедикт, мисионарима и њиховој
улози), улогом цркве током 9. и 10. века, односом државе и цркве у Византији, великим расколом 1054. г. и
његовим последицама, појавом јереси и борбом против јеретика;
– знати да на карти покажу границе утицаја источне и западне цркве;
– развити способности логичког и критичког мишљења;
– унапредити способности разумевања узрока и последица историјских процеса и догађаја који се тичу
– развити способност да оживе историју, повежу прошлост и садашњост;
– развити национални и европски идентитет и дух толеранције.
Кључни појмови: патријарх, папа, црквени раскол (Велика шизма), монаштво, ходочашће
Нови појмови: христијанизација, монаштво, црквени раскол (Велика шизма), ходочашће, јерерички покрети,
инквизиција
Кључне личности: Бенедикт из Нурсије, Арије, Св. Никола
115
10. Џ. Мекманерс, приређивач, Оксфордска историја хришћанства, Клио, Београд, 2004.
11. Џ. Линч, Историја средњовековне цркве, Београд, 1999.
12. М. Шуњић, Хрестоматија извора за општу историју средњег вијека, Сарајево, 1980, 22–25.
Школа и разред: ____________________________________________________________

116
ТОК ЧАСА

Наставник користи дијалошку методу и тражи од ученика да се подсете знања из претходног разреда.
Подстиче ученике питањима: Када се јавило хришћанство? У којој држави је настало хришћанство? Који
римски цар је признао хришћанство? Шта је црква? Наставник најављује нову наставну јединицу и пише на
табли њен назив: Хришћанска црква у раном средњем веку.

карти и карти у уџбенику. У току излагања, наставник исписује тезе на табли.
Наставник наводи да је живот средњовековног човека био прожет верским осећањем, те је црква била стуб
друштва у целој Европи. До 11. века црква је била јединствена, али се разликовала црква на Западу и на
Истоку. Наставник показује на карти и истовремено даље објашњава градиво. На Западу се црквено седиште
налазило у Риму, а епископ града Рима се уздигао изнад осталих црквених старешина и назвао се папа (грч.
папас – отац). Папе су истицале да је црквена (духовна) власт изнад владарске (световне) власти. На Истоку су
постојала четири црквена центра (Цариград, Александрија, Антиохија, Јерусалим), али је с временом црква у
Цариграду постала најутицајнија
– названа је Васељенском патријаршијом, а њен старешина васељенским патријархом. Наставник посебно
објашњава појам васељенски. У Византији је цар имао већу власт од патријарха. Између Рима (папа) и
Цариграда (патријарх) често су избијале несугласице. Папа се мешао у избор васељенског патријарха, а у 9.
веку Васељенска патријаршија је забранила уплитање папе у послове цркве на Истоку. До коначног разлаза
дошло је 1054. године; хришћанска црква се поделила на православну (источну) и католичку (западну) цркву;
тај догађај је познат као Велика шизма. Наставник на карти показује границу утицаја католичке и православне
цркве.
Многи верници су бежали од свакодневног света, одлучивали да се повуку и живот посвете само молитвама и
вери; тако је настало монаштво (моно – један). Монаси су живели у манастирима, проводили дане у
молитвама, преписивали књиге (центри писмености) и помагали верницима (често су при манастирима
постојале болнице – упутити ученике да прочитају додатни текст Медицина у средњем веку на страни 34. у
уџбенику). Монаштво се најпре јавило на Истоку (4. век), на Синајском полуострву и у Палестини – наставник
на карти показује те области. Потом, указује на слику Црква Свете Катарине на страни 34. Пита ученике шта
мисле, зашто је манастир опасан високим зидовима. Потом наставник на карти показује области настанка и
ширења монаштва преко Византије у Европу. Посебно издваја и показује на карти полуострво Атос (Свету
Гору) где се од 10. века граде манастири и издваја српски манастир Хиландар. Потом наставник објашњава да
се на Западу монаштво јавља у 6. веку, а по оснивачу (Бенедикту из Нурсије) назива се и први монашки ред –
бенедиктински; потом настају и други редови, најзначајнији су фрањевци и доминиканци. Наставник пита
ученике да ли знају разлику између монаха и свештеника?
Наставник даље објашњава да су верници често обилазили света места, објашњава термин ходочашће и
наводи најпознатија света места која потом показује на карти (Јерусалим, Рим...). Наставник објашњава да се
нису сви верници слагали са учењем које је проповедала црква; па је таква учења црква одбацила и назвала их
јеретичким, а њихове следбенике јеретицима. Потом наставник објашњава најважније јереси у средњем веку:
аријанство, богумилство, патаренство (катари) и албижани, упућује ученике да прочитају додатне текстове о
Арију и Светом Николи на страни 35. у уџбенику. Католичка црква је крајем 12. века основала посебан суд
који је судио јеретицима, наставник објашњава ученицима појам инквизиција.

наставном јединицом. Показати ученицима слике на којима су различите слике које су кључне за
хришћанство.
117
ТОК ЧАСА

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
118
Наставна јединица: Хришћанска црква у раном средњем веку
Наставне методе: дијалошка, демонстративна, рад на тексту, фотокопије текстова историјских извора
2.1.1, И.С. 2.1.2, И.С. 2.1.4, И.С. 2.1.6, И.С. 2.2.1, И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.2, И.С. 3.1.6.
Корелација: веронаука, географија, српски језик и књижевност, свакодневни живот у прошлости, грађанско
васпитање
Напомена: Наставник може организовати час у сарадњи са школским психологом и педагогом, те

искористити завршни део часа за кратак разговор или излагање о опасностима које у данашње време вребају
од стране разних секти.
Циљеви:
– утврђивање знања о улози хришћанске цркве у раном средњем веку, раном монаштву, односу државе и
цркве у Византији, великим расколом 1054. г, појави јереси и борби против јеретика;
– развијање способности сналажења на историјској карти (показивање граница утицаја источне и западне
цркве);
– унапређивање способности разумевања узрока и последица историјских процеса и догађаја који се тичу
– повезивање прошлости и садашњост (последице раскола на данашњу цркву);
– развијање националног и европског идентитета и духа толеранције код ученика.
– развијање вештине рада на историјским изворима.
Исходи:
– утврдити знања о улози хришћанске цркве у раном средњем веку, раном монаштву, односу државе и цркве у
Византији, великим расколом 1054. г, појави јереси и борби против јеретика;
– развити способност сналажења на историјској карти (показивање граница утицаја источне и западне цркве);
– унапредити способности разумевања узрока и последица историјских процеса и догађаја који се тичу
– повезати прошлост и садашњост (последице раскола на данашњу цркву);
– развити национални и европски идентитет и духа толеранције;
– развити вештину рада на историјским изворима.
119
Кључни појмови: патријарх, папа, црквени раскол (Велика шизма), монаштво, ходочашће
Нови појмови: христијанизација, монаштво, црквени раскол (Велика шизма), ходочашће, јеретички покрети,
инквизиција
Кључне личности: Бенедикт из Нурсије, Арије, Св. Никола
Школа и разред: ____________________________________________________________

историјских извора који ће се користити на часу) наставник треба да подели на самом почетку часа.
120
ТОК ЧАСА

Наставник пита ученике да ли су код куће прочитали и научили претходну лекцију, да ли им је све јасно, јесу
ли имали неке недоумице које би требало разјаснити. Најављује обнављање претходне наставне јединице и
пише на табли њен назив: Хришћанска црква у раном средњем веку.

Час је осмишљен у форми наизменичног коришћења дијалошке методе и методе рада на тексту, уз
приказивање слика и илустрација из уџбеника, те коришћење историјске карте. Наставник започиње разговор
постављајући питања: Каква је била улога религије у животу средњовековних људи? Какав је положај
свештенства у средњем веку? Да ли се разликује положај свештеника на Западу и у Византији? Потом,
наставник упућује ученике да заједно погледају и анализирају хијерархију свештенства (уџбеник на страни
33). Даљи разговор се може подстаћи следећим питањима: Ко припада нижем свештенству, а ко припада
вишем? Ко се налази на челу цркве? Која су два најзначајнија црквена седишта у Европи? Ученик показује на
карти. Какве титуле носе црквене старешине у Риму и Цариграду? Да ли је био исти однос црквених поглавара
и световних владара на Западу и на Истоку (у Византији)? Који је био разлог црквеног раскола? Када је дошло
до црквеног раскола? Какве последице по хришћански свет има Велика шизма? Ученик на карти показује
границу утицаја католичке и православне цркве.
Чита се текст о расцепу у хришћанској цркви.
„У 12-ој години владавине цара Константина стигли су по налогу њиховог господара папе Лава IX као
изасланици свете римске и апостолске столице бискуп Хумберт, надбискуп Петар и кардинал ђакон и
канцелар Фридрих... Међутим, поп Никета Пекторус на свесрдни захтев римских изасланика пред очима
цара... проклео је неки спис који је под његовим именом издат против апостолске столице и целе латинске
цркве. Тај спис је носио наслов О бесквасном хлебу, суботи и браку свештеника. Осим тога, проклео је све
оне који су порицали да је римска црквапрва међу свим црквама... Онда је правоверни цар на свесрдну жељу
римских изасланика заповедио да се онај Никитин спис спали....
Међутим, бискуп Михајло одбио је да прими римске изасланике и да разговара са њима... Међутим, цар је на
свесрдну молбу Михајлову, који је тврдио да ипак жели да се састане са римским посланицима, најзад пристао
да их позове натраг... Они су се хитно вратили... када је вођа јеретика Михајло сазнао да су се вратили
покушао је... да их дозове у цркву Св. Софије. Он је хтео том приликом јавно прогласити (неверничком)
повељу римских посланика... како би римски народ побио римске посланике. Али мудри цар је то предвидео
па није допустио... Како се Михајло томе на разне начине противио, узвишени је господар саветовао
посланицима нека одмах отпутују. И тако се догодило...“
М. Шуњић, Хрестоматија
Наставник даље наставља да подстиче ученике питањима: Ко су монаси? Када и где настаје монаштво? Ко се
сматра оцем православног монаштва? Ко је утемељивач монаштва на Западу? Који је монашки ред основао?
Да ли вам је познато какав је живот монаха? Чиме се они баве? Шта је ходочашће? Која места се сматрају за
света места? Које је, за хришћане, најчувеније свето место? Ко су јеретици? Која су најраширенија јеретичка
учења? Како се црква борила против јеретика? Да ли знате ко је био Свети Никола? Након тога раде на тексту,
читају и анализирају одломак из беседе О јереси албијској Цезарија из Хојстербаха, теолошког писца из прве
половине 13. века.
„... Албижани признају два начела: доброг бога и злог бога, први је створио све душе, а други сва тела.
Васкрсење тела они негирају, исмевају све жртве које живи приносе мртвима. Сматрају да не треба ићи у
цркву и да молитва не доноси људима никакву корист. Крштење они не признају. Кажу да очекују само
духовну славу...“
(М. Шуњић, Хрестоматија, 194–195)
121
ТОК ЧАСА

Наставник подстиче ученике да поставе питања којима би разрешили евентуалне недоумице.
Напомена: у овом делу часа, предвиђена је и реализација унапред договореног разговора са школским
педагогом и/или психологом о сектама у данашње време.

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
122
Наставна јединица: Источно римско царство (Византија) до 12. века
Образовни стандарди: И.С. 1.1.6, И.С.1.1.8, И.С.1.1.9, И.С. 1.1.10, И.С. 1.2.3, И.С.1.2.4, И.С. 1.2.6, И.С. 2.1.1,
И.С. 2.1.2, И.С. 2.1.6, И.С. 3.1.2.
Корелација: географија, грађанско васпитање
Циљеви:
– развијање свести о геополитичким променама на тлу Европе, Средоземља и Балканском полуострву у
периоду раног средњег века;
– упознавање ученика са историјом Источног римског царства (Византије), најзначајнијим владарима
(Константин Велики, оснивач Константинопоља, Јустинијан, Ираклије, Василије II, Алексије Комнин),
освајањима и одбрани царства, царским реформама;
– упознавање са различитим народима који су живели у Византији;
– уочавање и разумевање друштвено-политичких промена у Византији;
– развијање способности сналажења на историјској карти (границе Византије у различитим периодима
историјског развоја);
Исходи:
– развијати свест о геополитичким променама на тлу Европе, Средоземља и Балканском полуострву у периоду
раног средњег века;
– се упознати са историјом Источног римског царства (Византије), најзначајнијим владарима (Константин
Велики, оснивач Константинопоља, Јустинијан, Ираклије, Василије II, Алексије Комнин), освајањима и
одбрани царства, царским реформама;
– именовати различите народе који су живели у Византији;
– уочити и разумети друштвено-политичке промене у Византији;
– умети да на карти покажу границе Византије у различитим периодима историјског развоја;
– развити логичко и критичко мишљење.
Кључни појмови: Византија, Константинопољ (Цариград)
Кључне личности: Константин Велики, Јустинијан, Ираклије, Василије II, Алексије Комнин
Нови појмови: реформе, теме, стратези, крсташи
123
5. Г. Острогорски, Историја Византије, Просвета, Београд, 1969.
11. Р. Радић, Византија, Пурпур и пергамент, Еволута, Београд, 2006.
Школа и разред: ____________________________________________________________

124
ТОК ЧАСА

Наставник користи дијалошку методу и тражи од ученика да се подсете знања из претходног разреда, уз
помоћ демонстративне методе и показивања на карти. Подстиче ученике питањима: Када и како је подељено
Римско царство? Покажи на карти границе између Западног и Источног римског царства? Који су главни
градови подељеног Римског царства? Када је хришћанство признато као вера у Римском царству? Наставник
потом најављује нову наставну јединицу Источно римско царство (Византија) до 12. века и пише на табли
њен назив.

Током главног дела часа, наставник монолошком методом објашњава садржаје из градива. Наставник ће
карти и карти у уџбенику. Наставник током излагања уписује тезе и попуњава шему на табли. По потреби,
може се користити и рад на тексту из уџбеника.
Наставник објашњава како се Источно римско царство сматра непосредним настављачем Римског Царства;
Западно римско царство су срушили варвари 476. године, а Источно римско царство се одржало још десет
векова. Иако различитог етничког порекла (Грци, Трачани, Јермени, Јевреји, Египћани...), становници су себе
називали Ромеји (Римљани), а своју земљу Ромејско царство. Тек је касније добила име Византија, према
грчкој колонији Визант. Неки историчари сматрају да историја Византије почиње 330. године када цар
Константин сели престоницу из Рима у Константинопољ. Док други сматрају да историја Византије почиње
тек поделом Царства 395. године. Словени су град назвали Цариград. Наставник може упутити ученике да
прочитају кратак додатни текст (Сазнајте више Константинопољ, уџбеник стр. 37). Византијско друштво,
политичка организација и култура почивају на три основна елемента: римском праву, привредним и
културним тековинама хеленизма и хришћанској вери и цркви (Острогорски).
Првих деценија 6. века Византија је била врло снажна и богата па је цар Јустинијан (527–565), пореклом са
Балканског полуострва, могао да преузме ратне походе, у намери да обнови царску власт и у западним
земљама. Захваљујући сјајним генералима, успео је да освоји северну Африку, Италију и део Шпаније, али су
ова освајања исцрпела и војно и економски земљу па више нису могли да бране границе у Азији, док су
Словени продирали у Царство на Балкану. Наставник указује на мапу Јустинијанова обнова Римског царства
на страни 39 у уџбенику и додатни текст о цару Јустинијану на истој страни.
Из кризе Царство излази у време цара Ираклија (610–641), који је извршио бројне реформе: најамничка војска
је замењена домаћим војницима, који су за службу добијали земљу (слободни сељаци су плаћали држави
порезе и били војници), образоване су нове области – теме, са стратезима (који су имали и војну и
управнувласт) на челу. У време овог цара, Срби и Хрвати населили су се на територију Византије. Слабљење
Царства поново је наступило у 8. веку, када је дошло до унутрашњих сукоба који су допринели и војном
слабљењу државе, те је Византија једва успевала да одбије нападе Бугара, Арабљана, Руса.
Царство је било на врхунцу моћи у време цара Василија II (976–1025), а онда је почела да слаби; крупни
земљопоседници ширили су се на рачун слободних сељака – војника. Слободни сељаци, војници, губили су
слободу и постајали зависни сељаци, кметови нису плаћали порезе држави ни служили војску па је тако
држава и војно и економски слабила. Појављују се и нови непријатељи: Нормани, Мађари, Турци Селџуци.
Цар Алексије Комнин, да би одбранио и повратио територије, морао је да потражи помоћ од папе који
организује феудалце на Западу у крсташку војску. Задивљени али и завидни на сјај и раскош Цариграда,
крсташи су потпомогнути Млетачком републиком искористили слабости Византије и 1204. г. освојили
Цариград.
125
ТОК ЧАСА

наставном јединицом.
Напомена: Дата је шема за оба часа обраде градива. Наставник црта и исписује онај део шеме који обухвата
део наставне јединице који је обрађен на овом часу.

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
126
Наставна јединица: Источно римско царство (Византија) до 12. века (привреда, друштво и култура)
1.2.6, И.С. 2.1.2, И.С. 2.1.6, И.С. 2.2.1, И.С. 2.2.2, И.С. 3.1.4.
Корелација: географија, ликовна култура, грађанско васпитање, свакодневни живот у прошлости, српски
језик и књижевност
Циљеви:
– усвојити нова знања о друштвеним, привредним и културним одликама Византије и уочити њихову
међусобну повазаност;
– разумевање значаја верске компоненте у структури Византијског царства;
– утврђивање и проширивање знања о различитим народима који су живели у Византији;
– уочавање политичких, верских, привредних и културних веза Византије са суседним државама и народима;
– упознавање са политичким, верским, привредними културним утицајем Византије на словенске народе;
– усвајање нових појмова: дипломатија, робноновчана привреда;
– да ученици уче да прочитају једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми
историјске карте у којој је наведена легенда;
Исходи:
– разумети друштвене, привредне и културне одлике Византије и умети да објасне њихову међусобну
повезаност;
– разумети значај верске компоненте у структури Византијског царства;
– утврдити и проширити знања о различитим народима који су живели у Византији;
– уочити политичке, верске, привредне и културне везе Византије са суседним државама и народима;
– се упознати са политичким, верским, привредними културним утицајем Византије на словенске народе;
– усвојити значење нових појмова: дипломатија, робноновчана привреда;
– бити у стању да користе историјску карту, знати да на историјској карти препознају и покажу простор
Византијског царства у различитим периодима историјског развоја, најзначајније градове (Цариград, Солун,
Теба, Коринт);
127

Кључни појмови: Византија, Константинопољ (Цариград), робноновчана привреда
Нови појмови: дипломатија, грчка ватра, робноновчана привреда
5. Г. Острогорски, Историја Византије, Београд, 1969.
Школа и разред: ____________________________________________________________

часа.
128
ТОК ЧАСА

На почетку часа наставник дијалошком методом подстиче ученике да се подсете градива из наставне јединице
Источно римско царство (Византија) до 12 .века чији су први део обрадили на претходном часу. Које је све
називе имала Византија током свог постојања? Који је главни град Византијског царства? Ко је оснивач града?
Како се данас зове тај град? За време којих царева је византијско царство било у успону? Када и зашто је
дошло до слабљења моћи државе? Наставник уводи и демонстративну методу и тражи од ученика да покажу
на карти територију Византије. Које територије је обухватала у 6. веку (доба Јустинијана)? Које територије је
заузимала Византија у 11. веку? Какве су се промене десиле? Наставник потом најављује наставак обраде
наставне јединице и пише њен назив на табли Источно римско царство (Византија) до 12. века (привреда,
друштво и култура).

Главни део часа осмишљен је у форми наизменичног коришћења монолошке методе (даље обраде наставне
јединице), демонстративне (показивање на карти или показивање слика), дијалошке методе (разговор) и
методе рада на тексту (анализа историјских извора). У току излагања наставник на табли завршава
попуњавање шеме (дате ученицима на предходном часу) подацима о привреди и култури Византије, које
ученици записују у свеку.
Наставник подсећа да је током своје историје Византија била узор на који су се угледале остале државе у
Европи. Путници из западних земаља дивили су се Цариграду и његовим грађевинама, а посебно царском
двору. Двор и живот на двору описује историчар и бискуп Лиутпранд из Кремоне који је средином 10. века у
два наврата боравио у византијској престоници. Заједно читају текст:
„Испред царског престола налазило се стабло од позлаћене бронзе чије су гране биле пуне птица, разних
врста, направљених од истог материјала, које су испуштале различите гласове, према њиховим врстама.
Царско престоље било је израђено на такав начин да у једном моменту изгледа ниско, затим више и наједном
врло високо. Оно је затим било веома велико и не знам да ли је било бронзано или од дрвета. Два позлаћена
лава изгледала су као да га чувају; они су репом ударали по поду, а из отворених уста, покрећући језиком,
испуштали су рику. Ослоњен на рамена двојице евнуха, био сам уведен у ову кућу, пред цара. На мој долазак,
лавови зарикаше, а птице запеваше како певају разне њихове врсте, али ја не показах никаква страха и никаква
чуђења јер сам о свему унапред био обавештен од оних који су тамо били пре...
Близу хиподрома, са северне стране, налази се једна кућа, изванредне висине и лепоте. У њој су, у ствари,
једна према другој, деветнаест трпеза припремљених у дане рођења нашег спаситеља Исуса Христа. Тамо се
цар и узваници не госте седећи око трпезе као осталих дана, већ лежећи. Овим приликама им се, затим, не
служи у сребрним већ у златним пехарима. После јела нуди се воће у трима златним посудама, а ове посуде су
толико тешке да се не носе на рукама, већ на колицима застртим пурпуром...“
(Р. Михаљчић, С. Ћирковић, Историјска читанка за 6. разред основне школе, Београд, 2003, стр. 59)
Наставник и ученици анализирају текст у форми дијалога. Како је изгледао царски двор? Како су примани
посланици у царском двору? Наставник поставља ученицима питање да ли знају шта је дипломатија, помаже
им да дефинишу појам дипломатија, а затим их упућује да прочитају текст Византијска дипломатија, у
уџбенику, на страни 38.
Наставник даље објашњава како је Византија била привредно најразвијенија европска држава, са развијеном
робноновчаном привредом (производи се за тржиште, а роба продаје за новац). Византија је имала имала
златни новац (номизму), велике вредности. Наставник упућује ученике да
129
ТОК ЧАСА
погледају слику новца на страни 41 у уџбенику. Византија је имала врло развијену пољопривреду (држава је
законима штитила сељаке), трговину (Константинопољ је био центар трговине између Истока и Запада,
Солун...), занатство (производња свиле, ђилима, златарство...). Наставник упућује ученике да погледају
илустрацију на страни 40–41. која представља реконструкцију тржнице у Цариграду. Тражи да је опишу
(препознају врсте заната и народе који су трговали). Ученици допуњују сазнања читајући текст о трговачком
промету у Солуну.
„Пошто кроз сам овај град пролази јавни друм са запада на исток, пролазници су принуђени да се код нас
задрже и купе намирнице. Ми смо од њих на свим могућим лепим стварима извукли корист. Стога се увек
улицама креће гомила света састављена од домаћих становника и странаца, тако да би било лакше избројати
пешчана зрна крај мора него оне који се крећу тргом и закључују трговачке послове. Захваљујући томе у ту
велику масу слила су се блага у виду злата, сребра и драгог камења у изобиљу, док су други бацили око на
свилене и вунене предмете. А нема потребе чак ни да помињем друге сировине као што су туч (бронза),
гвожђе, калај, олово и стакло, јер су оне тако бројне да би се тиме могао подићи и опремити још један град.“
(Р. Михаљчић, С. Ћирковић, Историјска читанка за 6. разред основне школе, стр. 9)
Наставник подсећа да су становници Византије себе сматрали Ромејима, те се у првим вековима говорило и
писало на латинском, да би се касније прешло на грчки језик. Објашњава систем образовања, разлику између
монашких и световних школа, а важно је истаћи развијеност световних школа. Заједно читају текст о
образовању у Византији.
„Образовање у Византији је било световног карактера и заснивало се на античкој традицији. Образованост је

била веома цењена, а необразованост се презирала и учени Византинци су били склони томе да је исмевају.
Образовање је у Византији такође било и веома корисно, јер је олакшавало приступ одређеним државним
положајима, омогућавало промену друштвеног статуса и животног стандарда.
Међутим, без обзира на позитиван однос према образовању, у Византији је било много неписмених... Такође
је било и неписмених царева... Ипак у поређењу са Западном Европом у средњем веку, Византинци су били
неупоредиво образованији. Познато је да су крсташи исмевали Византинце због тога што су стално са собом
носали књиге, пера и мастионице и називали их паметњаковићима а не војницима.
Постојала су три нивоа школовања: основно, средње и високо... Изучавали су се антички писци, филозофи и
историчари, митологија, историја, граматика, филозофија и сл. Тек касније почињу да се уводе и елементи
црквеног подучавања.
Основна школа је трајала око три године и могли су сви да је похађају без обзира на пол, друштвени положај –
како дечаци тако и девојчице, како деца из богатих и угледних домова, тако и деца занатлија па чак и сељака,
заправо, сви који су били у могућности да плате школовање. Деца су полазила у школу у узрасту од шест до
осам година. Школе су најчешће биле приватне, а било је и школа које су се организовале по манастирима и
црквама. У основној школи прво се изучавала ортографија. Ђаци су учили да читају и пишу, упознавали се са
митологијом, световном и библијском историјом као и античким делима... Деца су такође учила да певају и да
рачунају. Лектира коју су користили била су дела античких аутора; Хомера и Езопа... Византијске школе нису
имале часове физичког васпитања...“
(Р. Радић, Византија. Пурпур и пергамент, Еволута, Београд, 2006, прилагођено)
130
ТОК ЧАСА
Наставник тумачи развој византијске културе и указује на њено ослањање на хеленизам. Наводи најважније
архитектонске споменике – Црква Свете Софије (уџбеник, страна 42), Црква Сан Витале у Равени; сликарство
– углавном верске теме и портрети владара, фреске, мозаици (Исус са Богородицом и Јованом Крститељем,
уџбеник, страна 42), иконе, минијатуре на рукописима, рељефи на дрвету и слоновачи; књижевност – верски
жанрови и световне теме; преписивање књига и рукописа; историја (Прокопије). Наставник истиче да се у
Византији посебно водило рачуна о законодавству (Јустинијанов Зборник грађанског права). Заједно читају
део поруке упућене студентима права на универзитету у Цариграду.
„...Праведност је чврста и вечна воља да се свакоме да своје. Право јесте познавање свега божанског и
људског, знање онога што је праведно и неправедно...Ово су начела права: поштено живети, другога не
вређати, свакоме дати своје. Тој су науци (правној науци) два основа: живот државни и приватни. Државно је
право што засеца у уређење државе римске, а приватно је оно које се тиче користи појединца...“
(прилагођено из Р. Михаљчић, С. Ћирковић,

Историјска читанка за 6. разред основне школе, стр. 7)
Наставник питањима подсећа ученике на делове наставне јединице које су обрадили на претходном часу: Који
су народи живели у Византијском царству? Када се досељавају Словени? Шта је повезивало различите народе
Византијског царства у једну државу?
Наставник посебно наглашава велики утицај Византије на народе на Балкану, посебно на Србе и Бугаре који
су из Византије примили хришћанство и добили своје писмо као највећу цивилизацијску тековину. Напомиње
и велики утицај Византије на Русију. Упућује ученике да прочитају текст Сазнајте више Царичин град
(Јустинијана Прима) на страни 43. у уџбенику.

Напомена: Дата је шема за часове 11. и 12. Наставник на овом часу може допунити шему коју је започео на
претходном или приказати на платну целокупну шему.
131
ТОК ЧАСА

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
132
Наставна јединица: Источно римско царство (Византија) до 12. века
Облик рада: групни рад
1.2.6, И.С. 2.1.1, И.С. 2.1.2, И.С. 2.1.6, И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.2, И.С. 3.1.6.
Корелација: географија, ликовна култура, грађанско васпитање, свакодневни живот у прошлости
Циљеви:
– утврђивање нових знања из историје Европе у раном средњем веку;
– развијање свести о геополитичким променама на тлу Европе, Средземља и Балканском полуострву у
– утврђивање знања ученика о историји Источног римског царства (Византије), најзначајнијим владарима
освајањима и одбрани царства од Словена, Арабљана, Персијанаца, Турака Селџука, царским реформама,
привредним и културним развојем;
– разумевање значаја верске компоненте у структури Византијског царства;
– утврђивање знања о различитим народима који су живели у Византији;
– утврђивање знања о политичким, верским, привредним и културним везама Византије са суседним државама
и народима;
– утврђивање знања о политичким, верским, привредними културним утицајем Византије на словенске
народе;
– утврђивање усвојених знања о друштвено-политичким и културним променама и њиховој међусобној
повезаности;
– развијање способности ученика да уоче, дефинишу и реше проблема;
– развијање вештина ученика да заједнички доносе одлуке уз расправу, дефинишу заједнички став,
аргументовано дискутују и јавно саопштавају информације;
– развијање способности ученика да самостално пронађу информације релевантне за тему кроз израду
истраживачког рада;
– развијање вештина ученика да делују као део тима и да се аргументовано надмећу са другом групом;
– подстицање мотивације за учење.
Исходи:
– утврдити нова знања из историје Европе у раном средњем веку;
– развијати свест о геополитичким променама на тлу Европе, Средземља и Балканском полуострву у периоду
– утврдити нова знања из историје Источног римског царства (Византије), најзначајнијим владарима
освајањима и одбрани царства од Словена, Арабљана, Персијанаца, Турака Селџука, царским реформама,
привредним и културним развојем;
– разумети значај верске компоненте у структури Византијског царства;
– утврдити знања о различитим народима који су живели у Византији;
– разумети политичке, верске, привредне и културне везе Византије са суседним државама и народима;
133
– разумети политички, верски, привредни и културни утицај Византије на словенске народе;

– утврдити знања о друштвено-политичким и културним променама и њиховој међусобној повезаности;
– развијати способности да уоче, дефинишу и реше задати проблем;
– развијати вештине да заједнички доносе одлуке уз расправу, дефинишу заједнички став, аргументовано
дискутују и јавно саопштавају информације;
– развијати способности да самостално пронађу информације релевантне за тему кроз израду истраживачког
рада;
– развијати вештине да делују као део тима и да се аргументовано надмећу са другом групом;
– бити мотивисанији за учење.
Кључни појмови: Византија, Константинопољ (Цариград), робноновчана привреда
Кључне личности: Константин Велики, Јустинијан, Ираклије, Василије II, Алексије Комнин
Нови појмови: дипломатија, теме, робноновчана привреда
6. Р. Радић, Византија, Пурпур и пергамент, Еволута, Београд, 2006, стр. 103–110.
15. Интернет сајтови: www.istorijskabiblioteka.com http://nastavaistorije.wordpress.com/
http://ucionicaistorije.wordpress.com/
Школа и разред: ____________________________________________________________

134
ТОК ЧАСА

Наставник дели ученике у четири групе и саопштава им да ће обнавити градиво кроз групни рад. Наставник
пише на табли назив наставне јединице: Источно римско царство (Византија) до 12. века и објашњава
задатак. Наставник на табли црта празну линију времена, на којој ће представник сваке групе дописати
најважније године, кључне појмове, догађаје и/или личности. Док он/она то ради, други представници групе
ће образлагати избор своје групе. Наставник задаје задатке групама и даје им по 10 минута времена за
припрему, након чега ће следити излагања (и показивање на историјској карти). Наставник води рачуна да се
осигура пажња и активност свих ученика.

Наставник позива представнике сваке групе да образложе свој избор и допуне линију времена. Након сваког
извештаја (уписивања података) треба оставити могућност за сукобљавање аргумената и дискусију у коју се
укључују сви ученици.
I група
Задатак: Период византијске историје до краја 6. века
(У овом делу је важно да ученици издвоје оснивање града Константинопоља (330), поделу Римског царства
(395), владавину цара Јустинијана 527–565. г.; објасне узроке, поводе и последице, као и међусобну
повезаност догађаја и личности.)
II група
Задатак: Период византијске историје од почетка 7. до 10. века
(У овом делу је важно да ученици издвоје владавину цара Ираклија (610– 641), реформе државне управе и
војске, објасне термине: теме, стратези; наведу народе који су живели у Византији (Грци, романизовани
Трачани и Илири, Словени, Јермени, Јевреји, Сиријци...) и њене суседе.)
III група
Задатак: Период византијске историје од 10. века до пада Цариграда
(У овом делу је важно да ученици издвоје владавину цара Василија II (976–1025) као поновни успон царства;
владавину Алексија Комнина; издвоје нове непријатеље који су угрожавали царство (Бугари, Арабљани, Руси,
Мађари, Нормани, Турци); објасне узроке слабљења моћи Византије.)
IV група
Задатак: Привреда и култура у Византији; утицај Византије на словенске народе
(У овом делу је важно да ученици издвоје робноновчану привреду; златни новац – номизма; основне
привредне гране – пољопривреду (бригу државе о сељацима), трговину (Константинопољ, Солун), и занатство
(свила, израда накита, ћилими); значај културе у Византији – законодавство, уметност, књижевност, историја,
верске задужбине, реликвије, образовање (манастирске и монашке школе насупрот световним школама,
Висока школа – универзитет...); утицај Византије на словенске народе.)
Напомена: Уколико има времена може се прочитати чланак о византијском цару Василију I, његовом пореклу
и доласку на власт (Р. Радић, Византија, Пурпур и пергамент, Еволута, Београд,
2006, стр. 103–110).

Наставник подстиче ученике да поставе питања којима би разрешили недоумице. Размењују се утисци и
мишљења о часу. Да ли вам се свидео рад по групама? Да ли вам је задатак био тежак? Како би сте ви оценили
овај час? Како бисте оценили рад своје групе? Како би сте оценили свој учинак у раду групе? Наставник даје
инструкције за домаћи задатак и истраживачки рад.
135
ТОК ЧАСА
Истраживачки рад (за 3 ученика):

Наставник за следећи час најављује систематизацију наставних јединица: Франачка држава, Хришћанска
црква у раном средњем веку и Источно римско царство (Византија) до 12. века. Три ученика која се јаве
добиће задатак да напишу реферат (до 500 речи) у вези са претходним наставним јединицама, а на теме:
Свакодневни живот витеза у Франачкој држави, Свакодневни живот монаха у хришћанском манастиру и
Свакодневни живот трговца у Византији. Те реферате, у трајању од по 5 минута, одабрани ученици ће
прочитати на крају следећег часа. Наставник упућује ученике на могућну литературу и поуздане изворе на
интернету.
Домаћи задатак (за све ученике): Размислите и припремите да објасните у чему се разликују
Византија и земље западне Европе у овом временском раздобљу.

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
136
Наставна јединица: Франачка држава, Хришћанска црква у раном средњем веку и Источно римско царство
(Византија) до 12. века
Облик рада: фронтални
Наставне методе: дијалошка, демонстративна, истраживачки рад ученика
2.1.1, И.С. 2.1.2, И.С. 2.1.4, И.С. 2.1.6, И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.2, И.С. 3.1.4, И.С. 3.1.6.
Наставна средства: уџбеник, зидна историјска карта, табла, креда, фломастери, хамер, фотокопије
„костура“ табеле
Корелација: географија, грађанско васпитање, свакодневни живот у прошлости, верска настава
Циљеви:
– утврђивање знања ученика о Франачкој држави, њеном настанку и развоју; о Византији, о најзначајнијим
владарима, царским реформама, привредном и културном развоју;
– утврђивање знања о друштвеним и културним одликама Франачке државе, као најзначајније варварске
државе на западу и Византије на истоку Европе у раном средњем веку;
– развијање свести о геополитичким променама на тлу Европе, Средоземља и Балканском полуострву у
– утврђивање знања о догађајима који су обележили овај период, са нагласком на догађаје у истом временском
интервалу у различитим деловима Европе;
– разумевање значаја верске компоненте у структури ових држава;
– утврђивање нових појмова: династија, мајордом, папска држава, каролиншка ренесанса, катедрала,
дипломатија, реформе, теме, стратези, крсташи;
– уочавање политичких, верских, привредних и културних веза Франачке државе и Византије са суседним
државама и народима, посебно политичким, верским, привредними културним утицајем Византије на
словенске народе;
– развијати способности ученика да прочитају једноставне и карактеристичне историјске информације дате у
форми историјске карте у којој је наведена легенда везане за историју Европе раног средњег века;
– повезивање стечених знања;
Исходи:
– утврдити знања о Франачкој држави, њеном настанку и развоју; о Византији, о најзначајнијим владарима,
царским реформама, привредном и културном развоју;
– утврдити знања о друштвеним и културним одликама Франачке државе, као најзначајније варварске државе
на западу и Византије на истоку Европе у раном средњем веку;
– развијати свест о геополитичким променама на тлу Европе, Средоземља и Балканском полуострву у периоду
137
– утврдити знања о догађајима који су обележили овај период, са нагласком на догађаје у истом временском
интервалу у различитим деловима Европе;
– разумети значај верске компоненте у структури ових држава;
– утврдити значење појмова: династија, мајордом, папска држава, каролиншка ренесанса, катедрала,
дипломатија, реформе, теме, стратези, крсташи;
– уочити политичке, верске, привредне и културне везе Франачке државе и Византије са суседним државама и
народима, посебно политичке, верске, привредне и културне утицаје Византије на словенске народе;
Франачке државе у време настанка и у време политичког и територијалног врхунца, знати да покажу које су
државе настале након поделе, знати да препознају и покажу територију Византијског царства у различитим
периодима историјског развоја, најзначајније градове Ахен, Рим, Цариград, Солун;
– повезати стечена знања;
Кључни појмови: Франачка држава, Ахен, Византијско царство, Цариград
Појмови: династија, мајордом, папска држава, каролиншка ренесанса, дипломатија, теме, робно- новчана
привреда
Кључне личности: Хлодовех, Карло Мартел, Пипин Мали, Карло Велики, Константин Велики, Јустинијан,
Ираклије, Василије II, Алексије Комнин
138
3. Група аутора, Историја, Велика илустрована енциклопедија, Младинска књига, 2009.
Школа и разред: ____________________________________________________________

Напомена: Пожељно је да пре почетка часа наставник нацрта табелу на хамеру коју ће залепити
на таблу (видети коначни изглед табле), а коју ће кроз разговор попуњавати сами ученици/ученице,
како кога/коју од њих буде прозивао пред таблу
139
ТОК ЧАСА

Наставник пише на табли назив наставних јединица које се обнављају: Франачка држава, Хришћанска црква у
раном средњем веку и Источно римско царство (Византија) до 12. века. Објашњава ученицима да је овај час
предвиђен за обнављање и утврђивање знања о најважнијим европским државама у раном средњем веку, као и
о важности хришћанске цркве у то доба. Задатак је и да се уоче важне сличности и разлике између ове две
државе. Наставник информише ученике да ће разултати до којих су дошли кроз израду домаћег задатка
користити на овом чау. Дели има папире са „костуром“ табеле коју ће ученици индивидуално попуњавати.

Наставник црта на табли табелу (видети коначни изглед табле) коју ће кроз разговор попуњавати сами
ученици/ученице, како кога/коју од њих буде прозивао пред таблу. Наставник дијалошком методом подстиче
ученике да попуне одговарајуће ћелије у табели, уз коришћење демонстративне методе: Покажите на карти
где се налазила Франачка држава? Напишите у табели које су то области. Покажите на карти где се налазило
Источно римско царство? Напишите у табели које је области обухватала Византија. Која је престоница
Франачке државе? Покажите је на карти. Која је престоница Источног римског царства? Покажите је на карти.
Који су већи градски центри у Франачкој држави? Објасните зашто их нема. Који су већи градски центри у
Византији? Објасните како су се они развили. Какво је било државно уређење у Франачкој држави? Какво је
било државно уређење у Византији? Какво је друштвено уређење у Франачкој држави? Какво је друштвено
уређење у Византији? Објасните значај хришћанске цркве у средњем веку. Који су били узроци црквеног
раскола? Када је дошло до Велике шизме? Каква је била црквена хијерархија у Франачкој држави? Каква је
била црквена хијерархија у Византији? Који су народи живели у Франачкој држави? Који су народи живели у
Византији? Објасните структуру војске у Франачкој држави. Објасните структуру војске у Византији. Каква је
била привреда у Франачкој држави? Каква је била привреда у Византији? Опишите основне одлике културе у
Франачкој. Објасните појам
„каролиншка ренесанса“. Објасните одлике културе у Византији. Наведите најважније грађевине. Какво је
било образовање у Византији? Које се писмо користило у Франачкој држави? Које се писмо користило у
Византији? Какав је утицај имала Франачка држава и на које народе? Какав је утицај имала Византија и на
које народе?
Наставник подстиче ученике да поставе питања којима би разрешили недоумице. Наставник потом поставља
ученицима питања: Да ли вам се свидео овакав начин обнављања градива? Да ли вам је задатак био тежак?
Како би сте ви оценили овај час?

У завршном делу часа, ученици одабрани на претходном часу читају своје радове (по 5 минута) на теме:
Свакодневни живот витеза у Франачкој држави, Свакодневни живот монаха у хришћанском манастиру и
Свакодневни живот трговца у Византији.
140
ТОК ЧАСА
141
Наставна јединица: Арабљани – исламски свет у раном средњем веку
1.2.6, И.С. 2.1.1, И.С. 2.1.3, И.С. 2.1.4, И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.2, И.С. 3.1.6.
Корелација: географија, грађанско васпитање, свакодневни живот у прошлости, ликовна култура
Циљеви:
– усвајање нових знања из историје раног средњег века;
– упознавање ученика са исламским светом у раном средњем веку (Мухамед – појава исламске религије,
настајање муслиманске државе у Арабији и арапска освајања);
– разумевање значаја верске компоненте у структури Арабљанске државе;
– упознавање са особеностима државног и друштвеног уређења;
– упознавање са арапско-исламском културом и њеним тековинама;
– упознавање са утицајем арапске културе на културу народа Европе;
– усвајање нових појмова: бедуин, каба, куран, ислам, муслиман, арабеска, џамија, калифат;
– усвајање знања о друштвено-политичким и културним променама;
– усвајање знања о догађајима који су обележили овај период;
– уочавање повезаности између друштвених привредних и културниих промена;
– разумевање политичких, привредних, верских и културних утицаја Арабљана на политику и културу народа
Европе;
– развијати способности ученика да прочитају једноставне и карактеристичне историјске информације дате у
форми историјске карте у којој је наведена легенда у вези са арабљанским освајањима;
Исходи:
– усвојити нова знања из историје раног средњег века;
– се упознати са исламским светом у раном средњем веку (Мухамед – појава исламске религије, настајање
муслиманске државе у Арабији и арапска освајања);
– разумети значај верске компоненте у структури Арабљанске државе;
– се упознати са особеностима државног и друштвеног уређења;
– се упознати са арапско-исламском културом и њеним тековинама;
– се упознати са утицајем арапске културе на културу народа Европе;
– усвојити нове појмове: бедуин, каба, куран, ислам, муслиман, арабеска, џамија, калифат;
– усвојити знања о друштвено-политичким и културним променама;
– усвојити знања о догађајима који су обележили овај период;
– уочити повезаност друштвених, привредних и културних промена;
142
– разумети политичке, привредне, верске и културне утицаје Арабљана на политику и културу народа Европе;
Арабљанске државе у различитим периодима историјског развоја.
Кључни појмови: Арабијско полуострво, Мухамед, ислам, калифат, исламска култура
Кључне личности: Мухамед
Нови појмови: бедуин, Каба, Куран, калифи, ислам, муслиман, арабеска, џамија, хаџилук
5. Ф. Хити, Историја Арапа од најстаријих времена до данас, Сарајево, 1967.
Нови Логос, Београд, 2012
Школа и разред: ____________________________________________________________

143
ТОК ЧАСА

На почетку часа наставник дијалошком методом подсећа ученике на стање у Европи у раном средњем веку:
Које државе постоје у Европи у 7. веку? (Европа је подељена између варварских држава и Византије. Највећа
варварска држава је Франачка.) Који су народи окруживали Византијско царство? (Словени на Балкану,
Персијанци, па Арабљани на истоку.) Које су једнобожачке религије постојале у Европи до 7. века?
(хришћанство) Како се зове Света књига хришћана? (Библија) Како се зове Света књига Јевреја? (Тора)
Наставник потом најављује нову наставну јединицу Арабљани
– исламски свет у раном средњем веку и пише на табли њен назив.

Главни део часа осмишљен је у форми наизменичног коришћења монолошке методе (обраде наставне
јединице), демонстративне (показивање на карти или показивање слика) и дијалошке методе (разговор са
ученицима). Истовремено, наставник уписује на табли/или приказује на пројектору тезе у форми дијаграма
које ученици треба да препишу.
Наставник показује на карти простор Арабљанског полуострва (или указује ученицима на карту Арабљанска
освајања на страни 46 у уџбенику, помоћу које могу пратити даље излагање). Наставник потом објашњава
садржаје из лекције. Арабљани су пре 7. века живели као номади и селили се из оазе у оазу, а између себе
стално ратовали. Земљорадњом су се бавили становници уз обалу Црвеног мора (куда су пролазили и главни
трговачки путеви), као и у југоисточном делу
– Јемену – наставник показује на карти. Арабљани су били многобошци, а све их је везивало поштовање
„црног камена“ (метеора) који се чувао у Меки у згради четвртастог облика, названој Каба или Ћаба – коцка;
(наставник може показати слику Ћабе/Кабе); Арабљани су долазили у Меку да се поклоне „црном камену“
(хаџилук; наставник објашњава овај појам) и истовремено трговали јер су се у Меки одржавали сајмови.
Арабљане је ујединио Мухамед, који се као трговац упознао са религијама разних народа, а првенствено
хришћанством и јудаизмом. Из ових вера узео је оно што је сматрао најприкладнијим за Арапе и тако је
настала нова вера ислам. Наставник упућује ученике да прочитају додатни текст Мухамед на страни 45 у
уџбенику. Наставник даље објашњава тумачења нове религије. Мухамед је тврдио да постоји само један бог –
Алах, а да је он његов пророк; сви који верују у Алаха су једнаки и после смрти их чека награда. То учење су
најпре прихватили сиромашни. Године 622. Мухамеда су протерали из Меке и он прелази у трговачки град
Медину. Тај догађај муслимани назвају хиџра (исељење) и узима се као почетак исламске ере. Следбеници
ислама називају се муслимани (потчињени вољи бога). Племенске вође у Меки признале су Мухамеда, а Каба
постаје главно муслиманско светилиште и место ходочашћа. Мухамедово учење је сабрано у Курану – светој
књизи муслимана. Наставник упућује ученике да прочитају додатни текст Куран на страни 46 у уџбенику.
Наставник тумачи ученицима обавезе муслимана: молитва (пет пута дневно), пост (у време Рамазана), давање
милостиње, одлазак на хаџилук (ходочашће у Меку) бар једном у животу. Мухамеда су после смрти (632)
наследили заменици, калифи, па је и држава названа Арабљански калифат. Наставник показује на
одговарајућој карти (а ученици прате на карти у уџбенику) освајања Арабљана (Сирија, Палестина, Египат,
Иран и све области до реке Инд и северна Африку). Године 711, Арабљани су прешли Гибралтар и покорили
већи део Шпаније. Даље напредовање Арабљана зауставили су Франци у бици код Поатјеа, 732. године.
Наставник поставља питање: Ко је предводио франачку војску у бици код Поатјеа?
Наставник потом тумачи државно и друштвено уређење Арабљанског калифата који се простире на три
континента: калиф управља помоћу везира; престоница је била прво у Дамаску, па је пресељена у Багдад.
Покорено становништво је имало широку слободу и право на своју веру, али је плаћало већи порез за
издржавање војске и трошкове државног апарата и нису смели да носе оружје. Наставник објашњава појам
„исламизација“ (превођење у исламску веру); како муслимани нису плаћали порезе, покорени народи су
масовно прихватали ислам. Арабљански калифат је достигао највећи сјај крајем 8. века.
144
ТОК ЧАСА
Наставник тумачи разлоге распада калифата на неколико самосталнх калифата – огромном државом се тешко
управљало из једног центра (Багдад). Држава нестаје средином 11. века; најпре су Турци Селџуци завладали
Месопотамијом, 1055. године су заузели Багдад, а калифе оставили као верске поглаваре. Од средине 13. века
тим простором су завладали Монголи (1258. године заузимају Багдад).
Арабљани су имали врло развијену културу која се ослањала на културе свих покорених народа. Књижевна и
научна дела се пишу на арапском језику. Уметност је доста развијена, а посебно грађевина – граде се џамије
(наставник указује на слику Велике џамије у Дамаску, уџбеник, страна
47). Куран забрањује приказивање људских ликова, зато се развија уметност арабеске (слика врата украшених
арабеском, уџбеник, страна 48) и калиграфије. И књижевност је под утицајем Курана, а негују се разне
књижевне врсте, посебно песме и приче (збирка „Хиљаду и једна ноћ“). Наука: прихватили су бројна знања
старих Грка и превели многа њихова дела из математике, астрономије, географије, медицине... Од Индијаца су
преузели бројеве којима се и данас служимо. Европљани су од Арабљана преузели низ биљних култура
(пиринач, шећерна репа, конопља, памук, бресква, кајсија...) и животињских врста (арапски коњи, мерино
овце...). Значај арабљанске културе: ујединила је културе разних народа и била посредник у култури између
азијског и европског света.

Домаћи задатак: На крају часа наставник за следећи час најављује обнављање градива и даје домаћи задатак
(сепарат на страни 147 у Приручнику). Домаћим задатком наставник проверава: разумевање простора на коме
су се одвијали догађаји (питање 1), познавање догађаја и личности (питање 2), разумевање хронологије
(питања 3 и 7), разумевање термина и значења нових речи (питање 4), усвајање знања о основним одликама
историје и културе Арабљана (питање 5), разумевање узрочно-последичних веза (питање 6).
145
ТОК ЧАСА

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
146
ТОК ЧАСА
Час број 15 – Арабљани – исламски свет у раном средњем веку
1. На немој карти обој простор Арабљанског полуострва и обележи где се налазе: Средоземно море, Црвено
море, Индијски океан, Персијски залив, градови Мека, Медина, Дамаск и Багдад.
2. Одговори на питања.
А) Ко је Алах? ______________________________________________________________________
Б) Зашто је Мухамед значајан за појаву нове религије ислама?
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
В) Зашто је Мухамед прешао из Меке у Медину?
__________________________________________________________________________________________
Г) Када је Мухамед прешао из Меке у Медину?
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
Д) Зашто кажемо да је ислам једнобожачка вера?

__________________________________________________________________________________________
147
ТОК ЧАСА
3. На линији времена означи најважније догађаје везане за Арабљане у средњем веку:
622. година ____________________________________________________________________________
711. година ____________________________________________________________________________
732. година ____________________________________________________________________________

(Поред године упиши догађај које се тада десио.)
4. Повежи појам са његовим значењем.
– Становници пустиње, номади у Арабији и северној Африци КАБА
– Муслимански храм, место за молитве и јавне скупове ИСЛАМ
– Мухамедов заменик, верски и политички старешина Арабљана ЏАМИЈА
– Нова вера пророка Мухамеда КУРАН
– зграда у Меки у којој се чува „црни камен“ АРАБЕСКА
– Света исламска књига КАЛИФ
– Титула највишег државног чиновника ИСЛАМИЗАЦИЈА
– Арапски орнамент ВЕЗИР
– Преобраћање, превођење у муслиманску веру БЕДУИНИ
5. Које су одлике арабљанског друштва пре појаве ислама? (Заокружи тачне одговоре.) А) Номади.
Б) Живели су у јакој, централизованој држави.
В) Клима на арабљанском полуострву је блага, пријатна, погодна за развој земљорадње. Г) Веровали су само у
једног бога.
Д) Мека је била главно место ходочашћа.
6. Одговори кратко на питања:
А) Која су основна правила исламске вере?

__________________________________________________________________________________________
Б) Који су разлози брзог ширења Арабљана?

__________________________________________________________________________________________
В) Какав је утицај Арабљана на културу европских народа?

__________________________________________________________________________________________
148
ТОК ЧАСА
7. Реши укрштеницу.
1. Познати византијски цар.

2. Народ који се насељава на Балканско полуострво.
3. Верници који верују у Алаха.
4. Арабљански пророк, творац нове религије.
5. Свети град муслимана.
РЕШЕЊЕ _____________________
8. Муслиманска ера почиње 622. године, када је Мухамед прешао из Меке у Медину.
А) Која је сада година муслиманске ере? ____________________________

Б) Које године је по муслиманској ери била битка код Поатјеа? _____________________________
149
Наставна тема: Западна Европа и Средоземљеод V до XII века
Наставна јединица: Арабљани – исламски свет у раном средњем веку
1.2.3, И.С. 1.2.4, И.С. 1.2.6, И.С. 2.1.1, И.С. 2.1.3, И.С. 2.1.6, И.С. 2.2.1, И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.5, И.С. 3.1.6.
Корелација: географија, ликовна култура, грађанско васпитање, свакодневни живот у прошлости
Циљеви:
– утврђивање нових знања из историје раног средњег века;
– утврђивање знања ученика о исламској религији и исламском свету у раном средњем веку;
– утврђивање знања о особеностима државног и друштвеног уређења;
– утврђивање знања о арапско-исламској култури и њеним тековинама;
– утврђивање знања о утицају арапске културе на култру народа Европе;
– утврђивање појмова: бедуин, Куран, ислам, муслиман, хиџра, арабеска, џамија;
– утврђивање знања о друштвено-политичким и културним променама;
– утврђивање знања о догађајима који су обележили овај период;
– истицање повезаности између друштвених привредних и културниих промена;
– разумевање политичких, привредних, верских и културних утицаја Арабљана на политику и културу народа
Европе;
– научити ученике да прочитају једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми
историјске карте у којој је наведена легенда у вези са арабљанским освајањима;
Исходи:
– утврдити знања из историје раног средњег века;
– утврдити знања о исламској религији и исламском свету у раном средњем веку;
– утврдити знања о особеностима државног и друштвеног уређења;
– утврдити знања о арапско-исламској култури и њеним тековинама;
– утврдити знања о утицају арапске културе на култру народа Европе;
– утврдити значење појмова: бедуин, Куран, ислам, муслиман, хиџра, арабеска, џамија;
– утврдити знања о друштвено-политичким и културним променама;
– утврдити знања о догађајима који су обележили овај период;
– моћи да препознају повезаност друштвених привредних и културниих промена;
– разумети политичке, привредне, верске и културне утицаје Арабљана на политику и културу народа Европе;
150
Арабљанске државе у различитим периодима историјског развоја, најзначајније градове (Мека, Медина,
Дамаск, Багдад) и знати у којим се данашњим државама налазе ти градови;
Кључни појмови: Арабијско полуострво, Мухамед, ислам, калифат, исламска култура
Кључне личности: Мухамед
Појмови за утврђивање: бедуин, Каба, Куран, калифи, ислам, муслиман, арабеска, џамија
5. Ф. Хити, Историја Арапа од најстаријих времена до данас, Сарајево, 1967.
Школа и разред: ____________________________________________________________

151
ТОК ЧАСА

Наставник пита ученике да ли су код куће прочитали и научили лекцију Арабљани – исламски свет у раном
средњем веку, да ли су урадили домаћи задатак и да ли имају неке недоумице које би требало разјаснити.
Приступају анализи домаћег задатка.
Наставник пише на табли назив наставне јединице: Арабљани – исламски свет у раном средњем веку. У току
главног дела часа наставник ће на табли цртати шему како би још једном скренуо пажњу ученика на
најважније садржаје наставне јединице коју утврђују.

Наставник на почетку часа користи демонстративну методу и захтева од ученика да на зидној историјској
карти покажу области на којима су живела арабљанска племена пре појаве ислама. Примењујући дијалошку
методу наставник поставља питања и након добијеног одговора попуњава шему на табли као слагалицу. Од
ученика се очекују одговори на питања: Чиме су се бавили Арабљани? У шта су веровали? Ко је заслужан за
уједињење арабљанских племена? Зашто је значајна година 622? Шта се тада десило? Шта је проповедао
Мухамед? Како се зове света књига муслимана? Које су дужности сваког муслимана? Наставник потврђује да
је ислам ујединио арабљанска племена. Уједињени, у име Алаха, кренули су у освајања.
Наставник чита историјски извор о начину ратовања Арабљана. Њихова војна вештина записана је у спису
Тактика, који се приписује византијском цару Лаву VI (886–912).
„Сарацени су арабљанско племе које је некада настањивало „Срећну Арабију“. У току времена раширили су
се према Сирији и Палестини, у почетку ради промене места, а касније, пошто је Мухамед постао утемељивач
њиховог сујеверја, освајали су речене провинције снагом оружја, а затим још и Месопотамију и Египат и
остале земље. Борбе између Византије и Персијанаца дале су им прилику за то...
Уместо кола, запрежних животиња, магараца и мазги, они употребљавају камиле. Употребљавају даље
цимбале и добоше у бици, а на њих навикавају своје коње. Од тих звукова и буке уплаше се коњи непријатеља
и дају се у бег. Ненавикнуте коње уплаши такође и призор камила, застрашује их и не да им да иду напред.
Камиле и коње користе и зато да би створили утисак великог мноштва. Распоређују их посред војника и
постављају на њих много застава да изгледа као да се њихов одред састоји од великог броја војника.
Своје пешаке преносе на сопственим коњима или јашући на коњу иза коњаника, ако је поход у близини
њихове земље. И њихови коњаници имају наоружање: лукове, мачеве, копља, штитове и бојне секире. Носе и
пуну опремукао нпр. панцире, кациге, оклопе за руке и ноге и друго, по узору на Византинце, појасе, тоболце
и мачеве украшавају сребром...“
(Р. Михаљчић, С. Ћирковић, Историјска читанка за 6. разред основне школе,

Београд, 2003, стр. 51)
После прочитаног одломка наставник демонстративном и дијалошком методом објашњава и анализира текст:
Покажите на карти територије које су освојили Арабљани. Ко је зауставио даља освајања Арабљана у Европи?
Зашто се држава Арабљана звала калифат? Какво је било државно и друштвено уређење Арабљанског
калифата? Шта значи исламизација? Које су одлике исламске привреде? Које су пољопривредне културе
Европљани преузели од Арабљана? Које су одлике арабљанске културе? Које науке су изучавали? Које су
одлике арабљанске уметности?
Наставник упућује ученике да погледају слике у уџбенику на страни 47–48. Затим ће ученици усмено
анализирати слике Велике џамије у Дамаску на 47. страни уџбеника, Врата украшена арабеском на 48. страни
уџбеника са циљем да се ученицима скрене пажња на карактеристике арапске архитектуре и уметности.
152
ТОК ЧАСА

Наставник подстиче ученике да поставе питања којима би разрешили могуће недоумице.

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
153
Наставна јединица: Феудално друштво
3.1.6.
Наставна средства: уџбеник, фотокопије са питањима за домаћи задатак, табла, креда
Корелација: грађанско васпитање, свакодневни живот у прошлости
Циљеви:
– упознавање ученика са настанком феудалног друштва, феудалном друштвеном структуром:
витезови, кметови, пирамидална хијерархија власти, вазални односи, рурално друштво;
– усвајање нових појмова: феуд, феудализам, бенефицијум, вазал, сениор, кмет, натурална привреда;
– усвајање знања о друштвеним и културним променама;
Исходи:
– стећи знања о феудалном друштву и његовој структури, разумети хијрархију средњег века и уочити значај
феудалних односа;
– знати нове појмове;
– знати до каквих је друштвених, привредних и културних промена дошло у Западној
Европи и уочити њихову повезаност;
– знати да повежу раније стечена знања са новоусвојеним;
Кључни појмови: феуд, кметови, вазал, сениор, витезови, натурална привреда Нови појмови: феуд,
бенефициј, сениор, вазал, витез, кмет, натурална привреда
154

Школа и разред: ____________________________________________________________

155
ТОК ЧАСА

Наставник дијалошком методом тражи од ученика да наведу основне одлике раног средњег века. Поставља
питања: Који догађај је обележио почетак средњег века? Како се делило друштво у античком Риму? Ко су
варвари? Које државе су настале на територији Западног римског царства у раном средњем веку? Која је од
свих варварских држава била најмоћнија? Која религија је била раширена у Европи у раном средњем веку? На
који начин је ширена религија у раном средњем веку?
Наставник потом најављује нову наставну јединицу Феудално друштво и пише на табли њен назив.

Главни део часа осмишљен је у форми наизменичног коришћења монолошке методе (обраде наставне
јединице) и дијалошке методе (разговор са ученицима). Истовремено, наставник уписује на табли/или
приказује на пројектору тезе у форми дијаграма које ученици треба да препишу.
Наставник објашњава садржаје из лекције. Доласком варвара (нпр. Франака) замро је градски живот (варвари
нису били вични трговини и занатству); земља робовласника подељена је саплеменицима који живе као
сељаци, који не плаћају порез а имају обавезу да служе војску као наоружани (о свом трошку) војници. До
почетка 8. века ти поседи су се уситнили (због деоба међу наследницима), па сељаци више нису могли да
набављају војну опрему и испуњавају војну обавезу због чега је и војна моћ државе ослабила. Прекратницу
чини одлука мајордома Карла Мартела да одузме део земље цркви и додели је онима који су спремни да
ратују (војницима); ове поседе војници су добијали доживотно, а могли су да се наследе само ако је син
наследник преузео и војну обавезу. Ти поседи се називају бенефицијум (доброчинство). У време Карла
Великог посед се почео наслеђивати, називао се феуд; по феуду се и друштво у средњем веку назвало
феудално друштво. Будући да је сва земља припадала владару (Карло Велики), он је, да би могао успешно да
влада, територију делио на мање области – грофовије које је давао на управу рођацима и најближим
сарадницима; они су постајали владареви вазали (слуге), а владар је био њихов сениор (старији). Сениор је
био дужан да заштити свог вазала, а вазал је морао да свом сениору служи пружајући му пре свега војну
помоћ и дајући му савет (савет се састојала у обавези вазала да дође на двор и присуствује већању или
суђењу). Преузимајући феуд вазали су преузимали и обавезу верности – полагали су заклетву да ће верно
служити владара, да ће бранити феуд и да ће на позив владара повести у рат одређени број војника. Владареви
вазали су свој феуд делили својим рођацима и сарадницима, који постају њихови вазали, полажу им заклетву
верности, а за њих су краљеви вазали сениори; они су пак, бирали своје вазале и тако је то ишло до ситних
ратника – витезова; сви они су били између себе везани обавезама верности и међусобне помоћи.
Напомена: Уместо класичне монолошке методе, вазални односи се могу показати и кроз игру улога. Један
дечак је краљ, друга три дечака су сениори, сваки од њим има три дечака као витезове. На овај начин се могу
објаснити какве је обавезе имао сениор према краљу, витез према сениору и обрнуто. Наравно, неопходно је
да наставник надгледа и координира ученике.
Наставник наставља излагање. Витезови су чинили основу војске свих држава; од земље коју су поседовали
(феуд) могли су да набаве војну опрему; савременици су сматрали да су витези јунаци без мане и страха.
Земљу витезова обрађивали су сељаци. Некадашњи слободни сељаци постали су зависни сељаци – кметови;
они су живели на феуду, обрађивали земљу за њу плаћали феудалцу бројне дажбине; кметови су били
потчињени феудалцу, али су поседовали оруђе за рад и производили не само за властелина него и за своју
породицу; деца кметова су такође постајали кметови. Наставник поставља питање: Зашто су кметови били
заинтересовани више за рад од робова?
Напомена: Наставник може да нацрта грубу скицу феуда и да пусти ученике да закључе које су
специфичности феуда. Каква је улога земљишног поседа, замка, шуме, зашто постоји рибњак? Важно је
постављати специфична и подстицајна питања отвореног типа: Шта мислите, зашто је...
Наставник потом наглашава да су се у раном средњем веку формирала три друштвена слоја:
племство (ратници и чувари мира), свештенство (молили се за све) и сељаштво (радили за све).
156
ТОК ЧАСА
Основу привреде раног средњег века чинили су земљорадња и сточарство; трговина и занатство су готово
замрли; новца готово да и није било, а роба се размењивала трампом; оваква привреда се назива натурална
привреда.
наставном јединицом и дели листове на којима се налази домаћи задатак.
Домаћи задатак: На крају часа наставник за следећи час најављује обнављање градива и даје домаћи задатак
(сепарат на страни 158 у Приручнику). Домаћим задатком наставник проверава: усвајање нових појмова
(питање 1), усвојеност знања о друштву раног средњег века (питање
2), разумевање узрочно-последичних веза (питања 3), разумевање појава и процеса (питање 4).
Изглед платна/табле
157
ТОК ЧАСА
Час број 17 – Феудално друштво
1. Повежи појам са његовим значењем:
БЕНЕФИЦИЈУМ – лице везано за неког сениора посебном заклетвом верности
ФЕУД – ситни племић, ратник на коњу
ВАЗАЛ – поседи које је сенор давао вазалуна доживотно коришћење
ВИТЕЗ – земља, посед који је додељиван за верну службу
СЕНИОР – владар или високи племић који даје посед (феуд) и заштиту а очекује
верну службу
2. Састави реченицу користећи задате речи:

A) трговина, занатство, градови
__________________________________________________________________________________________
Б) земљорадња, сточарство, феуд, натурална привреда
__________________________________________________________________________________________
В) верност, сениор, вазал, вазални односи
__________________________________________________________________________________________
3. Који су узроци пропасти градске привреде?
УЗРОК ПОСЛЕДИЦА
пропаст градске привреде
замирање трговине и занатства
4. А) Попуни табелу
СЛОБОДЕ ОДНОС ПРЕМА ГОСПОДАРУ

РОБ (у старом веку)
КМЕТ (у средњем веку)
Б) Повежи друштвени слој са описом тог друштвеног слоја: ДРУШТВЕНИ С ЛОЈ ФУНКЦИЈА
СВЕШТЕНСТВО РАТ војна активност
РАТНИЦИ РАД ради на поседу феудалца (витезови)

и плаћа велике дажбине
СЕЉАЦИ МОЛИТВЕ посвећени вери
158
ТОК ЧАСА
5. Ако је тврдња тачна, упиши Т, а уколико је нетачна, упиши Н.
Тврдња Тачно Нетачно
Феудализам се шири у Европи од 7. века.
Кметови су били у истом положају као робови.
Деца кметова нису били кметови.
Сениор није имао никакве обавезе према свом вазалу.
У време Карла Великог успостављени су вазални односи.
Вазал је имао обавезе према свом господару (сениору).
Вазал је морао је да плаћа порез држави (краљу).
Натурална привреда је развијена привреда заснована на трговини и занатству.
Роба се размењивала трампом.
Феуд значи посед.
Витезови су сами обрађивали земљу.
Витез је морао сам набавити коња и оружје за борбу.
159
Наставна јединица: Феудално друштво
2.1.6, И.С. 2.2.1, И.С. 2.2.2, И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.2.
Наставна средства: уџбеник, табла, креда
Корелација: грађанско васпитање, свакодневни живот у прошлости
Циљеви:
– утврђивање знања ученика о настанку феудалног друштва, о феудалној друштвеној структури – витезови,
кметови, пирамидална хијерархија власти, вазални односи, рурална друштва;
– утврђивање значења појмова: феуд, феудализам, бенефицијум, вазал, сениор, кмет, натурална привреда;
– утврђивање знања о друштвеним и културним променама;
– продубљивање и разумевање повезаност друштвених, привредних и културних промена;
– утврђивање и проширивање знања о феудалном друштву и феудалним односима;
Исходи:
– утврдити знања о настанку феудалног друштва, о феудалној друштвеној структури –
витезови, кметови, пирамидална хијерархија власти, вазални односи, рурална друштва;
– утврдити значења појмова: феуд, феудализам, бенефицијум, вазал, сениор, кмет, натурална привреда;
– утврдити знања о друштвеним и културним променама;
– продубити и разумети повезаност друштвених, привредних и културних промена;
– утврдити и проширити знања о феудалном друштву и феудалним односима;
– развијати логичко и критичко мишљење;
Кључни појмови: феуд, кметови, вазал, сениор, витезови, натурална привреда
Нови појмови: феуд, бенефициј, сениор, вазал, витез, кмет, натурална привреда
160
Школа и разред: ____________________________________________________________

161
ТОК ЧАСА

Наставник пита ученике да ли су код куће прочитали и научили лекцију Феудално друштво, да ли имају неке
недоумице које би требало разјаснити. Анализа домаћег задатка остављена је за крај часа, да би евентуалне
нејасноће обнављањем и утврђивањем градива ученици сами разрешили. Наставник пише на табли назив
наставне јединице: Феудално друштво.

Главни део часа осмишљен је у форми коришћења дијалошке методе (разговор са ученицима) и рада на тексту
(анализирање историјских извора). Наставник поставља питања: По чему је средњовековно друштво названо
феудално друштво? Шта је феуд? Како изгледа типичан средњовековни феуд? Како и зашто је дошло до
феудализације франачког друштва? Ко су сениори, а ко вазали? Објасните однос између сениора и вазала? На
чему су се заснивали ти односи? Наставник чита текст о формули комендације који је преузет из једног
приручника за писање аката:
„Узвишеном господину Н. Н: ја Н. Н:
Свима је познато да ја немам од чега да се храним и одевам. Зато сам се обратио молбом вашој милости и ви
сте пристали да се предам и препоручим вашој заштити. То сам и учинио, и то под условом да ме ви
помогнете и утешите, како храном тако и одећом према мојој служби и заслугама. Док будем жив, обавезујем
вам се на службу и поштовање као слободан човек. За све време свога живота нећу имати права да напустим
вашу власт и покровитељство. Обавезујем се да ћу доживотно остати под вашом влашћу и заштитом...“
После прочитаног одломка наставник дијалошком методом анализира текст: Шта кмет добија од свог
господара? Које су кметове обавезе? Има ли слободу избора и сме ли кмет напустити свог господара?
Наставник чита текст који објашњава ступање у вазалство. У Аналима франачке државе
описује се како је баварски војвода Тасило постао 757. године вазал Пипина Малог.
„Тада је дошао баварски војвода Тасило и предао се у вазалство пруживши руке. Дао је многе и безбројне
заклетве, руку је ставио на светачке мошти и обећао је краљу Пипину и његовим синовима господину Карлу и
Карломану верност какву добронамеран и дубоко одан вазал по правди дугује својим господарима.“
Наставник сугерише ученицима да погледају слике из уџбеника на стр. 50 (Вазал се предаје у руке сениора) и
51 (Ступање у ред витезова) и тражи од ученика да их објасне. Поставља питања: Ко су витезови? Какве су
обавезе имали према господару? Шта видите на сликама?
Наставник потом чита текст који објашњава како се постаје витез.
„Дечаци одређени да буду витезови морали су да прођу кроз дугогодишњу обуку. Било је потребно да
савладају борилачке вештине и науче правила понашања какво се очекивало од витеза. Дечаци су упућивани у
домове витезова где су живели као пажеви. Са 15 или 16 година паж је постајао штитоноша и обављао је
дужност витезовог личног слуге. Штитоноша је на коњу одлазио са својим господарем у битку и учио како да
се бори. После завршене обуке штитоноша је био спреман за звање витеза. Превођење у звање витеза
обављало се на посебној свечаности.
Витез је у борбу носио разно оружје. Главно оружје било му је копље, дугачка мотка којом је избацивао из
седла друге јахаче. Осим тога, носио је мач, буздован и ратну секиру.“
(Преузето из Дечја илустрована енциклопедија, Средњи век, Политикин забавник, Београд, 2005. стр. 22)
162
ТОК ЧАСА
Наставник на табли црта табелу и упућује ученике на текст из уџбеника Сазнајте више
Витешке врлине и мане. Читају текст, анализирају га и попуњавају табелу.
ВИТЕШКИ ИДЕАЛИ ВИТЕШКЕ МАНЕ (стварност)
Наставник монолошком методом објашњава ученицима још неке занимљивости у вези са витезовима. На
пример, витез је потпуно заштићен. Оклопи кошуљице су били направљени од метала. Због тежине опреме
витезове су често на коње подизале дизалице. Ако витез падне са коња, био је беспомоћан. Пошто је био
заштићен оклопом, једини начин препознавања био је грб који се налазио на његовом штиту. Наставник
упућује ученике да погледају 86. и 97. страну уџбеника на којима су слике витезова. Заједно анализирају
опрему витезова.
Користећи дијалошку методу и рад на тексту наставник објашњава положај сељака. Прво поставља питања:
Какав је био положај сељака? Како су слободни сељаци доспели у зависан положај? Које су обавезе кмета
према власнику земље (феудалцу)? Објасни шта значи појам натурална привреда? Затим, чита текст повеље
написане 1064. године из које се види како је један слободан човек, због сиромаштва, постао добровољно са
својом децом кмет неке цркве.
„Неки сиромашни Арнолд предао је у кметску зависност и себе и своје синове. Предајући и себе и своје
синове у руке опата (старешине манастира) изговорио је: ‟Господине, ето, ја предајем теби у кметску
зависност и себе и своје синове да би од сада и унапред ја сам и моји синови и читаво потомство њихово
живели у кметовској зависности од Бога, свете Матрије и монаха овог светог места, као и други наследни
кметови тог места.„ Тада су дали сагласност и његови синови, предавши себе са својим потомством у руке
опата као зависне људе.“
(Р. Михаљчић, С. Ћирковић, Историјска читанка за 6. разред основне школе, Београд, 2003, стр. 64)
Наставник упућује ученике на слике из уџбеника на страни 20–21. Дијалошком методом анализирају слику на
којој је приказан један феудални посед у раном средњем веку: Погледајте замак. Од чега је направљен? (Од
дрвета или блата. Ови замкови се нису сачували. Камени замкови почињу да се граде тек од 12. века, након
крсташких ратова о којима ћемо касније говорити.) Где је смештен „замак“ у коме живи феудални господар?
(на брду) Зашто? Како се становници овог поседа штите од нападача? Где живе поданици овог феудалног
господара (сељаци, кметови)? Какве су њихове куће?

Заједнички се проверава домаћи задатак.
На крају часа наставник за следећи час најављује обнављање градива и даје домаћи задатак:
ученици треба да ураде задатке Провери и обнови из уџбеника на странама 54–55.
Наставник подстиче ученике да поставе питања којима би разрешили евентуалне недоумице.
Предлози за час додатне наставе:

Тема: Рани средњи век
1. Пoгледати филм „Екскалибур” или неки популарни филм који је деци интересантан са тематиком везаном
за рани средњи век. Филм описује време раног средњег века. Наставник може поставити следећа питања: Када
је почео средњи век? Главни ликови су племићи – витезови. Опиши класу витезова, кодекс понашања. Ово је
феудални период. Шта је феуд? Ко су кметови? Какав је њихов положај?
163
ТОК ЧАСА
2. Ученици би могли да направе и малу представу где би свако имао своју улогу у феудалном друштву (краљ,
сениори, витезови, кметови). Девојчице би могле да презентују каква је била улога жена у раном средњем
веку; обавезе које је имала жена владара, феудалца као и жена кмета.
3. Ученицима који показују таленат за сликање предложити да нацртају вазалне односе у форми стрипа.

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
164
Наставна јединица: Западна Европа и Средоземље од V до XII века
Наставне методе: дијалошка, демонстративна
2.1.1, И.С. 2.1.3, И.С. 2.1.6, И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.2, И.С. 3.1.3, И.С. 3.1.6.
Наставна средства: уџбеник, табла, креда, хамер
Корелација: географија, грађанско васпитање, свакодневни живот у прошлости, ликовна култура, верска
настава
Циљеви:
– систематизација знања из историје Европе и Средозмља у раном средњем веку;
– познавање одређених специфичности држава (Византије, Франачке, арабљанске државе);
– развијање свести о геополитичким променама на тлу Европе и Средоземља;
– систематизација знања о политичким и друштвеним промене у раном средњем веку;
– систематизација знања о повезаности друштвених, привредних и културних прилика;
– разумевање узрочно-последичних веза појава и процеса раног средњег века;
– утврђивање знања о појавама које су обележиле овај период, са нагласком на појаве у истом временском
интервалу у различитим деловима Европе и Азије;
Исходи:
– систематизовати знања из историје Европе и Средозмља у раном средњем веку;
– познавати одређене специфичности држава (Византије, Франачке, арабљанске државе);
– развијати свест о геополитичким променама на тлу Европе и Средоземља;
– систематизовати знања о политичким и друштвеним промене у раном средњем веку;
– систематизовати знања о повезаности друштвених, привредних и културних прилика;
– разумети узрочно-последичних веза појава и процеса раног средњег века;
– утврдити знања о појавама које су обележиле овај период, са нагласком на појаве у истом временском
интервалу у различитим деловима Европе и Азије;
Кључни појмови: феудализам, феуд, вазални односи, племство, свештенство, кмет, натурална привреда,
робноновчана привреда, хришћанство, Велика шизма, ислам и исламска културна зона, каролиншка ренесанса
165
Школа и разред: ____________________________________________________________

166
ТОК ЧАСА

Користећи дијалошку методу наставник поставља питање ученицима: Да ли су урадили домаћи задатак? Да ли
им је био тежак? Да ли имају нека питања? Заједно проверавају домаћи задатак (осим последњег задатка:
Размишљај као историчар). Наставник на табли пише назив наставне јединице који је исти као и тема из које
се систематизује градиво.

Наставник ће у табели која је унапред припремљена (на хамеру) уностити податке до којих се долази у току
обнављања градива дијалошком методом. Наслов табеле је Рано феудално друштво (упоредна обележја).
Циљ оваквог рада јесте систематизација наученог градиво уз критичку анализу феудалног друштва у три
најрепрезентативније државе тог доба (Западна Европа, Византијско царство и Арабљански калифат).

Наставник подстиче ученике да поставе питања којима би разрешили недоумице. Пита ко хоће да прочита свој
одговор на последње питање домаћег задатка које се налази на 55. страни уџбеника: Замислите да живите у
средњем веку и да имате могућност да бирате државу или град где ћете живети. Коју бисте државу и који град
одабрали? Образложите свој избор.
167
ТОК ЧАСА

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
168
Наставна тема: Срби и словенски народи у раном средњем веку
Наставна јединица: Словени – земље и народи (прапостојбина Словена – живот и обичаји)
Наставна средства: уџбеник, зидна географска карта, табла, креда
2.1.4, И.С. 3.1.1.
Корелације: географија, српски језик и књижевност, свакодневни живот у прошлости
Циљеви:
– усвајање нових знања о Словенима као великој групи индоевропских народа;
– упознавање са појмом прапостојбина и животом и обичајима Словена на тим просторима;
– уочавање узрока и последица сеоба Словена у периоду раног средњег века;
– разумевање настанка три словенске групе народа: Источни Словени, Западни Словени и Јужни Словени;
– утврђивање познатих и усвајање нових појмова: Велика сеоба народа, прапостојбина, многобошци;
– оспособљавање ученика да на историјској карти уоче границе прапостојбине, правце сеобе Словена и
упореде је са географском картом и данашњим распоредом словенских народа тј. држава;
– повезивање раније стечених знања са новим наставним садржајима;
– развијање логичког и критичког мишљења код ученика.
Исходи:
– знати неопходна знања о Словенима као великој групи индоевропских народа;
– знати где је прапостојбина Словена и основна знања о животу и обичајима Словена на тим просторима;
– знати да уоче узроке и последице сеоба Словена у периоду раног средњег века;
– разумети настанак три словенске групе народа;
– утврдити познате и знати значење нових појмова: Велика сеоба народа, прапостојбина, многобошци;
– умети да на историјској карти уоче границе прапостојбине, правце сеоба и упореде са савременим
распоредом словенских народа тј. држава;
– повезивати раније стечена знања са новоусвојеним;
Кључни појмови: прапостојбина, Словени (Источни, Западни, Јужни), многобожачка религија, Перун,
Балканско полуострво
169
4. Група аутора, Образовни стандарди за крај обавезног образовања за наставни предмет историја, Београд,
2010.
5. С. Ћирковић, Срби у срењдњем веку, Београд, 1995.
6. Интернет сајт:http://www.rastko.rs/
2. М. Данојлић, песма Шта су између осталог радили Стари Словени, Како спавају трамваји, Београд,
Народна књига, 1980.
3. Интернет сајт: http://sites.google.com/site/herodotistorija/home
4. Интернет сајт: http://www.istoricari.com/
Школа и разред: ____________________________________________________________

170
ТОК ЧАСА

Наставник у форми дијалога, обнавља претходна знања: Шта је Велика сеоба народа? Када је почела и докле
је трајала? Ко је учествовао у Великој сеоби? Које су последице Велике сеобе? Користећи демонстративну
методу тражи од ученика да на зидној историјској карти покажу новостворене варварске државе. Затим на
табли пише назив нове наставне теме Срби и словенски народи у раном средњем веку и нове наставне јединице
Словени – земље и народи (прапостојбина Словена, живот и обичаји).

Користећи монолошку и демонстративну методу наставник уводи ученике у садржај наставне јединице. Уз
помоћ историјске карте Прапостојбина Словена и њихове сеобе на 58. страни уџбеника објашњава границе
прапостојбине и правце словенских померања.
Наставник монолошком методом објашњава зашто је било мало историјских извора за најранији период
словенске историје и излаже о животу Словена у прапостојбини, узроцима и последицама сеоба, обичајима и
животу, организацији насеља и религији. Записује на табли кључне и непознате појмове.
Упућује ученике да погледају и анализирају илустрације на 56. и 57. страни уџбеника. Користећи дијалошку
методу подстиче ученике да повежу научено са илустрацијом и да закључе како су Словени изгледали, како су
се облачили, чиме су се бавили и слично.
Наставник или неко од ученика може да прочита песму Милована Данојлића Шта су између осталог радили
Стари Словени.
171
ТОК ЧАСА
ШТА СУ ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ РАДИЛИ СТАРИ СЛОВЕНИ
Драги пријатељи, хтео бих да вам кажем нешто сасвим ново

Из живота наших предака, племенитих поткарпатских грађана:
– Стари Словени бавили су се ловом, риболовом, Пчеларством, и ситним крађама.
Ух, ух...
Шта то чух!
Па зар су и то знали...
– А шта су крали?
Е, то је већ тајна
Коју чува месец кад после поноћи сја. Али њихове су крађе биле јавна тајна. О томе се и до данас понешто
зна.
На пример, један од другог крали су рибице беле Које су непрестано пецали, на удицу, отпрве; (један је старац
украо од суседа две пчеле).
С трпеза, после ручка, поткрадали су мрве. На све стране дизали лукове и стреле,
И још, за пецања, један другом
Из дрвених здела крадуцкали су црве.
Свакакве људе ова земља рађа. Било је, богме, и тежих крађа:
Деда Вуин, онај што је имао косу као пласт сламе, И становао у густом шипрагу поред Дњепра, Једне мрачне
ноћи, потпомогнут од таме,
Украо је Радгуну најдебљега вепра.
Шта то чух?
Озбиљни старци, имају и браду,
– Ух, ух... –
А понекад краду!
Ако ми ко од вас не поклања вере, Мислећи да се бавим интригама,

Нек буде! Од таквог не треба ми плата!
О овоме сам читао у пожутелим књигама,
А највише ми је шапнуо један пролећни ветар
Који је и у четвртом веку нове ере
Живео иза планине Карпата.
172
ТОК ЧАСА

Ученици одговарају на питања на стр. 60 уџбеника у циљу провере разумевања нове наставне јединице.
Наставник подстиче ученике да постављају питања у вези са наученим и даје им задатак да нацртају табелу у
коју ће уписати народе који спадају у Источне, Западне и Јужне Словене.

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
173
Наставна јединица: Словени – земље и народи (прапостојбина Словена – живот и обичаји)
2.1.4, И.С. 3.1.1.
Циљеви:
– обнављање знања о Словенима, њиховој прапостојбини, узроцима сеобе, правцима сеобе и последицама;
– обнављање знања о настанку три словенске групе народа: Источни, Западни и Јужни Словени;
– обнављање познатих и усвојених нових појмова: Велика сеоба народа, прапостојбина, многобошци;
– оспособљавање ученика да на историјској карти уоче границе прапостојбине, правце сеобе Словена и
упореде је са географском картом и данашњим распоредом словенских народа тј. држава;
– развијање способности код ученика за повезивање раније стечених знања са новим наставним садржајима;
Исходи:
– знати о Словенима, њиховој прапостојбини, узроцима сеобе, правцима сеобе и последицама сеобе;
– знати да уоче и разумеју узроке и последице сеоба Словена у периоду раног средњег века;
– разумети настанак три словенске групе народа: Источни, Западни и Јужни Словени;
– обновити познате и знати значење нових појмова: Велика сеоба народа, прапостојбина, многобошци;
– знати да на историјској карти уоче границе прапостојбине, правце сеоба и упореде са савременим
распоредом словенских народа тј. држава на географској карти;
Балканско полуострво
174
2010.
5. С. Ћирковић, Историја Срба, Београд, 1995.
6. Интернет сајт:http://www.istorijskabiblioteka.com/
1. Марија Векић Кочић, Д. Кочић, Д. Лопандић, Историја 6, Уџбеник историје за шести разред основне
школе, Нови Логос, Београд, 2012.
2. С. Васиљев, Митологија и религија древних Словена, Дечја књига, Београд, 2003.
3. Н. Гајић, Словенска митологија, Лагуна, Београд, 2011.
Школа и разред: ____________________________________________________________

175
ТОК ЧАСА

Користећи дијалошку методу наставник поставља ученицима питања: Шта је била тема претходног часа, а
шта наставна јединица? Наставник црта на табли линију времена и пита ученике да обележе временско
раздобље које су обрадили. Затим демонстративном методом, на основу историјске карте из уџбеника,
проверава да ли су ученици схватили географски оквир наставне теме и наставне јединице.

Главни део часа представља наизменичну употребу дијалошке и демонстративне методе. Ученици добијају
задатак да упореде географску карту Европе и историјску карту из уџбеника на стр. 58 и одговоре на следећа
питања: Да ли Словени данас живе на истим просторима као у раном средњем веку? На којим просторима су
се задржали, а на којима нису?
Наставник затим црта на табли табелу у коју ученици уписују народе који спадају у Источне, Западне и Јужне
Словене. Три ученика добровољца је попуњавају онако како су то урадили за домаћи задатак.
Наставник поставља питање: Зашто су неки словенски народи нестали? Развија се дискусија о мешању народа
током сеоба, насилним појавама германизације и словенизације.
Ученици одговарају на питања: Наведи узроке и правце сеобе Словена. Како су живели
Словени у прапостојбини? Каква је била организација насеља? Шта знаш о словенској религији?
Своје излагање монолошком методом наставник потпуњује демонстративном методом упућујући ученике на
илустрације у уџбенику на 59. страни – Свакодневни живот Источних Словена и Словенско утврђење. У току
излагања наставник записује кључне и непознате појмове на табли.


____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
176
Наставна јединица: Насељавање Словена на Балканско полуострво
2.1.4, И.С. 3.1.1, И.С. 3.2.4.
Корелације: географија, српски језик и књижевност
Циљеви:
– усвајање нових знања о Словенима у Панонији и Влашкој низији;
– утврђивање познатих и усвајање новог појма склавинија;
– усвајање знања о Словенско-аварском савезу;
– оспособљавање ученика да на историјској карти уоче области Панонија, Влашка низија, источни Алпи и
упореде их са географском картом и савременим границама држава;
– усвајање нових знања о насељавању Словена у балканске пределе Византије, као и односима са
Византијском државом;
– уочити значај цара Ираклија за досељавање Словена на Балканско полуострво;
– усвајање нових знања о насељавању Словена у источне Алпе;
– усвајање нових знања о односима Словена и староседеоца на Балкану
– развијање вештина ученика да кроз анализу текстуалног историјског извора одреде контекст у којем је он
настао;
Исходи:
– знати о историји Словена у Панонији и Влашкој низији;
– знати значење појма склавинија;
– знати о историји Словенско-аварског савеза;
– умети да уоче на историјској карти области Панонија, Влашка низија, источни Алпи и упореде их са
географском картом и савременим границама држава;
– усвајати нова знања о насељавању Словена у балканске пределе као и о односима са
Византијском државом
– увидети значај цара Ираклија за досељавање Словена на Балканско полуострво;
– усвојити нова знања о насељавању Словена у источне Алпе;
– усвојити нова знања о односима Словена и староседеоца на Балкану;
– умети да одреде анализом текстуалног историјског извора контекст у којем је он настао;
Кључни појмови: Словени, склавиније, Авари, староседеоци, словенизација
177
Кључне личности: Ираклије
2010.
5. К. Јиречек, Историја Срба I, Београд, 1984.
6. С. Ћирковић, Срби у средњем веку, Београд, 1995.
7. Интернет сајт: http://www.istorijskabiblioteka.com/
8. Интернет сајт:http://www.rastko.rs/
2. М. Данојлић, песма Шта су између осталог радили Стари Словени
3. Р. Радић, Стари Словени, Креативни центар, Београд, 2011.
Школа и разред: ____________________________________________________________

Напомена: Материјал за рад (одштампани листови са историјским извором) наставник треба да подели
ученицима на самом почетку часа.
178
ТОК ЧАСА

Наставник дијалошком методом тражи од ученика да одговоре на питања: Где се простирала прапостојбина
Словена? Зашто и у колико праваца се селе Словени? Наброј групе словенских народа које настају после
сеобе. Наставник потом најављује нову наставну јединицу Насељавање Словена на Балканско полуострво и
пише на табли њен назив.

Наставник црта линију времена на којој ће бележити најважније године. Користећи демонстративну методу
упућује ученике да погледају карту на 58. страни уџбеника. Уз помоћ историјске карте наставник објашњава
где се налазе Панонија и Влашка низија. Наставник монолошком методом упознаје ученике са узроцима
насељавања Словена у Панонију и Влашку низију; значењем појма склавинија; изградњом система
одбрамбених уврђења на Дунаву и у унутрашњости (подсетити ученике на односе Словена и цара Јустинијана
и нападе Словена на Јустинијанову државу); настанком Словенско-аварског савеза (попричати са ученицима о
значају овог савеза и положају Словена унутар њега); насељавањем Словена у балканске пределе Византије;
насељавањем Словена у источне Алпе; односима Словена и староседеоца на Балкану. Објашњава процесе
словенизације, хеленизације, стапање Словена са староседеоцима у Грчкој и Албанији.
У наставку часа наставник користи методу рада на тексту и чита одломак из историјског извора о словенско-
аварској опсади Цариграда 626. године. Наставник је претходно поделио ученицима копије извора како би они
активно пратили текст и учествовали у разговору који следи.
„И они Словени који су пливајући бежали од моноксила и који су због ватре помислили да на обали стоје
Авари, беху од Јермена поубијани чим тамо испливаше. Известан мањи део осталих Словена који су
пливајући бежали, чим изађоше на место где се налазио безбожни хаган, по његовој наредби беху поубијани.
И вољом божјом посредством наше Госпе Богородице у пресудном тренутку задеси хагана пораз на мору.
Наши извуку све моноксиле на суво и кад се то тако одигра, проклети хаган се поврати у свој логор, и одвуче
од зида ратне справе које је тамо био поставио и поруши насип који је био изградио, и поче рушити
пиргокастеле које је био подигао, и ноћу запали свој логор и пиргокастеле и скинувши са корњача коже
повуче се.“
(Г. Острогорски, Византијски извори за историју народа Југославије, САНУ, Београд, 1955)
Наставник употребљава монолошку и дијалошку методу објашњавајући појмове моноксил и хаган. На основу
прочитаног ученици одговарају на следећа питања: Покушај да закључиш које вероисповести је аутор текста.
Које вероисповести је хаган? Како се завршила опсада Цариграда?
Излагање наставника прати показивање одговарајућих илустрација из уџбеника и историјске карте и
записивање кључних и непознатих појмова на табли.
Наставник упућује ученике да прочитају текстове из уџбеника Сазнајте више на странама 61. и 62.

Ученици одговарају на питања на стр. 63 у циљу провере разумевања нове наставне јединице. Наставник
подстиче ученике да постављају питања у вези са наученим и даје им задатак да објасне међусобне односе
Словена и староседелаца на Балканском полуострву. За следећи час наставник даје ученицима домаћи задатак.
Свако треба да прочита, по избору, једну словенску бајку или мит и преприча је. По жељи, ученици могу да је
илуструју. Упућује их на школску библиотеку и књигу Словенска митологија, Ненада Гајића и интернет сајт
http://www.slovenskamitologija.rs/.
179
ТОК ЧАСА

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
180
Наставна јединица: Насељавање Словена на Балканско полуострво
3.1.1.
Циљеви:
– утврђивање знања о Словенима у Панонији и Влашкој низији;
– утврђивање значења појма склавинија;
– утврђивање знања о Словенско-аварском савезу;
– утврђивање знања о словенско-византијским односима у 7. веку и значају цара Ираклија за Словене;
– оспособљавање ученика да на историјској карти уоче области Панонија, Влашка низија, источни Алпи и
упореде са географском картом и савременим границама држава;
– утврђивање знања о насељавању Словена у балканске пределе Византије;
– утврђивање знања о насељавању Словена у источне Алпе;
– утврђивање знања о односима Словена и староседеоца на Балкану;
Исходи:
– знати о досељавању Словена у Панонију и Влашку низију;
– знати значење појма склавинија;
– знати о Словенско-аварском савезу;
– знати појединости о византијско-словенским односима у 7. веку као и утицају цара Ираклија на Словене;
– уочити на историјској карти области Панонију, Влашку низију, источне Алпе и упоредити са географском
картом и савременим границама држава;
– утврдити знања о насељавању Словена у балканске пределе Византије;
– утврдити знања о насељавању Словена у источне Алпе;
– утврдити знања о односима Словена и староседеоца на Балкану;
– повезивати раније стечена знања са новим наставним садржајима;
Балканско полуострво, склавиније, Авари, староседеоци, Власи
Кључна личност: Ираклије
181
2010.
7. Интернет сајт: http://www.istorijskabiblioteka.com/
2. Група аутора, Илустрована историја Срба, 4, 5, Литера, Београд, 1992.
4. http://sites.google.com/site/herodotistorija/home
5. http://www.istoricari.com/
Школа и разред: ____________________________________________________________

182
ТОК ЧАСА

Наставник дијалошком методом тражи од ученика да одговоре на питања: Шта смо учили на претходном
часу? Да ли знате шта се подразумева под Балканским полуострвом? Затим црта на табли линију времена коју
ће ученици у току часа попунити догађајима који се буду обнављали на часу.
Главни део часа је осмишљен кроз наизменично комбиновање дијалошке методе (ученици ће одговарати на
питања и тиме показати степен усвојености градива) и демонстративне методе (ученици ће на историјској
карти показивати тражене територије). Питања и задаци за ученике: Шта је покренуло словенске сеобе у
Панонију и Влашку низију? Објасните шта су склавиније? Каква је била Јустинијанова политика на
Балканском полуострву у време словенских напада? Како је настао Словенско-аварски савез? Које градове су
заузели Словени и Авари крајем VI века? Ученици уз помоћ историјске карте из уџбеника одређују границе
простора који су населили Словени крајем VI века. Зашто је 626. година прекретница у словенско-аварским
односима? Ко су Карантанци и са ким су се сукобљавали до краја VI века? Наведите староседеоце Балканског
полуострва. Ко су Власи? Где је дошло до словенизације? Објасни да ли је било и обрнутих процеса и где.
Ученици одговарају на питања бр. 2, 3 и 4 на стр. 81 у уџбенику у циљу утврђивања и разумевања
новостечених знања.
Анализа домаћег задатка тј. прочитаних словенских бајки, митова и нацртаних цртежа. Наставник бира два
ученика или се ученици јављају сами. Они могу прочитати свој задатак
или га усмено изложити. Остали ученици постављају питања и коментаришу.
(Напомена: на табли је могуће писати и називе словенских божанстава или митолошких бића у зависности од
тога шта су ученици читали).

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
183
Наставна јединица: Прве словенске кнежевине и мисија Ћирила и Методија
2.1.2, И.С. 2.1.4, И.С. 2.2.2, И.С. 3.1.1.
Корелације: географија, српски језик и књижевност, веронаука
Циљеви:
– усвајање нових знања о првим словенским кнежевинама: Самовој држави, Карантанији и Моравској
кнежевини и Доњој Панонији;
– усвајање нових појмова: мисионар, дијецеза, литургија, анархија;
– усвајање знања о мисији Ћирила и Методија, настанку првог словенског писма (глагољице)
и односу са немачким свештенством;
– оспособљавање ученика да на историјској карти уоче области првих словенских кнежевина и упореде са
географском картом и границама данашњих држава;
– оспособљавање ученика да на историјској карти уоче центре ширења хришћанства међу
Словенима и упореде са данашњим верским границама;
Исходи:
– знати историјат настанка и развоја првих словенских кнежевина;
– знати значење нових појмова: мисионар, дијецеза, литургија, анархија;
– знати о мисији Ћирила и Методија и настанку првог словенског писма (глагољице);
– знати да уоче на историјској карти области првих словенских кнежевина и упореде их са географском
картом и границама данашњих држава;
– знати да уоче на историјској карти центре ширења хришћанства међу Словенима и упореде их са данашњим
верским границама;
Кључни појмови: Моравска кнежевина, мисионар, глагољица, старословенски језик
Кључне личности: Растислав, Константин (Ћирило) и Методије, Коцељ
184
2010.
7. http://www.istorijskabiblioteka.com/
2. Група аутора, Илустрована историја Срба, 4, 5, Београд, 1992.
Школа и разред: ____________________________________________________________

185
ТОК ЧАСА

Наставник дијалошком методом обнавља претходна знања која су потребна за данашњу наставну јединицу:
Које су последице словенске сеобе? Са којим народима су Словени долазили у контакт? Затим на табли пише
наслов нове наставне јединице: Прве словенске кнежевине и мисија Ћирила и Методија.

Монолошком и демонстративном методом наставник ће објашњавати градиво. Упутиће ученике да отворе
уџбеник на стр. 58. и на историјској карти објаснити где се налазе Самова држава, Карантанија, Моравска
кнежевина.
Наставник упознаје ученике са најважнијим чињеницама о историји првих словенских држава: Самове државе
и Карантаније. Наглашава утицај Франачке и осталих суседа на опстанак ових словенских држава.
На историјској карти на стр. 66. ученици гледају где се налази Моравска кнежевина и прате пут Константина
(Ћирила) и Методија од Солуна до Моравске кнежевине.
Затим излаже о везама Растислава и Византије (показује ученицима портрет кнеза Растислава на 64. страни
уџбеника), о настанку првог словенског писма глагољице. Упућује ученике да на 65. страни уџбеника
погледају пример овог писма на нашем сачуваном споменику Башчанска плоча. Објашњава зашто је немачко
свештенство вршило притисак на Солунску браћу.
Посебно истиче значај борбе Морављана и Словака против мађаризације и утицаја немачког свештенства као
и чињеницу да Солунска браћа одлазе на Балканско полуострво. Упућује ученике да прочитају текст Сазнајте
више на 66. страни уџбеника Морављани и Чеси.
Наставник излагање прати записивањем најважнијих појмова и теза на табли и бележењем година на
временској линији.

Завршни део часа је обнављање лекције градива. Користећи дијалошку методу наставник проверава
новостечено знање ученика тражећи од њих да одговоре на питања на 67. страни уџбеника.

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
186
Наставна јединица: Прве словенске кнежевине и мисија Ћирила и Методија
Облик рада: индивидуални, групни
Наставна средства: уџбеник, зидна географска карта, табла, креда, историјски извор, листићи са задацима
3.1.1.
Циљеви:
– обнављање усвојених знања о првим словенским кнежевинама: Самовој држави, Карантанији и Моравској
кнежевини и Доњој Панонији;
– обнављање значења појмова: мисионар, дијецеза, литургија, анархија;
– обнављање усвојених знања о мисији Ћирила и Методија, настанку првог словенског писма (глагољице) и
односу са немачким свештенством;
– оспособљавање ученика да на историјској карти уоче области првих словенских кнежевина и упореде са
географском картом и границама данашњих држава;
– оспособљавање ученика да на историјској карти уоче центре ширења хришћанства међу
Словенима и упореде са данашњим верским границама;
– оспособљавање ученика да на основу карактеристичног текстуалног историсјког извора препознају
историјске појаве, догађаје и личности;
Исходи:
– знати о првим словенским кнежевинама: Самовој држави, Карантанији и Моравској кнежевини и Доњој
Панонији;
– знати значење појмова: мисионар, дијецеза, литургија, анархија;
– знати о мисији Ћирила и Методија, настанку првог словенског писма (глагољице) и односу са немачким
свештенством;
– знати да уоче на историјској карти области првих словенских кнежевина и упореде их са географском
картом и границама данашњих држава;
– знати да уоче на историјској карти центре ширења хришћанства међу Словенима и упоређују их са
данашњим верским границама;
– умети да препознају на основу карактеристичног текстуалног историјског извора историјске појаве, догађаје
и личности;
Кључни појмови: Моравска кнежевина, мисионар, глагољица, старословенски језик
Кључне личности: Константин (Ћирило) и Методије
187
1. М. Векић Кочић, Д. Кочић, Д, Лопандић, Историја 6, Уџбеник историје за шести разред основне школе,
2010.
2. Р. Михаљчић, Љ. Спаравало, С. Ћирковић, Историјска читанка за 6. разред основне школе, ЗУНС Београд,
Завод за издавање уџбеника Нови Сад, 1991. год.
3. Група аутора, Илустрована историја Срба, 4, 5, Београд, 1992.
Школа и разред: ____________________________________________________________

188
ТОК ЧАСА

Наставник најављује час обнављања наставне јединице Прве словенске кнежевине и мисија Ћирила и
Методија и говори ученицима да отворе уџбенике на странама 58. и 66. на којима се налазе потребне
историјске карте.

Користећи дијалошку методу наставник обнавља градиво: Наведи узроке настанка Самове државе? Која су
племена улазила у састав Самове државе? Ко су били Карантанци и где су живели? Шта повезује настанак
Самове државе, Карантаније, Моравске државе и Доње Паноније?
Наставник затим дели ученике у три групе и даје им претходно припремљен материјал тј. одломак из
историјског извора и задатке.
Користећи текст методу наставник чита одломак из историјског извора. Објашњава да је то део најстаријег
руског летописа у кога је унет животопис солунских мисионара Ћирила и Методија.
„Када су Словени живели крштени, њихови кнезови Растислав и Сватоплук и Коцељ, упутише посланике цару
Михаилу говорећи: „Земља је наша крштена, али нема код нас учи- теља који би нас упутио и поучио и
протумачио свете књиге. Не разумемо ни грчки језик ни латински, а једни овако уче а други овако, тако да не
разумемо књиге и њихов садржај. Пошаљите нам учитеље који би нам могли изложити списе и њихов
смисао.‟ Чувши ово цар Михаило позва све филозофе и каза им речи свих словнеских кнежева. И рекоше
фило- зофи: „Има у Солуну муж по имену Лав, и има синове који разумеју словенски језик, учена два сина и
филозофа.‟ Чувши то цар посла у Солун Лаву говорећи: „Пошаљи нам што брже своје синове Методија и
Константина.‟ Чувши то Лав их убрзо посла и дођоше цару и он им рече: „Дошло ми је посланство из
словенске земље, тражећи себи учитеља, који би им могао протумачити свете књиге, јер то желе.‟ Умолио их
је цар и послао у словенску земљу Растиславу, Сватоплуку и Коцељу.“
(Р. Михаљчић, Љ. Спаравало, С. Ћирковић, Историјска читанка за 6. разред основне школе, ЗУНС Београд,
Завод за издавање уџбеника, Нови Сад, 1991)
Пре анализе текста наставник објашњава значење појма филозоф. Затим анализира текст са групама
примењујући дијалошку методу:
Прва група: Шта су летописи? О чему говори овај историјски извор? Ко су кнезови наведени на почетку
текста?
Друга група: Зашто словенски кнежеви траже помоћ од цара Михаила? Објасни како су Методије и
Константин могли знати словенски језик. Зашто је кнез Растислав позвао мисионаре из Византије?
Трећа група: Опиши мисионарски рад Солунске браће. Објасни какав је папин став према мисији Солунске
браће. Зашто се немачко свештенство бори против мисионарске делатности Ћирила и Методија?
Уз помоћ историјске карте на стр. 66. у уџбенику сви ученици прате кретање Солунске браће и њихових
ученика.
Напомена: Ради рационализације времена наставник питања за све ученике као и питања за групе већ
припремљене лепи на таблу.
Ученици раде питања бр. 6, 7 и 8 из одељка Провери и обнови на 82. и 83. страни уџбеника.
189
ТОК ЧАСА

Наставник даје ученицима домаћи задатак. У циљу повезивања стечених знања са новим наставним
садржајима ученици треба да обнове наставну јединицу Словени – земље и народи. Истиче да обрате пажњу на
следећа проблемска питања: настанак три групе словенских народа, правце њихових сеоба, народи са којима
Словени долазе у контакт приликом својих сеоба.

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
190
Наставна јединица: Срби и Јужни Словени од VII до IX века
3.1.1.
Циљеви:
– усвајање нових знања о образовању племенских савеза Словена на Балканском полуострву и досељавању
Срба и Хрвата;
– усвајање нових знања о насељавању Срба на Балкан и првим српским кнежевинама;
– усвајање основних знања о настанку и развоју хрватске државе;
– усвајање нових знања о настанку бугарске државе;
– усвајање нових знања о држави македонских Словена (Самуиловом царству);
– објашњавање процеса настајања првих словенских држава на Балкану и његову условље- ност политиком
околних држава Византије и Мађарске;
– оспособљавање ученика да на историјској карти уоче просторе досељавања Срба и околних народа на
Балканско полуострво у раном средњем веку;
– повезивање раније стечених знања новим наставним садржајима;
Исходи:
– знати да објасне процес образовања племенских савеза Словена на Балканском полуострву и досељавању
– знати најважније историјске чињенице о настанку и развоју српске државе;
– знати најважније историјске чињенице о настанку и развоју хрватске државе;
– знати најважније историјске чињенице о настанку и развоју бугарске државе;
– знати најважније историјске чињенице о настанку и развоју државе македонских Словена
(Самоуиловом царству);
– разумети процес настајања првих словенских држава на Балкану и условљеност тог процеса политиком
– знати да уоче на историјској карти просторе досељавања Срба и околних народа на
Кључни појмови: српске кнежевине, Хрватска, Бугарско царство, Самуилово царство
Кључне личности: Константин VII Порфирогенит, Томислав, Борис, Симеон, Самуило
191
2010.
6. С. Ћирковић, Срби у средњем веку, Београд, 1995. год.
7. Група аутора, Историја народа Југославије, књ. 1, Просвета, Београд, 1953.
8. http://www.rastko.rs/
2. Група аутора, Илустрована историја Срба 4, 5, Београд, 1992.
Школа и разред: ____________________________________________________________

192
ТОК ЧАСА

Наставник дијалошком и демонстративном методом обнавља претходно градиво. Ученици отварају уџбеник
на стр. 69 где се налази историјска карта Прве словенске државе на Балкану и одговарају на питања: Наведите
јужнословенске народе? Где су се они населили? Наставник најављује нову наставну јединицу и на табли
пише њен назив Срби и Јужни Словени од VII до IX века. Наставник црта табелу у коју ће током часа
бележити важне године и личности.

Користећи монолошку методу наставник упознаје ученике са настанком првих словенских племенских савеза
на Балканском полуострву и пореклу њихових имена.
Користећи демонстративну методу ученици на зидној географској карти траже географске топониме који су
поменути на историјској карти (реке, градови и сл.).
Уз помоћ историјске карте ученици уочавају простор где се насељавају Срби и Јужни Словени од VII до IX
века и одговарају на питање: Да ли Срби и данас живе на просторима које су некада насељавали? Подсетити
ученике на обрађено градиво које се односи на односе Франачке државе и Византије према Словенима.
У наставку часа наставник излаже о значају првих историјских извора о Србима. Истиче важност византијских
извора као важне базе података за историју Срба у раном средњем веку.
Ученици добијају задатак да уз помоћ историјске карте одреде границе првих српских кнежевина: Паганије,
Захумља, Травуније, Дукље, Србије (Рашке). Затим упоређују на географској карти где се данас налазе те
области и одговарају на питање: Можете ли да закључите које данашње државе су насељавала српска племена
у периоду раног средњег века?
Наставник затим излаже о основним карактеристикама настанка Хрватске, Бугарске, државе македонских
Словена тј. Самуиловог царства. Занимљиво је ученицима испричати причу о смрти цара Самуила. Објашњава
односе са суседним народима и државама, утицаје папе и Византије на процес покрштавања као и последице
досељавања Мађара у Панонску низију.
Излагање наставника прати показивање одговарајућих илустрација из уџбеника и историјске карте и
записивање кључних и непознатих појмова на табли. Наставник упућује ученике да прочитаји и текст Сазнајте
више на 70. страни уџбеника Досељавање Мађара у Панонску низију.

Ученици усмено одговарају на питања на 71. страни уџбеника.
193
ТОК ЧАСА

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
194
Наставна јединица: Срби и Јужни Словени од VII до IX века
Облик рада: групни
Наставна средства: уџбеник, зидна географска карта, табла, креда, листићи са задацима, стикери
2.1.4, И.С. 3.1.1.
Циљеви:
– обнављање знања о образовању племенских савеза Словена на Балканском полуострву и досељавању Срба и
Хрвата;
– обнављање знања о насељавању Срба на Балкан и првим српским кнежевинама;
– обнављање знања о настанку и развоју хрватске државе;
– обнављање знања о настанку бугарске државе;
– обнављање знања о држави македонских Словена (Самоуиловом царству);
– разумевање процеса настајања првих словенских држава на Балкану и његову условљеност политиком
– уочавање повезаности појава из прошости са појавама из садашњост (границе у оквиру којих данас живе
Срби, Хрвати, Бугари и Македонски Словени);
– повезивање раније стечених знања са новоусвојеним;
Исходи:
– знати о образовању племенских савеза Словена на Балканском полуострву и досељавању
– знати о насељавању Срба на Балкан и првим српским кнежевинама;
– знати о настанку и развоју хрватске државе;
– знати о настанку бугарске државе;
– знати о држави македонских Словена (Самуиловом царству);
– разумети процес настајања првих словенских држава на Балкану и његову условљеност политиком околних
држава Византије и Мађарске;
– бити оспособљени да на историјској карти уоче просторе досељавања Срба и околних народа на Балканско
полуострво у раном средњем веку;
– препознати да постоји повезаност појава из прошлости са појавама из садашњости
(границе у оквиру којих данас живе Срби, Хрвати, Бугари и Македонски Словени);
195
Кључни појмови: српске кнежевине, Хрватска, Бугарско царство, Самуилово царство
Кључне личности: Константин VII Порфирогенит, кнез Томислав, кнез Борис, кнез Симеон, цар
Самуило
2010.
7. Група аутора, Историја народа Југославије, књ. 1, Просвета, Београд, 1953.
Школа и разред: ____________________________________________________________

196
ТОК ЧАСА

Наставник најављује час обнављања наставне јединице Срби и Јужни Словени од VII до IX
века. Дели ученике у 4 групе и даје им листиће са претходно припремљеним задацима.
Прва група: Срби Друга група: Хрвати Трећа група: Бугари
Четврта група: Македонски Словени
Задатак за сваку групу је да разврста у табелу одговарајуће појмове на основу стечених знања о Србима и
Јужним Словенима од VII до IX века. Проблемско питање је да образложе шта је утицало на стварање
словенских држава на Балкану за сваки од поменутих народа Србе, Хрвате, Бугаре и македонске Словене.

Групе имају 15 минута за рад. Појмови се пишу на стикере и лепе на таблу. Свака група има 5 минута да
образложи шта је утицало на стварање словенских држава на Балкану код Срба, Хрвата, Бугара и
Македонских Словена.

Задатак за ученике: На основу историјске карте из уџбеника на стр. 69 и зидне географске карте Европе
закључите да ли су се промениле границе у оквиру којих живе данас Срби, Хрвати, Бугари и Македонски
Словени.
197
ТОК ЧАСА
198
Наставна јединица: Српске земље од IX века до XII века
1.2.6, И.С. 2.1.2, И.С. 2.2.1, И.С. 3.1.1, И.С. 3.2.7.
Циљеви:
– усвајање нових знања о српским земљама од IX века до XII века;
– усвајање нових знања о стварању прве државе у Србији (Рашкој);
– усвајање нових знања знања о настанку прве српске династије Властимировић;
– усвајање нових знања о стварању државе у Дукљи (Зети);
– усвајање нових појмова: династија, хан (кан), жупан;
– објашњавање процеса настајања првих српских држава на Балкану и његове условљености са политиком
околних држава Византије, Бугарске и Мађарске;
– оспособљавање ученика да на историјској карти уоче просторе стварања првих српских држава на
Балканском полуострву од IX века до XII века;
– оспособљавање ученика да препознају на основу карактеристичног текстуалног историсјког извора
Исходи:
– знати најважније чињенице о српским земљама од IX века до XII века;
– знати најважније чињенице о стварању прве државе у Србији (Рашкој);
– знати најважније чињенице о настанку прве српске династије Властимировић;
– знати најважније чињенице о стварању државе у Дукљи (Зети);
– знати значење појмове: династија, хан (кан), жупан;
– разумети процес настајања првих српских држава на Балкану и његову условљеност политиком околних
држава Византије, Бугарске и Мађарске;
– знати да уоче на историјској карти просторе стварања првих српских држава на Балканском полуострву од
IX века до XII века;
– умети да препознају на основу карактеристичног текстуалног историјског извора историјске појаве, догађаје
Кључни појмови: Рашка, Властимировићи, Дукља
199
Кључне личности: кнез Властимир, кнез Часлав, кнез Јован Владимир, кнез Стефан Војислав, краљ Михаило,
Бодин, Вукан, Тихомир
2010.
Школа и разред: ____________________________________________________________

200
ТОК ЧАСА

Наизменичним коришћењем дијалошке и демонстративне методе наставник обнавља градиво: Које просторе
су населили Срби на Балкану? Уз помоћ историјске карте на стр. 69, одредите границе првих српских
кнежевина: Паганије, Захумља, Травуније, Дукље, Србије (Рашке). Наставник најављује нову наставну
јединицу и на табли пише њен назив Српске земље од IX века до XII века. Црта линију времена на којој ће
бележити најважније године.

Наставник монолошком методом (објашњава ново градиво) и демонстративном методом (показује на
историјској карти) упознаје ученике са процесом настанка српске државе у Србији (Рашкој) и објашњава
значење нових појмова.
Уз помоћ историјске карте ученици уочавају простор где се насељавају Срби и стварају своје прве државе.
Такође прате родослов Властимировића на стр. 73 у уџбенику.
Наставник користи методу рад на тексту и чита одломак из историјског извора.
„После седам година Часлав побеже из Бугарске са још четворицом, из Преслава, дође у Србију и у земљи
нађе само 50 људи, самаца без жена и деце, који су живели од лова. Са њима завлада земљом, обрати се цару
Ромеја, тражећи од њега помоћ и потпору и обећавајући да ће служити и покоравати се његовој заповести као
архонти пре њега. И отад цар Ромеја стално му је добра чинио, тако да се, дознавши за то, Срби који су се
затекли у Хрватској и Бугарској и осталим земљама, а које је Симеон био раселио, сакупише око њега.
Штавише, многи из Бугарске прибегну у Цариград и њих цар Роман заодене, обдари и пошаље Чаславу. И
пошто је помоћу богатих дарова ромејског цара средио и населио земљу, он је, као и раније, покорно
потчињен цару Ромеја, и захваљујући великодушности цара и његовим многим доброчинствима, средио је ову
земљу и као архонт се у њој учврстио.
Архонт Србије је одавно, наиме од владе цара Ираклија, покорно потчињен цару
Ромеја и никада не беше потчињен архонту Бугарске.“
(Константин Порфирогенит, DE ADMINISTRANDO IMPERIO

(О управљању царством), X век).
Наставник објашњава непознате појмове архонт и Преслав. Затим дијалошком методом анализира прочитани
текст са ученицима: О ком догађају говори овај историјски извор? Закључи одакле потиче аутор историјског
извора. Да ли је извор објективан или пристрасан? Објасни! Опиши владавину кнеза Часлава. Зашто аутор
извора назива владаре Србије и Бугарске архонти? Какви су били односи византијског цара према кнезу
Чаславу и кнеза према цару?
Наставник монолошком методом излаже о најважнијим карактеристикама државе у Дукљи (Зети), користећи
већ позната знања о Самуиловом царству. Објашњава какву улогу је имао римски папа у проглашењу Дукље
за краљевину. Упућује ученике да прочитају текст Занимљивост са 74. стране уџбеника Смрт Јована
Владимира.
У наставку наставник подстиче разговор следећим питањима: Зашто се краљ Михаило није обратио Византији
за краљевску круну (васељенском патријарху)? Зашто се центар српске државе помера у Рашку из Дукље?
Какви су односи српских великих жупана са Византијом и Угарском? Зашто се центар српске државе помера у
Рашку из Дукље?
Своје излагање наставник чини сликовитијим показивањем одговарајућих илустрација из уџбеника и
историјске карте као и записивањем кључних и непознатих појмова на табли.
201
ТОК ЧАСА

Наставник проверава новостечена знања ученика и даје им задатак да усмено одговоре на питања са 76. стране
уџбеника.

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
202
Наставна јединица: Српске земље од IX века до XII века
Облик рада: рад у паровима
Наставна средства: уџбеник, зидна историјска карта, табла, креда, листићи са задацима
2.2.2, И.С. 3.1.1.
Циљеви:
– утврђивање усвојених знања о српским земљама од IX века до XII века;
– утврђивање усвојених знања о стварању прве државе у Србији (Рашкој);
– утврђивање усвојених знања о настанку прве српске династије Властимировића;
– утврђивање усвојених знања о стварању државе у Дукљи (Зети);
– утврђивање усвојених појмова: династија, хан (кан), жупан;
– разумевање процеса настајања првих српских држава на Балкану и његове условљености са политиком
околних држава Византије, Бугарске и Мађарске;
– утврђивање оспособљености ученика да на историјској карти уоче просторе стварања првих српских држава
на Балканском полуострву од IX века до XII века;
– оспособљавање ученика да закључе о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних
сликовних историјских извора;
Исходи:
– знати најважније чињенице о српским земљама од IX века до XII века;
– знати најважније чињенице о стварању прве државе у Србији (Рашкој);
– знати најважније чињенице о настанку прве српске династије Властимировић;
– знати најважније чињенице о стварању државе у Дукљи (Зети);
– знати значење појмова: династија, хан (кан), жупан;
– разумети процес настајања првих српских држава на Балкану и његову условљеност политиком околних
држава Византије, Бугарске и Мађарске;
– знати да уоче на историјској карти просторе стварања првих српских држава на Балканском полуострву од
IX века до XII века;
– умети да закључе о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских
извора;
Кључни појмови: Рашка, Властимировићи, Дукља
Кључне личности: Властимир, Часлав, Јован Владимир, Стефан Војислав, Михаило, Вукан, Тихомир
203
2010.
Школа и разред: ____________________________________________________________

204
ТОК ЧАСА

Наставник најављује час утврђивања наставне јединице Српске земље од IX века до XII века. Ученици ће
радити у пару, добиће питања и задатке које је наставник претходно припремио на папирићима.
Напомена: Ова припрема се ради оптимално за одељење од 30 ученика. Наставник прилагођава број питања
ситуацији.

Сваки пар добија по 5 минута за рад. Приликом поделе задатака наставник води рачуна о томе да их
прилагоди могућностима ученика у сваком пару.
1. Ко је био кнез Властимир и у чему је значај његове владавине?
2. Објасни са којим проблемима се суочавају Властимирови наследници?
3. Како је кнез Часлав дошао на власт и ко је угрожавао Србију у то време?
4. На основу текста Сазнајте више Жупан из уџбеника на стр. 73 објасни ко су били жупани.
5. Објасни како је настала држава у Дукљи (Зети), покажи је на зидној историјској карти. Ко је био кнез Јован
Владимир?
6. На основу занимљивости Смрт Јована Владимирана стр. 74 у уџбенику опиши тај догађај.
7. Анализирај прстен кнеза Стројимира у уџбенику на стр. 72. Шта примећујеш и закључујеш?
8. Објасни значење појмова хан и династија.
9. Опиши борбу Дукље за осамостаљивање од византијске власти.
10. Oбјасни како је Дукља постала краљевина.
11. Шта се десило 1089. год. и ко је заслужан за то?
12. Који је био циљ рашких великих жупана половином XII века? (Покажи Рашку на зидној историјској
карти.)
13. Размисли због чега су византијски цареви често постављали и смењивали велике жупане у Србији.
Наведи имена жупана.
14. На кога се ослањају рашки велики жупани у борби против Византије?
15. Анализирај ктиторски портрет краља Михаила у цркви у Стону, у уџбенику на стр. 74. Шта можеш да
закључиш? Шта значи ктитор? Одговор пронађи на стр. 159. у уџбенику.
Док ученици раде, наставник лепи на таблу папириће са већ припремљеним питањима и задацима на табли.
Ученици коментаришу, постављају питања, реагују уколико је одговор нетачан. Наставник такође усмерава
ток часа тако да сви ученици активно учествују сходно својим могућностима. Ученици пишу сва питања и
одговоре у свеске.

Наставник даје задатак за следећи час: Обновити наставну јединицу Прве словенске кнежевине и мисија
Ћирила и Методија. Ко су били мисионари? Одакле Јужни Словени примају хришћанство?
205
ТОК ЧАСА

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
206
Наставна јединица: Покрштавање Срба и почеци писмености
Наставна средства: уџбеник, видео-бим, лаптоп, PowerPoint презентација
3.1.1.
Циљеви:
– усвајање нових знања о покрштавању Срба тј. схватање утицаја Ћирила и Методија и њихових ученика на
развој српске писмености;
– усвајање нових знања о настанку првих словенских писама;
– разумевање узрока и последица насталих као резултат борбе Рима и Цариграда у процесу покрштавања
Словена на Балкану;
– разумевање процеса настанка словенске и српске књижевности;
– утврђивање познатих и усвајање нових појмова – јеванђеље;
– оспособљавање ученика да на историјској карти уоче центре ширења хришћанства и центре писмености;
Исходи:
– схватити значај Ћирила и Методија и њихових ученика на развој српске писмености;
– знати о настанку првих словенских писама;
– разумети узроке и последице настале као резултат борбе Рима и Цариграда у процесу покрштавања Словена
на Балкану;
– разумети процес настанка словенске и српске књижевности;
– знати значење појма јеванђеље;
– знати да уоче на историјској карти центре ширења хришћанства и центре писмености;
Кључни појмови: глагољица, ћирлица, Мирослављево јеванђеље
Кључне личности: Ћирило и Методије, Климент, Наум
207
1. М. Векић Кочић, Д. Кочић, Д Лопандић, Историја 6, Уџбеник историје за шести разред основне школе,
2010.
5. С. Ћирковић, Р. Михаљчић, Лексикон српског средњег века, Београд, 1999.
Школа и разред: ____________________________________________________________

208
ТОК ЧАСА

Користећи дијалошку и демонстративну методу наставник даје упутство ученицима да отворе уџбенике на
стр. 66, на којој се налази карта, а затим поставља питања: Одакле Словени на Балкану примају хришћанство?
Ко су били мисионари? У чему је значај мисије Ћирила и Методија?
Затим стартује PowerPoint презентацију и ученици записују назив нове наставне јединице
Покрштавање Срба и почеци писмености.

Користећи монолошку методу наставник упознаје ученике са мисијом Ћирила и Методија значајем за
покрштавање Срба, настанком писама глагољице и ћирилице. Објашњава узроке сукоба Рима и Цариграда око
подручја мисије и последице покрштавања Словена у зависности од центра из кога су покрштени. Затим
користи дијалошку и демонстративну методу и задаје задатак ученицима да уз помоћ историјске карте
одговоре које народе су покрштавали мисионари из Рима а које народе мисионари из Цариграда.
У наставку часа наставник истиче трајне последице покрштавања Срба, значај очувања писаног културног
наслеђа средњег века.
После ових објашњења задаје задатак ученицима: Прочитајте текст Сазнајте више Глагољица и ћирилица на
страни 78 у уџбенику и одговорите на следећа питања: Које писмо је било узор за настанак словенских
писама? Где се користила глагољица? Где се користила ћирилица? Која писма данас користе словенски
народи? Зашто је важно сачувати културно наслеђе прошлости?
Наставник може да припреми за ученике и илустрације различитих словенских писама и са њима разговара о
сличностима и разликама.

Наставник проверава новостечено знање ученика и тражи од њих да усмено одговоре на питања са 80. стране
уџбеника.
Затим упућује ученике да прочитају текст Сазнајте више Поновно откриће Мирослављевог јеванђеља на стр.
79 у уџбенику. Потом тражи од њих да одговоре на питања: Где се чува данас Мирослављево јеванђеље?
Зашто га је УНЕСКО уврстио у своју библиотеку „Памћење света“?

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
209
Наставна јединица: Срби и словенски народи у раном средњем веку
Наставне методе: дијалошка, демонстративна, рад на тексту, рад са илустрацијама, рад са табелама
3.1.1.
Корелације: географија, српски језик и књижевност, свакодневни живот у прошлости, веронаука, ликовна
култура
Циљеви:
– утврђивање усвојених знања о образовању племенских савеза Словена на Балканском полуострву и
досељавању Срба и Хрвата;
– утврђивање усвојених знања о процесу настајања првих словенских држава на Балкану и његову
условљеност са политиком околних држава Византије и Мађарске;
– утврђивање познатих и усвајање нових појмова – династија, хан (кан), жупан, јеванђеље
– усвајање нових знања о покрштавању Срба и настанку првих словенских писама
– разумевање процеса настанка словенске и српске књижевности;
– повезивање раније стечених знања са новим наставним садржајима
Исходи:
– знати како су настали племенски савези Словена на Балканском полуострву и досељавању
– разумети процес настајања првих словенских држава на Балкану и његову условљеност са политиком
– знати да уоче на историјској карти просторе досељавања Срба и околних народа на
– знати значење појмова: династија, кан, жупан, јеванђеље;
– знати најважније чињенице о покрштавању Срба и настанку првих словенских писама;
– разумети узрока и последице настале као резултат борбе Рима и Цариграда у процесу покрштавања Словена
на Балкану;
– разумети процес настанка словенске и српске књижевности;
– знати да уоче на историјској карти центре ширења хришћанства и центре писмености;
210
Кључни појмови: српске кнежевине, Хрватска, Бугарска, Самуилово царство, Рашка, Властимировићи,
Дукља, глагољица, ћирилица, Мирослављево јеванђеље;
Кључне личности: Самуило, Јован Владимир, Михаило, Тихомир, Ћирило и Методије, Климент
2010.
7. С. Ћирковић, Р. Михаљчић, Лексикон српског средњег века, Knowledge, Београд, 1999.
8. Група аутора, Историја народа Југославије 1, Просвета, Београд, 1953.
Школа и разред: ____________________________________________________________

211
ТОК ЧАСА

Наставник најављује час утврђивања наставне јединице Срби и словенски народи у раном средњем веку. Црта
на табли временску табелу уз помоћу које ће ученици урадити део предвиђених задатака.

Наставник подстиче ученике на разговор, даје им неколико минута да размисле које су личности биле значајне
за историју Срба и других словенских народа од VII до XII века.
Ученици пишу у табелу имена личности и објашњавају њен значај за историју Срба и других словенских
народа од VII до XII века.
Питања за ученике:
Објасните како је настала српска држава – од племенских савеза до борбе за самосталност? Какву улогу су
имале Византија, Бугарска и Мађарска на формирање српске и хрватске државе? Уз помоћ историјске карте на
стр. 66. у уџбенику ученици треба да објасне какве последице
на словенске народе је имало покрштавање из Рима и Цариграда. У чему је разлика између
мисионара који долазе из Рима и Цариграда?
У овом делу часа наставник повезује знања из претходних наставних тема тј. утицај Византије, Франачке и
суседних народа на покрштавање Срба и осталих Словена.
У наставку часа ученици читају, понаособ, текст Досељавање Мађара у Панонску низију на стр. 70 у уџбенику.
Наставник поставља питања: Ко је довео Мађаре у Панонију? Шта се десило са Словенима у Панонији по
доласку Мађара? Када и зашто су Мађари прешли на седелачки начин живота? Како је настала мађарска
држава?
За крај главног дела часа ученици добијају задатак да анализирају илустрацију Мирослављевог јеванђеља у
уџбенику на стр. 79. Затим треба да опишу шта виде, каква су слова, какав је изглед листа? У чему је разлика
између данашњих и средњовековних књига?
Наставник повезује знања са претходних часова следећим питањима: Која писма су користили
Словени у раном средњем веку? Која користе данас? Шта се на основу тога може закључити?

Наставник најављује тест систематизације наставне области Срби и словенски народи у раном средњем веку.
Ученици треба да се припреме и обнове наставне јединице у уџбенику од
56 до 83 стране.
212
ТОК ЧАСА

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
213
Наставна јединица: Срби и словенски народи у раном средњем веку
Наставне методе: тест
Наставна средства: табла, креда
2.1.2, И.С. 2.2.2, И.С. 3.1.1.
Корелације: географија, српски језик и књижевност, ликовна култура, веронаука, свакодневни живот у
прошлости
Циљеви:
– систематизација усвојених знања о животу и обичајима Старих Словена, сеобама и животу након сеобе;
– систематизација усвојених знања о насељавању Словена на Балканско полуострво;
– систематизација знања о образовању племенских савеза Словена на Балканском полуострву и досељавању
– систематизација знања о процесу настајања првих словенских држава на Балкану и његовој условљеност
политиком околних држава Византије и Мађарске;
– систематизација знања о српским земљама од IX века до XII века;
– оспособљавање ученика да на историјској карти уоче просторе стварања првих српских држава на
Балканском полуострву од IX века до XII века;
– систематизација усвојених знања о покрштавању Срба;
– систематизација знања о словенској и српској књижевности;
– систематизација познатих и усвајање нових појмова: династија, хан (кан), жупан, јеванђеље;
Исходи:
– знати о животу и обичајима Старих Словена, сеобама и животу након сеобе;
– знати о насељавању Словена на Балканско полуострво;
– знати о образовању племенских савеза Словена на Балканском полуострву и досељавању Срба и Хрвата;
– знати о процесу настајања првих словенских држава на Балкану и његову условљеност политиком околних
држава Византије и Мађарске;
214
– знати да на историјској карти уоче просторе досељавања Срба и околних народа на

– систематизовати знање о српским земљама од IX века до XII века;
– бити оспособљени да на историјској карти уоче просторе стварања првих српскихдржава на Балканском
полуострву од IX века до XII века;
– систематизовати усвојена знања о покрштавању Срба;
– разумети узроке и последице насталих као резултат борбе Рима и Цариграда у процесу покрштавања
– знати о настанку и развоју словенске и српске књижевности;
– знати значење појмова: династија, хан (кан), жупан, јеванђеље;
– знати да на историјској карти уоче центре ширења хришћанства и центре писмености;
Кључни појмови: српске кнежевине, Хрватска, Бугарско царство, Самуилово царство, Рашка,
Властимировићи, Дукља, глагољица, ћирилица, Мирослављево јеванђеље
Кључне личности: Самуило, Јован Владимир, Михаило, Тихомир, Ћирило и Методије, Климент
2010.
8. Група аутора, Историја народа Југославије 1, Просвета, Београд, 1953.
Школа и разред: ____________________________________________________________

215
ТОК ЧАСА

Наставник дели ученицима тестове, објашњава поступак израде и бодовање.

Израда теста. Видети сепарат на страни 217 у Приручнику.
Завршни део часа (1 минут)

Наставник напомиње ученицима да је крај теста, прикупља тестове и обавештава их да ће резултате добити на
следећем часу.
Бодови:
0–13 недовољан 1
14–26 довољан 2
27–38 добар 3
39–43 врло добар 4
44–47 одличан 5
ЈПГ

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
216
Час број 32
Тест систематизације наставне области: Срби и словенски народи у раном средњем веку
Датум израде: ____________________

Име и презиме ученика, одељење: _________________________________________________
Име и презиме наставника: _________________________________________________
1. Поређај следеће догађаје хронолошки. (______) 5 (1+1+1+1+1)

Почетак Мисије Ћирила и Методија. ______
Дукљански кнез Михаило добија краљевску круну. ______
Словенско-аварска опсада Цариграда. ______
Трајно насељавање Словена на византијску територију. ______
Крај династије Властимировића. ______
2. Од следећих исказа заокружи оне који се односе на Старе Словене. (______) 2 (1+1)
а) Били су народи пореклом из Азије.
б) Бавили су се земљорадњом, сточарством, ловом и риболовом.
в) Били су хришћани.
г) Непрестано су се селили у потрази за обрадивом земљом.
д) Створили су своје државе у прапостојбини.
3. Поред тачног исказа напишите слово Т, а поред нетачног Н. (______) 4 (1+1+1+1)

а) Словени су се постепеним ширењем из прапостојбине до 6. века населили просторе од реке Лабе
(Елбе) на западу, до Дњепра и Волге на Истоку, од Карпата и Дунава на југу до Балтичког мора
на северу.
б) Сеобе Словена настављене су до почетка 8. века када су настале три групе словенских народа:
Источни, Западни и Јужни.
в) Области насељене Аварима византијски писци називају склавиније.
г) Карантанци су преци данашњих Словенаца.
4. Повежи одговарајуће појмове: (______) 6 (1+1+1+1+1+1)

Власи Источни Алпи
Растислав краљевска круна
Михаило Беласица
Ћирило Моравска кнежевина
Карантанија мисионар
Самуило староседеоци
217
5. Објасни значење појмова: (______) 3 (1+1+1)
старословенски језик ______________________________________________________________________
глагољица ______________________________________________________________________
ћирилица ______________________________________________________________________
6. Испод слике напиши називе књижевних споменика: ( ) 3 (1+1+1)
7. На историјској карти заокружи центре писмености у којима су деловали (______) 3 (1+1+1)

Методијеви настављачи.
а) Који је од настављача био најпознатији? __________________________________________________

б) Наведи његове најважније заслуге за развој писмености и књижевности код Јужних Словена:
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
218
8. Који је од понуђених одговора тачан? (______) 1
а) Доласком Словена староседелачко становништво се словенизовало у већем делу Балканског
полуострва.
б) Словенизовало се цело Балканско полуострво.
в) Словенизован је само југ Балканског полуострва.
Образложи одговор _____________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
9. Поред тачног исказа напишите слово Т, а поред нетачног Н. (______) 4 (1+1+1+1)

а) Срби и Хрвати су се доселили на Балкан почетком 7. века.
б) Словенски племенски савези су добијали имена по називима места, река или покрајина.
в) Паганија, Захумље, Травунија и Дукља су независне српске државе.
г) Рашка је најпознатија хрватска држава.
10. У тексту подвуци нетачне делове, а на линији напиши тачне одговоре. (______) 2 (1+1)
Оснивачем прве српске династије сматра се кнез Мутимир. Владао је у првој половини 9. века и
признавао је власт византијског цара. Успешно је ратовао против Мађара.
__________________________________________________________________________________________
11. О коме говори следећи текст: (______) 2

„Посечен је испред цркве у Преспи. Према предању, кнез је узео своју мртву главу, скочио на коња
и одјурио пут манастира. Сматра се небеским заштитником града Бара.“
__________________________________________________________________________________________
12. У одговарајућу колону унесите титулу владара, државу и век у коме је владао. (______) 5 (1/0 )
Владар Титула Држава Век

Ираклије VII
Симеон IX
Томислав Хрватска
Бодин
Вукан велики жупан
13. Заокружи тачне одговоре: (______) 2 (1+1)

а) Трајна тековина покрштавња Словена је писмо.
б) Византијски мисионари су ширили хришћанство Словенима на грчком језику.
в) Мађари су се словенизирали на просторима Панонске низије.
г) Западни Словени су примили хришћанство из Рима.
219
14. Међу понуђеним фотографијама пронађи две које се односе на период раног средњег века.
Обележи две фотографије и напиши шта оне представљају. (______) 2 (1/0)
15. Одговори на следећа питања. (______) 3 (1+1+1)

а) Како се звао оснивач прве српске династије?
__________________________________________________________________________________________
б) Ко је угрожавао српску северну границу у време владавине кнеза Часлава?
__________________________________________________________________________________________
в) Ко је започео осамостаљење Србије од Византије крајем XI века?
__________________________________________________________________________________________
220
Наставна тема: Европа у позном средњем веку
Наставна јединица: Европске монархије позног средњег века I (Француска и Енглеска)
1.1.10, И.С. 1.2.4, И.С. 1.2.6, И.С. 2.1.1, И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.3.
Циљеви:
– усвајање нових знања из историје Европе у позном средњем веку;
– упознавање ученика са формирањем националних држава у западној Европи, Француском и Енглеском,
најзначајнијим владарима (Филип II Август, Луј IX Свети, Филип IV Лепи, Виљем Освајач, Хенрих II
Плантагенет, Џон Без Земље);
– усвајање нових појмова: скупштина, сталежи, парламент;
– усвајање знања о друштвеним и политичким променама;
– развијање способности ученика да прочитају једноставне и карактеристичне историјске информације дате у
форми историјске карте у којој је наведена легенда које се односе на средњовековну Француску и Енглеску;
– бити у стању да разликују предрасуде од научних знања (Робин Худ).
Исходи:
– усвојити нова знања из историје Европе у позном средњем веку;
– се упознати са формирањем националних држава у западној Европи, Француском и Енглеском,
најзначајнијим владарима (Филип II Август, Луј IX Свети, Филип IV Лепи, Виљем Освајач, Хенрих II
Плантагенет, Џон Без Земље);
– усвојити нове појмова: скупштина, сталежи, парламент;
– усвојити нова знања о друштвеним и политичким променама;
– усвојити нова знања о догађајима који су обележили овај период;
– бити у стању да на историјској карти препознају и покажу простор Енглеске и Француске у различитим
периодима историјског развоја;
– бити у стању да разликују предрасуде од научних знања (Робин Худ).
Кључни појмови: Скупштина државних сталежа, Велика повеља слобода, Парламент, Стогодишњи рат
Нови појмови: скупштина, сталежи, парламент
Кључне личности: Филип II Август, Филип IV Лепи, Виљем Освајач, Џон Без Земље
221
2. М. Перовић, Mетодика наставе историје, Београд, 1995.
5. Н. Јовановић, Лексикон 1000 личности у уџбеницима историје, Нови сад, 2004.
10. Е. Петоја, Митови и легенде средњег века, Београд, 2005.
12. Интернет енциклопедија – линкови о средњовековном свету:
www.usborne/quicklinks.com
Школа и разред: ____________________________________________________________

222
ТОК ЧАСА

На почетку часа наставник упознаје ученике са разултатима теста који је рађен на предходном часу, заједно
анализирају резултате и наставник уписује оцене у дневник.

Наставник дијалошком методом тражи од ученика да, користећи као подсетник линију времена у уџбенику на
страни 20–21, наведу најважније одлике средњег века: Који временски период обухвата рани средњи век? Које
су најмоћније државе у раном средњем веку? Који су догађаји обележили рани средњи век? Ученици у току
дискусије препознају и именују догађаје везане за године исписане на табли (линија времена). Када је
склопљен Верденски уговор и које државе су настале? Како се делило друштво у раном средњем веку? Које су
одлике привреде у раном средњем веку?
Наставник најављује нову наставну јединицу и пише на табли њен наслов: Европске монархије позног средњег
века (Француска и Енглеска). У току излагања показује на зидној историјској карти и црта шему на табли.
Наставник монолошком методом објашњава да позни средњи век обухвата временски период од 11–15. века,
да је дошло до великих промена пре свега у пољопривреди што је омогућило развој трговине и занатства, па
затворена натурална привреда уступа место робноновчаној привреди (поново се производило за тржиште, а
роба се продавала за новац), што је омогућило развој градова и градске привреде (трговине и занатства).
Сеоско становништво остаје зависно од феудалаца, у положају кметова, али јача нов слој – грађанство, које је
стекло личну слободу. Захваљујући привредном развоју долази и до културних промена, јављају се први
универзитети, а у уметности нови уметнички стилови – романика и готика. Византија, најмоћнија европска
држава у раном средњем веку, слаби, а јачају државе у западној Европи Енглеска, Француска, Свето римско-
немачко царство. Феудално уређење је било најразвијеније у Француској и Енглеској. Први француски
краљеви (након поделе Франачке државе 843) били су слаби владари, крупни феудалци водили су самосталну
политику све до доласка нове династије Капета. Владари династије Капета, ослањајући се на цркву и
грађанство, подвргли су непокорно племство својој власти и с временом од расцепканих феудалних области
образовали јаку француску државу. Најзначајнији владари били су: Филип II Август (крај 12. века), који је
ујединио и под своју власт подвргао већи део Француске, Луј IX Свети, који је ојачао власт краља (централну
власт), увео ред и законе и обезбедио несметан развој трговине и привреде, Филип IV Лепи, који је увео
порезе и на црквена имања, што је довело до сукоба са папом. Због сукоба са папом француском краљу
требала је подршка и зато је 1302. године (Филип IV Лепи) позвао представнике племства, свештенства и
градова на скупштину државних сталежа дајући им тако могућност да они, заједно са краљем, одлучују о
најважнијим државним питањима; уз подршку сталежа седиште папа је пресељено из Рима у Авињон
(Француска); папе су у Авињону боравиле 1309–1378. и овај период је у историји познат као период
Авињонског ропства.
Највећи противници француских краљева били су енглески краљеви, који су на територији Француске имали
своје поседе (Нормандију); када се угасила династија Капета и на власт дошла нова династија Валоа, избио је
и рат, у историји познат као Стогодишњи рат, који је са прекидима трајао 1337–1453; Енглеска је изгубила
овај рат и њена владавина на тлу Француске је окончана. Стогодишњи рат је учинио да се Французи уједине у
борби против заједничког непријатеља (Енглеза); у овом рату посебно се истакла Јованка Орлеанка. Затим
упућује ученике да читају текст Сазнајте више Јованка Орлеанка на стр. 87 у уџбенику.
Централна власт у Енглеској била је веома снажна већ од 11. века. Моћ енглеских краљева успоставио је
Виљем Освајач (војвода од Нормандије, који је постао енглески краљ 1066. године); он је пописао све
земљишне поседе (Књига страшног суда), поделио земљу верном норман- дијском племству и наметнуо
порезе. Наследници су наставили да јачају краљеву власт – Хенрих II Плантагенет и његови синови Ричард
Лавље Срце – више витез и пустолов и Џон Без Земље.
223
ТОК ЧАСА
Наставник користи дијалошку методу и пита ђаке: Да ли су вам позате ове личности? По чему? Затим кратко
разговора о тиранији Џона Без Земље и легенди о Робину Худу.
Племство је подигло побуну против тираније и самовоље краља и приморало га да потпише Велику повељу
слобода, којом је краљева власт ограничена; утврђена су права цркве, племства и грађанства, краљ није могао
да уводи нове порезе без пристанка племства и нико није могао да буде ухапшен, затворен и прогнан без
законске пресуде. Основан је Велики савет, који је надгледао да ли краљеви поштују ову повељу, а средином
13. века (1265) Велики савет је проширен, у њега су ушли представници цркве, племства и грађанства
(сталежа) и тако је настао Парламент; Парламент је ограничавао власт краља. У Парламенту није било места
за сељаке и кметове! Енглеска је са Француском у 14. веку водила Стогодишњи рат у коме је поражена (у току
овог рата многе недаће су задесиле Енглеску: велика епидемија куге, устанак сељака...) Тако су се, до 15. века,
кроз ратове и сукобе у западној Европи, формирале јаке националне државе Енглеска и Француска.

Напомена: Уколико постоје техничке могућности предлажемо да наставник уради PowerPoint презентацију за
час што би олакшало ученицима разумевање овог наставне јединице.
Предлог 1
224
ТОК ЧАСА
Предлог 2

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
225
Наставна јединица: Европске монархије позног средњег века II (Свето римско-немачко царство и Кијевска
Русија)
1.2.6, И.С. 2.1.1, И.С. 3.1.1.
Наставна средства: уџбеник, зидна историјска карта, табла, креда, фотокопије домаћег задатка
Циљеви:
– упознавање ученика са формирањем националних држава у западној Европи, Свето римско-немачко царство
и Кијевска Русија;
– упознавање ученика са основним карактеристикама и дометима владавине најважнијих владара (Отона I,
Фридриха Барбаросе, Рудолфа Хабзбуршког, кнеза Владимира, Јарослава Мудрог);
– усвајање знања о друштвеним и политичким променама;
форми историјске карте у којој су наведене легенде које се односе на средњовековно Свето римско-немачко
царство, Кијевску Русију и државу Монгола.
Исходи:
– се упознати са формирањем националних држава у западној Европи, Свето римско-немачко царство и
Кијевска Русија;
– се упознати са основним карактеристикама и дометима владавине најважнијих владара
(Отона I, Фридриха Барбаросе, Рудолфа Хабзбуршког, кнеза Владимира, Јарослава Мудрог);
– усвојити нова знања о друштвеним и политичким променама;
– усвојити нова знања о догађајима који су обележили овај период;
– бити у стању да на историјској карти препознају и покажу простор Светог римско-немачког царства,
Кијевске Русије и државе Монгола у различитим периодима историјског развоја.
Кључни појмови: Свето римско-немачко царство, Кијев, Монголи
Кључне личности: Отон I, Фридрих Барбароса, Рудолф Хабсбуршки, Рјурик, Олег Владимир, Јарослав
Мудри, Џингис-кан
226
Школа и разред: ____________________________________________________________

227
ТОК ЧАСА

Наставник дијалошком методом тражи од ученика да наведу основне податке везане за настанак сталешких
монархија Енглеске и Француске: Када је склопљен Верденски уговор и које су земље настале? Када је
територијално уједињен већи део Француске? Када и на који начин је у 13. веку Француска постала
најмоћнија земља Западне Европе? Зашто и у чије време је сазвана скупштина државних сталежа у
Француској? У чему је значај владавине Виљема Освајача? Када је и зашто донета Велика повеља слобода?
Које су сличности између скупштине државних сталежа у Француској и Парламента у Енглеској? Наставник
најављује нову наставну јединицу и пише на табли њен назив: Европске монархије у позном средњем веку –
Свето римско-немачко царство и Кијевска Русија

Наставник користи монолошку методу (док објашњава ново градиво) и демонстративну методу ослањајући се
на карту из уџбеника на стр. 91 и зидну историјску карту. У току излагања црта шему на табли.
Наставник објашњава да су у Немачкој, као и у Француској, у почетку владали потомци Карла Великог, који
су били слаби владари па се држава распала на велики број војводстава и кнежевина. Царство је обухватало
територије данашње Немачке, Чешке, Аустрије, Швајцарске, Холандије, Белгије, Луксембурга, као и делове
данашње Италије и Француске. Иако су владари носили титулу цара, они нису успевали да уједине државу
(као енглески и француски краљеви), већ је она остала подељена на велики број војводстава и кнежевина.
Најзначајнији владари, након гашења лозе Каролинга, били су:
– Отон I, велики војсковођа (поразио Мађаре и натерао их да престану са ратничким походима и створе своју
држав у Панонској низији, покорио део Западних Словена, прикључио северну Италију) кога је папа крунисао
962. године за цара Светог римско- немачког царства (као наследника Карла Великог „римског цара“);
– Фридрих I Барбароса, који је настојао да ојача царску власт и подвргне осамостаљено племство (ратовао је,
али без успеха, у северној Италији против осамостаљених, привредно развијених градова; град Милано је до
темеља био разорен); био је и учесник Трећег крсташког рата;
– Рудолф Хабзбуршки је одустао од централизације власти и бринуо више о ширењу породичног поседа
(припојивши словеначке земље; основао је посебну државу Аустрију, са центром у Бечу; даљим ширењем
настало је Хабзбуршко царство);
– Карло IV Луксембуршки, веома образован и способан, унапредио је привреду земље, дао племству већа
права (одустао од централизације власти); престоница Царства била је тада у Прагу, у Чешкој; основао је у
Прагу универзитет (први универзитет у словенском свету).
Од 15. века поново на царски трон долазе Хабзбурговци и чланови ове династије владају све до почетка 19.
века, када је престало да постоји Свето римско-немачко царство.
Прва држава Источних Словена (Руса) била је Новгородска кнежевина коју су у 9. веку основали Варјази
(Нормани); њихов војсковођа Рјурик се сматра оснивачем и прве руске династије Рјурковића. Син Рјурика
Олег преселио је престоницу у Кијев и узео титулу велики кнез. По новој престоници и држава је добила име
Кијевска Русија. Кнез Владимир примио је 988. године хришћанство из Византије, а онда и становништво
приморао да прими нову, хришћанску веру; он је оснивао цркве и школе, донео прве законе и ковао новац.
Кијевска Русија достиже врхунац у време кнеза Јарослава Мудрог (11. век); Кијев је постао седиште
митрополије, састављен је први зборник закона, развија се књижевност и уметност (по византијским узорима).
После смрти кнеза Јарослава Мудрог држава се распада на велики број тзв. удеоних кнежевина (дели државу
синовима); сваки кнез је самостално владао у својој области; тако подељене руске кнежевине су постале лак
плен освајачу са истока. Почетком 13. века Монголи (Татари) предвођени Џингис-каном освојили су делове
Кине и средње Азије; његови наследници су 1240. године покорили и руске кнежевине и основали своју
државу Златна хорда. Борбу за ослобођење од Монгола и поново уједињење руских кнежевина предводили су
московски кнежеви.
228
ТОК ЧАСА

Наставник даје домаћи задатак (сепарат на страни 230 у Приручнику) и подстиче ученике да поставе питања
којима би разрешили недоумице у вези са управо обрађеном наставном јединицом.
229
ТОК ЧАСА
Час број 34 – Европске монархије позног средњег века II
1. Обој различитим бојама наведене државе и упиши имена најзначајнијих градова:

А) Кијевска Русија – Новгород, Кијев, Москва.
Б) Енглеска – Лондон, Француска – Париз – Авињон, Свето римско-немачко царство – Беч – Праг.
2. Допуни табелу уписујући најважније догађаје везане за наведену земљу:
ЕНГЛЕСКА
ФРАНЦУСКА
СВЕТО РИМСКО-НЕМАЧКО ЦАРСТВО
КИЈЕВСКА РУСИЈА
Догађаји:
1. Основали је Англи, Саси.
2. Од 962. године владари носе титулу цара.
3. Године 1066. нормандијски војвода Виљем постаје краљ.
4. Насељена Источним Словенима.
230
ТОК ЧАСА
5. Цар Фридрих Барбароса је ратовао са италијанским градовима да би учврстио своју власт.

6. У доба Луја IX постала је водећа европска држава.
7. Кнез Владимир је 988. године примио хришћанство.
8. Године 1215. владар потписује Велику повељу слобода.
9. Рудолф Хабзбуршки удара темеље будућој Аустрији.
10. Краљ Филип IV Лепи сазива скупштину сталежа да би ојачао своју власт и добио подршку својој
владавини.
11. Преселио папе у Авињон.
3. У енглески Парламент су ушли представници: (Заокружи тачне одговоре.)

а) цркве;
б) крупног племства;
в) ситног племства;
д) зависних сељака;
г) грађанство.
4. Скупштина коју чине представници племства, свештенства и градова у Француској зове се:
(Заокружи тачан одговор.)
а) Државни сталежи;
б) Парламент;
в) Краљев савет.
5. Уз тачну тврдњу стави слово Т, а уз нетачну слово Н.

А) Кнез Владимир је донео први зборник закона. __________
Б) Борбу за ослобођење од монголске власти предводили су кнежеви Москве. __________
В) Хабзбурговци су владали Светим римско-немачким царством све до почетка 19. века. __________
г) Енглеска је победила у Стогодишњем рату.
231
Наставна јединица: Европске монархије позног средњег века
Образовни стандарди: И.С. 1.1.6, И.С. 1.1.8, И.С. 1.1.9, И.С. 1.1.10, И.С. 1.2.1, И.С. 1.2.4. И.С. 1.2.6, И.С.
2.1.1, И.С. 2.1.6, И.С. 2.2.1, И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.2, И.С. 3.1.3, И.С. 3.1.6.
Циљеви:
– утврђивање нових знања из историје Европе у позном средњем веку;
– утврђивање знања ученика о Енглеској, Француској, Светом римско-немачком царству и Кијевској Русији у
позном средњем веку (утврђивање знања ученика о геополитичким променама на тлу Европе, друштвеним
променама које су наступиле);
– утврђивање знања о догађајима који су обележили овај период;
– утврђивање знања о основним карактеристикама и домету владавине најважнијих владара;
– повезивање раније стечена знања са новим наставним садржајем;
форми историјске карте у којој су наведене легенде које се односе на државе Европе у позном средњем веку;
Исходи:
– знати до каквих је друштвено политичких и територијалних промена дошло у Европи у позном средњем
веку (Француска и Енглеска – велике државе са јаком централном влашћу и сталешким уређењем, Немачка –
разједињена; појавом Хабзбурговаца почиње историја Аустрије; држава Источних Словена – Кијевска Русија,
у 13. веку пада под власт Монгола);
– знати догађаје који су обележили овај период;
– знати да именују најзначајније владаре и основне карактеристике њихове владавине
(знати природу и специфичност владарске, краљевске и царске власти);
– знати да повежу раније стечена знања са новоусвојеним из историје Европе у позном средњем веку;
– бити у стању да на историјској карти препознају и покажу простор Француске, Енглеске, Светог римско-
немачког царства, Кијевске Русије и Златне хорде (државе Монгола) у различитим периодима историјског
развоја;
Кључни појмови: Енглеска, Француска, Свето римско-немачко царство, Кијевска Русија, Монголи
232
Кључне личности: Филип II Август, Луј IX Свети, Филип IV Лепи, Виљем Освајач, Џон Без Земље, Отон I,
Рудолф Хабзбуршки, Владимир, Јарослав Мудри, Џингис-кан
11. М. Шуњић, Хрестоматија извори за општу историју средњег века, Сарајево, 1980.
Школа и разред: ____________________________________________________________

часа.
233
ТОК ЧАСА

Наставник ће користећи наизменично дијалошку методу и методу рада на тексту обновити и утврдити градиво
са ученицима. Пита ученике да ли су код куће прочитали и научили лекције Европске монархијеу позном
средњем веку (Француска, Енлеска, Свето римско-немачко царство, Кијевска Русија).
Наставник говори да је овај час посвећен обнављању и утврђивању градива и да би током часа неке
недоумице, ако постоје, требало да буду разјашњене. Обавештава ученике да ће проверу и анализу домаћег
задатка урадити у завршном делу часа. Пише на табли назив наставне јединице: Европске монархије у позном
средњем веку. Наставник дели ученицима фотокопије са текстовима историјских извора на којима ће радити у
току часа. Током часа на зидној историјској карти ученици показују простор на коме су се одиграле
најважније појаве и догађаји из историје европских монархија у позном средњем веку.

Користећи дијалошку методу наставник поставља питања: Како је Верденским уговором подељена територија
Франачке државе? Након смрти последњег Каролинга која династија је завладала Француском? Каква је била
власт првих владара династије Капета? Који су најзначајнији француски владари који су допринели да
Француска постане водећа европска држава?
Луј IX Свети (13. век) је ојачао власт владара (централну власт), увео ред и законе и обезбедио несметан
развој трговине и привреде. Затим заједно читају историјски извор – текст Поуке Луја IX Светог свом сину.
„Драги сине, ако се деси да постанеш краљ, води рачуна да стекнеш оне вредности које одговарају краљу, то
јест да будеш тако непоколебљив да не поклекнеш ни у каквој ствари која се може десити.... Води рачуна да у
својој земљи сачуваш људе различитог имовног стања, а нарочито људе који припадају светој цркви. Брани их
од могуће неправде и насиља према њиховој личности и њиховим стварима... Ако ти буде учињена неправда,
покушај на више начина док не пронађеш један којим можеш надокнадити своја изгубљена права, пре него
што се одлучиш на ратни сукоб, и то нарочито стога да избегнеш све грехове који се почине у рату...
Драги сине, старај се да у твојој земљи буду добре судије и добри адвокати, а увек води рачуна да добро деле
правду и да другима не чине лоше нити било шта недолично...
Драги сине, скрећем ти пажњу да свој новац мудро употребљаваш и да га убираш на основу права. Хтео бих
да стекнеш осећај за штедњу и да се не препустиш лудом трошењу и лошим узорима. Нека твој новац буде
добро „узет‟ и добро „уложен‟...“
(М. Шуњић, Хрестоматија, 288–289)
Наставник и ученици дијалошком методом анализирају прочитан текст: Шта можете да закључите на основу
прочитаног извора, какав је владар био Луј IX Свети? Који француски краљ је сазвао Скупштину сталежа и
зашто? Ко чини Скупштину сталежа?
Наставник на делу табле црта шему.
СКУПШТИНА СТАЛЕЖА
Представници Представници Представници

племства цркве грађанства
234
ТОК ЧАСА
Затим наставља са питањима: Која је улога Скупштине сталежа? Зашто је дошло до Стогодишњег рата са
Енглеском? Које су последице рата за Француску? Зашто долазак на власт Виљема Освајача представља
прекратницу у енглеској прошлости?
Заједно читају текст о Виљему Освајачу и његовом делу, који је записао непознати монах писац
Англосаксонске хронике.
„...краљ Виљем, о коме говоримо, био је врло мудар човек, јако богат и достојанственији и јачи од свих својих
претхдника. Био је благ према добрим људима, који су Бога волели, и преко сваке мере строг према људима
који су се противречили његовој вољи. На месту где му је Бог дао да освоји Енглеску подигао је велики
манастир, населио тамо монахе и даровао му богата добра. У његово време саграђен је велики манастир у
Кентерберију и веома бројне друге цркве у целој Енглеској....
Уистину, у његово доба имали су људи силна напрезања и многе неугодности. Дао је да се граде тврђаве и
тешко је притискивао сиромашни народ. Краљ је био строг и узимао је од својих поданика много марака злата
и много стотина фунти сребра.”
(С. Ћирковић, Историја 2, 36–37) Настављају са читањем следећег историјског извора – текст из Књиге
страшног суда.
„...Успоставио је катастре за све земље у свакој провинцији, као и за имања сваког
властелина, то јест поља, замкове, људе слободне или кметове, становнике по колибама или кућама са
окућницом, кола, коње, остале домаће животиње, као и све остало што доноси приходе и што је подложно
порезима. Пописивачи су се смењивали наизменично, то су били људи који нису познавали крајеве у које су
били упућивани како би се подаци међусобно могли поредити и како би краљ могао открити превару.“
(М. Шуњић, Хрестоматија, 298)
Наставник и ученици дијалошком методом анализирју прочитане текстове: Како је описан краљ Виљем? Шта
је циљ Књиге страшног суда?
Наставник питањима подсећа ученике на делове наставне јединице које су обрадили на претходном часу:
Зашто је племство подигло побуну против краља Јована Без Земље? Када је донета Велика повеља слобода? У
чему је значај ове повеље? Ко чини Парламент? Која је улога енглеског парламента?
Затим, на делу табле црта шему.
ПАРЛАМЕНТ
Представници Представници Представници

племства цркве грађанства
Наставник подсећа ученике да је за разлику од Енглеске и Француске, Свето римско-немачко
царство било подељено на велики број феудалних области које су постојале као посебне државице. Владари су
без успеха покушавали да наметну власт феудалцима и уједине државице.
Затим поставља питања: Коју су титулу носили немачки владари? Који је немачки владар први крунисан за
цара? Који су владари покушавали да се наметну непокорном племству? Где је била престоница државе у
време Карла Луксембуршког? У чему се разликује цар Рудолф Хабзбуршки од својих претходника? (Одустаје
од наметања власти племству и ствара Аустрију.)
235
ТОК ЧАСА
Како се зове прва држава Источних Словена?

Заједно читају текст о кнезу Владимиру и хришћанству – у старој руској хроници која се везује за име
Нестора, говори се о Владимировом настојању да прими хришћанство:
„Владимир сазва своје бољаре* и градско веће па им рече:„Ево, долазе ми Бугари и кажу: Прими наш закон!
Затим долазе Немци и они величају свој закон. За њима долазе Јевреји. И, најзад, долазе Грци да изгрде све
вере, а уздигну своју. Они су дуго говорили о стварању света, о историји читавог света, и то врло духовито.
Право је задовољство када их човек слуша. Они кажу: Ко прими нашу веру никада неће умрети. Биће вечан.
Ако не прими нашу веру, изгореће на другом свету у огњу. Какво је ваше мишљење и шта ви на то кажете?‟
Бољари рекоше:„Ти знаш, кнеже, да нико не куди своје, већ свако своје хвали. Ако хоћеш да сазнаш праву
истину, пошаљи неколико својих људи да проуче различите култове и да виде како ко поштује Бога.‟“
*бољари – крупно племство у Русији
(Несторов летопис, XII век)
Наставник питањима подсећа ученике на делове наставне јединице које су обрадили на претходном часу: Како
се ширило хришћанство у Русији? Коју титулу су носили руски владари? Какав је по извору однос владар
бољари? Да ли можете да објасните одлуку кнеза Јарослава Мудрог да земљу подели својим синовима? Какве
је последице имала та одлука?

Наставник подстиче ученике да поставе питања којима би разрешили недоумице. Заједнички се проверава
домаћи задатак.
Напомена: Час се може организовати и као групни рад. Ученици се деле у 4 групе. Свака група добија по
један текст историјског извора и анализира га уз помоћ питања која се налазе у прупреми наставника.
Представник сваке групе презентује податке до којих су дошли.

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
236
Наставна јединица: Крсташки ратови
2.1.1, И.С. 2.1.3, И.С. 2.1.6, И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.2, И.С. 3.1.3.
Корелација: географија, грађанско васпитање, веронаука
Циљеви:
– усвајање нових знања из историје позног средњег века;
– упознавање ученика са крсташким ратовима који су покренути крајем 11. века;
– упознавање са узроцима и последицама крсташких ратова;
– упознавање ученика са витешко-монашким редовима (Темплари, Јовановци и Тевтонци);
– упознавање са новим појмовима: крсташи, витешко-монашки ред;
– упознавање са догађајима који су обележили овај период и друштвено политичким и културним променама
које су наступиле;
– разумевање значаја верске компоненте;
– уочавање повезаности између територијалних, привредних и културних промена;
форми историјске карте у којој су наведене легенде које се односе на Крсташке ратове;
Исходи:
– усвојити нових знања из историје позног средњег века;
– се упознати са крсташким ратовима који су покренути крајем 11. века;
– се упознати са узроцима и последицама крсташких ратова;
– се упознати са витешко-монашким редовима (Темплари, Јовановци и Тевтонци);
– се упознати са новим појмовима: крсташи, витешко-монашки ред;
– се упознати са догађајима који су обележили овај период и друштвено политичким и културним променама
које су наступиле;
– разумети значај верске компоненте;
– уочити повезаност територијалних, привредних и културних промена;
– бити у стању да користе историјску карту, знати да на историјској карти препознају и покажу правце
кретања крсташких војски, територије које су освајали, државе које су крсташи основали (Јерусалимска
краљевина);
237
Кључни појмови: Крсташки ратови, Јерусалим, пад Цариграда, витешко-монашки редови
Кључне личности: папа Урбан II, Фридрих Барбароса, Ричард Лавље Срце, Саладин, Иноћентије III
Нови појмови: крсташи, витешко-монашки редови
11. Џ. Холмс, приређивач, Оксфордска историја средњовековне Европе, Клио, Београд, 1998.
12. Џ. Макманерс, Оксфордска историја хришћанства, I, Клио, Београд, 2005.
Школа и разред: ____________________________________________________________

238
ТОК ЧАСА

Дијалошком методом наставник подсећа ученике на претходно градиво: Каква је била улога религије у
животу средњовековних људи? Када је дошло до црквеног раскола и које су последице? Ко су ходочасници?
Које је најзначајније хршћанско светилиште на Истоку? До 11. века у чијим рукама је био Јерусалим? Која је
вера била заступљена на Истоку?
Наставник потом тражи од ученика да на зидној историјској карти покаже најзначајније државе Европе и
Средоземља и да кажу која је вера била доминанатна на том простору. (Западноевропске монархије,
католичанство, Византија, православље, Арабљани/Африка и Блиски исток/ислам.)
Наставник монолошком методом објашњава да је европско друштво било изузетно побожно и да је на
ободима европског континента јачао ислам; да је Византија дуго служила као брана између западне Европе и
Азије; да је у 11. веку дошло до промена на Истоку; да се побожно, а ратнички настројено, друштво западне
Европе покренуло да одбрани Света места на Истоку.
Наставник најављује нову наставну јединицу и пише на табли њен наслов: Крсташки ратови.

Наставник монолошком методом излаже ново градиво. Током излагања на табли исписује тезе које ће ученици
преписати у свеске. У 11. веку се појавила нова сила на истоку – Турци Селџуци, који су освојили арабљанске
државе и Јерусалим и угрозили Византију. Византијски цар затражио је помоћ од папе и западних витезова за
одбрану од Турака и ослобођење Јерусалима и Светих места на Истоку. Папа Урбан II 1095. године у
Клермону је позвао вернике у рат за ослобођење Христовог гроба у Јерусалиму. Позиву се одазвао велики
број верника, из свих друштвених слојева. Они за симбол узимају крст (пришивају га на одећу) па су по томе
названи крсташи. У периоду од
1096. до 1270. године вођено је осам крсташких ратова.
Користећи дијалошку методу наставник покреће разговор и подстиче ученике да сами дођу до закључка који
су узроци крсташких ратова: Шта ви мислите, којим друштвеним слојевима су припадали крсташи? Који су
били њихови мотиви да узму учешћа у ратовима? Да ли је то била само вера?
Наставник усмерава дијалог да би ученици дошли до одговора. Очекивани одговори су: Учествовали су
припадници свих друштвених слојева. Краљеви, војводе, грофови... желе славу ратника победника,
проширење територија и повећање прихода. Витезови – који су такође желели славу али и нове поседе које би
отели од неверника (муслимана). Сељаци – сиротиња која је бежала од угњетавања феудалаца, надајући се
поседу и слободи. Градови – желели су да успоставе нове трговачке везе, имали су и користи од ратова јер су
снабдевали крсташе оружјем. Свештенство, црква – стали су на чело позивајући у свети рат; и црква је хтела
да искористи рат да покрсти муслимане у хришћане, узимали су и добровољне прилоге од верника.
Демонстративном методом наставник показује на зидној историјској карти правце кретања крсташких војски,
територије које су крсташи освојили, док ученици прате на карти уџбеника 95. стране.
Потом монолошком методом наставник истиче да се по значају издвајају Први, Трећи и Четврти крсташки
рат. Крсташи су током Првог похода успели да освоје територије на Блиском истоку и град Јерусалим 1099.
године; основали су своје државе, а најзначајнија држава је била Јерусалимска краљевина. За одбрану
освојених територија и светих места основани су витешко- монашки редови. Овај назив су добили зато што су
ратовали као витезови (ратници) а полагали су и завет сиромаштва и чедности, исказујући спремност да своје
животе посвете одбрани Свете земље. Најзначајнији редови били су: темплари, јовановци (Хоспиталци) и
тевтонци. Крајем 12. века муслимански вођа Саладин заузео је готово све крсташке територије и Јерусалим
што је био повод за Трећи крсташки рат; крсташку војску су предводила три највећа европска владара
(познати ученицима): Фридрих I Барбароса, Ричард Лавље Срце и Филип II Aвгуст. Најдуже је остао да се
бори енглески краљ Ричард, који је са Саладином 1192. године постигао споразум којим је дозвољено
239
ТОК ЧАСА
хришћанима да посећују Свети гроб у Јерусалиму. Четврти крсташки рат је најзначајнији јер се у њему виде
прави мотиви крсташких похода; крсташи, који су кренули на позив папе Иноћентија III, нису ни стигли до
Свете земље, већ су хришћански Цариград преотели од Византинаца и на тлу Византије основали своје
крсташке државе: Латинско царство, Солунску краљевину, Атинско војводство и Кнежевину Ахају. Велика
улога у овом рату припала је италијанским градовима (трговачким силама) Венецији, Ђенови и Пизи. Након
последњег неуспешног крсташког рата 1270, који је водио француски краљ Луј IX Свети, европске војске не
крећу на Исток против муслимана, али је било сличних ратова у Европи вођених против јеретика.
Наставник поново покреће разговор и подстиче ученике да сами дођу до закључка које су последице
крсташких ратова: Шта мислите, које су последице крсташких ратова?
Очекивани одговори: упознавање Западноевропљана са муслиманском културом на Истоку и њеним
тековинама; успостављање нових трговачких веза.

Наставник задаје ученицима домаћи задатак који има форму истраживачког рада. Ученици треба да сазнају
Како су крсташки ратови променили живот Европљана? Које су нове биљне културе почели да гаје? Које су
источњачке обичаје преузели? Наставник их упућује на литературу и за ученике погодне сајтове.
Напомена: Наставник може у оквиру часова додатне наставе направити изложбу радова на тему Како
замишљам крсташког ратника. Ученици би цртали крсташе по угледу на опис у уџбенику. Радове изложити у
учионици или у холу школе.

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
240
Наставна јединица: Крсташки ратови
1.2.4, И.С. 1.2.5, И.С. 1.2.6, И.С. 2.1.1, И.С. 2.1.6, И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.2, И.С. 3.1.5, И.С. 3.1.6.
Корелација: географија, грађанско васпитање, веронаука
Циљеви:
– утврђивање нових знања из историје позног средњег века;
– утврђивање знања ученика о крсташким ратовима 11–13. века;
– утврђивање знања о узроцима и последицама крсташких ратова;
– утврђивање знања ученика о витешко-монашким редовима (темплари, јовановци и тевтонци);
– повезивање појава из прошлости и садашњости (корени верских сукоба хришћана и муслимана)
– утврђивање нових појмова: крсташи, витешко-монашки ред;
– проширивање знања о политичким, економским и културним променама које су наступиле као последица
красташких ратова;
– утврђивање знања и умећа коришћења историјске карте (правце кретања крсташа, Јерусалимска краљевина и
државе настале у Четвртом крсташком рату);
Исходи:
– утврдити знања из историје позног средњег века;
– утврдити знања о крсташким ратовима 11–13. века;
– утврдити знања о узроцима и последицама крсташких ратова;
– утврдити знања о витешко-монашким редовима (Темплари, Јовановци и Тевтонци);
– повезати појаве из прошлости и садашњости (корени верских сукоба хришћана и муслимана);
– утврдити нове појмове: крсташи, витешко-монашки ред;
– проширити знања о политичким, економским и културним променама које су наступиле као последица
красташких ратова;
– знати да на историјској карти препознају и покажу правце кретања крсташких војски, територије које су
освајали, државе које су крсташи основали (Јерусалимска краљевина, државе настале у Четвртом крсташком
рату);
241
Кључни појмови: крсташки ратови, Јерусалим, пад Цариграда, витешко-монашки редови
Кључне личности: папа Урбан II, Фридрих Барбароса, Ричард Лавље Срце, Саладин, Иноћентије III
Појмови за утврђивање: крсташи, витешко-монашки редови
12. Џ. Макманерс, Оксфордска историја хришћанства, I, Клио, Београд, 2005.
Школа и разред: ____________________________________________________________

242
ТОК ЧАСА

Наставник пита ученике да ли су код куће прочитали и научили лекцију Крсташки ратови. Најављује да је
овај час посвећен обнављању и утврђивању градива и да би током часа неке недоумице, ако постоје, требало
да буду разјашњене. Анализа домаћег задатка остављена је за други део часа. Пише на табли назив наставне
јединице: Крсташки ратови.

Током часа наставник примењује демонстративну методу користећи зидну историјску карту а ученици карту
из уџбеника на страни 95. Дијалошком методом почиње обнављање градива: Који се ратови називају
крсташким ратовима? Зашто су добили овај назив? У ком временском периоду су вођени ови ратови? Колико
је било крсташких ратова? Који ратови се сматрају најзначајнијим? Којим догађајем почиње први крсташки
рат?
Наставник црта шему на табли и кроз питања наводи ученике да је попуне.
Разговарати са ученицима: Византија јесте тражила помоћ у борби против Турака Селџука, али да ли је заиста
крсташима циљ био да спасу Византију од Турака или су имали и сопстене амбиције на Истоку?
Наставник наставља обнављање градива дијалошком методом: Који су европски владари учествовали у
крсташким ратовима? Која је најзначајнија крсташка држава? Да ли су крсташи остварили зацртане циљеве?
Зашто кажемо да се у Четвртом крсташком рату најбоље виде циљеви крсташа? Како се завршава овај рат?
Зашто су основани витешко-монашки редови? Који витешко-монашки редови су најзначајнији?
Анализа домаћег задатка (истраживачки рад: Како су крсташки ратови променили живот Европљана? Које су
нове биљне културе почели да гаје? Које су источњачке обичаје преузели?) за циљ има обнављање последица
крсташких ратова.
243
ТОК ЧАСА
Наставник црта на табли табелу и попуњава је одговорима (сазнањима) ученика.
ПОСЛЕДИЦЕ КРСТАШКИХ РАТОВА

/ наставник наводи ученике на одговоре које уписује у табелу /
ПОЗИТИВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ НЕГАТИВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ

– ближе су се упознали хришћани и муслимани – слабљење и пропадање Византијског
– успостављене су економске и културне везе царства
Западне Европе са Византијом и Блиским истоком – безобзирно пљачкање и на Истоку и у
– трговина са Истоком је убрзала развој градова и Византији
градске привреде – бројне жртве рата (Занимљивост, 96.
– италијанске државице (Венеција, Ђенова, Пиза) су страна уџбеника Дечји крсташки рат
развиле флоту и постале трговачке силе (1212. године)) становништво које је
– Европљани упознају и саде нове биљне врсте: убијено или продато у робље....
хељда, пиринач, кајсије, лубенице, лимун, пистаћи, – сукоби муслимана и хришћана
праве шећер од шећерне трске...
– Европљани упознају и производе нове тканине
(носе источњачке називе) дамаст, муслин...
– Са Истока долазе и јастуци, теписи, таписерије,
одећа од свиле, сомота, памучног платна, папуче,
турбани...
– Мириси за одећу и тело...
– Европљани преузимају неке источњачке обичаје:
прање руку пре јела, топла купатила...
– Европски феудалци стичу префињеније захтеве:
лепа одећа од финијих тканина, увозе луксузне
предмете, скупоцена вина, граде јаче камене
замкове...
Потом наставник даје упутство ученицима да погледају одећу крсташа на 97. страни уџбеника и да је усмено
анализирају.

Наставник поставља питања ученицима: Да ли су остале неке недоумице у вези са пређеним градивом? Да ли
сте нешто ново научили?
Напомена: Уколико постоје техничке могућности ученици могу погледати и инсерт из филма
„Небеско краљевство“, у коме је тема Трећи крсташки рат; могу анализирати изглед крсташа, опсаду тврђаве...
244
ТОК ЧАСА

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
245
Наставна јединица: Средњовековни градови
Облик рада: фронтални, индивидуални, групни
2.1.6, И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.2, И.С. 3.1.6.
Наставна средства: уџбеник, табла, креда, папир са задацима за групе, папири, фломастери, хамер, нема
карта за сваког ученика (фотокопија)
Циљеви:
– упознавање ученика са средњовековним градом, изгледом, борбом градова за слободу, градском управом,
градском привредом;
– усвајање нових појмова: сајам, већница, комуна, еснаф, шегрт, калфа;
– усвајање нових знања о друштвеним и културним променама;
– уочавање повезаности привредних и културних промена;
– развијање самосталности у учењу и интелектуалном раду (самостално проналажење информација
релевантних за тему);
– разумевање повезаности појава из прошлости са појавама из садашњости (град, привреда...);
– уочавање, дефинисање и решавање проблема;
– развијање вештина аргументованог дискутовања и јавног саопштавања;
– развијање сарадње и заједничког доношења одлука уз расправу (заједничко дефинисање неког става,
организовање унутар групе (тима));
– подстицање мотивације за учење и рад;
Исходи:
– усвојити нова знања из историје позног средњег века;
– се упознати са средњовековним градом, изгледом, борбом градова за слободу, градском управом, градском
привредом, новим друштвеним слојем – грађанством;
– усвојити нове појмове: сајам, већница, комуна, еснаф, шегрт, калфа;
– усвојити нова знања о друштвеним и културним променама;
– уочити повезаност привредних и културних промена;
– развијати самосталност у учењу и интелектуалном раду (самостално проналазити информације релевантне
за тему);
– разумети повезаност појава из прошлости са појавама из садашњости (град, привреда...);
– уочавати, дефинисати и решавати проблеме;
246
– развијати вештине аргументованог дискутовања и јавног саопштавања;

– развијати вештину сарадње и организовања унутар групе;
– бити више мотивисани за учење и рад;
Кључни појмови: град, еснафи, мајстори, шегрти, калфе, новац Нови појмови: сајам, већница, комуна,
еснаф, калфа, шегрт
10. Група аутора, Историја приватног живота, II, Београд, 2000.
Школа и разред: ____________________________________________________________

247
ТОК ЧАСА

Наставник дијалошком методом подсећа ученике на претходно градиво: Које су одлике привреде у раном
средњем веку? Објасни шта значи натурална привреда? Како се делило друштво у раном средњем веку? Да ли
је било градова у раном средњем веку? Зашто су градови карактеристични за Византију, а не за Западну
Европу у раном средњем веку? Наставник најављује нову наставну јединицу Средњовековни градови и пише
на табли њен назив.

Монолошком методом наставник објашњава да је после 1000. године дошло до привредног развоја у Западној
Европи; да се земља лакше и брже обрађивала, па се производило више хране. Људи су сада могли да се баве
и другим занимањима осим пољопривреде, што је довело до развоја трговине и развитка градова као
трговачких и занатских центара. Градови су с временом постали не само јаки привредни центри већ и важна
културна жаришта.
Потом на табли црта шему као путоказ за активности на часу:
Наставник дели ученике у четири групе и свакој групи даје задатак на папиру, фломастере и хамер на којем ће
ученици исписати сазнања:
I ГРУПА
Користећи слику из уџбеника на стр. 100–101. и текст из уџбеника (Изглед града – зидови и куле; стр. 99)
опишите један средњовековни град. На каквим местима настају нови градови? По чему се разликује
средњовековни град од савременог?
II ГРУПА
Средњовековни градови су припадали феудалцу. Грађани су водили борбу за слободу града. Користећи текст
из уџбеника Градске комуне на стр. 100 објасните: Зашто су грађани водили
борбу за слободу града? Какав је био однос феудалца–господара и грађана? На који начин су
долазили до слободе? Да ли су имали нечију помоћ у тој борби? Након стицања слободе ко је управљао
градом?
III ГРУПА
Основ привреде средњовековног града била је занатска производња и трговина. Користећи текст из уџбеника
Занатска и трговачка удружења на страни 101 објасните: Зашто се јављају удружења занатлија и трговаца?
Како се зову удружења занатлија? Како се постајало члан удружења? Шта одређују правила удружења
занатлија једне струке? Како се обављала трговина у средњем веку? Са којим проблемима се сусрећу трговци?
Које је најпознатије трговачко удружење у Западној Европи?
248
ТОК ЧАСА
IV ГРУПА
Са привредним развојем и обнављањем градова оживљава робноновчана привреда, што значи да се
производило за тржиште а роба се продавала за новац. Користећи текст из уџбеника Робноновчана привреда
на страни 102 објасните: Када оживљава робноновчана привреда? Од ког метала се ковао новац? Ко је имао
право да кује новац? Чији новац је имао широку употребу у Западној Европи? Како се јавља банкарство?
Ученицима се даје 10 минута да прочитају текст и заједнички дефинишу закључке на задату тему. Наставник
води рачуна да се осигура пажња и активност свих ученика.
Наставник потом тражи да представник сваке групе извести о сазнањима и лепи хамер групе на табли. Након
сваког извештаја оставити могућност за сукобљавање аргумената и дискусију у коју се укључују сви ученици.
Ученици преписују ове тезе у свеске.
Наставник дијалошком методом пита: Да ли је дошло до промене у друштвеној структури у позном средњем
веку? Који се нов друштвени слој појављује у позном средњем веку? (грађанство)

наставном јединицом. Наставник потом поставља ученицима питања: Да ли вам се свидео рад по групама? Да
ли вам је задатак био тежак? Да ли сте сви узели учешће у раду? Да ли сте нешто ново научили? Како би сте
ви оценили овај час? Како бисте оценили рад ваше групе? Како бисте оценили себе?
На крају часа наставник за следећи час најављује обнављање градива и даје домаћи задатак (дели ученицима
неме карте и упућује ученике да се при изради домаћег задатка могу служити картом из уџбеника на страни
91).
Домаћи задатак
Упиши на немој карти где су се налазили најпознатији средњовековни градови.
249
ТОК ЧАСА

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
250
Наставна јединица: Средњовековни градови
Наставне методе: дијалошка, демонстративна,
2.1.6, И.С. 3.1.2, И.С. 3.1.6, И.С. 3.2.5.
Наставна средства: уџбеник, зидна историјска карта, табла,креда
Корелација: географија, свакодневни живот у прошлости
Циљеви:
– утврђивање знања из историје позног средњег века;
– утврђивање знања ученика о изгледу средњовековних градова, борбом градова за слободу, градском
управом, градском привредом;
– утврђивање појмова: сајам, већница, комуна, еснаф, шегрт, калфа;
– утврђивање знања о друштвеним и културним променама и њиховој међусобној повезаности;
– утврђивање знања и умећа коришћења историјске карте (средњовековни градови).
Исходи:
– утврдити знања из историје позног средњег века;
– утврдити знања о изгледу средњовековних градова, борбом градова за слободу, градском управом, градском
привредом;
– утврдити појмове: сајам, већница, комуна, еснаф, шегрт, калфа;
– утврдити знања о друштвеним и културним променама и њиховој међусобној повезаности;
– бити у стању да користе историјску карту, знати да на историјској карти покажу најпознатије средњовековне
градове.
Кључни појмови: град, еснафи, мајстори, шегрти, калфе, новац
3. Група аутора, Кључни појмови за крај обавезног образовања-историја, Београд, 2008.
251
5. Интернет енциклопедија – линкови о средњовековном свету www.usborne/quicklinks.com
Школа и разред: ____________________________________________________________

252
ТОК ЧАСА

Наставник пита ученике да ли су код куће прочитали и научили лекцију Средњовековни градови. Најављује да
је овај час посвећен обнављању и утврђивању градива и да би током часа неке недоумице, ако постоје, требало
да буду разјашњене. Пише на табли назив наставне јединице: Средњовековни градови.

Наставник ће наизменично користити дијалошку и демонстративну методу. Наставник поставља питања: Када
почиње обнова старих римских и подизање нових градова у Западној Европи? Шта је допринело обнови и
развоју градова? Шта су сајмови? Опишите средњовековни град. Како је он изгледао?
Наставник подећа да су градови настајали на црквеним или феудалним поседима и да су се црква или
феудалац сматрали господарима градова. Зашто су се грађани борили за слободу града? Шта су комуне? На
који начин су грађани могли да стекну повељу слободног града? Након стицања слободе ко је чинио управу у
граду?
Наставник истиче да су у градовима живели занатлије и трговци. Како је изгледала једна занатска радионица?
Ко ради у њој? Шта су еснафи? Зашто су се занатлије удруживале у еснафе? Како се обављала трговина?
Зашто је посао трговца био тежак и опасан?
Наставник наглашава да се са обновом градова развија робноновчана привреда. Коју привреду називамо
робноновчаном? Од чега се ковао новац? Чији новац је имао широку употребу у Европи? Због чега су
основане банке или мењачнице?
Наставник пита ученике да ли су урадили домаћи задатак, да ли су пронашли и на карти обележили
најпознатије средњовековне градове у Западној Европи. Користећи демонстративну методу наставник са
ученицима проверава задатак, показујући на зидној историјској карти наведене градове.
Наставник потом тражи да ученици још једном пажљиво погледају слику средњовековног града на стр. 100–
101, да замисле да је 14. век и да се налазе у једном средњовековном граду, да га обилазе и упознају. Затим
тражи од ученика да напишу разгледницу (писмо) из тог града.

Ученици читају своје разгледнице (писма) а наставник их после читања лепи на табли.

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
253
Наставна јединица: Свакодневни живот у средњем веку
Облик рада: фронтални, индивидуални, рад у групама
3.1.2, И.С. 3.1.3.
Наставна средства: уџбеник, табла, креда, картице са задацима, хамери, фломастери
Циљеви:
– упознавање ученика са свакодневним животом људи у средњем веку, положајем жене и њене улоге у
средњем веку;
– усвајање нових појмова: витешки турнир, банкет, урбанизација;
– усвајање знања о друштвеним и културним променама и њиховој међусобној повезаности;
– развијање самосталности у учењу и интелектуалном раду (самостално проналажење информација
релевантних за тему);
– уочавање, дефинисање и решавање проблема;
– развијање вештина аргументованог дискутовања и јавног саопштавања;
организовање унутар групе (тима));
– подстицање мотивације за учење и рад;
Исходи:
– усвојити нова знања из историје позног средњег века;
– знати како су живели људи у средњем веку, како је од положаја на друштвеној лествици зависио и квалитет
живота, какав је био положај жене у средњем веку;
– знати нове појмове: витешки турнир, банкет, урбанизација;
– усвојити нова знања о друштвеним и културним променама и њиховој међусобној повезаности;
– развијати самосталност у учењу и интелектуалном раду (самостално проналазити информације релевантне
за тему);
– уочавати, дефинисати и решавати проблеме;
– развијати вештине аргументованог дискутовања и јавног саопштавања;
– развијати вештину сарадње и организовања унутар групе;
– бити више мотивисани за учење и рад;
254
Кључни појмови: сељачки устанци, витешки турнири, хигијена, жене
Нови појмови: витешки турнир, банкет, урбанизација
Школа и разред: ____________________________________________________________

255
ТОК ЧАСА

Наставник најављује нову лекцију и рад у групама. Формира 4 групе ученика и дели материјал за рад.
Питањима подсећа ученике на обрађено градиво: Каква је била структура друштва у позном средњем веку,
које друштвене слојеве разликујемо? Најављује нову наставну јединицу и пише на табли њен назив:
Свакодневни живот у средњем веку.

Наставник дели материјал за рад (папире са задацима).
I ГРУПА
Користећи слике Сеоска игранка и Свакодневни живот на селу и текст из уџбеника Живот сељака, на стр.
104. опиши: Какав је био свакодневни живот сељака? Какав је положај сељака? Какав је однос властеле према
сељацима? Који су разлози навели сељаке на устанке? Који су највећи сељачки устанци у средњем веку?
II ГРУПА
Користећи текст из уџбеника Властела у замку, на стр. 105. опиши свакодневни живот племства. Какав је
живот у замку? Како је изгледао један средњовековни замак? Користи слику из уџбеника на стр. 106
Реконструкција феудалног замка да опишеш замак и његову улогу. Користећи слику из уџбеника на стр. 105
Витешки турнир, опиши какав је био свакодневни живот племства.
III ГРУПА
Користећи слику на 102. страни уџбеника Средњовековна пијаца и текст из уџбеника Живот у граду, на стр.
107 опиши живот становника града. Какав је био живот становника у градовима? Какав је положај грађана?
Зашто је постојала изрека Градски ваздух чини човека слободним? Зашто су средњовековни градови били
извор заразе? Зашто је епидемија куге у 14. веку названа „црна смрт“? Шта се променило у градовима
доношењем прописа у 14. веку?
IV ГРУПА
Користећи текст из уџбеника Место и улога жене у средњем веку, на стр. 106. објасни какав је положај жене у
средњем веку. Која је улога жене у средњем веку? Да ли положај жене зависи од припадности друштвеном
слоју (племкиња, сељанка)? Да ли су жене могле да одлучују о свом животу? Када се мења однос према жени,
више се поштује?
Ученицима се даје 20 минута да прочитају текст и заједнички дефинишу закључке на задату тему. Наставник
води рачуна да се осигура пажња и активност свих ученика. Наставник потом тражи да представник сваке
групе извести о сазнањима. Након сваког извештаја оставити могућност за сукобљавање аргумената и
дискусију у коју се укључују сви ученици. Наставник на табли лепи хамере са тезама (сазнањима) сваке групе.
Ученици преписују ове тезе у свеске.

наставном јединицом. Наставник потом поставља ученицима питања: Да ли вам је задатак био тежак? Да ли
сте сви узели учешће у раду? Да ли сте нешто ново научили? Како бисте ви оценили овај час? Како бисте
оценили рад ваше групе? Како бисте оценили себе? На крају часа наставник за следећи час даје домаћи
задатак.
1. Упореди данашњи живот у граду и селу и о томе напишите краћи есеј.
2. Пронађи слике средњовековних градова, како су се облачили сељаци, племство, грађани.
Обратите пажњу на време (век) какве су промене наступале и зашто?
256
ТОК ЧАСА
Предлог 1
257
ТОК ЧАСА
Предлог 2

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
258
Наставна јединица: Култура Западне Европе позног средњег века
3.1.1, И.С. 3.1.3, И.С. 3.1.6.
Корелација: српски језик и књижевност, ликовна култура, географија, грађанско васпитање, свакодневни
живот у прошлости, музичка култура
Циљеви:
– упознавање ученика са културом средњег века, начином стицања знања (манастирске школе, градске школе,
универзитети), развојем књижевности, науке, уметности, појавом штампе;
– усвојити знања о романичком и готском стилу у архитектури;
– усвајање нових појмова: универзитет, трубадури, романика, готика, илуминација;
– усвајање нових знања о друштвеним и културним променама и њиховој повезаност;
Исходи:
– знати основне одлике културе Западне Европе у позном средњем веку (манастирске школе, градске школе,
универзитети), развоја књижевности, науке, уметности, појаве штампе;
– бити у стању да препознају романички и готички стил у архитектури;
– усвојити нове појмове: универзитет, трубадури, романика, готика, илуминација;
– научити да уоче повезаност између друштвених и културних промена;
Кључни појмови: универзитет, Роџер Бејкон, трубадури, штампарија, романика, готика
Нови појмови: универзитет, трубадури, романика, готика, илуминација
Кључне личности: Роџер Бејкон, Јохан Гутенберг
259
10. Група аутора, Историја приватног живота II, Београд, 2000.
Школа и разред: ____________________________________________________________

260
ТОК ЧАСА

Користећи дијалошку методу наставник питањима подсећа ученике на претходно градиво: Како се живело у
раном средњем веку? Где су били центри писмености у раном средњем веку? Када је у Западној Европи
дошло до културне обнове у раном средњем веку? Наставник на табли исписује назив нове наставне јединице:
Култура Западне Европе позног средњег века. У току излагања исписјуе тезе на табли које ће ученици
записати у свеске.

Наставник монолошком методом објашњава да је култура средњег века имала верско обележје, па су настале
и три велике средњовековне цивилизације: византијска, западноевропска и исламска; у Западној Европи
целокупно културно стваралаштво и образовање је имало црквено обележје.
ОБРАЗОВАЊЕ: школовање се сводило на овладавање знањем неопходним за обављање одређеног посла;
читање и писање се учило у школама при манастирима. Преласком на робноновчану производњу јавља се
потреба за школама, па се и у градовима оснивају школе у којима су се учили практични предмети (читање,
писање, право и рачун). Од 12. века се оснивају и универзитети (најстарији су: Болоња у Италији, Париз и
Монпеље у Француској, Оксфорд и Кембриџ у Енглеској, Келн у Немачкој, Праг и Краков у словенском
свету); на универзитету су се проучавале само науке које је признавала црква (тзв. седам слободних вештина).
НАУКА: Црква је спречавала ширење нових открића, прогонила научнике који су проучавали природу и њене
законе; зато су се науке споро развијале (најистакнутија личност: Роџер Бејкон).
КЊИЖЕВНОСТ: Латински језик је био језик администрације и културе; како је огроман део становништва
био неписмен неговала се усмена књижевност – лирска поезија и епске песме у којима се величају витешки
морал и идеали (најпознатија – Песма о Роланду). Песме су преносили путујући певачи – трубадури.
Наставник поставља питање: Да ли сте чули за трубадуре? Упућује ученике да прочитају текст на стр. 111
уџбеника Занимљивост Трубадури.
Наставник наставља монолошко излагање: Пред крај средњег века јавља се и тежња да народни језик постане
књижевни. Открићем покретних слова (Јохан Гутенберг 1453) и оснивањем штампарије, књиге су постале
доступне ширем кругу читалаца; прва штампана књига била је Библија. Зашто су књиге биле доступније
ширем кругу људи са појавом штампарије (наставник разговара са ученицима)?
УМЕТНОСТ: главна дела средњовековне архитектуре биле су цркве и тврђаве. Цркве: за основу су (за разлику
од византијског стила = равнокраки крст), узимале латински односно издужени крст. Постојала су два стила
градње: романика и готика. У 11. и 12. веку преовладавао је романички стил (слика на страни 113) – дебели
зидови и мали број прозора, сводови и лукови изнад врата и прозора су заобљени; од средине 12. века нов
стил готички/готски стил (слике на страни 113) – грађевине стреме у висину, имају више прозора, сводови и
лукови изнад врата и прозора су преломљени и при врху зашиљени, прозорска стакла су бојена (витраж).
Скулптуре: од дрвета, камена, слонове кости; задатак је да украсе цркву.
Сликарство: под утицајем Византије, у Италији се развила уметност сликања на дрвету (посебно се сликају
олтари на којима се приказују Богородице са Христом, Христово распеће...). Велики значај имале су
илуминације, везови, таписерије...

наставном јединицом. Позива ученике, који то желе, да прочитају домаћи задатак задат на претходном часу
(есеј).
261
ТОК ЧАСА

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
262
Наставна јединица: Култура Западне Европе позног средњег века
1.2.3, И.С. 1.2.4, И.С. 2.1.1, И.С. 2.1.3, И.С. 2.1.6, И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.2, И.С. 3.1.3, И.С. 3.1.6.
Корелација: српски језик и књижевност, ликовна култура, музичка култура, географија, грађанско васпитање,
свакодневни живот у прошлости
Циљеви:
– утврђивање знања из историје Европе у позном средњем веку;
– утврђивање знања о култури средњег века, о развоју књижевности, науке и уметности, о начину стицања
знања у средњем веку (манастирске школе, градске школе, универзитети, појава штампе);
– утврђивање појмова: универзитет, трубадури, романика, готика, илуминација;
– утврђивање знања о културним променама и повезаности друштвених, привредних и културних појава;
– утврђивање знања и умећа коришћења историјске карте (утицаји и правци ширења византијске културе,
готике, универзитети);
Исходи:
– утврдити знања из историје Европе у позном средњем веку;
– утврдити знања о култури средњег века, о развоју књижевности, науке и уметности, о начину стицања знања
у средњем веку (манастирске школе, градске школе, универзитети, појава штампе);
– утврдити појмове: универзитет, трубадури, романика, готика, илуминација;
– утврдити знања о културним променама и повезаности друштвених, привредних и културних појава;
– бити у стању да препознају и покажу простор на који се ширио византијски утицај, утицај готике, градове у
којима су се налазили универзитети);
Кључни појмови: универзитет, Роџер Бејкон, трубадури, штампарија, романика, готика
Кључне личности: Роџер Бејкон, Јохан Гутенберг
263
Школа и разред: ____________________________________________________________

264
ТОК ЧАСА

Дијалошком методом наставник сазнаје да ли су ученици код куће прочитали лекцију обрађену на прошлом
часу, да ли им је била јасна, да ли имају неке недоумице. Затим питањима подсећа ученике на обрађено
градиво: Где се стицало знање у средњем веку? Када се јављају универзитети? Шта је утицало на отварање
универзитета? Да ли је била развијена наука у средњем веку? Какав је однос цркве према научним
истраживањима?
Наставник најављује утврђивање наставне јединице Култура западне Европе у позном средњем веку и пише на
табли њен назив.

Наставник употребљава демонстративну методу и тражи од ученика да погледају слику на почетку уџбеника
на страни 9. Дијалошком методом почиње разговор са ученицима о средњовековним преписивачима књига.
Ко преписује књиге? Зашто се умоножавање књига обављало у манастирима и црквама? Да ли сте прочитали
текст Сазнајте више Преписивање књига у средњем веку у уџбенику на стр. 112.? Прочитати заједно текст и
продискутовати: Који је материјал коришћен за писање књига? Да ли су књиге постале доступније са појавом
универзитета? Да ли је књига била свима доступна? Зашто? Када су књиге постале доступне ширем кругу
читалаца?
Наставник поново истиче да је са развојем градова, појавом нових занимања, било потребно и темељније
образовање. Ко је могао да се школује? Ко је могао да похађа универзитет? Шта мислите да ли је свима било
доступно школовање?
Користећи методу рада на тексту наставник чита текст о монасима и студијама.
„Исто тако, видећи да се у прошлости много пута дешавало у многим манастирима и обитељима нашега реда,
приликом слања на студије у Париз и другде, да је избор вршен неправилно и с пристрасношћу, „по месу и
крви‟, тако да су браћа незналице и лоши људи сматрани за достојне. То је ишло дотле да су сирови и
неспособни, губећи време у доколици и избегавајући студије, довођени у Париз као четвороножне животиње,
и да су се ти исти враћали још сировији кући него што су били. Овај генерални капитул због тога, желећи да
искорени тај рђави обичај, доноси одлуку и одређује да, кад год треба послати ђака у Париз или другде из
манастира који припада овом реду, треба да буде изабран од истих оних који бирају опата или од већине
целокупног братства. Треба да буде монах зелен по годинама и сед по разуму, добре нарави и зрелог
понашања, ведре памети, рођен у законитом браку, и способни за студије. Иначе не треба да се припусти
реченом универзитету.“
(Р. Михаљчић, С. Ћирковић, Историјска читанка за 6. разред, Београд, 2003, стр. 75)
Наставник са ученицима анализира прочитани текст: Шта значи бирање „по крви и месу“? Шта мислите да ли
су се на универзитетима у средњем веку изучавале природне науке као данас?
Наставник појашњава да, иако је наука под јаком контролом цркве, ипак је било људи који су се залагали за
преиспитивање онога што говори црква, за сазнања путем посматрања и експеримента.
Наставник наставља дискусију са ученицима: Да ли знате неку истакнуту личност у области науке? (Роџер
Бејкон) Ако постоји могућност, прочитати Роџер Бекон, Н. Јовановић, Лексикон 1000 личности у уџбеницима
историје, Нови Сад, 2003. стр. 37.
Наставник констатује да је средњовековна књижевност имала своје карактеристике. Који су књижевни родови
били заступљени? Шта су волели да читају? Наставник поставља питања о витешком моралу, лирским
песмама, баладама, песмама о љубави... Шта смо прочитали претходног часа? (Текст о трубадурима.) Ко су
трубадури? Наставник подсећа да су у 13. и 14 веку у Италији живели велики песници који су својим делима
најавили ново доба хуманизма и ренесансе. Који
265
ТОК ЧАСА
су то песници? Која су најважнија дела средњовековне архитектуре? Која два стила градње су
карактеристична за средњи век? Које су основне одлике ових стилова?
Наставник потом користи демонстративну методу и рад на тексту и тражи од ученика да анализирају карту на
страни 113 уџбеника на којој су приказани византијски утицај и правци ширења, утицај готике и правци
ширења, високе школе и универзитети... Затим захтева од ученика да одговоре на питања: Да ли можете да
кажете на који простор се шири византијски утицај? Где настаје готски стил и на ком простору се шири?
Набројте високе школе и универзитете основане
11–16. века.
Наставник даје ученицима да за домаћи задатак ураде тест Провери и обнови, који се налази на 115. страни
уџбеника. Наставник пита ученика да ли имају неке недоумице везане за пређено градиво.

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
266
Наставна јединица: Европа у позном средњем веку
1.2.5, И.С. 2.1.1, И.С. 2.1.3, И.С. 2.1.6, И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.2, И.С. 3.1.3, И.С. 3.1.6.
Наставна средства: уџбеник, зидна историјска карта, табла, креда, костур табеле (на хамеру или табли)
Корелација: географија, српски језик и књижевност, ликовна култура, грађанско васпитање, свакодневни
живот у прошлости
Циљеви:
– систематизација знања из историје Европе у позном средњем веку;
– развијање свести о геополитичким променама на тлу Европе;
– систематизација знања о друштвеним, привредним и културним променама у позном средњем веку и
њиховој међусобној повезаности;
– систематизација знања о догађајима који су обележили овај период;
– повлачење паралеле између догађаја на различитим географским просторима у то време;
– систематизација знања о основним карактеристикама и дометима владавине најважнијих западноевропских
владара;
– утврђивање знања и умећа коришћења историјске карте (уочавање најзначанијих држава у позном средњем
веку: Енглеске, Светог римско-немачког царства, Златне хорде);
Исходи:
– систематизовати знање из историје Европе у позном средњем веку (појмови, хронологија и простор);
– развити свест о геополитичким променама на тлу Европе (разумети узрочно-последичне везе);
– систематизовати знања о друштвеним, привредним и културним променама у позном средњем веку и
њиховој међусобној повезаности;
– систематизовати знања о догађајима који су обележили овај период,
– повлачити паралеле између догађаја на различитим географским просторима у то време;
– систематизовати знања о основним карактеристикама и дометима владавине најважнијих западноевропских
владара (разумети природу и специфичност власти);
– утврдити знања и умећа коришћења историјске карте (бити у стању да на карти покажу простор најважнијих
држава Западне Европе: Француске, Енглеске, Светог римско- немачког царства, Златне хорде, у различитим
периодима историјског развоја;
267
Кључни појмови: краљевина, царство, робноновчана привреда, грађанство, трговина, занатство, еснафи,
мајстор, калфа, шегрт, универзитети, Париз, Оксфорд, Енглеска, Француска, Свето римско- немачко царство,
Кијевска Русија, Монголи, крсташки ратови, Велика повеља слободе
Кључне личности: Виљем Освајач, Ричард Лавље Срце, Џон без Земље, Филип Други Август, Отон I,
Фридрих Барбароса, Рудолф Хабзбуршки, Владимир, Јарослав Мудри, Џингис-кан
2009.
Школа и разред: ____________________________________________________________

Напомена: Наставник пре часа припрема костур табеле коју ће ученици током часа попуњавати. Исто тако,
уколико постоје техничке могућности, наставник може припремити PowerPoint презентацију, а онда кроз
разговор са ученицима систематизовати градиво.
Креативношћу наставника, овај час систематизације може се организовати и као квиз знања. Ученици се деле
на групе (државе) које попуњавају табелу. Том приликом, групе добијају бодове за сваки тачан одговор.
268
ТОК ЧАСА

Наставник поставља питање ученицима да ли су урадили домаћи задатак, да ли им је био тежак, да ли имају
неке недоумице. Заједно проверавају домаћи задатак (осим последњег питања: Оцените средњи век и његов
допринос светској цивилизацији). Наставник пише назив наставне јединице Европа у позном средњем веку на
табли.

Наставник је на табли пре часа већ нацртао костур табеле или поставио хамер папир. У њу ће током часа
уносити податке до којих долазе обнављајући градиво дијалошком методом и показивањем на зидној
историјској карти.
У наставку је дат изглед непопуњене табеле:
СВЕТО РОМСКО –
КИЈЕВСКА
ЕНГЛЕСКА ФРАНЦУСКА НЕМАЧКО
РУСИЈА
ЦАРСТВО
ДРЖАВНО
УРЕЂЕЊЕ
ДРУШТВЕНО
УРЕЂЕЊЕ је
ФЕУДАЛНО и исто
је у свим
средњовековним
државама
НАЈЗНАЧАЈНИЈИ
ВЛАДАРИ
НАЈЗНАЧАЈНИЈИ
ДОГАЂАЈИ
269
ТОК ЧАСА
Крсташки ратови
(1096–1270)
УЗРОК
ПОСЛЕДИЦЕ
Култура, наука и привреда
ПРИВРЕДА
КУЛТУРНИ
РАЗВОЈ

Наставник подстиче ученике да поставе питања којима би разрешили недоумице. Заједнички се проверава
последње питање из домаћег задатка Размишљај као историчар. Наставник тражи од ученика да оцене
средњи век и његов допринос светској цивилизацији.
Предлог за час додатне наставе: тема Позни средњи век

Направити каталог највећих владара, војсковођа, законодаваца... Као изворе информација, ученици могу
користити предложену литературу за ученике, као и избор из литературе за наставнике; могу се користити и
научни часописи и новине, илустрације, карте...
270
ТОК ЧАСА
271
Наставна тема: Срби и њихово окружење у позном средњем веку
Наставна јединица: Србија у време Стефана Немање
Наставна средства: уџбеник, историјска карта, лоза династије Немањић, табла, креда
3.1.4.
Корелације: географија, српски језик и књижевност, веронаука, грађанско васпитање
Циљеви:
– усвајање нових знања о приликма у Србији у првој половини XII века и доласку Стефана
Немање на власт;
– уочавање узрока и последица борбе српских великих жупана са ослабљеном Византијом
(Манојло Комнин);
– уочавање узрока и последица борбе Стефана Немање са браћом;
– разумевање процеса настанка српске самосталне државе;
– разумевање Немањине верске политике тј. однос средњовековног владара и цркве и прогон јеретика;
– утврђивање познатих и усвајање нових појмова: династија, богумили;
– оспособљавање ученика да на историјској карти уоче границе и простор српске државе у време владавине
Стефана Немање;
Исходи:
– знати неопходна знања о Србији у првој половини XII века и доласку Стефана Немање на власт;
– знати да објасне узроке и последице борбе српских великих жупана са ослабљеном Византијом (Манојло
Комнин);
– умети да уоче узроке и последице борбе за власт између Стефана Немање и његове браће;
– разумети процес настанка српске самосталне државе;
– разумети Немањину верску политику тј. однос средњовековног владара и цркве и прогон јеретика;
– утврдити познате и знати значење нових појмова: династија, јеретик;
– умети да на историјској карти уоче границе и простор српске државе у време владавине Стефана Немање;
– повезати раније стечена знања са новоусвојеним;
Кључни појмови: самосталност Србије, Немањићи, Хиландар
Кључне личности: Стефан Немања
272
1. М. Векић Кочић, Драгољуб Кочић, Д. Лопандић, Историја 6, Уџбеник историје за шести разред основне
2010.
6. М. Благојевић, Србија у доба Немањића, Београд, 1989.
9. http://www.istoricar.com/
1. М. Векић Кочић, Драгољуб Кочић, Д. Лопандић, Историја 6, Уџбеник историје за шести разред основне
2. В. Бикић, Средњовековно село, Београд, 2010.
Школа и разред: ____________________________________________________________

273
ТОК ЧАСА

Наставник примењује дијалошку и демонстративну методу говорећи ученицима да отворе уџбеник на стр. 69.
где се налази историјска карта Прве словенске државе на Балкану и поставља ученицима питања: У којим
областима су Срби живели у раном средњем веку? Где се налазила Србија (Рашка)? Наведи српске владаре у
Рашкој. Како је Византија утицала на политику рашких великих жупана? Зашто? Затим на табли пише назив
нове наставне теме и нове наставне јединице: Срби и словенски народи у позном средњем веку – Србија у
време Стефана Немање.
Наставник црта на табли временску линију на којој ће уписивати најважније године.

Наставник монолошком методом објашњава разлоге мешања византијског цара Манојла Комнина у избор
рашких великих жупана, чиме ученике усмерава на разумевање сукоба рашког великог жупана Тихомира и
његовог брата жупана Стефана Немање.
Говори о последицама сукоба око власти Тихомира и Стефана Немање и настанку династије Немањића.
Ученици отварају уџбеник на стр. 128 где се налази лоза Немањића и цртају у свеске део лозе Немањића на
којој су приказани Завида, његови синови и синови Стефана Немање. Наставник исто црта на табли.
Наставник објашњава значај владавине Стефана Немање – освајања византијских територија, тражење
савезника у борби против Византије, добијање признања самосталности, уређење државе, јачање православља,
грађење задужбина.
Ученици отварају уџбеник на стр. 125 где се налази историјска карта Србија за време Стефана Немање и
Стефана Првовенчаног. Наставник именује области које је Стефан Немања освојио док ученици прате у
картама.
На стр. 161. у уџбенику на историјској карти Религија и култура српске средњовековне државе ученици траже
манастир Студеницу. Наставник објашњава значај задужбинарства и манастира као важних културних и
верских центара.
Излагање наставника прати показивање одговарајућих илустрација из уџбеника на стр.
121. и 122. и историјске карте на стр. 125, записивање најважнијих чињеница као и кључних и непознатих
појмова на табли.

У циљу провере разумевања нове наставне јединице ученици усмено одговарају на питања у уџбенику на стр.
123.
За домаћи задатак ученици треба да се информишу о задужбинама Стефана Немање и да их пронађу на истој
историјској карти: Ђурђеви Ступови и Хиландар. Податке могу да нађу у школској библиотеци и на сајту
www.rastko.rs.
274
ТОК ЧАСА

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
275
Наставна јединица: Србија у време Стефана Немање
Наставна средства: уџбеник, историјска карта, лоза династије Немањић, зидна географска карта, табла,
креда, листићи са припремљеним задацима за групе
2.1.2, И.С. 3.1.4.
Циљеви:
– утврђивање усвојених знања о Србији у првој половини XII века и доласку Стефана
Немање на власт;
– у тврђивање знања о узроцима и последицама борбе српских великих жупана са ослабљеном Византијом
– утврђивање знања о узроцима и последицама борбе Стефана Немање са браћом;
– утврђивање знања о процесу настанка српске самосталне државе;
– разумевање Немањине верске политике тј. однос средњовековног владара и цркве и прогон јеретика;
– утврђивање познатих и новоусвојених појмова: династија, богумили;
Исходи:
– знати неопходна знања о Србији у првој половини XII века и доласку Стефана Немање на власт;
– разумети узроке и последице борбе српских великих жупана са ослабљеном Византијом
– умети да уоче узроке и последице борбе за власт између Стефана Немање и његове браће;
– разумети процес настанка српске самосталне државе;
– разумети Немањину верску политику тј. однос средњовековног владара и цркве и прогон јеретика;
– утврдити познате и знати значење нових појмова: династија, богумили;
– умети да на историјској карти уоче границе и простор српске државе у време владавине
Кључни појмови: самосталност Србије, Немањићи, Хиландар
276
Кључне личности: Стефан Немања, Манојло Комнин
1. М. Векић Кочић, Д. Кочић, Д Лопандић, Историја 6, Уџбеник историје за шести разред основне школе,
3. Група аутора, Кључнипојмови за крај обавезног образовања – историја, Београд, 2008.
2010.
Школа и разред: ____________________________________________________________

277
ТОК ЧАСА

Наставник дели ученике на три групе, даје им листиће са претходно припремљеним задацима и објашњава
шта је задатак сваке.
Наставник црта на табли временску линију на којој ће ученици уписивати најважније године.

Израда задатака и излагање (30 минута)
Групе имају 15 минута за рад, а затим свака по 5 минута за излагање.
Прва група
Опишите живот Стефана Немање у најранијој фази живота борбе за власт.
Група добија текст Стефан Немања на стр. 120 у уџбенику, ученици треба да издвоје кључне појмове и
запишу их у свеску.
Кључни појмови: оснивач династије, ојачао и проширио државу, процват српске средњовековне културе,
подизање задужбина, рашки стил
Друга група
Опишите живот Стефана Немање у време његове владавине као српског великог жупана. Група треба да
прочита текст Фридрих I Барбароса и велики жупан Немања на стр. 121.
уџбеника. Задатак је одговорити на питања: Зашто се Немања састаје са Барбаросом? Да ли је
Немањин план сарадње са Барбаросом остварен?
Анализирати илустрацију на стр. 121. у уџбенику Споменик у Нишу, подигнут поводом обележавања
годишњице сусрета Немање и Барбаросе. Одговорити на питање: Када је споменик подигнут? Зашто је важно
чувати споменике од уништавања?
Трећа група
Опишите живот Стефана Немање након повлачења са власти – монах Симеон.
Група треба да прочита текст Хиландар на стр. 122. уџбеника. Задатак је одговорити на следећа питања: Где се
налази Хиландар? Ко га је подигао? Зашто се Хиландар налази на списку УНЕСКО-ве светске баштине?
Задатак: Уз помоћ наставника на географској карти Балканског полуострва пронађите где се налази
Хиландар.
Ученици користе лозу Немањића на стр. 128 уџбеника, историјске карте на стр. 125
Србија за време Стефана Немање и Стефана Првовенчаног, стр. 161. религија и култура српске
средњовековне државе, зидну географску карту.
Ученици у току излагања:
– показују одговарајуће илустрације из уџбеника;
– показују географско-историјске појмове на историјској карти;
– исписују на табли најважније податке и цртају лозу династије Немањића.
Наставник координира временом излагања и, уколико затреба, пружа ученицима подршку током излагања и
бележења на табли.
Последњих 5 минута наставник проверава домаће задатке. Пожељно је да се ученици сами јаве, или он
одређује два ученика који читају своје домаће задатке.
Такође, ученици на историјској карти на стр. 161. у уџбенику именују још неке Немањине задужбине:
Ђурђеви Ступови, Св. Никола.
278
ТОК ЧАСА

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
279
Наставна јединица: Краљевина Србија – међународно признање
Наставна средства: уџбеник, историјска карта, лоза династије Немањић, зидна географска карта, табла, креда
2.1.2, И.С. 2.2.1, И.С. 3.1.4.
Циљеви:
– усвајање знања о Србији у време владавине Стефана Немањића;
– објашњавање узрока и последица сукоба Вукана и Стефана Немањића око власти;
– уочавање узрока и последица промене спољне политике српске државе после 1204. године;
– разумевање значаја крунисања Стефана Немањића;
– разумевање значаја и улоге Саве Немањића у процесу осамостаљења српске цркве од византијске власти;
– утврђивање познатих и новоусвојених појмова: мошти, архиепископ, миропомазати, архиепископија,
епископ;
Стефана Немањића Првовенчаног;
Исходи:
– знати да наведу најважније догађе из историје Србије у време владавине Стефана Немањића;
– знати узроке и последице сукоба Вукана и Стефана Немањића око власти;
– знати узроке и последице промене спољне политике српске државе после 1204. године;
– разумети значај крунисања Стефана Немањића;
– упознати значај и улогу Саве Немањића у процесу осамостаљења српске цркве од византијске власти;
– утврдити значења познатих и научити значење нових појмова: мошти, архиепископ, миропомазати,
архиепископија, епископ;
– умети да препознају на основу карактеристичног текстуалног историсјког извора исто- ријске појаве,
догађаје и личности;
280
Кључни појмови: аутокефалност, Жича, Трново, Милешева
Кључне личности: Стефан Првовенчани, Сава Немањић
1. М. Векић Кочић, Д. Кочић, Д Лопандић, Историја 6, Уџбеник историје за шести разред
основне школе, Нови Логос, Београд, 2012.
2010.
3. В. Ћоровић, Педесет легенди о Св. Сави, Горњи Милановац, 1995.
http://www.rastko.rs/knjizevnost/usmena/legende_o_savi_c.html
4. Тако је писао Св. Сава, Политикин забавник
http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/zivot-u-andjeoskom-liku
Школа и разред: ____________________________________________________________

281
ТОК ЧАСА

Наставник питањима подсећа ученике на претходно градиво: Када се Стефан Немања повукао са престола?
Коме је оставио престо? Да ли је било незадовољних и зашто? Како је провео остатак свога живота?
Наставник најављује нову наставну јединицу Краљевина Србија (међународно признање Србије;
аутокефалност) пише њен назив на табли.
Наставник црта на табли временску линију на којој ће уписивати најважније године. Ученици користе
постојећу лозу Немањића у својим свескама коју допуњују новим подацима, а наставник је црта на табли.

Наставник монолошком методом објашњава узроке и последице сукоба између Вукана и Стефана
Првовенчаног (описује ток сукоба и умешаност суседних држава Угарске и Бугарске); говори о улози Саве
Немањића у помирењу браће.
У овом делу часа наставник разговара са ученицима о Немањиној одлуци да престо остави средњем сину. Који
су били узорци и последице такве одлуке? Какви су били односи међу браћом Вуканом и Стефаном?
Затим наставник користи методу рада на тексту и чита одломак из историјског извора
Живот Светог Саве од Теодосија:
„Пошто су се доласком светога браћа сјединила у великој љубави, то јест самодржац Стефан и велики кнез
Вукан, тако да је поуком светога Вукан кнез пребацивао себи и стидео се што је преступио заповести очеве, и
говорио да је узрок његове непокорности наговарање и подстрекивање од властеле, а не од своје воље. И сви
противници, видећи братски живот у заједничкој љубави, приступаху к њима с љубављу.
Пошто је српска земља тада била веома пространа, благочашће вере ширило се свуда по њој молитвама светих
отаца наших Симеона и Саве.“
(Историјски извори за такмичење у шестом разреду основне школе, Београд, 2010. стр. 30)
Наставник објашњава значење појма самодржац и поставља ученицима питања: Ко је свети у поменутом
тексту? Да ли се и зашто Вукан покајао?
Наставник излаже о последицама пада Цариграда 1204. на спољну политику српске државе – Стефан Немањић
се окреће Западу и добија круну од папе уз помоћ Венеције. Кратко са ученицима обнавља узорке и последице
покретања Четвртог крсташког похода.
Говори о значењу појма првовенчани – први крунисани краљ целе Србије; делатности Саве у задобијању
самосталности српске цркве, његовом одласку у Никеју, рукоположењу за архиепископа; о значењу појмова:
миропомазати, аутокефалност, архиепископ, епископ.
Излаже о законодавном и политичком раду Саве Немањића; ситуацији у Србији после смрти
Стефана Немањића, владавини Стефана Радослава и Стефана Владислава.
Ученици отварају 128. страну уџбеника и уз помоћ лозе Немањића прате део предавања о смени на престолу.
Наставник објашњава какав је био утицај Бугарске на унутрашњу политку српске државе. Уз помоћ карте на
стр. 161. као и зидне географске карте Србије ученици лоцирају манастире Жичу и Милешеву.
Ученици користе Лозу Немањића на стр. 128 уџбеника, историјске карте на стр. 125 Србија за време Стефана
Немање и Стефана Првовенчаног, стр. 161. Религија и култура српске средњовековне државе, зидну
географску карту.
Излагање наставника прати показивање одговарајућих илустрација из уџбеника и историјске карте,
записивање најважнијих година на временској линији.
282
ТОК ЧАСА

Наставник даје ученицима за следећи час истраживачки задатак.
Истраживачки задатак
На основу текста из уџбеника на стр. 126. и уз помоћ наставника српског језика и веронауке ученици ће
написати састав о Сави Немањићу. Такође, упућују се да прочитају и легенду о Св. Сави на сајту
http://www.rastko.rs/knjizevnost/usmena/legende_o_savi_c.html Остављена им је могућност да сами изаберу
начин на који ће саопштити свој рад, усменим препричавањем или читањем целог рада. Уколико желе,
ученици могу да ураде и PowerPoint презентацију. У том случају, неопходна је сарадња са наставником
информатике.
Тезе које су ученици добили за истраживачки задатак: Сава као архиепископ; законодавна делатност;
политичка делатност; књижевна делатност; култ Св. Саве; Св. Сава као просветитељ.
Затим, ученици усмено одговарају на питања у уџбенику на стр. 129.

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
283
Наставна јединица: Краљевина Србија – међународно признање
Наставне методе: дијалошка, демонстративна, истраживачка
2.1.1, И.С. 2.1.2, И.С. 2.1.3, И.С. 3.1.4.
Циљеви:
– утврђивање најважнијих усвојених знања о Србији у време владавине Стефана Немањића;
– утврђивање знања о узроцима и последицама сукоба Вукана и Стефана Немањића око власти;
– утврђивање усвојених знања о узроцима и последицама промене спољне политике српске државе после
1204. године;
– разумевање значаја крунисања Стефана Немањића;
– разумевање значаја и улоге Саве Немањића у процесу осамостаљења српске цркве од византијске власти;
– утврђивање усвојених знања о Савином законодавном и политичком раду;
– утврђивање најважнијих знања о књижевном раду Стефана Немањића и Саве Немањића;
– утврђивање познатих и новоусвојених појмова: мошти, архиепископ, миропомазати, архиепископија,
епископ;
Исходи:
– знати најважније податке о Србији у време владавине Стефана Немањића;
– разумети узроке и последице сукоба Вукана и Стефана Немањића око власти;
– разумети узроке и последице промене спољне политике српске државе после 1204. године;
– разумети значај крунисања Стефана Немањића;
– умети да објасне значај и улогу Саве Немањића у процесу осамостаљења српске цркве од византијске
власти;
– знати најважнија знања о Савином законодавном и политичком раду;
– знати најважнија знања о књижевном раду Стефана Немањића и Саве Немањића;
– утврдити познате и знати значење нових појмова: мошти, архиепископ, миропомазати, архиепископија,
епископ;
284
Кључни појмови: аутокефалност, Жича, Трново, Милешева
Кључне личности: Стефан Првовенчани, Сава Немањић
2010.
3. В. Ћоровић, Педесет легенди о Св. Сави, Горњи Милановац, 1995.
4. Тако је писао Св. Сава, Политикин забавник
http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/zivot-u-andjeoskom-liku
Школа и разред: ____________________________________________________________

На претходном часу наставник је ученицима дао истраживачки задата. На основу текста из
уџбеника на стр.126. и уз помоћ наставника српског језика и веронауке они су написали саставе о Сави
Немањићу. Они који су евентуално урадили PowerPoint презентације могу да их представе.
285
ТОК ЧАСА

Наставник користи демонстративну методу и захтева од ученика да погледају лозу Немањића на 128. страни
уџбеника и да одговоре на питања: Ко је наследио Стефана Немању? Да ли је Стефан Немањић мирно преузео
власт?

Први део овог дела часа траје 15 минута.
Наставник дијалошком методом обнавља научено градиво: Због чега су се сукобили Вукан и Стефан
Немањић? Објасни коме је овај сукоб могао користити. Зашто је Угарска помагала Вукану у рату са братом?
Објасни улогу Саве Немањића у помирењу браће. Који догађаји у Европи су имали утицај на промене у
Србији у XIII веку? Да ли је Стефанова женидба имала политички утицај? Објасни! Објасни у чему је значај
крунисања Стефана Немањића 1217. године.
У другом делу часа од 20 минута ученици читају или усмено излажу своје радове. Затим следе питања и
задаци за ученике: Уз помоћ историјске карте на стр. 161. у уџбенику покушај да објасниш зашто је Сава
Немањић желео да осамостали српску цркву. Ко се томе противио и зашто? Која су најпознатија књижевна
дела Саве Немањића? Шта је био циљ законодавне делатности Саве Немањића? Зашто се Св. Сава прославља
као школска слава? Објасни зашто је настао култ Св. Саве? Нађи на историјској карти на стр. 161. у уџбенику
Милешеву. У чему је њен значај у историји српског народа.
Наставник пише на табли и објашњава непознате појмове: типик, култ и црта лозу Немањића. Ученици раде
исто у својим свескама.

Ученици треба да именују кључне појмове и личности о којима је било речи на часу уз помоћ лозе Немањића
у уџбенику.

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
286
____________________________________________________________________________________
Наставна јединица: Успон краљевине Србије у XIII веку
3.1.4.
Корелације: географија, веронаука, српски језик и књижевност, грађанско васпитање
Циљеви:
– усвајање знања о Србији у време владавине Стефана Уроша I и Стефана Драгутина;
– уочавање узрока и последица промене спољне политике српске државе након обнове
Византије и приближавање Србије Угарској;
– разумевање значаја развоја рударства у Србији и утицај на економски напредак;
– разумевање последица економског јачања Србије на јачање централне власти;
– усвајање значења нових појмова: Саси, „млади краљ“, државни сабор;
Стефана Уроша I и Стефана Драгутина;
– коришћење историјске карте у циљу разумевања фактора који су утицали на територијални развој српске
државе у датом историјском периоду;
Исходи:
– знати да наведу важне чињенице о Србији у време владавине Стефана Уроша I и Стефана
Драгутина;
– знати да објасне узроке и последице промене спољне политике српске државе након обнове Византије и
приближавање Србије Угарској;
– знати да објасне последице економског јачања Србије на јачање централне власти;
– утврдити познате и знати значење нових појмова: Саси, „млади краљ“, државни сабор;
– умети да на историјској карти уоче границе и простор српске државе у време владавине; Стефана Уроша I и
Стефана Драгутина;
– разумевати факторе који су утицали на територијални развој српске државе у датом историјском периоду
кроз анализу историјске карте;
Кључни појмови: рударство, новац, „млади краљ“, државни сабор
Кључне личности: Стефан Урош I, Јелена Анжујска, Стефан Драгутин
287
2010.
8. С. Мишић, Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља, Београд, 2010.
3. М. Поповић, Владарски и властеоски двор у средњем веку, Београд, 2010.
Школа и разред: ____________________________________________________________

288
ТОК ЧАСА

Наставник уводи ученике у нове наставне садржаје. Ученици отварају уџбеник на стр. 128. где се налази Лоза
Немањића. Наставник питањима подсећа ученике на претходно градиво: Ко је наследио Стефана
Првовенчаног? Наведите најважније догађаје за време владавине Стефана Радослава и Владислава? На табли
пише назив нове наставне јединице Успон краљевине Србије у XIII и почетком XIV века. Црта на табли
временску линију на којој ће уписивати најважније године.

Наставник монолошком методом упознаје ученике са основним карактеристикама владавине краља Уроша I.
Истиче значај доласка Саса за развој рударства и ковање новца. Објашњава да је процес јачања централне
власти последица привредног напретка српске средњовековне државе.
Наставник истиче улогу и значај краљице Јелене Анжујске у тадашњим историјским приликама (развој школа
и писмености). Упознаје ученике са основним карактеристикама владавине краља Драгутина и јачањем
угарског утицаја на политичке прилике у Србији.
Нове појмове Саси, „млади краљ“, државни сабор записује на табли а ученици преписују у свеске. Наставник
на табли црта лозу Немањића, а ученици настављају да цртају лозу у својим свескама тамо где су стали на
претходном часу.
Код појма „млади краљ“ наставник иницира разговор о тој титули. Одакле је преузета титула
„млади краљ“, зашто баш тада, какв је био однос Драгутина и Уроша ?
Ученици током часа користе историјску карту у уџбенику на стр. 132. где налазе руднике, задужбине Уроша I
и Стефана Драгутина и прате територијалне промене које се дешавају у Србији за време владавине краља
Драгутина.
Наставник своје излагање оживљава објашњавањем илустрација у уџбенику. Ученици добијају задатак да
прочитају текст Сазнај више Саси и рударство у средњовековној Србији на стр.
130. и да издвоје најважније појмове које ће записати у свеску а наставник на табли.
Затим следи анализа текста дијалошком методом: Које сте појмове издвојили? Зашто сте издвојили баш те
појмове? У чему је значај Саса у српској средњовековној историји? Покажите на географској карти Србије где
се налазе поменути рудници? Шта можете да закључите?

Ученици усмено одговарају на питања на стр. 135. у уџбенику.
Наставник даје ученицима за домаћи задатак да прочитају текст Сазнајте више Утицајна и поштована жена у
средњевековној Србији – краљица Јелена Анжујска на стр. 131. На основу тога треба да опишу њену личност,
њен живот и значај у српској средњовековној историји.
289
ТОК ЧАСА

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
290
Наставна јединица: Успон краљевине Србије у XIII и почетком XIV века
2.2.1, И.С. 3.1.4, И.С. 3.2.4.
Корелације: географија, српски језик и књижевност, веронаука, свакодневни живот у прошлости
Циљеви:
– обнављање усвојених знања о Србији у време владавине Стефана Уроша I и Стефана
Драгутина;
– обнављање знања о узроцима и последицама промене спољне политике српске државе након обнове
– обнављање знања о развоју рударства у Србији и утицају на економски напредак;
– разумевање процеса јачања централне власти као последице економског развоја Србије;
– обнављање познатих и новоусвојених појмова: Саси, „млади краљ“, државни сабор;
– усвајање нових знања о Србији у време владавине Стефана Милутина и Стефана Дечанског;
– разумевање последица Милутинове освајачке политике (учвршћивање Србије као водеће балканске државе);
– разумевање узрока и последица унутрашњих сукоба у Србији око власти: Драгутин и
Милутин, Милутин и Стефан Дечански, Стефан Дечански и Стефан Душан;
– разумевање Милутинове освајачке политике и њених последица за наследнике тј. учвршћивање Србије као
водеће балканске државе;
Стефана Милутина након његових освајања;
– тумачење текстуалног историјског извора и разумевање историјског контекста у коме је извор настао;
Исходи:
– знати најважнија знања о Србији у време владавине Стефана Уроша I и Стефана Драгутина;
– знати узроке и последице промене спољне политике српске државе након обнове
– обновити знања о развоју рударства у Србији и његовом утицају на економски напредак;
– знати да објасне последице економског јачања Србије на јачање централне власти;
– обновити познате и знати значење нових појмова: Саси, „млади краљ“, државни сабор;
291
– знати основне карактеристике о Србији у време владавине Стефана Милутина и Стефана
Дечанског;
– разумети узроке и последице унутрашњих сукоба у Србији око власти: Драгутин и Милутин, Милутин и
Стефан Дечански, Стефан Дечански и Стефан Душан;
– разумети Милутинову освајачку политику и њене последице за наследнике тј. учвршћивање
Србије као водеће балканске државе;
Стефана Милутина након његових освајања;
– знати да тумаче текстуални историјски извор тј. разумети историјски контекст у коме је настао;
Кључни појмови: рударство, новац, „млади краљ“, државни сабор, Велбужд
Кључне личности: Стефан Урош I, Јелена Анжујска, Стефан Драгутин, Стефан Милутин, Симонида
Стефан Дечански
2010.
4. http://www.istoricari.com /
Школа и разред: ____________________________________________________________

292
ТОК ЧАСА

Наставник уводи ученике у део часа посвећеном обнављању наставне јединице Успон краљевине
Србије у XIII и почетком XIV века тј. Србија за време владавине Стефана Уроша I и Стефана Драгутина.
Ученици отварају уџбеник на стр. 128. где се налази лоза Немањића. Наставник поставља питања ученицима:
Шта је утицало на економски развој српске државе за време владавине Стефана Уроша I? Користећи
историјску карту у уџбенику на стр. 132. наведи најважније руднике у Србији. Шта знаш о Сасима? Анализа
домаћег задатка: један ученик добровољац чита или усмено излаже домаћи задатак о Јелени Анжујској
Утицајна и поштована жена у средњовековној Србији – краљица Јелена Анжујска. Уз помоћ географске
карте Србије ученици лоцирају њен двор у Брњацима. Објасни како је Драгутин дошао на власт. Каква је била
улога Византије и Угарске на политику српске државе? Користећи историјску карту у уџбенику на стр. 132.
пронађите задужбине Стефана Уроша I, Јелене Анжујске и Стефана Драгутина. Затим те исте појмове
лоцирајте на географској карти Србије.

Овај део часа посвећен је обради нове наставне јединице Успон краљевине Србије у XIII и почетком XIV века
тј. владавини краља Стефана Милутина и Стефана Дечанског.
Наставник излаже о основним карактеристикама владавине краља Стефана Милутина, узроцима сукоба
Драгутина и Милутина, Милутиновој освајачкој политици, женидби са Симонидом. Појаснити разлоге брака
Милутина и Симониде као и разлоге противљења томе браку.
Користећи методу рад на тексту наставник чита одломак из историјског извора, запис
Теодора Метохита из последње године XIII века:
„Чим је свануло будем позван и пођем архонту (краљу). Водили су ме не малобројни млади племићи, свечано
опремљени, отуда послати да ми укажу почаст – како је обичај. Читава церемонија и пролазак беху врло
елегантни, са много уважавања и кићености, показујући и обзнањујући становништву долазак племенитог
посланства највећег господара и, с обзиром на најважнији посао, неупоредивог у односу на друга раније. И
сам краљ се веома био накитио и читаво тело празнично оденуо, претрпавши се драгим камењем, бисерјем и
нарочито златом – колико је год могао. Цео двор бљештао је од свилених и златом везених тканина.
Изабраници који су били око њега били су опремљени и дотерани врло необично и гиздавије него што је то
било раније, и читав онај, што би се рекло, призор беше по угледу на царску и, колико је могуће било,
ромејску племенитост. Ипак се, у ствари, на таква начин пешак надметао са лидијском двоколицом, а како
каже изрека /.../“
(Р. Михаљчић, С. Ћирковић, Историјска читанка за 6. разреде основне школе, ЗУНС, Београд, 2003, стр. 84)
Дијалошком методом, наставник анализира прочитани текст: Који догађај описује овај историјски извор? На
основу прочитаног текста закључи из које државе долази аутор текста? Како Византинац описује српски двор?
Да ли си разумео изреку „Ипак се, у ствари, на такав начин пешак надметао са лидијском двоколицом“?
У другом делу часа наставник упознаје ученике са основним карактеристикама владавине Стефана Дечанског.
Затим даје задатак ученицима да прочитају текст Сазнајте више Опис битке код Велбужда на стр. 134. у
уџбенику и одговорите писмено на следећа питања: Ко је аутор текста? Ко су учесници битке? Како описује
ток битке? Наког тога ученици читају одговоре.
Ученици током часа користе историјску карту у уџбенику на стр. 132. где налазе руднике, задужбине краља
Стефана Милутина и Стефана Дечанског и прате излагање наставника о ширењу српске државе за време
владавине краља Стефана Милутина.
Пратећи лозу Немањића коју црта на табли наставник објашњава на који начин је Стефан Душан дошао на
власт. Ученици допуњавају лозу Немањића у својим свескама са одговарајућим личностима.
293
ТОК ЧАСА
Наставник своје излагање оживљава објашњавањем илустрација у уџбенику. Најважније године, појмове и
чињенице бележи на табли на временској линији, а ученици преписују у свеске. Црта лозу Немањића која се
односи на владаре Уроша I, његове синове Драгутина и Милутина као и на Милутинову линију наследства
престола.

Ученици одговарају усмено на питања на стр. 135. у уџбенику. Наставник даје ученицима домаћи задатак –
прочитати текст о краљу Стефану Милутину на стр. 133. издвојити најважније појмове и записати их у свеску.
Пронаћи на историјској карти у уџбенику на стр. 132. Милутинове задужбине.

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
294
Наставна јединица: Успон краљевине Србије у XIII и почетком XIV века
Облик рада: индивидуални, рад у групи
Наставне методе: дијалошка, демонстративна, рад на тексту, истраживачка
Наставна средства: уџбеник, лоза династије Немањић, зидна географска карта, историјска карта, табла,
креда, листићи са задацима
2.1.2, И.С. 2.2.1, И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.4.
Корелације: географија, српски језик и књижевност, веронаука, свакодневни живот у прошлости, ликовна
култура, грађанско васпитање
Циљеви:
– утврђивање најважнијих знања о Србији у време владавине Стефана Немање, Стефана
Немањића, Стефана Уроша I, Стефана Драгутина, Стефана Милутина и Стефана Дечанског;
– разумевање утицаја Византије, Бугарске и Угарске на прилике у унутрашњој и спољној политици Србији;
– утврђивање знања о осамостаљењу српске цркве;
– утврђивање знања о економском развоју српске државе;
– утврђивање најважнијих појмова: династија, првовенчани, аутокефална, типик, култ, Саси,
„млади краљ“, државни сабор;
– оспособљавање ученика да на историјској карти уоче границе и простор српске државе у периоду од краја
XII века и времена владавине великог жупана Стефана Немање до прве половине XIV века и времена
владавине Стефана Дечанског;
– разумевање узрока и последица унутрашњих сукоба у Србији око власти;
– упознавање са историјским изворима за историју српске државе у периоду од крајем
XII века до прве половине XIV века;
– утврђивање основних знања о развоју културе у српској држави у овом историјском периоду;
Исходи:
– знати о историјским приликама у Србији за време владавине Стефана Немање, Стефана
Немањића, Стефана Уроша I, Стефана Драгутина, Стефана Милутина и Стефана Дечанског;
– разумети узроке и последице утицаја Византије, Бугарске и Угарске на промене унутрашње и спољне
политике српске државе;
– знати да објасне како је српска црква стекла самосталност;
– знати основна историјска знања о економском развоју српске државе;
– знати најважније појмове: династија, првовенчани, аутокефална, типик, култ, Саси, „млади краљ“, државни
сабор;
– умети да на историјској карти покажу границе и простор српске државе у периоду од краја XII века и
времена владавине великог жупана Стефана Немање до прве половине XIV века и времена владавине Стефана
Дечанског;
295
– разумети узроке и последице унутрашњих сукоба у Србији око власти;

– знати да препознају о којој историјској појави, догађају и личности је реч из историје српске државе у
периоду од краја XII века до прве половине XIV века на основу карактеристичних историјских извора
(текстуалних, сликовних, материјалних);
– знати да објасне како се развијала култура у српској држави у овом историјском периоду;
Кључни појмови: самосталност Србије, аутокефалност, Немањићи, Хиландар, Жича, Милешева, рударство,
новац, „млади краљ“, државни сабор, Велбужд
Кључне личности: Стефан Немања, Стефан Првовенчани, Сава Немањић, Стефан Владислав, Стефан Урош
I, Јелена Анжујска, Стефан Драгутин, Стефан Милутин, Симонида, Стефан Дечански
2010.
Школа и разред: ____________________________________________________________

296
ТОК ЧАСА

Наставник пише на табли назив наставне јединице Успон краљевине Србије у XII и почетком
XIV века и саопштава да ће час утврђивања бити реализован у облику рада у групама.
Наставник дели ученике у 4 групе и даје им претходно припремљене задатке на листићима.
Прва група: Србија у време Стефана Немање и Стефана Немањића – осамостаљење и међународно признање
државе
Друга група: Сава Немањић – историја и легенда, осамостаљење цркве
Трећа група: Економски напредак Србије – Урош I и Јелена Анжујска
Четврта група: Ратови за престо и за престиж на Балкану – Стефан Драгутин, Стефан

Милутин и Стефан Дечански
Задатак сваке групе је да на основу текста из уџбеника, уз помоћ илустрација и историјских карата на стр. 125,
132. и 161. у уџбенику припреми излагање на задату тему. Концепт тј. најважније чињенице у форми теза
написаће на папир кога ће залепити на табли.
Затим пише називе тема за истраживање на табли и црта временску линију где ће бележити најважније године.
Групе раде на задатку 15 минута, а свака за излагање има по 5 минута.

Ученици раде на задатку. Наставник, уколико је потребно, пружа објашњења и помоћ. По истеку времена
предвиђеног за рад, позива представнике сваке групе да изађу пред таблу и изложе свој рад и бележе године
на временској линији. За географске појмове ученици ће користити зидну географску карту Србије. У току
излагања представника група наставник подстиче ученике, мотивише их да буду што сигурнији и бољи у
оваквом облику рада.

У завршном делу часа ученици коментаришу час и радове својих другова, постављају питања.

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
297
Наставна јединица: Српско царство
Облик рада: индивидуални, фронтални
Наставна средства: уџбеник, лоза династије Немањић, историјска карта, табла, креда
2.1.2, И.С. 2.1.5.
Циљеви:
– усвајање нових знања о историјским приликама у Србији за време владавине Стефана Душана;
– разумевање спољне политике Стефана Душана и његовог односа према Византији и
Бугарској;
– објашњавање како и зашто је српска црква проглашена за патријаршију;
– објашњавање како је Стефан Душан крунисан за цара;
– обнављање старих и усвајање нових појмова: сабор, патријарх, законик;
– оспособљавање ученика да на историјској карти уоче границе и простор српске државе за време владавине
Стефана Душана;
– уочавање узрока и последица појављивања Турака Османлија на Балканском полуострву;
Исходи:
– знати о историјским приликама у Србији за време владавине Стефана Душана;
– разумети Душанову освајачку политику према Византији;
– знати да објасне како и зашто је српска црква проглашена за патријаршију;
– знати да објасне како је Стефан Душан крунисан за цара;
– знати значење појмова: патријарх, законик; сабор;
– умети да на историјској карти покажу границе и простор српске државе у периоду освајања Стефана Душана
и његове владавине;
– разумети узроке и последице појављивања Турака Османлија на Балканском полуострву;
Кључни појмови: цар, патријарх, Душанов законик, Турци Османлије
Кључне личности: Стефан Душан, Јоаникије
298
2010.
8. http://www.istorijskabiblioteka.com/sadrzaj:istoriografija
3. М. Поповић, Одбрана и војевање, Београд, 2008.
Школа и разред: ____________________________________________________________

299
ТОК ЧАСА

Наставник питањима подсећа ученике на претходно градиво: Које су основне карактеристике владавине
Стефана Дечанског? На који начин је завршио свој живот? Какав је био однос његовог сина Стефана Душана
према њему? На основу усвојених знања наведите титуле које су носили српски владари из династије
Немањић?
Затим на табли пише назив нове наставне јединице Српско царство. Ученици отварају уџбеник на стр.128. где
се налази Лоза Немањића. Наставник црта на табли, а ученици у свескама део Лозе Немањића који се односи
на владавину Стефана Душана.

Монолошком и демонстративном методом наставник излаже о основним карактеристикама Душанове
политике: о односима са суседним државама Бугарском, Босном и Дубровником, ученици прате уз помоћ
историјске карте у уџбенику на стр. 137; о освајачкој политици, ученици прате уз помоћ историјске карте у
уџбенику на стр. 137. и анализирају уз помоћ наставника илустрацију српског војника на стр. 138.
Пита ученике да ли су прилике у Византији омогућиле Душанова освајања; шта знају о проглашењу српске
патријаршије; о крунисању за цара. Наставник пита ученике које је све титуле носио Стефан Душан пре него
што је крунисан за цара.
Ученици добијају задатак да прочитају текст на стр. 138. у уџбенику о Стефану Урошу IV Душану и одговоре
на питања: Како је гласила Душанова титула? Пронађи на историјској карти задужбину Стефана Душана.
Планирано време за израду задатка је 5 минута а ученици усмено излажу своје одговоре. Наставник затим
истиче значај доношења Душановог закона у циљу уређења простране
српско-византијске државе и уједначавање феудалних обавеза унутар њених граница.
Упознаје ученике са тим како су Турци Османлије дошли на Балканско полуострво и покушај
Стефана Душана да се уз помоћ хришћанског запада и папе бори против њих.
Наставниково излагање прати записивање најважнијих чињеница на табли и година на временској линији које
ученици преписују у своје свеске.

Ученици усмено одговарају на питања на стр. 139. уџбеника.
Наставник даје домаћи задатак за наредни час да ученици писмено одговоре на питање: Због чега цар Душан
није успео да нађе савезнике у борби против Турака Османлија?
Покушајте да објасните зашто Византија није признала проглашење српске архиепископије за патријаршију и
Душаново крунисање за цара.
300
ТОК ЧАСА

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
301
Наставна јединица: Крај српског царства – обласни господари
2.1.2, И.С. 2.1.5, И.С. 3.1.4.
Циљеви:
– утврђивање знања о историјским приликама у Србији за време владавине цара Стефана
Душана;
– оспособљавање ученика да на историјској карти покажу границе и простор српске државе у периоду
освајања Стефана Душана и његове владавине;
– утврђивање кључних појмова за наставну јединицу Српско царство;
– усвајање нових знања о историјским приликама у Србији за време владавине последњег
Немањића Стефана Уроша V;
– разумевање промена насталих у унутрашњој политици после смрти цара Стефана Душана;
– објашњавање како и зашто почиње распад српског царства;
– обнављање старих и усвајање нових појмова: обласни господари, савладар;
– оспособљавање ученика да на историјској карти уоче границе и простор српске државе у периоду владавине
Стефана Уроша V и последице осамостаљења обласних господара;
– уочавање узрока и последица јачања породице Мрњавчевић;
– истицање значаја и последице битке на Марици;
Исходи:
– знати о историјским приликама у Србији за време владавине цара Стефана Душана;
– умети да на историјској карти покажу границе и простор српске државе у периоду освајања Стефана Душана
и његове владавине;
– знати да наведу и објасне кључне појмове у наставној јединици Српско царство;
– знати о историјским приликама у Србији за време владавине последњег Немањића
Стефана Уроша V;
– разумети промене настале у унутрашњој и спољашњој политици после смрти цара
Стефана Душана;
– знати да објасне како и зашто почиње распад српског царства;
– знати значење нових појмова: обласни господари, савладар;
– знати да на историјској карти уоче границе и простор српске државе у периоду владавине
– знати да уоче узроке и последице јачања породице Мрњавчевић;
302
– знати да објасне значај и последице битке на Марици;

– развијати логичко и критичко мишљење
Кључни појмови: обласни господари, савладар
Кључне личности: Урош V, Вукашин Мрњавчевић
2010.
Школа и разред: ____________________________________________________________

303
ТОК ЧАСА

Овај део час предвиђен је за утврђивање наставне јединице Српско царство. Наставник питањима подсећа
ученике на претходно градиво: Каква је била спољна политика Стефана Душана? Зашто је освајао византијске
територије и шта је намеравао? Уз помоћ историјске карте из уџбеника на стр. 137. наведите шта је Стефан
Душан освојио од Византије и где су биле границе српског царства? Опиши како је Душан крунисан за цара и
како је гласила његова титула. Ученик добровољац чита домаћи задатак тј. одговор на питање. Покушајте да
објасните зашто Византија није признала проглашење српске архиепископије за патријаршију и Душаново
крунисање за цара. Који је био циљ доношења Законика 1349. године? Ученик добровољац чита домаћи
задатак тј. одговор на питање: Због чега цар Душан није успео да нађе савезнике у борби против Турака
Османлија?
Наставник пише на табли назив нове наставне јединице Крај Српског царства – обласни господари.

Наставник црта временску линију на којој ће бележити најважније године, а ученици је цртају у свеске. Такође
ће нацртати део лозе Немањића који се односи на период владавине Уроша V, а ученици користе нацртану
лозу у својим свескама и допуњују је подацима о Урошу V.
Наставник излаже о околностима под којим је Урош V преузео власт и како је настао назив Урош Нејаки;
разговара о томе зашто српска традиција Душана назива Силним, а Уроша Нејаким; о узроцима слабљења
Српског царства и осамостаљивање високог племства, ученици прате излагање и гледају историјску карту у
уџбенику на стр. 141; о обласним господарима и пише на табли објашњење појма, ученици бележе у свеске; о
успону породице Мрњавчевић и њено наметање цару Урошу V; о проглашењу Вукашина Мрњавчевића за
савладара и почетак његове самосталне политике; објашњава појам савладарства и пита ученике да ли знају
још неки пример; о последицама слабљења угледа Српског царства на Балканском полуострву; о последицама
Маричке битке.
Зашто се остатак српске властеле није одазвао у Маричкој бици, какви су били њихови односи према
Мрњавчевићима? Зашто обласни господари нису прихватили Вукашиновог сина Марка за наследника? Да ли
је „краљ Вукашин убио цара Уроша“ да би преузео престо, како каже народна традиција? О последицама
гашења династије Немањић.

Наставник пита ученике које кључне појмове су запамтили на часу и које године (читају са временске линије
на табли). Наставник задаје домаћи задатак за следећи часа да ученици писмено одговоре на питања из
уџбеника на стр. 143.
304
ТОК ЧАСА

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
305
Наставна јединица: Српско царство, Крај српског царства – обласни господари
Наставна средства: уџбеник, историјска карта, нема карта, листићи са задацима, историјски извор, табла,
креда
2.1.1, И.С. 2.1.2, И.С. 2.1.5, И.С. 2.2.1, И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.4.
Циљеви:
– утврђивање знања о историјским приликама у Србији за време владавине последњег
Немањића Стефана Уроша V;
– разумевање промена насталих у унутрашњој политици после смрти цара Стефана Душана;
– разумевање узрока распада српског царства;
– обнављање старих и усвајање нових појмова: обласни господари, савладар;
– оспособљавање ученика да на историјској карти уоче границе и простор српске државе у периоду владавине
– уочавање узрока и последица јачања породице Мрњавчевић и њеног наметања цару
Урошу V;
– разумевање значаја и последица битке на Марици;
– уочавање о којем феномену и личностима је реч анализом текстуалног историјског извора;
– усвајање најважнијих година за овај историјски период;
Исходи:
– знати о историјским приликама у Србији за време владавине последњег Немањића
Стефана Уроша V;
– разумети промене настале у унутрашњој политици после смрти цара Стефана Душана;
– знати да објасне како и зашто почиње распад српског царства;
– знати значење нових појмова: обласни господари, савладар;
– знати да на историјској карти уоче границе и простор српске државе у периоду владавине
– знати да уоче узроке и последице јачања породице Мрњавчевић;
– знати да објасне значај и последице битке на Марици;
– знати да закључе о којем феномену и личностима је реч на основу текстуалног историјског извора;
– усвојити најважније године за овај историјски период;
306
Кључни појмови: обласни господари, савладар
Кључне личности: Урош V Нејаки, Вукашин Мрњавчевић
2010.
Школа и разред: ____________________________________________________________

307
ТОК ЧАСА

Наставник најављује час утврђивања наставних јединица Српско царство и Крај Српског царства – обласни
господари. Црта на табли временску линију, ученици отварају историјску карту у уџбенику на стр. 141.

Анализа домаћег задатка: ученици читају своје одговоре на питања из уџбеника на стр. 143. Наставник дели
ученике у групе и даје им претходно припремљен одломак из Историје Јована Кантакузина.
„А у исто време умро је и краљ, владар Срба и велики метеж се распламса међу Србима. Наиме, и Симеон,
краљев брат, тада владајући Акарнанијом, тежио је за читавом влашћу над Србима, као да му заиста припада и
многе је од угледних међу Србима придобио као помагаче у подухвату; и краљев син Урош, због очинске
власти, заратио је на стрица. И Јелена, његова мајка, једнако не верујући ни сину ни мужевљевом брату
Симеону, многе градове потчинивши и окруживши се знатном војском, држала је власт за себе, никога не
нападајући, нити покрећући рат. И најмоћнији од великаша код њих оне слабије уклонише са власти и сваки
себи потчињавајући оближње градове, једни су у борби краљу помагали, сами не учествујући нити му се као
господару потчињавајући, него шаљући помоћну војску као савезници и пријатељи, а други (су помагали)
стрицу Симеону; а неки од њих никоме нису пришли, него су, држећи постојећу војску, гледали у будућност
да се придруже оном ко би надвладао. Ромеји (Византинци), који су за толико време много и страшно
пропатили од Срба, добивши прилику да и оно што је освојено поврате и варварима траже казне за дрскости,
због трајања грађанског рата и побуна, сасвим некорисно су време страћили.“
(Р. Михаљчић, С. Ћирковић, Историјска читанка за 6. разред основне школе, ЗУНС, Београд, 2003, стр. 97)
Затим наставник објашњава ученицима ко је био аутор текст у циљу да схвате контекст овог извора у односу
на прилике у Србији.
ТакоЂе ученици у групама добијају следеће задатке:
Прва група: Зашто аутор текста Стефана Душана назива краљем? Ко је после Стефана Душана носио царску
титулу?
Друга група: Какво је држање Урошевих најближих рођака и чланова породице? Шта можеш да закључих на
основу тога?
Трећа група: Како аутор текста назива Србе? Објасни! Да ли је Кантакузин био објективан у опису ситуације у
Србији?
Четврта група: Упореди ситуацију у српском Царству после Душанове смрти и у Византији. Има ли
сличности?
Групе добијају за рад 10 минута, а затим одговарају на питања (10 мин.).

Наставник на табли записује основне податке о прочитаном историјском извору и запажања ученика. Потом
поставља питања: Када су Мрњавчевићи постали савладари цара Уроша? Због чега је краљ Вукашин
Мрњавчевић доделио титулу „млади краљ“ свом сину Марку?
Ученици добијају задатак да анализирају илустрације на стр. 142. Динар цара Уроша и Динар краља
Вукашина. Затим усмено одговарају на питања: Шта примећујете на новчићима? Шта се на основу тога може
закључити? Због чега се угасила династија Немањића?
Ученици читају своје домаће задатке. У оквиру анализе домаћег задатка наставник на табли записује
најважније чињенице које су ученици урадили у својим домаћим задацима.
308
ТОК ЧАСА

Ученици добијају претходно припремљене карте Српско царство за време Уроша Нејаког. Задатак је да на
мапи означе области којима су владали: Лазар Хребељановић, Вук Бранковић, Никола Алтомановић, краљ
Вукашин Мрњавчевић и браћа Драгаш.
309
ТОК ЧАСА

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
310
Наставна јединица: Друштво и државна управа у доба Немањића
Наставна средства: уџбеник, историјска карта, табла, креда
Образовни стандарди: И.С. 1.1.6, И.С. 1.1.7, И.С. 1.1.9, И.С.1.1.10, И.С. 1.2.3, И.С. 1.2.4, И.С. 2.1.2.
Корелације: српски језик и књижевност, веронаука, свакодневни живот у прошлости, грађанско васпитање
Циљеви:
– стицање знања о друштву и државној управи у доба Немањића;
– разумевање улоге цркве и религије у развоју друштва и државе у средњовековној Србији;
– упознавање са Душановим закоником као најважнијим правним спомеником српске средњовековне
историје;
– обнављање старих и усвајање значења нових појмова: столно место, кефалија, себри, баштина, меропах,
отрок;
– оспособљавање ученика да на историјској карти пронађу где су се налазили дворци српских владара;
– упознавање са правним спомеником као текстуалним историјским извором и разумевање његовог значаја;
– оспособљавање ученика да повезују илустрације у уџбенику са одговарајућим текстуалним деловима
наставне јединице;
Исходи:
– знати о основама државног уређења српске средњовековне државе;
– умети да наведу друштвене слојеве у средњовековној Србији и особеност положаја сваког од њих;
– разумети изабране одредбе Душановог законика;
– обновити знања о усвојеним и знати значење нових појмова: столно место, кефалија, себри, баштина,
меропх, отрок, церемонијал;
– знати да објасне како функционише централна, а како локална власт;
– знати да на историјској карти пронађу где су се налазили дворци српских владара;
– знати да повежу илустрације у уџбенику са одговарајућим текстуалним деловима наставне јединице;
Кључни појмови: столно место, сабор, кефалија, властела, себри, баштина, церемонијал
311
2010.
8. http://www.istorijskabiblioteka.com/art:dvor-u-srpskim-srednjovekovnim-zemljama
9. http://www.dusanov-zakonik.com/
4. Весна Бикић, Средњовековно село, Београд, 2010.
Школа и разред: ____________________________________________________________

312
ТОК ЧАСА

Наставник најављује час обраде нове наставне јединице Друштво и државна управа у доба Немањића и
записује наслов на табли. Питањима подсећа ученике на претходно градиво: Наведите све титуле које су
носили српски владари у позном средњем веку. Под чијим преовлађујућим утицајем се развија српска
средњовековна држава?

На основу предзнања ученика о европским владарима и средњовековним државама у Западној Европи и
Византији наставник дијалошком методом почиње своје излагање: Да ли су постојали главни градови у
средњем веку? Како си изгледали дворци? Која је била њихова намена?
Након тога ученици отварају уџбеник на стр. 161. где се налази историјска карта Религија и култура српске
средњовековне државе и прате наставниково излагање о српским средњовековним дворцима. Наставник
подсећа ученике на византијски историјски извор који описује двор краља Милутина: Како је византијско
посланство дочекано? Како је изгледао српски двор?
Ово је увод у објашњење да је Византија била узор за установљење дворског церемонијала и других државних
институција и титула. Разговарати са ученицима какво је њихово мишљење. Зашто је Византија била узор?
Наставник затим упознаје ученике које су византијске титуле преузете у Србији – деспот, севастократор и
ћесар. Затим црта на табли шему државних институција, централних и локалних власти. Приликом објашњења
нових појмова везаних за државни апарат, наставник све нове појмове пише на табли, а ученици их преписују
у свеске.
Дијалошком методом наставник подстиче ученике на дискусију: Шта закључујеш на основу чињенице да је
„столно место“ првобитно било у Расу, а за време цара Душана у Скопљу? Погледај илустрацију на стр. 144. у
уџбенику. Наведи државне саборе које знаш. О чему су они одлучивали?
Други део часа посвећен је упознавању са карактеристикама друштва српске средњовековне државе.
Наставник монолошком методом објашњава структуру феудалног друштва у српској средњовековној држави;
положај сваког друштвеног слоја; говори о разлици између владајућих слојева и зависног становништва; о
типовима земљишних поседа. Затим поставља питања: Шта је пронија? Који је назив за такву врсту поседа у
Западној Европи?
Црта на табли шему феудалног друштва у Србији из уџбеника на стр. 147. На основу анализе члана
Душановог законика наставник објашњава дажбине зависног становништва. Наставник чита чл. 68 Душановог
законика.
„О Закону:
Меропсима закон по својој земљи: У недељу да работају два дана пронијару, и да му даје у години перперу
цареву, и заманицом да му коси сена дан један, и виноград дан један, а ко нема винограда, а они да му
работају друге работе дан један, и што уработа меропах, то све да држи, а друго ништа, против закона, да му
се не узме.“
(Р. Михаљчић, С. Ћирковић, Историјска читанка за 6. разред основне школе, ЗУНС, Београд, 2003, стр. 94)
Наставник даје задатак ученицима да наведу обавезе зависних сељака. Затим поставља питања: Ко су били
Власи? Ко су били Саси?
Наставник објашњава да су у српској средњовековној држави живели и Власи, Дубровчани и Саси. Уз помоћ
историјске карте на стр. 141. ученици треба да закључе чиме су се бавили Дубровчани.
313
ТОК ЧАСА
Затим пита ученике које су стране принцезе биле удате за српске владаре? Наставник објашњава везе српске
властеле и племства околних земаља. Као добар пример за ову проблематику наставник подсећа ученике на
бракове Стефана Првовенчаног са Евдокијом, а затим са Аном Дандоло. Питање за ученике: Због чега се
српски владари жене страним принцезама?

На крају часа наставник даје ученицима домаћи задатак у виду истраживачког задатка.
Наставник је поделио ученике у две групе и дао им упутства за рад. Упутио их је на уџбеник, школску
библиотеку и адресе интернет сајтова:
http://www.dusanov-zakonik.com/, www.rastko.rs.
http://www.istorijskabiblioteka.com/art:dvor-u-srpskim-srednjovekovnim-zemljama
Прва група
Задатак ове групе је да направи репортажу Представљамо вам Србију у време Стефана Душана. Уз питања и
задатке ученици добијају и објашњење појма репортажа – литерарна новинска прича која не одступа од
стварности.
Репортажа треба да објасни следеће проблемске целине: државно уређење, централна власт, локална власт,
улога цркве у држави, доношење закона.
Питања и задаци:
1. Објаснити положај владара, његов однос са црквом и властелом.

2. Под чијим утицајем се развија српска средњовековна држава?
3. Навести органе власти и објаснити однос централне и локалне власти.
4. Прочитати члан 171. Душановог законика.
Друга група
Задатак ове групе је да направи репортажу Овако се живело у Србији у време Стефана Душана. Уз теме које
треба да обухвате, ученици добијају и објашњење појма репортажа – литерарна новинска прича која не
одступа од стварности.
Репортажа треба да објасни следеће проблемске целине: живот свих друштвених слојева, повлашћених и
потчињених, властеле, свештенства, себара, типове земљишних поседа, обавезе зависног становништва,
односе српске властеле са племством околних земаља.
Питања и задаци:
1. Објаснити живот свих слојева друштва, њихова права и обавезе.

2. На основу следећих чланова Душановог законика разумети кога закон штити – члланови 50. 55, 69, 94.
3. Прочитати текст Сазнајте више Храна у средњовековној Србији – јеловник на стр. 145. у уџбенику.
314
ТОК ЧАСА

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
315
Наставна јединица: Друштво и државна управа у доба Немањића
Наставне методе: дијалошка, демонстративна, рад на тексту, истраживачка
Наставна средства: уџбеник, историјска карта табла, креда
2.1.5.
Корелације: српски језик и књижевност, веронаука, свакодневни живот у прошлости, грађанско васпитање
Циљеви:
– утврђивање знања о друштву и државној управи у доба Немањића;
– разумевање улоге цркве и религије у развоју друштва и државе у средњовековној Србији;
– уочавање значаја Душановог законика за проучавање друштвених односа у средњовековној Србији;
– разумевање феудалног карактера Душановог законика, тј. различите казне за повлашћене и потчињене
слојеве;
– утврђивање значења нових појмова: столно место, кефалија, себри, баштина, меропах, отрок;
– разумевање садржаја правног споменика као текстуалног историјског извора;
– оспособљавање ученика да на историјској карти пронађу где су се налазили дворци српских владара;
– развијање логичког и критичког мишљења код ученика;
– оспобљавање ученика за истраживачку методу.
Исходи:
– утврдити знања о основама државног уређења српске средњовековне државе;
– умети да наведу друштвене слојеве у средњовековној Србији и особеност положаја сваког од њих;
– разумети изабране одредбе Душановог законика
– знати да уоче феудални карактер Душановог законика и повлашћени положај владајућих слојева;
– утврдити значење појмова: столно место, кефалија, себри, баштина, меропах, отрок, церемонијал;
– разумети како функционише централна власт, а како локална власт;
– знати да на историјској карти пронађу где су се налазили дворци српских владара;
– знати да повежу илустрације у уџбенику са одговарајућим текстуалним деловима наставне јединице;
– усвојити основна правила истраживачке методе.
316
Кључни појмови: столно место, сабор, кефалија, властела, себри, баштина, церемонијал
2010.
5. С. Ћирковић, Срби у средњем веку, Београд, 1995
6. М.Благојевић, Србија у доба Немањића, Београд, 1989.
8. С. Марјановић Душанић, Д. Поповић, Приватни живот у српским земљама средњег века, Клио, Београд,
2004.
9. http://www.istorijskabiblioteka.com/art:dvor-u-srpskim-srednjovekovnim-zemljama
10. http://www.dusanov-zakonik.com/
Школа и разред: ____________________________________________________________

На претходном часу ученици су подељени у две групе и добили су два истраживачка задатка.
Задатак прве групе је да направи репортажу Представљамо вам Србију у време Стефана Душана.
Задатак друге групе је да направи репортажу Овако се живело у Србији у време Стефана Душана.
317
ТОК ЧАСА

Наставник најављује час утврђивања наставне јединице Друштво и државна управа у доба Немањића.
Саопштава план рада: свака група ће прочитати репортажу а затим следи дискусија, питања ученика друге
групе, сугестије наставника.
Прва група чита репортажу Представљамо вам Србију у време Стефана Душана. Након тога следи дискусија,
коментари ученика друге групе, сугестије наставника. Друга група чита репортажу Овако се живело у Србији
у време Стефана Душана. Након тога следи дискусија, коментари ученика прве групе, сугестије наставника.
Наставник похваљује радове ученика и њихову активност. Наглашава значај коришћења историјских извора у
истраживачкој методи рада, као и њихово тумачење и тешкоће до којих долази приликом анализе истих.
Подстиче ученике на критички приступ прошлости и креативност у раду.
Напомена: На табли забележити коментаре и запажања при презентовању задатка.

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
318
Наставна јединица: Босна и Дубровник у средњем веку
Наставна средства: уџбеник, историјска карта, зидна географска карта, табла, креда
2.1.5.
Корелације: географија, српски језик и књижевност, веронаука, свакодневни живот у прошлости, грађанско
васпитање
Циљеви:
– усвајање знања о Босни у средњем веку;
– разумевање улоге суседних држава, Угарске и Византије, на формирање босанске државе;
– уочавање родбинских веза између династије Котроманић и Немањић;
– разумевање улоге папе у искорењивању јеретичке цркве босанске;
– усвајање нових појмова: бан, стећак, пучани, република, јеретик;
– усвајање знања о Дубровнику у средњем веку;
– уочавање одлика републиканског уређења Дубровника;
– разумевање значаја Дубровника за развој привреде и културе Србије и Босне у средњем веку;
– оспособљавање ученика да на историјској карти пронађу границе Босне и Дубровника у средњем веку и
упореде са данашњим границама коришћењем географске карте;
Исходи:
– знати најважније чињенице о историји Босне у средњем веку;
– разумети улогу суседних држава Угарске и Византије у процесу формирања босанске државе;
– уочити родбинске везе између династије Котроманић и Немањић;
– разумети улогу папе у искорењивању јеретичке цркве босанске;
– знати значење нових појмова: бан, стећак, станак, пучани, република, јеретик;
– знати најважније чињенице о Дубровнику у средњем веку;
– уочити одлике републиканског уређења Дубровника;
– разумети значај Дубровника за развој привреде и културе Србије и Босне у средњем веку;
– знати да на историјској карти пронађу границе Босне и Дубровника у средњем веку и упореде их са
данашњим границама користећи географску карту;
319
– знати да повезују илустрације у уџбенику са одговарајућим текстуалним деловима наставне јединице;

Кључни појмови: Босна, бан, црква босанска, Дубровник, пучани, република
Кључне личности: Кулин, Стјепан II Котроманић, Твртко I Котроманић
2010.
2004.
9. www.rastko.rs
3. В. Живковић, Средњовековни Котор, Београд, 2011.
Школа и разред: ____________________________________________________________

320
ТОК ЧАСА

Наставник најављује нову наставну јединицу Босна и Дубровник у средњем веку, пише наслов на табли и црта
временску линију. Ученици отварају уџбеник на стр. 132 на којој је историјска карта Србија за време краља
Драгутина и краља Милутина са означеном територијом првобитне босанске државе.

Наставник упознаје ученике са појмом Босна, њеним положајем и односом са суседима. Издваја владавину
бана Кулина као почетак стварања босанске државе и настанак династије Котроманић. Затим упућује ученике
да посматрају фотографију повеље бана Кулина Дубровнику која се налази на стр.149. у уџбенику, а потом
поставља питање: Шта је повеља? Наставник чита одломак из Кулинове повеље Дубровчанима 1189. год.
„Кулин се куне Дубровчанима да ће им прави пријатељ бити... до вијека. Дајте им право, што ће с правим
срдцем држати, да слободно тргују по његовом владанију не тражећи им ништа осим што му ко да својов
волов поклон.”
(Поглед у нашу прошлост, Документи из приморских архива од X до XIX, Историјски архив Београда, 1957,
стр. 24)
Наставник дијалошком методом анализира прочитани текст: Шта значи да ће бан Кулин бити пријатељ
Дубровчанима? Које право даје Дубровчанима? Како ће се Дубровчани одужити босанском бану за слободу
трговине? Са ученицима се разговара о изреци „Од Кулина бана и добријех дана“. Зашто су ти дани у
народном сећању запамћени као добри?
Наставник монолошком методом истиче значај трговине и рударства за привредни развој босанске
средњовековне државе.
Затим користи демонстративну методу и говори ученицима да на историјској карти на стр. 137. траже
најважније руднике и тргове. Уз помоћ исте историјске карте ученици прате наставниково излагање о ширењу
босанске државе за време владавине Стјепана II Котроманића.
Наставник пита ученике: Ко су били богумили? Где су побегли после протеривања из Србије? Зашто је папа
прогањао богумиле?
Чита ученицима текст Сазнајте више Богумили на стр. 150, а затим ученици издвајају кључне појмове и тезе.
Ученици их читају наглас и записују у свеске.
Ученици гледају фотографију на стр. 150. Стећак из Радимља и бележе нови појам.
У наставку часа упознаје ученике са основним карактеристикама владавине Твртка I Котроманића, истиче
уздизање Босне на ранг краљевине.
Објашњава ученицима основне карактеристике развоја друштва у средњовековној босанској држави.
Затим даје ученицима задатак да упореди стање у српској држави после смрти цара Душана са стањем у Босни
после смрти Твртка I Котроманића.
Наставник упознаје ученике са настанком Дубровника, формирањем властеоских породица у граду, основним
карактеристикама републиканског уређења. Истиче значај трговине са Србијом и Босном и појам трговинских
повластица. Зашто је дубровачка трговина била значајна за Србију и Босну?
Наставник црта на табли шему уређења Дубровачке републике.
У завршном делу предавања ученици добијају задатак да прочитају текст Сазнајте више О Србији и
Дубровнику у уџбенику на стр. 151.
Потом коментаришу прочитани текст: Зашто је Стефан Немања издао повељу Дубровчанима? Какву корист је
Дубровник имао од куповине Стона и Пељешца?
Ученици анализирају уз помоћ наставника илустрације на стр. 152. и 153. уџбеника: Дубровник, Св. Влахо,
дубровачки трговачки брод и врата од Пила.
321
ТОК ЧАСА

Наставник даје домаћи задатак за следећи час: Прочитати на стр.152. у уџбенику текст Сазнајте више
Дубровачки „конзули“ у средњовековној Србији. Издвојте најважније појмове и тезе. Наставник наглашава да
је домаћи задатак уједно и припрема за следећи час обраде нове наставне јединице Привредни развитак
Србије.
Ученици обнављају шта су научили одговарајући усмено на питања у уџбенику на стр. 153.

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
322
Наставна јединица: Привредни развитак Србије (XII–XV век)
Наставне методе: монолошка, дијалошка, демонстративна, рад на тексту,
Наставна средства: уџбеник, историјска карта, табла, креда
Образовни стандарди: И.С.1.1.6, И.С. 1.1.7, И.С. 1.1.9, И.С. 1.1.10, И.С. 1.2.3, И.С. 1.2.4, И.С. 2.1.2, И.С. 2.1.5,
И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.3.
Корелације: географија, српски језик и књижевност, веронаука, свакодневни живот у прошлости, грађанско
васпитање
Циљеви:
– обнављање основних знања о историји Босне;
– обнављање основних знања о Дубровнику у средњем веку;
– разумевање значаја Дубровника за развој привреде и културе Србије и Босне у средњем веку;
– усвајање нових знања о привредном развоју Србије од XII–XV века;
– усвајње нових знања о развоју пољопривреде;
– усвајање нових знања о развоју средњовековних градова;
– оспособљавање ученика да на историјској карти пронађу најважније руднике, тргове и градове, ковнице
новца и упореде са данашњим рудницима и градовима;
– усвајање нових знања о развоју занатства и трговине;
– разумевање повезности процеса јачања положаја владара са развојем рударства и трговине као и почетком
ковања новца;
Исходи:
– обновити знања о Босни у средњем веку;
– знати најважније чињенице о Дубровнику у средњем веку;
– разумети значај Дубровника за развој привреде и културе Србије и Босне у средњем веку;
– знати основна знања о развоју пољопривреде у Србији у позном средњем веку;
– умети да објасне како се развијао новац у Србији у периоду позног средњег века;
– разумети повезаност развоја рударства са настанком занатства и трговине;
– знати родбинске везе између династије Котроманића и Немањића;
– знати да на историјској карти пронађу границе Босне и Дубровника у средњем веку и упореде их са
данашњим границама користећи географску карту;
– умети да објасне порекло и настанак градова у средњовековној Србији и да их покажу на историјској карти;
323
Кључни појмови: Босна, новац, градови, тргови, Ново Брдо
2010.
2004.
10. www.rastko.rs
Школа и разред: ____________________________________________________________

324
ТОК ЧАСА

Наставник дијалошком методом почиње час и подстиче разговор са ученицима. Питања: Какви су били
односи српске средњовековне државе и Дубровника? Објасните утицај Саса на привредни развој Србије. Шта
је позитивно утицало на привредни развој Босне у средњем веку? Циљ обнављања ових садржаја јесте
формирање ширег територијалног и временског контекста за нову наставну јединицу Привредни развитак
Србије (XII–XV век). Наставник пише наслов нове наставне јединице на табли.

Ученици отварају историјску карту на стр. 132. уџбеника, а користе и карту на стр. 141. Наставник питањима
подсећа ученике на претходно градиво: Шта је утицало на развој
босанске средњовековне државе? Због чега је бан Кулин издао повељу Дубровчанима? Како
се династија Котроманића ородила са династијом Немањића? Затим задаје задатке ученицима: На историјској
карти пронађи руднике и тргове који су се развили у средњовековној босанској држави. Упореди положај
српске и босанске властеле. Пронађи сличности и разлике. Питањима подсећа ученике на градиво о
Дубровнику: Како је настао Дубровник? Какво је било уређење Дубровника?
Затим анализира домаћи задатак тј. текст Дубровачки „конзули“ у средњовековној Србији. Ученик добровољац
чита најважније појмове и тезе које је записао у свеску.
Дијалошком методом наставник наставља час: У чему је значај Дубровника за привредни развој
средњовековне Србије и Босне? Наставник излаже о основним карактеристикама развоја пољопривреде,
градова и тргова објашњава настанак и развој занатства и трговине
Ученици анализирају илустрацију Средњовековна трговина у Србији, у уџбенику на стр.
154. и 155. Затим уз помоћ историјске карте на стр. 141. ученици лоцирају најважније руднике и тргове у
средњовековној Србији. Ученици самостално у себи читају текст Занимљивост Новац у средњовековној
Србији и бележе најважније појмове и тезе које потом добровољци читају наглас. За овај задатак потребно им
је максимално 10 минута. Наставник им даје задатак да за следећи час пронађу називе новца још неких
средњовековних држава. Упућује их на школску библиотеку и интернет сајт:
http://www.moneymuseum.com/moneymuseum/library/pictures/tour.jsp?lang=en&ix=18.
Дискутује са ученицима на питање: Захваљујући чему су српски владари стицали вишак прихода?
Наставник користи текст методу и чита чланове Душановог законика:
168. О златарима:
Златара у жупама по земљи царевој нигде да није, осим у трговима, где је поставио цар новац ковати.
169. О златарима:
Ако се нађе златар у граду, кујући новац тајно, да се златар сажеже и град да плати глобу што рече цар. Ако се
нађе у селу, да се то село распе, а златар да се сажеже.
(Р. Михаљић, С. Ћирковић, Историјска читанка за 6. разред основне школе, ЗУНС, Београд, 1973, стр. 179)
Наставник анализира прочитани текст: Зашто златари смеју да бораве само у трговима? Зашто су казне строге
за тајно ковање новца?
325
ТОК ЧАСА

Наставник задаје ученицима домаћи задатак: Објасните због чега се у XV веку утврђују градови и манастири у
Србији и већи значај добијају градови на северу земље. Ученици обнављају шта су научили одговарајући
усмено на питања у уџбенику на стр. 157.

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
326
Наставна јединица: Босна и Дубровник у средњем веку, Привредни развитак Србије (XII–XV век)
Наставна средства: уџбеник, историјска карта, табла, креда, хамер, бојице, лаптоп, звучници, диск са
српском средњовековном музиком, листићи са задацима
2.1.5.
култура, музичка култура, грађанско васпитање
Циљеви:
– утврђивање знања о привредном развоју Србије од (XII–XV век);
– утврђивање знања о развоју пољопривреде;
– утврђивање знања о развоју средњовековних градова;
– оспособљавање ученика да на историјској карти пронађу најважније руднике, тргове и градове, ковнице
новца и упореде са данашњим рудницима и градовима;
– разумевање повезаности развоја рударства са настанком занатства и трговине;
– разумевање повезности процеса јачања положаја владара са развојем рударства и трговине као и почетком
– развијање креативности код ученика кореалцијом са другим наставним предметима;
– оспособљавање ученика за групни рад;
Исходи:
– знати историјске чињенице о привредном развоју Србије од (XII–XV век);
– знати историјске чињенице о развоју пољопривреде;
– знати историјске чињенице о развоју средњовековних градова;
– бити оспособљени да на историјској карти пронађу најважније руднике, тргове и градове, ковнице новца и
упореде их са данашњим рудницима и градовима;
– разумети повезаност развоја рударства са настанком занатства и трговине;
– разумети повезности процеса јачања положаја владара са развојем рударства и трговине као и почетком
– развијати креативност кореалцијом са другим наставним предметима;
– знати да повежу раније стечена знања са новим наставним садржајима;
327
– бити оспособљени за групни рад;

Кључни појмови: новац, градови, тргови, Ново Брдо
1. М. Векић Кочић, Д. Кочић, Д. Лопандић, Историја 6, Уџбеник историје за шести разред
основне школе, Нови Логос, Београд, 2012.
2010.
2004.
10. www.rastko.rs
Школа и разред: ____________________________________________________________

328
ТОК ЧАСА

Наставник најављује час утврђивања наставне јединице Привредни развитак Србије
(XII–XV век). Дели ученике у три групе и даје им листиће са претходно припремљеним задацима:
Прва група Властеоски посед

Задатак: Нацртати на хамеру један властеоски посед и приказати живот људи на њему. Обухвати све
друштвене сталеже, њихова занимања и производе које су производили. Такође треба написати кључне
појмове који објашњавају тему.
Друга група Средњовековни град

Задатак: Нацртати на хамеру један средњовековни град са утврђењем и приказати живот у њему. Обухватити
карактеристичне моменте у животу друштвених сталежа који су живели у граду или одржавали везе са њим.
Такође треба написати кључне појмове који објашњавају тему.
Трећа група Средњовековни трг

Задатак: Нацртати на хамеру један средњовековни трг на коме се одвија трговина. Такође треба написати
кључне појмове који објашњавају тему.
При изради задатка ученици ће користити усвојена знања, илустрације у уџбенику као инспирацију и
историјске карте из уџбеника у оквиру наставне области. Наставник пише на табли називе група.

Док се ученици припремају за рад наставник пушта диск са српском средњовековном музиком. Предлози:
група Ренесанс, Дивна Љубојевић и хор Мелоди, Павле Аксентијевић... Свака група ради 20 минута. Рад треба
да садржи сликовни и текстуални део. Затим следи усмено излагање, свака група по 5 минута. Приликом
представљања задатака ученици могу да држе своје паное или да их залепе на таблу.
Ученици коментаришу радове, постављају питања, допуњавају радове и дају своје предлоге. Завршене радове
ученици могу поставити у учионицу као паное или их користити на
часовима као наставно средство.

Наставник похваљује ученике и сви добијају оцене.
Ученици добијају задатак да за наредни час обнове знање о задужбинама Немањића, законо- давном раду Саве
Немањића, настанку Душановог законика као и наставне јединице: Историјски извори за историју средњег
века, Покрштавање Срба и почеци писмености, Култура средњо- вековне Европе.

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
329
Наставна јединица: Српска средњовековна култура
Облик рада: индивидуални, фронтални, групни
Наставне методе: монолошка, дијалошка, демонстративна, рад на тексту, истраживачка
Наставна средства: уџбеник, историјска карта, лаптоп, музички диск, листићи са припремљеним задацима
2.1.2, И.С. 2.1.5, И.С. 3.1.4.
култура, музичка култура
Циљеви:
– обнављање знања о писаним историјским изворима;
– обнављање знања о основним карактеристикама српске средњовековне књижевности у раном средњем веку;
– обнављање знања о основним карактеристикама српске средњовековне уметности у раном средњем веку;
– обнављање знања о законодавном раду Саве Немањића и настанку и значају Душановог законика;
– стицање нових знања о развоју књижевности у средњем веку;
– стицање нових знања о Душановом законику;
– стицање нових знања о развоју уметности;
– усвајање нових појмова: житија, октоих, ктитор, фреска, икона;
– оспособљавање ученика да на историјској карти пронађу споменике српског средњовековног градитељства;
– оспособљавање ученика за групни рад;
– развијање креативности код ученика корелацијом са другим наставним предметима;
Исходи:
– знати да наведу писане историјске изворе и њихове главне карактеристике;
– знати да објасне како је и под чијим утицајем настала и развијала се српска средњовековна књижевност;
– знати да објасне основне одлике српске средњовековне уметности;
– знати да наведу најважније средњовековне правне споменике;
– умети да препознају и разумеју међусобне културне утицаје српске и средњовековне културе;
– стећи нова знања о Душановом законику;
330
– стећи нова знања о развоју уметности;

– знати значење нових појмова: житија, октоих, ктитор, фреска, икона;
– знати да на историјској карти пронађу споменике српског средњовековног градитељства;
– умети да повезују илустрације у уџбенику са одговарајућим текстуалним деловима наставне јединице;
– бити способни за рад у групи;
– развијати креативност кроз корелацију са другим наставним предметима;
Кључни појмови: житија, октоих, ктитор, фреска, икона, Студеница, Грачаница, Бели анђео
2010.
8. http://scc.digital.nb.rs/
Школа и разред: ____________________________________________________________

331
ТОК ЧАСА

Наставник најављује час обраде наставне јединице Српска средњовековна култура.
Дели ученике у четири групе и даје им претходно припремљене задатке.
Прва група Српска средњовековна књижевност

Питања и задаци за ученике: Које врсте књижевности постоје? Шта су житија? Наведи најважније житија и
остала књижевна дела. Шта је октоих?
Друга група Најважнији правни споменици

Питања и задаци за ученике: Шта је Номоканон? Објасните значај Душановог законика. Закључите на основу
наученог ко је у средњем веку имао право да издаје законе.
Трећа група Српско средњовековно градитељство

Питања и задаци за ученике: Ко је ктитор? Уочите различите стилове у српском средњовековном
градитељству. Пронађите у уџбенику илустрације манастира и цркава. Разврстајте средњовековне споменике
по стиловима и пронађите их на историјској карти.
Четврта група Српска средњовековна ликовна уметност

Питања и задаци за ученике: Шта су фреске? Пронађите у уџбенику илустрације фресака. Шта су иконе?
Пронађите у уџбенику илустрације које се односе на предмете примењене уметности
– одећа, накит, посуде, разни занатски производи.
Користити наставну јединицу на стр. 158–162. у уџбенику, илустрације и историјску карту
Религија и култура српске средњовековне државе на стр. 161.

Док ученици раде наставник пушта диск са српском средњовековном музиком. Предлози:
група Ренесанс, Дивна Љубојевић и хор Мелоди, Павле Аксентијевић...
Свака група ради 10 минута, затим следи усмено излагање, свака група по 5 минута. Ученици пишу на табли
кључне појмове и тезе за своју групу, а остали преписују.

Наставник похваљује ученике, најактивнији добијају оцене.
Ученици добијају домаћи задатак у виду истраживачког задатка за наредни час које раде по групама и
комбиновано индивидуално и групно.
Истраживачки задатак:
Играоница – радионица „Водимо вас на изложбу“
Концепт радионице је такав да су сви добили улоге. Садржај тих улога је истраживачки задатак кога су
ученици урадили на основу материјала из уџбеника, додатне литературе из школске библиотеке и интернет
сајта.
Наставник је поделио ученике у пет група са по пет тема и одабрао два водича кроз изложбу. Детаљнија
упутства налазе се у следећем предлогу методичке припреме за час број 60.
332
ТОК ЧАСА

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
333
Наставна јединица: Српска средњовековна култура
Наставна средства: уџбеник, зидна географска карта, лаптоп, видео-бим, диск са српском средњовековном
музиком, слике на табли
2.1.2, И.С. 2.1.5, И.С. 3.1.4.
Циљеви:
– обнављање знања о писаним историјским изворима;
– обнављање знања о основним карактеристикама српске средњовековне књижевности у средњем веку;
– обнављање знања о основним карактеристикама српске средњовековне уметности у средњем веку;
– обнављање знања о законодавном раду Саве Немањића, настанку и значају Душановог законика;
– обнављање значења појмова: житија, октоих, ктитор, фреска, икона;
– оспособљавање ученика да на историјској карти пронађу споменике српског средњовековног градитељства;
– развијање свести код ученика да је српска средњовековна култура део европске културне баштине;
– развијање креативности код ученика;
– развијање осећаја за групни рад;
Исходи:
– знати да наведу писане историјске изворе и њихове главне карактеристике;
– знати да објасне како и под чијим утицајем је настала и развијала се српска средњовековна књижевност;
– знати да објасне основне одлике српске средњовековне уметности;
– знати да наведу најважније средњовековне правне споменике;
– знати значење нових појмова: октоих, ктитор, фреска, икона;
– знати да на историјској карти пронађу споменике српског средњовековног градитељства;
– знати да уоче међусобне културне утицаје српске и средњовековне културе;
334
– знати да препознају најважније средњовековне споменике културе на илустрацијама;

– разумети да је српска средњовековна култура део европске и светске баштине;
– развијати креативност;
– развијати осећај за групни рад;
Кључни појмови: житија, октоих, ктитор, фреска, икона, Студеница, Грачаница, Бели анђео
2010.
Школа и разред: ____________________________________________________________

Играоница – радионица „Водимо вас на изложбу“
Концепт радионице је такав да су сви добили улоге. Садржај тих улога је истраживачки задатак који су
ученици урадили на основу материјала из уџбеника, додатне литературе из школске библиотеке и интернет
сајта. Наставник је поделио ученике у пет група, а ученици су сами одабрали два водича кроз изложбу.
Прва група: Задатак ученика је да за изложбу посетиоцима презентују најважније књижевне споменике.
Потребно је пронаћи фотографије јеванђеља, слике минијатура, иницијала и сл. Пронаћи и слику Октоиха и
направити поређење између писаних и штампаних књига. Одштампане илустрације ученици ће залепити на
пано. Оставља им се слобода да осмисле изглед и концепцију паноа. Одговараће на питања посетилаца стога
треба да спреме и теоријски део задатка.
Друга група: Задатак ученика је да за изложбу посетиоцима презентују најважније правне споменике.
Потребно је пронаћи фотографије закона и повеља српских и босанских владара. Одштампане илустрације
ученици ће залепити на пано. Оставља им се слобода да осмисле изглед и концепцију паноа. Одговараће на
питања посетилаца стога треба да спреме и теоријски део задатка.
335
Трећа група: Задатак ученика је да за изложбу посетиоцима презентују српске средњовековне споменике
градитељства тј. цркве и манастире. Потребно је пронаћи фотографије цркава и манастира, а користити и
историјску карту на стр. 161. у уџбенику. Одштампане илустрације и карту ученици ће залепити на хамер.
Оставља им се слобода да осмисле изглед и концепцију паноа. Одговараће на питања посетилаца стога треба
да спреме и теоријски део задатка.
Четврта група: Задатак ученика је да за изложбу посетиоцима презентују примере српске средњовековне
ликовне уметности фреске и иконе као и примере примењене уметности (одећа, накит, посуде, занатски
производи). Потребно је пронаћи одговарајуће илустрације и одштампане их залепити на хамер. Оставља им
се слобода да осмисле изглед и концепцију паноа. Одговараће на питања посетилаца стога треба да спреме и
теоријски део задатка.
Пета група: Ученици су у улози „посетилаца“ изложбе. Они треба да се информишу о теми изложбе и
припреме најмање по једно питање за чланове група. Да би се избегло дуплирање питања најбоље је да се
договарају и саставе питања. Они такође морају бити у договору са члановима свих група.
Водичи кроз изложбу имају задатак да представе изложбу. Ученике „посетиоце“ упућују на садржаје које
треба да погледају и подстичу их да постављају питања. За ову улогу наставник бира два ученика са
изразитим вербалним способностима и склоностима ка говорништву или глуми.
Наставник има улогу извештача са изложбе. Он ће на почетку часа интервјуисати водича кроз изложбу,
фотографисаће ученике током часа и у завршном делу часа интервјуисати посетиоце тј. ученике. Припремиће
„сувенире“ за ученике посетиоце. Сваки ученик добија део илустрације коју лепи на таблу као слагалицу.
Ученици ће склапати слике Мирослављевог јеванђеља, Студенице и слику УНЕСКО грба (три слике по 4 дела
или више, у зависности од броја ученика).
Број чланова у групи наставник сам одређује сходно броју ученика у одељењу, саставу одељења и
могућностима ученика.
336
ТОК ЧАСА

Све групе припремају се за почетак играонице – радионице, наставник пушта диск са српском
средњовековном музиком.

Наставник интервјуише ученика водича кроз изложбу који најављује садржај изложбе и представља групе.
Групе имају по 5 минута да изложе своје радове, а затим ученици посетиоци постављају питања.

Следи интервју наставника са ученицима посетиоцима: Каква је изложба? Шта им је оставило најјачи утисак?
Да ли би је препоручили другима да је посете? Зашто?
У завршном делу наставник похваљује ученике, најактивнији добијају оцене. Најављује садржај следећег часа,
систематизација теме Срби и њихово окружење у позном средњем веку.

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
337
Наставна јединица: Срби и њихово окружење у позном средњем веку
Наставна средства: уџбеник, лаптоп, видео-бим, диск са српском средњовековном музиком, PowerPoint
презентација
2.1.2, И.С. 2.1.5, И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.3, И.С. 3.1.4.
Циљеви:
– систематизација знања о улози династије Немањића на развој српске државе;
– систематизација знања о привредном развоју српске средњовековне државе;
– систематизација знања о саставу друштва српске средњовековне државе;
– систематизација знања о односима српске државе са Босном, Угарском, Византијом и Дубровником у
позном средњем веку;
– систематизација знања о основним карактеристикама српске средњовековне културе;
– систематизација значења појмова: династија, архиепископ, аутокефалност, „млади краљ“, државни сабор,
церемонијал, баштина, себри, трг, ктитор, фреска, икона;
– оспособљавање ученика да на историјској карти прате територијалне промене које је имала српска
средњовековна држава, суседне балканске државе и пронађу важна утврђења, руднике, градове и споменике
српског средњовековног градитељства;
– развијање свести код ученика да је српска средњовековна историја део европске историје;
– развијање осећаја за групни рад;
Исходи:
– систематизовати знања о улози династије Немањић на развој српске државе;
– систематизовати знања о привредном развоју српске средњовековне државе;
– систематизовати знања о саставу друштва српске средњовековне државе;
– систематизовати знања о односима српске државе са Босном, Угарском, Византијом и
Дубровником у позном средњем веку;
– систематизовати знања о основним карактеристикама српске средњовековне културе;
– систематизовати значења појмова: династија, архиепископ, аутокефалност, „млади краљ“, државни сабор,
церемонијал, баштина, себри, трг, ктитор, фреска, икона;
338
– знати да на историјској карти прате територијалне промене које је имала српска средњо- вековна држава,
суседне балканске државе и пронађу важна утврђења, руднике, градове и споменике српског средњовековног
градитељства;
– развијати свест да је српска средњовековна историја део европске историје;
– развијати креативности корелацијом са другим наставним предметима;
– развијати осећај за групни рад;
Кључни појмови: династија, архиепископ, аутокефалност,„млади краљ“, државни сабор, цере- монијал,
баштина, себри, трг, ктитор, фреска, икона
2010. год.
Школа и разред: ____________________________________________________________

339
ТОК ЧАСА

Наставник најављује квиз на тему Срби и њихово окружење у позном средњем веку и дели ученике у две
групе.
Упознаје ученике са правилима квиза. Групе одговарају наизменично, уколико група на коју је ред не зна
тачан одговор, право преузимања питања прелази на другу групу. За сваки тачан одговор добија се 1 поен.
Изузетак је игра Загонетна личност.

Наставник покреће PowerPoint презентацију. Један ученик је задужен да бележи поене на
табли.

Након завршеног квиза констатује се број поена и проглашава победник.
Напомена: PowerPoint презентација се налази као прилог на пратећем ЦД-у.
Изглед платна
340
ТОК ЧАСА
341
ТОК ЧАСА

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
342
Наставна тема: Српске земље и њихово окружење у доба османлијских освајања
Наставна јединица: Балканске земље и Османско царство
1.2.6, И.С. 2.1.1, И.С. 2.1.2, И.С. 2.1.5, И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.2, И.С. 3.1.3.
Наставна средства: уџбеник, зидна историјска карта, табла, креда, неме карта
Корелација: географија, српски језик и књижевност, свакодневни живот у прошлости
Циљеви:
– упознавање ученика са формирањем и државним уређењем Османског царства, друштвеним уређењем,
положајем покореног хришћанског становништва, продором Турака Османлија на Балкани поразом Срба на
Марици;
– усвајање нових појмова: султан, ејалети, санџаци, диван, везири, спахије, јаничари, раја, харач, данак у крви,
исламизација;
– усвајање нових знања о политичким и друштвеним променама и њиховој међусобној повезаности;
– усвајање нових знања о догађајима који су обележили овај период и узрочно-последичним везама;
– развијање знања и умећа коришћења историјске карте (простор Балканских земаља и Османског царства, да
одреде правце ширења османске државе, да покажу место одигравања Маричке битке);
Исходи:
– бити упознати са државним и друштвеним уређењем Османског царства, положајем покореног хришћанског
становништва, продором Турака Османлија на Балкан, поразом Срба на Марици;
– усвојити нове појмове: султан, ејалети, санџаци, диван, везири, спахије, јаничари, раја, харач, данак у крви,
исламизација;
– усвојити знања о политичким и друштвеним променама и њиховој међусобној повезаности;
– усвојити знања о догађајима који су обележили овај период и узрочно последичним везама;
– бити у стању да на историјској карти препознају и покажу простор Балканских земаља и Османског царства,
да одреде правце ширења османске државе, да покажу место одигравања Маричке битке;
Кључни појмови: спахије, раја, исламизација, Једрене, Маричка битка
343
Нови појмови: султан, ејалети, санџаци, диван, везири, спахије, јаничари, раја, харач, данак у крви,
исламизација
Кључне личности: Осман, краљ Вукашин Мрњавчевић, деспот Угљеша Мрњавчевић, краљ Марко
7. Р. Мантран, Историја Османског царства, Клио, Београд, 2002.
8. К. Јиречек, Историја Срба 1–2, Београд, 1978.
10. Р. Михаљчић, Крај српског царства, Београд, 1976.
11. Група аутора, Настава модерне историје југоисточне Европе, Oсманско царство, Београд,
2010.
12. В. С. Маријан, Српска историјска читанка, Београд, 1999.
9. А. Веселиновић, Р. Љушић, Српске династије, Нови Сад–Београд, 2001.
10. Д. Спасић, А. Палавестра, Д. Мрђеновић, Родословне таблице и грбови српских династија и властеле,
Школа и разред: ____________________________________________________________

344
ТОК ЧАСА

Наставник тражи од ученика да наведу најважније одлике позног средњег века. Као подсетник ученици могу
користити линију времена из уџбеника на стр. 84–85. Дијалошком методом наставник пита ученике: Који
временски период обухвата позни средњи век? Које су најмоћније државе у позном средњем веку у Западној
Европи? Које су одлике позног средњег века? Које државе постоје на Балкану? Када је српска држава достигла
свој врхунац у позном средњем веку (територијални, политички, економски и културни)?
Наставник објашњава да су на Балкану у позном средњем веку наступиле дубоке промене. Балканске државе
су војно и политички ослабиле. Појавила се нова сила Турци Османлије. Заједно анализирају линију времена
из уџбеника на странама 166–167. Наставник најављује нову наставну јединицу Балканске земље и Османско
царство и пише на табли њен наслов. У току излагања наставник на табли исписује шему коју ученици
преписују у свеске.

Монолошком методом наставник објашњава да су Турци Османлије коњанички народ који је у 13. веку дошао
са истока у Малу Азију; да се оснивачем државе сматра Осман, који је ујединио разједињене емирате
(племенске државице); држава је по њему названа Османско царство, и династија која је владала названа је
османлијска династија. Стубови турске моћи су:
Владар: титула султана (у Европи одговара титули цара); има апсолутну власт.
Турска влада: Диван или Порта, коју чине везири са великим везиром на челу; они имају саветодавну улогу.
Војска: морнарица и копнене снаге; копнену војску чине спахије (коњаници) и јаничари
(стајаћа војска, служили су као султанова гарда и елитне војне јединице; регрутовани данком у крви).
Турска држава је била подељена на ејалете а они на санџаке и нахије; управнике тих области је постављао
султан.
Друштвено уређење је феудално: феудалци – спахије и зависно становништво раја. Обавезе феудалаца –
спахија су да ратују, а раје да ради и плаћа дажбине (спахији десетак а султану харач).
Покорено хришћанско становништво се највећим делом налазило у положају раје; део хришћанског племства
је врло брзо прешао у ислам да би сачувао поседе и привилегије. У ислам су најмасовније прелазили
припадници цркве босанске. У неким пределима хришћани су регрутовани у помоћне војне јединице и
ослобађани плаћања харача. Најтежа обавеза хришћанске раје је данак у крви.
Захваљујући добро организованој војсци и слабости балканских држава, Турци су брзо напредовали у Европи
и 1365. преместили су своју престоницу у Европу, у Једрене. Наставник на карти показује Једрене.
Од српских области прва на удару је била Серска област којом је управљао деспот Угљеша Мрњавчевић, брат
краља Вукашина. Он је позвао хришћанске владаре (византијског цара Јована V и околне владаре) у помоћ да
се зауставе Турци, али му је помоћ пружио само брат краљ Вукашин.
Наставник подсећа ученике на прилике у српској држави након смрти цара Душана: Какву су улогу имали
обласни господари у слабљењу централне власти и распаду српског царства? Коју титулу је носио краљ
Вукашин?
Сукоб српске војске са Турцима одиграо се 26. септембра 1371. године код места Черномен, на реци Марици.
Наставник упућује ученике на историјску карту Маричка битка која се налази у уџбенику на стр. 170. Срби су
доживели тежак пораз, оба брата су погинула. Наставник разговара са ученицима: Зашто су се у борби нашли
само краљ Вукашин и његов брат? Наставник упућује ученике на текст Сазнајте више Битка на Марици који
се налази на 170. страни уџбеника. Заједно читају текст.
345
ТОК ЧАСА
Наставник потом наставља да објашњава зашто је Маричка битка преломни догађај у историји балканских
земаља. Турци су померили границу ка западу, турски вазали постали су Вукашинов син Марко (Краљевић
Марко) и браћа Драгаш у Македонији, а у вазални однос пале су Византија и Бугарска. Објаснити: вазални
однос (обавезе вазала: признање врховне султанове власти, плаћање данка, учешће у ратовима на страни
Турске). Вазалне државе су биле база за даља освајања (продоре на територију Србије – Косова и Поморавља).

наставном јединицом. Наставник задаје ученицима домаћи задатак (нема карта у прилогу).
На карти означи територије српских обласних господара које су биле прве на удару турске војске (Вукашина и
Угљеше Мрњавчевића) и означи место где се одиграла Маричка битка.
346
ТОК ЧАСА

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
347
Наставна јединица: Византија у доба Палеолога
1.2.6, И.С. 2.1.1, И.С. 2.1.3, И.С. 2.1.6, И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.2, И.С. 3.1.3.
Корелација: географија, веронаука, грађанско васпитање, свакодневни живот у прошлости
Циљеви:
– упознавање ученика са историјом Византије у доба династије Палеолог;
– усвајање нових појмова: унија, грађански ратови, најамни ратници;
– усвајање нових знања о политичким и културним променама и њиховој међусобној повезаности (дефанзивна
политика, привредно слабљење, културни процват и снажно духовно и културно зрачење православља);
– усвајање нових знања о догађајима који су обележили овај период (обнова Византијског царства, грађански
ратови, покушај уније, пад Цариграда);
– развијање знања и умећа коришћења историјске карте (простор Византијске државе у доба Палеолога,
балканских земаља и Османског царства);
Исходи:
– се упознати са историјом Византије у доба династије Палеолог;
– усвојити нове појмове: унија, грађански ратови, најамни ратници;
– усвојити нова знања о политичким и културним променама њиховој и међусобној пове- заности (дефанзивна
политика, привредно слабљење, културни процват и снажно духовно и културно зрачење православља);
– усвојити нова знања о догађајима који су обележили овај период (обнова Византијског царства, грађански
ратови, покушај уније, пад Цариграда);
– бити у стању да на историјској карти препознају и покажу простор Византијске државе у доба Палеолога,
балканских земаља и Османског царства;
– умети да препознају на основу карактеристичног текстуалног историсјког извора историјске појаве, догађаје
348
Кључни појмови: Никејско царство, обнова Византије, унија, Михаило Палеолог, Константин Драгаш
Нови појмови: унија
Кључне личности: Михаило VIII Палеолог, Константин Драгаш, Мехмед II Освајач
9. Л. Бреје, Византијска цивилизација, Београд, 1976.
10. Историја српског народа, I–II, Београд 1981, 1982.
11. Јованка Калић, Срби у позном средњем веку, Београд 2012.
6. М. Благојевић, Србија у доба Немањића, Београд, 1989
7. К. Јиречек, Историја Срба 1-2, Београд, 1978.
Школа и разред: ____________________________________________________________

349
ТОК ЧАСА

Наставник тражи од ученика да на зидној историјској карти покаже територију византијске државе до 12 века.
Поставља питања подсећајући ученике на најважније догађаје из раног средњег века: Које је све називе имала
Византија током свог постојања? Који је главни град Византијског царства? Ко је оснивач града? Како се
данас зове тај град? За време којих царева је византијско царство било у успону? Какав је био утицај
Византије на словенске народе? Које су одлике византијске привреде до 12. века? Када и зашто је дошло до
слабљења моћи државе? Када је први пут пао Цариград? Ко га је освојио? Наставник потом најављује нову
наставну јединицу и пише на табли њен назив: Византија у доба Палеолога. Наставник на табли црта шему
коју ученици преписују у своје свеске и показује на зидној историјској карти.

Наставник монолошком методом објашњава: да су на територији Византије, након пада Цариграда, основане
нове државе. Крсташи су основали Латинско царство са седиштем у Цариграду и још неколико мањих држава
на територији Грчке. У рукама Византинаца налазиле су се државе Никејско царство, Трапезунтско царство и
Епирска деспотовина. Наставник упућује ученике да прочитају текст Сазнајте више Државе настале након
пада Цариграда 1204. године на 172. страни уџбеника. Заједно читају текст. Наследником Византије Словени
су сматрали Никејско царство које се налазило у Малој Азији. Никејски цар Михаило VIII Палеолог успео је
1261. године да поврати Цариград и обнови Византију. Многи делови некадашњег царства никада нису ушли
у састав обновљене државе. Државу су додатно исцрпљивали и грађански ратови (појаснити појам грађански
ратови); у ове ратове су се умешали и Турци, који су ангажовани као најамни ратници. Наставник пита
ученике ко су најамни ратници? Каква је њихова улога? Наставник даје пример битка код Дидимотике 1352.
Наглашава да су за своје услуге Турци добили територију да се населе и да је последица тог догађаја трајно
насељавање Турака на Балканско полуострво. Истовремено са политичким поразима и грађанским ратовима
који су потресали земљу култура у њој је цветала. Културни препород је означен као ренесанса Палеолога.
Шта значи појам ренесанса? (асоцирати ученике на каролиншку ренесансу). Посебно важан културни и
духовни центар била је Света Гора Атонска (зрачење православља, центар). После Маричке битке царство је
признало врховну власт турског султана и постало вазална држава султана; до 15. века територија Византије је
била сведена на Цариград и околину и неколико острва у Егејском мору. Користећи демонстративну методу,
наставник анализира карту из уџбеника на страни 173; границе Византијског царства у време највећег успона
(Василије II), пре крсташких ратова и у време турског освајања Цариграда. Политички и војно слабо царство
покушавало је да дипломатијом обезбеди помоћ и тако отклони опасност; цареви су преговарали са и папом о
сарадњи, али су били условљени прихватањем уније (признањем папе у Риму за врховног поглавара свих
хришћана); пред крај византијске самосталности, преговори о унији су имали за циљ да подстакну дворове на
Западу (који су слушали папу) да што хитније организују једну општехришћанску војску, како би спасли
Царство од Турака. Византијска црква и народ нису прихватили унију. Наставник подстиче ученике да
размисле зашто. Пошто је унија одбачена и помоћ са Запада изостала, Царство постаје лак плен Турака
Османлија. Султан Мехмед II Освајач, упркос херојском и очајничком отпору последњих бранилаца Царства,
освојио је Цариград 29. маја 1453. године. У уличним борбама убијен је и последњи цар Константин XI
Палеолог Драгаш.
Наставник чита историјски извор Пад Цариграда, Георгије Сфранцес (византијско виђење).
„Четвртог априла исте те године (1453) султан се вратио и опколио град с копна и с мора свим могућим
направама и лукавствима. С мора је опсео свих 18 миља града са 400 малих и великих пловила, а с копна са
200 000 људи. Иако наш град јесте велик, у нашој одбрани нашло се тачно 4.773 Грка и једва двеста странаца.
... У уторак 29. маја (1453. године), раном зором, султан је заузео наш град; том приликом мој покојни
господар и цар, Константин, био је убијен.
350
ТОК ЧАСА
... Можда би неко желео да зна како се цар спремао пре опсаде, док је султан прикупљао снаге, и какву смо
помоћ примили од хришћана са стране. Други нам хришћани никакаву помоћ нису послали.(...)
Цар је из нужде пристао на то да се папино име помиње и у нашој служби, пошто смо се надали некаквој
помоћи (...). Шест месеци касније, из Рима смо примили исто онолико помоћи колико и од султана из Каира.“
(Преузето из Историјске читанке Османско царство, Настава модерне историје југоисточне Европе,
Београд, 2010. стр. 48)
Заједно читају текстове Сазнајте више Пад Цариграда и биографију Константин XI Драгаш
Палеолог, који се налазе у уџбенику на 174. страни.
Наставник монолошком методом још једном истиче да је падом Цариграда Византијско царство престало да
постоји; султан је престоницу из Једрена пренео у Цариград; град је убрзо променио име у Истанбул. Највећа
црква Св. Софије је претворена у џамију. Становништво је било изложено пљачки и покољу. Тако се завршила
хиљадугодишња историја Византијског царства.

наставном јединицом. Пита ученике да ли су урадили домаћи задатак са предходног часа. Даје други домаћи
задатак и саопштава да ће анализу домаћих задатак урадити на наредном часу.
Домаћи задатак: Означите најважније догађаје из историје Византије (од оснивања Константинопоља до пада
под турску власт), по угледу на линију времена у уџбенику на страни 166–167.
351
ТОК ЧАСА

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
352
Наставна јединица: Балканске земље и Османско царство, Византија у доба Палеолога
Образовни стандарди: И.С. 1.1.4, И.С. 1.1.6, И.С. 1.17, И.С. 1.1.8, И.С. 1.1.9, И.С. 1.1.10, И.С. 1.2.1, И.С. 1.2.4,
И.С. 1.2.6, И.С. 2.1.1, И.С. 2.1.2, И.С. 2.1.5, И.С. 2.1.6, И.С. 2.2.1, И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.3, И.С. 3.1.5, И.С. 3.1.6,
И.С. 3.2.5.
Наставна средства: уџбеник, зидна историјска карта, табла, креда, фотокопије са текстовима историјских
извора
Корелација: географија, веронаука, грађанско васпитање, свакодневни живот у прошлости
Циљеви:
– утврђивање знања ученика из историје Европе у позном средњем веку;
– утврђивање знања ученика о историји Византије у доба династије Палеолог, државном и друштвеном
уређењу Османског царства, положају покореног хришћанског становништва, продору Турака Османлија на
Балкан, Маричкој бици и њеним последицама;
– утврђивање појмова: унија, грађански рат, султан, ејалети, санџаци, диван, везири, спахије, јаничари, раја,
харач, данак у крви, исламизација;
– развијање свести о геополитичким променама на тлу Европе;
– уочавање основних карактеристика византијске политике у доба Палеолога и основних карактеристика и
домета владавине Османлија;
– утврђивање знања о политичким и друштвеним променама и њиховој међусобној повезаности;
– усвајање знања о догађајима који су обележили овај период и узрочно-последичним везама;
– утврђивање знања и умећа коришћења историјске карте (простор византијске државе у доба Палеолога,
Балканских земаља и Османског царства, место одигравања Маричке битке);
– развијање вештине тумачења историјских извора;
Исходи:
– утврдити знања из историје Европе у позном средњем веку;
– утврдити знања о историји Византије у доба династије Палеолог, државном и друштвеном уређењу
Османског царства, положају покореног хришћанског становништва, продору Турака Османлија на Балкан и
Маричкој бици и њеним последицама;
– утврдити појмове: унија, грађански рат, султан, ејалети, санџаци, диван, везири, спахије, јаничари, раја,
харач, данак у крви, исламизација;
– развијати свест о геополитичким променама на тлу Европе;
– уочити основне карактеристике византијске политике у доба Палеолога и основне карактеристике и домете
владавине Османлија;
– усвајање нових знања о политичким и друштвеним променама и њиховој међусобној повезаности;
– утврдити знања о догађајима који су обележили овај период и њихове узрочно последичне везе;
353
– бити у стању да на историјској карти препознају и покажу простор византијске државе у доба Палеолога,
Балканских земаља и Османског царства, место одигравања Маричке битке;
– развијати вештину тумачења историјских извора;
Кључни појмови: Никејско царство, обнова Византије, унија, Михаило Палеолог, Константин
Драгаш, султан, диван, спахије, јаничари, раја, харач, данак у крви, исламизација
Кључне личности: Михаило VIII Палеолог, Константин Драгаш, Мехмед II Освајач, Осман, краљ Вукашин
Мрњавчевић, деспот Угљеша Мрњавчевић, цар Јован V Палеолог, краљ Марко
8. К. Јиречек, Историја Срба 1-2, Београд, 1978.
11. Група аутора, Настава модерне историје југоисточне Европе, Oсманско царство, Београд, 2010.
Школа и разред: ____________________________________________________________

354
ТОК ЧАСА

Наставник пита ученике да ли су код куће прочитали и научили лекције Балканске земље и Османско царство,
Византија у доба Палеолога. Наставник говори да је овај час посвећен обнављању и утврђивању градива и да
би неке недоумице, ако постоје, током часа требало да буду разјашњене. Пише на табли назив наставне
јединице: Балканске земље и Османско царство, Византија у доба Палеолога дели фотокоппије текстова
историјских извора и црта линију времена. Објашњава уче- ницима да ће на линији времена уностити и
податке који су требали да се нађу у домаћим задацима.

Наставник питањима подсећа ученике на претходно градиво: Која је најзначајнија хришћанска држава на
Балкану? Које су одлике византијске политике и културе XII века? Када је био први пад Ви- зантије? Које
државе су настале на територији Византије након пада Цариграда 1204. године? (визан- тијске и крсташке
државе) На који начин и када је обновљено Византијско царство? Које су области ушле у састав Византије?
Која моћна држава са истока је постала и највећа претња Византији и бал- канским државама? Наставник
уписује на линији времена најважније догађаје из византијске исто- рије, а ученици истовремено проверавају
да ли су ти подаци уписани у њиховим домаћим задацима.
Дијалошком методом настављају са утврђивањем градива: Ко су Турци Османлије? Ко је ујединио турске
емирате? Како је уређено Османско царство: власт султана, Диван или Порта, војска, административна подела
државе? Шта је олакшало турско освајање Балкана?
Наставник монолошком методом истиче да је турско освајање Балкана потпомогла слабост балканских држава
и неслога међу балканским хришћанским владарима и великашима. Као илустрацију наставник користи текст
методу и чита историјски извор – из путописних бележака Ханса Шилтбергера (његове белешке спадају међу
најраније западњачке списе о Османлијама).
„Неверници кажу да они хришћанске земље нису освојили зато што су моћни и мудри, нити зато што су
одабрани и побожни, већ зато што међу хришћанима влада грех, злоба и охолост. Зато је свемоћни Бог
одредио њих да освоје хришћанске земље, и да освоје што више њих, јер хришћани нису своје законе
ускладили са правом, ни са црквеним ни са световним, и јер они својим законима само желе зараду и корист,
јер богати са својим дворским обичајима само тлаче сиромашне, не помажу им и не дају ни иметак ни правду,
а не поштују ни правила вере која им је спаситељ заоставио. Невоље и беду која их сналази наложио је сам
Бог, зато што су неправедни и зли...“
Наставник дијалошком методом анализира прочитани текст: Какав је био положај покореног хришћанског
становништва? Које су обавезе покореног становништва? Која је од свих обавеза била најомраженија
хришћанским поданицима?
Заједно читају следећи текст историјског извора у којем се описује како бивши јаничар тумачи девширму.
„Кад год упадну у коју земљу и народ покоре, тада царски писар одмах за њима иде и што год је дечака све у
јаничаре узима, а за свакога даје пет златника и шаље преко мора у Анадолију, где их чувају. Таквих дечака
бива око две хиљаде. А ако од непријатељских људи не би добио довољно, онда од свих хришћана у његовој
земљи који имају дечаке ове оду- зимају у свакоме селу, одредивши колико које село може дати највише да би
ипак број био увек потпун.“
*девширма, „одабир“, данак у крви
355
ТОК ЧАСА
Наставник још једном наглашава да су проблем са данком у крви имали сви хришћански народи у Османском
царству. О чему говори и следећи историјски извор – хришћанска критика девширме у Житију Георгија Новог
из Софије.
„... И ако у кући неког хришћанина нађу три сина, два нека узму за цара, а трећег нека оставе родитељима.
Али ако хришћанин има само једног сина, њега нека му узму силом, за цара. Ови учинише како им је цар
наложио, обрезаше их према безбожничкој сараценској вери и научише их лажљивој књизи имамовој. Потом
цар даде наредбу да се деца обучавају у војним вештинама: да се боре и да јашу коње. Кад би достигли
зрелост, цар их је обасипао великим почастима и звао их јаничарима. А они су били тако заслепљени да су се
почели понашати беспризорно, чак и према сопственим родитељима, сопственим мајкама и очевима, да су
стали убијати хришћане на најсрамнији начин, па су тако били и гори од Сарацена.“
Затим приступају анализи другог домаћег задатка. Наставник дијалошком методом проверава домаћи задатак:
Које су српске области биле прве на удару турске војске? Ко је управљао овим областима? Демонстартивном
методом на зидној историјској карти показују српске области које су прве биле на удару турске војске. Шта је
претходило Маричкој бици? Када се одиграла битка? Који је био исход те битке? Зашто се Маричка битка
сматра преломним догађајем у историји балканских земаља? Које су обавезе турских вазала?

Наставник пита ученике: Да ли су остале неке недоумице у вези са пређеним градивом? Да ли сте нешто ново
научили?
Предлог за час додатне наставе:

Наставник дели ученицима текстове (историјски извори – у прилогу) и објашњава задатак: Испред вас се
налазе два историјска извора: један је запис хиландарског монаха Исаије (савременик догађаја), а други текст
је турски извор Салудин-хоџе (дати су делови из овог извора). Пажљиво прочитајте и покушајте да уочите
разлике у виђењу истог историјског догађаја. Које су последице Маричке битке?
ЗАПИС ХИЛАНДАРСКОГ МОНАХА ИСАИЈЕ

Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи III, Београд, 1984.
„Заврших ту (књигу) у најгоре од свих злих времена, када се разгневи Бог на западне хришћане и када подиже
деспот Угљеша све српске и грчке војнике и брата свог Вукашина краља, и друге велможе многе, негде око 60
тисућа одабраних војника... и пођоше у Македонију на изгнање Турака, не схватајући да се гневу Божјем нико
не може супротставити. Те не изгнаше, но сами од њих убијени бише, и тамо кости њихове падоше и
непогребени осташе, и веома много мноштво једни од оштрице мача умреше, а други у ропство одведени
бише; неки од њих спасоше се бекством и дођоше. И толика нужда и зло љуто обли све градове и крајеве
западне, колико ни уши слушаше, ни очи видеше. А по убијању мужа овог храброг деспота Угљеше просуше
се Турци и полетоше по свој земљи, као птица по ваздуху, и једне од хришћана мачем клаху, а друге у ропство
одвођаху... они који су од смрти остали глађу погубљени бише... Оста земља од свих добара пуста: и људи и
стоке, и других плодова... сви се испунише страхом...“
(Преузето из А. Веселиновић, Србија и Европа у одабраним изворима, Нови Сад, 2003)
356
ТОК ЧАСА
БИТКА НА МАРИЦИ од Салудин-хоџе

„... допадне паши Лалашахину глас да српска војска са свом силом на муслиманску земљу напада и да се тако
брзо, као што високо море валове баца и погубна навала отровних ветрова здрави положај света окружује,
утаборила два дана хода од Једрена на реци Марици и да снује неразборите основе против муслимана (...).
По предлогу мудрих старешина, ратника за веру, буде напред послан вођа на пољу личне храбрости Хаџи
Илбеки са својим друговима да се извести о кретању неверника и да исламској војсци објави како стоје (...).
Исламска војска бројаше 10 000 момака, а она силна војска сравнивши је са овом, двоструко је надилажаше.
Зато мишљаше Хаџи Илбеки, одговара приликама да навалимо на заблуђену ту војску у ноћи (....)
Чим у поноћи непријатељска војска која у сну лежаше, која вино и печенке тражаше, узме исламска војска
заставу тамне ноћи да пред победоносном војском буде, те потпомагана високом заштитом ноћних небеских
чета повика са свих страна страховитом виком, забубња бубњем, затруби трубљама, запишта другим
пиштаљкама, а заурлика: Алах је највећи, чиме велика плахост неверницима у срце утераше. Кад небројена
савезна војска са свих страна зачује трубље и свирале, разаспе се од плахости и страха по тамној ноћи и једни
друге морише и покрише их крвљу и прашином. Они мамурљаци који су у страшној пропасти тумарали, не
могући се бити, били су дрвета на бојни огаљ, а они неспретњаци штоно, попут преплашене домаће животиње
на лежају, из бојне вреве гледаху побећи, попадоше у реку Марицу и удавише се у води... Та равница се зове
данас „Сирф Синдиги – Пропаст српска.“
(Преузето из: Владо Ст. Маријан, Српска историјска читанка, Београд, 1999. стр. 209)

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
357
Наставна јединица: Отпор Србије даљем продирању Турака у Европу
2.1.2, И.С. 2.1.5, И.С. 2.1.6, И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.3, И.С. 3.1.6.
Корелација: српски језик и књижевност, ликовна култура, географија, грађанско васпитање
Циљеви:
– усвајање нових знања из историје Европе и Србије у позном средњем веку;
– упознавање ученика са политичким и територијалним променама на Балкану (Моравском Србијом кнеза
Лазара Хребељановића, Косовском битком њеним узроком и најважнијим последицама, земљама Лазаревића
и Бранковића после 1389. године, безуспешном покушају хришћанске војске да зауставе Турску);
– упознавање са догађајима који су обележили овај период (Косовска битка, вазални однос према Турској,
битка на Ровинама и код Никопоља);
– развијање знања и умећа коришћења историјске карте (простор Моравске Србије, место одигравања
Косовске битке, земље Лазаревића и Бранковића, Крушевац, Ново Брдо, Рудник);
– разликовање предрасуде од научних знања – Вук Бранковић (историја–легенда).
Исходи:
– усвојити нова знања из историје Европе и Србије у позном средњем веку;
– се упознати са политичким и територијалним променама на Балкану (Моравском Србијом кнеза Лазара
Хребељановића, Косовском битком њеним узроком и најважнијим последицама, земљама Лазаревића и
Бранковића после 1389. године, безуспешном покушају хришћанске војске да зауставе Турску);
– знати догађаје који су обележили овај период (Косовска битка, вазални однос према Турској, битка на
Ровинама и код Никопоља);
– бити у стању да на историјској карти препознају и покажу простор Моравске Србије, место одигравања
Косовске битке, земље Лазаревића и Бранковића, Крушевац, Ново Брдо, Рудник;
– бити у стању да разликују предрасуде од научних знања, знати разлику између релевантних историјских
извора и легенде (народне традиције).
Кључни појмови: кнез Лазар, Косовска битка, Милош Обилић, Лазаревићи, кнегиња Милица, Бранковићи
358
Кључне личности: кнез Лазар, султан Мурат I, Бајазит, Милош Обилић, Вук Бранковић, кнегиња Милица,
Стефан Лазаревић
5. Историја српског народа II, Београд, 1982.
9. Р. Михаљчић, Лазар Хребељановић, Историја, култ, предање, Београд, 1984.
10. Р. Михаљчић, Јунаци косовске легенде, Београд, 1989.
11. Аналогија старе српске књижевности, избор, превод и објашњење Ђ. Радојчића, Београд, 1960.
3. Р. Михаљчаић, Јунаци косовске легенде, Београд, 1989.
4. С. Настасијевић, Витези кнеза Лазара, Београд, 1989.
7. С. Ћирковић, Р. Михаљчић, приређивачи, Лексикон српског средњег века, Београд, 1999.
Школа и разред: ____________________________________________________________

359
ТОК ЧАСА

Наставник дијалошком методом подсећа ученике на најважније чињенице о српској држави: Каква је
ситуација у српској држави уочи турских освајања? Који од великаша је био најмоћнији у време цара Уроша?
Који су обласни господари били први на удару турске војске? Које су последице Маричке битке? Наставник
најављује нову наставну јединицу и пише на табли њен назив: Отпор Србије даљем продирању Турака у
Европу. Истоврмено са излагањем наставник на табли исписује тезе које ће ученици преписати у свеске и
показује на зидној историјској карти карактеристичне историјске информације.

Наставник монолошком методом објашњава да је погибијом краља Вукашина и, убрзо након тога, смрћу
последњег Немањића цара Уроша Србија остала без владара. Једини крунисани владар био је краљ Марко, али
њега не признају обласни господари зато што је био турски вазал. Након нестанка српског царства, један од
најмоћнијих обласних господара Србије постао је кнез Лазар Хребељановић. Нагли успон кнеза Лазара почео
je 1373. године, када је заједно са босанским баном Твртком поразио великаша Николу Алтомановића и
преузео део његових поседа. Успео је да потисне и властелу на северу и да избије на обале Саве и Дунава.
Држава кнеза Лазара захватала је слив три Мораве, па се назива и Моравска Србија.
Наставник користи демонстративну методу и показује на зидној историјској карти територију којом је
управљао кнез Лазар. Ученици прате и на карти у уџбенику на стр. 177.
Наставник монолошком методом објашњва да је Лазарева држава обухватала територије од Јужне Мораве до
Саве и Дунава на северу и Дрине на западу. У њеним оквирима налазили су се градови Крушевац
(престоница), Ниш, Ужице као и два најзначајнија рударска средишта средњовековне Србије Ново Брдо и
Рудник.
Иако је захватала само северни део некадашњег Царства, ова држава je била добро уређена и привредно веома
снажна. Кнез Лазар је стекао наклоност и подршку и цркве; Српска и Васељенска патријаршија су се
измириле 1375. године. (Подсетити ученике питањем: Зашто је дошло до спора цркава?) Подизао је и богато
даривао многе цркве и манастире, посебно светогорске, због чега је постао изабраник српске цркве. Црква га
је уздизала као државника који би могао да уједини раскомадано српско царство; зато је и народно предање
кнеза Лазара запамтило као цара.
Наставник дијалошком методом уводи ученике у нове садржаје: Како је у народу запамћен сукоб између Срба
и Турака на Косову 1389. године? Кога предање слави као јунака, а кога оптужује као издајника?
Наставник објашњава да су Турци након Маричке битке наставили да угрожавају српске земље, Албанију и
Босну; да су у више наврата нападали и земљу кнеза Лазара и били су одбијени (битка у Топлици 1386).
Пошто је Моравска Србија била најјача сила у том тренутку на Балкану, султан Мурат је преузео обимне
припреме (одреде из Азије и Европе, вазале, искусне војсковође и синове Јакуба и Бајазита). Припремао се и
кнез Лазар – позивао је владаре суседних земаља, али није успео да окупи сву српску властелу; од обласних
господара придружио му се само зет, господар Косова Вук Бранковић, босански краљ Твртко I је послао један
одред под командом Влатка Вуковића. Битка се одиграла на Видовдан 28. јун 1389. године на Косову пољу,
недалеко од Приштине (Газиместан ). Ток и коначан исход битке нису познати – о овом догађају има мало
поузданих вести; зна се да су оба владара погинула (султана Мурата је убио јунак, предање га зна под именом
Милош Обилић), да је изгинула бројна српска властела, да је по наређењу брата Бајазита убијен Јакуб. Смрт
султана и убиство Јакуба проузроковало је потресе у Турској; Бајазит се са војском морао повући да среди
немире у земљи и учврсти власт. Повлачење турске војске код хришћана је означено као победа (наставник
наглашава да је у средњем веку победа била на страни онога ко остане на бојном пољу).
Наставник истиче да су последице битке по Србију биле тешке: остала је без војске. Наследници кнеза Лазара
(малолетни синови Стефан и Вук, у чије име је владала мајка кнегиња Милица) признали су врховну власт
султана, постали његови вазали преузимајући и вазалне обавезе: плаћање данка, учешће у походима на захтев
султана, а сестра младог кнеза Оливера је послата у харем.
360
ТОК ЧАСА
Народно предање је, за тако тешко стање морало наћи кривца. Како је преживео бој, за издају је оптужен Вук
Бранковић. Наставник наглашава да историјски извори говоре супротно, да је он наставио још неколико
година након Косовске битке да ратује са Турцима, да је био заробљен и одведен у ропство, где је и умро
1397. године. Након смрти Вука Бранковића, Турци су запосели важна упоришта на Косову; део земље су
предали Стефану Лазаревићу, а у једном делу је остала да влада Вукова жена Мара Бранковић са синовима
као турским вазалима.
Султан Бајазит, учврстивши се на власти, наставио је освајања; покорио је јужну Бугарску и напао влашког
(румунског) кнеза Мирчу, до сукоба међу њима је дошло на Ровинама 1395. године; Турци су изгубили; у овој
бици учествовали су као турски вазали и српски обласни господари Стефан Лазаревић, краљ Марко и
Константин Драгаш. Краљ Марко је погинуо.
Турски пораз улио је наде хришћанима; угарски краљ Жигмунд је покушао да нанесе још један ударац
Турцима у бици код Никопоља 1396. године, али је његова војска доживела катастрофалан пораз; Бајазит је
потом и северну Бугарску претворио у турску провинцију.
До краја 14. века Османлије су запоселе цео источни део Балканског полуострва (изузев
Цариграда са околином).

Наставник подстиче ученике да поставе питања којим би разрешили недоумице у вези са управо обрађеном
Предлог за додатне часове:

Заједнички час историја, књижевност и ликовна култура. Тема: Упоређивање догађаја и сведочанстава
народне епске традиције, виђење догађаја очима сликара и историјских извора.
361
Наставна јединица: Отпор Србије даљем продирању Турака у Европу
1.2.4, И.С. 1.2.5, И.С. 2.1.1, И.С. 2.1.2, И.С. 2.1.5, И.С. 2.1.6, И.С. 2.2.1, И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.3, И.С. 3.1.6, И.С.
3.2.7.
Корелација: српски језик и књижевност, ликовна култура, географија
Циљеви:
– утврђивање знања ученика из историје Европе и Србије у позном средњем веку;
– утврђивање знања ученика о Моравској Србији кнеза Лазара Хребељановића, Косовској бици и њеним
последицама, земљама Лазаревића и Бранковића после 1389. године;
– утврђивање знања о геополитичким променама, догађајима и личностима које су обележиле овај период;
– стицање вештине истраживања и тумачења историје (рад на историјским изворима);
– препознавање разлика између релевантних историјских извора и легенде (народне традиције);
– препознавање и показивање на историјској карти простора Моравске Србије, места одигравања Косовске
битке, земаља Лазаревића и Бранковића, Крушевца, Новог Брда, Рудника.
Исходи:
– утврдити знања из историје Европе и Србије у позном средњем веку;
– знати до каквих је политичких и територијалних промена дошло на Балкану, догађаје и личности који су
обележили овај период (Косовска битка, вазални однос према Турској, кнез Лазар, Милош Обилић, Вук
Бранковић, кнегиња Милица...);
– разумети геополитичке промене;
– стицати вештину истраживања и тумачења историје (рад на историјским изворима);
– увидети разлике између релевантних историјских извора и легенде (народне традиције);
– развијати знања и умећа коришћења историјске карте (простор Моравске Србије, место одигравања
Косовске битке, земље Лазаревића и Бранковића, Крушевац, Ново Брдо, Рудник);
Кључни појмови: Кнез Лазар, Косовска битка, Милош Обилић, Лазаревићи, кнегиња Милица, Бранковићи
362
Кључне личности: Кнез Лазар, султан Мурат I, Бајазит, Милош Обилић, Вук Бранковић, кнегиња Милица,
Стефан Лазаревић
6. К. Јиречек, Историја Срба1–2, Београд, 1978.
9. Р. Михаљчић, Лазар Хребељановић, Историја, култ, предање, Београд, 1984.
10. Р. Михаљчић, Јунаци косовске легенде, Београд, 1989.
11. Антологија старе српске књижевности, избор, превод и објашњење Ђ. Радојчића, Београд, 1960.
1. M. Векић Кочић, Д. Кочић, Д. Лопандић, Историја 6, Уџбеник историје за шести разред основне школе,
3. Р. Михаљчаић, Јунаци косовске легенде, Београд, 1989.
4. С. Настасијевић, Витези кнеза Лазара, Београд, 1989.
Школа и разред: ____________________________________________________________

363
ТОК ЧАСА

Наставник пита ученике да ли су код куће прочитали и научили лекцију Отпор Србије даљем продирању
Турака у Европу.
Наставник говори да је овај час посвећен обнављању и утврђивању градива и да би током часа неке
недоумице, ако постоје, требало да буду разјашњене. Наставник пише назив наставне јединице на табли:
Отпор Србије даљем продирању Турака у Европу црта костур табеле коју ће заједно попуњавати у току часа и
дели ученицима фотокопије историјских извора на којима ће радити у току часа.
Отпор Србије даљем продирању Турака у Европу.

ШТА?
КАДА?
ГДЕ?
КАКО?
ЗАШТО?
УЗРОК
ПОВОД
ПОСЛЕДИЦЕ

Наставник поставља питања. Када се одиграла Маричка битка? Какве су биле последице Маричке битке? Који
су најутицајнији обласни господари у Србији након Маричке битке? Како је текао успон Лазара
Хребељановића? Које пределе је обухватала држава Лазара Хребљановића? Зашто се назива Моравска
Србија? Који град је био престоница Моравске Србије? Зашто је кнез Лазар постао изабраник српске цркве?
Када се одиграла Косовска битка? На чијој се територији одиграла Косовска битка? Шта се зна о овом сукобу
на основу историјских извора?
Ученици одговарају и на зидној историјској карти показују територију Моравске Србије кнеза Лазара,
престоницу Крушевац, рудник Ново Брдо, земљу Вука Бранковића, место одигравања Косовске битке. Заједно
читају како турски летописац Мула Мехмед Нешрија описује бој.
„Султан Мурат хан газија издаде заповест да се удари у ратни добош. Са свих страна чули су се гласови:
зурна, рогова и накарада, дизали су се у небеске висине. Од те страхоте многи напустише душу. Окушани
ратници наступише јашући на коњима...
Велики шах над шаховима, средиште круга времена и дика куће Османове газија Мурат хан, син Орханов
стаде у средиште... А племенити владари око њега... Његов старији син Бајазит хан (...) своју војску распореди
по алајима, па заузе место на десном крилу. И млађи султанов син Јакуб .... исто тако стаде на левом крилу.
И неверничка војска појаха коње. Осим друге војске имао је тристотине тисућа оклопника са коњима у
оклопу. Од сваких сто тисућа момака одабрао је хиљаду људи које је напред испред себе поставио. Сам је
заузео место у средишту, а своје пешаке по неверничком обичају стави остраг. Потом свог зета Вуковића
заједно са својим сестрићем постави на десном крилу. Кобилића са Бошњацима стави на лево крило...
364
ТОК ЧАСА
... И тако сви стрелци почеше с обе стране да бацају стреле. Неверници се збише и стајаше као жељезни
брегови. Кад стреле почеше да дажде као пљусак, тад почеше да се мичу. Чини ти се као да смо провалили
извор Црног мора или као да смо ударили у гнездо роја стршљенова...
...и тако неверници разбивши потпуно лево крило стајаху...
... Укратко помешаше се два мора. Сабље су севале као муња што очи засењава ватра је врцала. Од копаља ни
ветар не би могао дувати, а од коњских ногу ни бујица да је, не би се могла пробити... Падала је сабља на
сабљу а копље на копље и мочуга на мочугу...“
(Преузето из В. Ст. Маријан, Српска историјска читанка, Београд, 1999)
Наставник дијалошком методом наставља: Шта о Косовском боју казује народно предање? Ко је Милош
Обилић?
Наставник монолошком методом објашњава да се Косовска битка у легенди сачувала настајањем два култа:
култа кнеза Лазара и култа Милоша Обилића. Наставник потврђује да је, по предању, дан уочи битке Лазар
одржао саветовање и након њега је одржано богослужење. Народно предање даље говори да је вече уочи боја
кнез Лазар на вечери, држећи здравицу открио сумљу у издају. О овој вечери не зна се поуздано ништа.
Заједно читају шта у свом делу Краљевство Словена (1601) Дубровчанин Мавро Орбин пише о вечери:
„Лазар позва на вечеру известан број великаша и капетана војске у намери да у току вечере прекори Милоша
за ту издају како би га, ако се увери о злоделу, могао казнити (јер Словени имају обичај вином, а не мучењем
откривати тајне), или, ако нађе да је невин, да се сам ослободи сумље која га је већ била почела мучити.”
(Преузето из В. Ст. Маријан, Српска историјска читанка, Београд, 1999) Потом заједно читају текст о
Милошу Обилићу.
„... Међу војницима који су се борили пред војском беше неко веома благородан,
кога облагаше завидљивци своме господину и осумљичише као неверна. А овај, да покаже верност а уједно и
храброст, нађе згодно време, устреми се ка самом великом начелнику као да је пребеглица, и њему пут
отворише. А када је био близу, изненада појури и зари мач у тога самога гордога и страшнога самодршца. А ту
и сам паде од њих.“
(Константин Филозоф, Житије деспота Стефана Лазаревића)
Наставник подсећа да историјски извори не познају Милоша Обилића, али да је историјска чињеница да је
један српски јунак убио султана. Може поменути и да је од тада на турском двору уведен обичај да ниједан
странац, ни из ког разлога не сме приступити султану, а да га два снажна чувара не држе за руке.
Настављају да читају опис битке Константина Филозофа:
„... У први мах одолевали су Лазареви људи и побеђивали су. Али већ не беше време за избављење. Стога и
син тога цара ојача опет у тој самој бици и победи јер је Бог тако допустио, да се и овај велики и они који су са
њим увежу венцем мучеништва. Шта је било после овога? Постиже блажену смрт, тако да му је глава
посечена, и његови мили другови молили су се усрдно да погину пре њега, да не виде његову смрт.
Ова битка била је године 6987. месеца јунија, 15 дан. А он прими мученичку смрт, и види се сада као жив у
великој обитељи званој Раваници, коју сам сазда, јавно узет од њих и с њима зборује на небесима. А тада, тада
не беше места на целој тој земљи где се није чуо тужан глас ридања и вапај...“
365
ТОК ЧАСА
Наставник дискутује са ученицима: Зашто се у извору наводи 6987. година као година када се одиграла
Косовска битка? Наставник наставља да дискутује са ученицима: Кога је народно предање оптужило за
издају? Шта кажу историјски извори? Какве је последице по српске земље имала Косовска битка?
Раде Михаљчић, историчар и изузетан познавалац овог периода српске историје, о значају
Косовске битке пише:
„Пре 1389. године Турска је већ била светска сила јер се учврстила у Европи. За њу ипак ова битка није
епизода, каквих је у прошлости Османлија било пре и после 1389. године. Султан није поверио битку једном
војсковођи. Дошао је сам са својим синовима Бајазитом и Јакубом. Смрт султанова и трагедија млађег брата,
која је била резултат чудних али уста- љених и неумитних закона наслеђивања1, изазвала је потресе у Турској
и оставила снажћан утисак на савременике ван Турске. Вест је била неочекивана и изненадна. Иако је на
Западу примљена са неверицом, изазвала је буру одушевљења. Савременике је узбуђивао подвиг непознатог
јунака, државници су могли да сањају о крсташком походу против Турака. У вели- ком догађају у средишту
пажње је султанова смрт. Први извештаји једва да спомињу кнеза Лазара. По општим последицама,
Видовдански сукоб се може се поредити са Маричком битком. Међутим, на Косову је изгинула цела једна
генерација, рекло би се, сви ратници на које је кнез могао да рачуна. Тактички гледано, можда су хришћани
добили битку. Летописи говоре о неодлучном исходу, а Турци су се после крвавог сукоба повукли. Међутим, с
вре- меном се показало да је то била победа економски и бројно снажнијег противника, а слом стране која је
све ставила на коцку да би само за кратко зауставила, односно успорила, напредовање освајача.“

Наставник поставља питања ученицима: Да ли су остале неке недоумице у вези са пређеним градивом? Да ли
сте нешто ново научили?
Уколико постоје техничке могућности погледати инсерт из филма „Бој на Косову“.
Предлог за часове додатне наставе:

1. Селекција и припрема материјала за пано на тему Косовска битка.
2. Прочитати и анализирати текст Чиме су ратовали Срби и Турци на 404. страни у Приручнику.
1
закон братоубиства
366
Наставна јединица: Држава српских деспота
2.1.2, И.С. 2.1.5, И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.6.
Циљеви:
– упознавање ученика са успоном и падом српске деспотовине 1402–1459. године, владавином деспота
Стефана Лазаревића и Ђурађа Бранковића, привредним успоном, културним процватом Србије у овом
периоду;
– усвајање знања о догађајима и личностима који су обележили овај период и узрочно-
-последичним везама (битка код Ангоре, добијање деспотске титуле, двојно вазалство, Београд као
престоница деспотовине, привредни успон, Ђурађ Бранковић и пресељење престонице у Смедерево, пад
Смедерева);
– усвајање знања о политичким, друштвеним и културним променама које су обележиле овај период српске
историје и њиховој међусобној повезаности;
– развијање знања и умећа коришћења историјске карте (простор Деспотовине у време Стефана Лазаревића и
Ђурађа Бранковића, престонице Београд и Смедерево);
– повезивање раније стечених знања са новим наставним садржајем.
Исходи:
– се упознати са успоном и падом српске деспотовине 1402–1459. године, владавином деспота Стефана
Лазаревића и Ђурађа Бранковића, привредним успоном, културним процватом Србије у овом периоду;
– знати догађаје и личности који су обележили овај период и узрочно-последичне везе (битка код Ангоре,
добијање деспотске титуле, двојно вазалство, Београд као престоница Деспотовине, привредни успон, Ђурађ
Бранковић и пресељење престонице у Смедерево, пад Смедерева);
– усвојити знања о политичким, друштвеним и културним променама које су обележиле овај период српске
историје и њиховој међусобној повезаности;
– бити у стању да на историјској карти препознају и покажу простор Деспотовине у време
Стефана Лазаревића и Ђурађа Бранковића, престонице Београд и Смедерево;
– знати да повежу раније стечена знања са новоусвојеним.
Кључни појмови: деспот Стефан Лазаревић, деспот Ђурађ Бранковић, пад Смедерева, културни препород,
Ресавска школа, моравски стил
367
Кључне личности: деспот Стефан Лазаревић, деспот Ђурађ Бранковић, султан Мехмед II, Јанош
Хуњади, Константин Филозоф, Јефимија
1. М .Векић Кочић, Д. Кочић, Д. Лопандић, Историја 6, Уџбеник историје за шести разред основне школе,
6. К. Јиречек, Историја Срба 1, Београд, 1978.
8. М. Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Београд, 1994.
9. Ј. Калић, Срби у позном средњем веку, Београд, 1994.
11. Б. Ђурђев, М. Васић, Југословенске земље под турском владавином, Загреб, 1962.
Школа и разред: ____________________________________________________________

368
ТОК ЧАСА

Наставник тражи од ученика да на зидној историјској карти покаже територију државе кнеза Лазара. Поставља
питања подсећајући ученике на најважније догађаје: Зашто државу кнеза Лазара називамо Моравска Србија?
Ко је управљао територијом на којој се одиграла Косовска битка? Какве је последице по српске земље имала
Косовска битка? Које су обавезе турских вазала? Којим територијама су господарили Турци Османлије до
краја 14. века?
Наставник монолошком методом указује ученицима на тактику освајања. Турци су, области које су
намеравали освојити, најпре деценијама узнемиравали, пљачкали, економски исцрпљивали. Своје вазале су по
правилу остављали на власти до краја живота. Ова тактика им је доносила спору али сигурну победу.
Наставник указује на примере: краљ Марко, Константин Драгаш...
Наставник најављује нову наставну јединицу Држава српских деспота и пише на табли њен наслов. У току
излагања исписује тезе на табли и показује на зидној историјској карти.

Наставник монолошком методом објашњава да се после Косовске битке Србија нашла између две снажне
државе: Турске, које је угрожава са југа и истока, и Угарске, са којом се граничи на северу. Почетком 15. века
даља напредовања Турске зауставили су Монголи, предвођени чувеним ханом Тамеланом. Они су 1402.
године поразили Турке у бици код Ангоре и заробили султана Бајазита. Овај пораз је олакшао привремено
положај хришћанских држава на Балкану, јер је у Турској дошло до немира и борби око престола. У бици код
Ангоре учествовали су многи турски вазали, међу њима и Стефан Лазаревић, који је по повратку из Ангоре
свратио у Цариград, где је од византијског цара добио титулу деспота (највиша титула после царске). По овој
титули Србија је названа деспотовина. Одустајући од борбе са Турцима, деспот се приближио и Угарској,
постао је вазал и угарског краља и од њега добио на управу Мачванску бановину и Београд. Тако је деспот
Стефан истовремено био и турски и угарски вазал али је у земљи владао мир, што ће довести до привредног и
културног успона Србије. Током своје владавине деспот Стефан је успео и да увећа територију државе:
припојене су области Бранковића (синова Вука Бранковића), а после смрти последњег Балшића и Зета; тако се
држава простирала од Саве и Дунава на северу до Јадранског мора на југу. Наставник на зидној историјској
карти показује новоприпојене области и границе Деспотовине; ученици прате и на карти у уџбенику стр. 183.
Наставник даље објашњава да је Београд, 1403. године постао престоница Деспотовине. (Наставник може да
постави питање ученицима зашто је престоница премештена из Крушевца у Београд?) Деспот Стефан се
посветио изградњи земље: развијена је била трговина, занатство а рударствоје достигло врхунац. Новац је
употребљаван за опремање војске, утврђивање градова и манастира (Манасија, Раваница). Плодна је била и
законодавна делатност деспота. Најзначајнији законски зборник је Рударски законик. Економско јачање
омогућило је културни препород Србије. На деспотовом двору окупљали су се бројни ствараоци, међу њима и
Константин Филозоф, деспотов биограф.
Ово је био период препорода српске средњовековне књижевности. Најзначајнији ствараоци били су
Константин Филозоф, монахиња Јефимија, прва српска књижевница, и сам деспот Стефан Лазаревић. У
манастиру Манасија основана је Ресавска преписивачка школа, у којој су преписиване књиге и превођена дела
са грчког језика.
У архитектонском стилу ово је био особен период. Овај стил се назива моравски стил; најпознатији
представници овог стила су задужбине Раваница и Лазарица (кнеза Лазара), Љубостиња (кнегиње Милице),
Манасија (деспота Стефана) и Каленић (великаша Богдана).
Деспот Стефан је за свог наследника одредио Ђурађа Бранковића (сина Вука Бранковића). Он преузима власт
после смрти деспота Стефана 1427. године и њему је византијски цар дао титулу деспота.
369
ТОК ЧАСА
Турци нису признали деспота Ђурђа, напали су Деспотовину и одузели Поморавље и тврђаву Голубац на
Дунаву. Како је морао да врати и Београд угарском краљу, за кратко време је саграђена нова престоница
Деспотовине – Смедерево. Уколико има времена, наставник може поменути и деспотицу Ирину која је у
традицији народних певача остала упамћена као Проклета Јерина.
У доба деспота Ђурђа учестали су угарско-турски сукоби, а обе војске прелазиле су преко српске земље и
пустошиле је. Турци су привремено 1439. године заузели Деспотовину, али је деспот, уз помоћ Угара,
ослободио 1444. године (угарска војска је, ратујући са Турском, продрла дубоко на турску територију).
Нови султан Мехмед II Освајач одлучио је да коначно покори балканске државе. Тако је
1453. године пао Цариград, 1455. године заузели су Ново Брдо и јужне пределе Деспотовине,
1456. су напали и Београд, који је одбранио угарски племић Јанош Хуњади (у народу познат као
Сибињанин Јанко); исте године је умро и деспот Ђурђе.
Наследници Ђурђа Бранковића (синови Лазар и Стефан) међусобно су се сукобљавали, што је олакшало посао
освајачима. Турска војска је без тешкоћа заузела Смедерево 20. јуна 1459. године. Овај догађај је означио и
коначан пад средњовековне српске државе

370
Наставна јединица: Пад Босне и Зете
2.1.6, И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.6.
Корелација: географија, српски језик и књижевност
Циљеви:
– упознавање ученика са падом средњовековне Босне и Зете под власт Османлија;
– усвајање нових знања о политичким променама, догађајима и личностима које су обележили овај период
(мешање Турске у сукобе босанског краља и обласних господара, настанак Херцеговине, улога Цетиња за
време владавине Црнојевића, пад Босне, Херцеговине и Зете под власт Османлија);
– стицање вештине сналажења на историјској карти (простор Босне, Херцеговине, Зете Црнојевића,
Османског царств);
– оспособљавање ученика да на основу карактеристичног текстуалног историјског извора препознају
Исходи:
– се упознати са падом средњовековне Босне и Зете под власт Османлија;
– усвојити знања о политичким променама, догађајима и личностима које су обележили овај период (мешање
Турске у сукобе босанског краља и обласних господара, настанак Херцеговине, улога Цетиња за време
владавине Црнојевића, пад Босне, Херцеговине и Зете под власт Османлија);
– бити у стању да на историјској карти препознају и покажу Босну, Херцеговину, Зету Црнојевића, Османско
царство;
Кључни појмови: Херцеговина, Кључ, пад Босне, Ђурађ Црнојевић, пад Зете
Кључне личности: краљ Стјепан Томаш, великаш Хрвоје Вукчић, Стефан Вукчић Косача, Стјепан
Томашевић, Ђурађ Црнојевић, Мехмед II Освајач
371
9. С. Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, Београд, 1964.
14. Д. Спасић, А. Палавестра, Д. Мрђеновић, Родословне таблице и грбови српских династија ивластеле,
2. Историјски атлас
Школа и разред: ____________________________________________________________

372
ТОК ЧАСА

Наставник наизменично користи дијалошку и демонстративну методу. Када је средњовековна Босна достигла
највећи успон? Како су Котроманићи дошли у сродство са Немањићима? Које земље је обухватала Босна у
свом највећем обиму? Наставник потом тражи од ученика да на зидној историјској карти покаже територију
средњовековне Босне. Потом поставља питања: Која су основна обележја цркве босанске? Да ли се након
смрти краља Стефана Твртка Босна одржала као јединствена држава? У време последњег Немањића, цара
Уроша, која је великашка породица завладала Зетом? Наставник затим најављује нову наставну јединицу Пад
Босне и Зете и пише на табли њен наслов. У току излагања пише тезе на табли и показује на зидној
историјској карти.

Наставник објашњава да се босанска држава поделила на три самосталне покрајине, у којима су се феудалци
понашали као самостални владари, убирајући владарске приходе за себе, а не за краља. Они су самостално
преговарали и склапали уговоре и са околним земљама. Краљ је имао власт само у централним пределима.
Подељена Босна, са слабим владарем, била је укљештена између две велике силе Угарске и Турске. Обе су
настојале да се умешају у унутрашње прилике у Босни, не би ли успоставиле своју власт. Најмоћнији великаш
био је господар западног дела Хрвоје Вукчић. Против њега кренуо је краљ Стјепан Томаш, уз подршку
Угарске. Хрвоје Вукчић се обратио за помоћ Турској. 1415. године Турци су однели победу код Добоја, након
које босански краљ и великаши постају турски вазали.
После смрти Хрвоја Вукчића, већи део земље припао је краљу, а један део је одвојио Стефан Вукчић Косача
(1448) узимајући титулу „херцег од Светог Саве“ (херцег = војвода); отада се овај део земље назива
Херцеговина. Турци су у пуној мери користили слабост владара и сукобе између обласних господара.
Босански краљ обраћао се за помоћ и папи, али га је папа условљавао про- гоном јеретика (припадника цркве
босанске). Присилно покрштавање је само олакшало турско освајање. Султан Мехмед II Освајач коначно је
освојио Босну 1463. године а последњег босанског краља Стјепана Томашевића је погубио. Многи градови су
се сами предавали, године 1482. коначно је освојена и Херцеговина.
Наставник дели ученицима фотокопије текстова историјских извора. Заједно читају текст о паду Босне из дела
Јаничареве успомене Константина Михаиловића из Островице.
„Пошто цар поседе град, кренули смо ка Јајцу, и због брзине послао је напред Махмут пашу са двадесет
хиљада коњаника не би ли могли краља Томаша негде изненадити у којем граду, јер је чуо да никакавих
пратилаца нема при себи. А он, знајући већ о Турцима, мучио се јадник и ноћи и дању не би ли могао што је
могуће брже скупити што људи.
И тако је дошао у град звани Кључ, хотећи да ту мало у подне отпочине. Али су у то наједном Турци приспели
у овај град и око града су јурили, не знајући да је ту краљ Томаш био, док не истрча из града један лупеж и не
исприча Турцима за колач да је краљ у томе граду. Кад то чу Махмут паша, опколи град, а сутрадан
наговорише краља да изађе из града доле, заклинући се на књигама од сапуна како његовој глави ништа неће
бити. Потом је цар Мухамед стигао у Јајце, пред којега су довели краља с другим његовим пријатељима. Кад
видеше тада војници који су били у граду да је њихов господар сужањ, покорише се Турцима. И посевши
град, цар нареди да се краљ самдруги посече, а онда заузе читаву његову земљу.“
(Преузето из Владо Ст. Маријан, Српска историјска читанка, Београд, 1999. стр. 273–274)
Наставник монолошком методом наставља. Од старих српских области најдуже је опстала Зета, која се после
смрти деспота Стефана Лазаревића одвојила. Њом су владали владари из великашке породице Црнојевић;
били су турски вазали, плаћали су султану данак.
373
ТОК ЧАСА
Читају текст о пореклу Црнојевића:
„После нестанка властеоске породице Балшића постали су најјача властеоска породица у Зети и господари
Зете. Породица Црнојевић је била истакнута зетска породица. Њени чланови су били достојанственици на
двору Немањића (дворани на двору Стефана Дечанског и цара Душана), Балшића, деспота Стефана
Лазаревића. У време владавине породице Балшић у Зети господарили су планинским пределима у залеђу Боке
Которске и Будве.
Након пада Србије и Босне под турску власт, успели су да се одрже у брдовитим пределима Црне Горе.
Њихова позиција је зависила од утицаја и политике великих сила које су имале утицаја на овом простору
(Турска и Венеција).”
Монолошком методом наставник објашњава да је за време Црнојевића престоница Зете и седиште зетског
митрополита било у Цетињу (основао га Иван Црнојевић); да је у време Ђурађа Црнојевића (Ивановог сина)
установљена на Цетињу и прва ћириличка штампарија код Срба, што је изузетно значајно културно наслеђе.
Каква је новине донела прва српска штампарија? Наставник упућује ученике да прочитају текст Сазнајте више
Прва штампарија код Срба, на стр. 190 уџбеника.
Потом, читају текст о штампарији на Цетињу
„Иван Црнојевић је на Ободу према Црнојевића Ријеци био начинио кућу за штампарију, па је преминуо, не
испунивши своје жеље. Син његов Ђурађ добавио је из Млетака српску штампарију. Прва је књига одатле
Октоих („осмогласник“) од 1493. године. Књиге су штампане „по повељенију“ црногорског војводе Ђурђа
Црнојевића, а око штампања „трудио се и рукоделисао Христу раб свештеник Макарије.“
Ђурађ овако излаже шта га је побудило на овај рад:
„... Грехова ради наших постиже нас измаилтска жељезна палица, а јао нама, не само бијући нас, него и
убијајаући нас. Дођоше туђини у достојаније божје и цркве разрушише. Видећи ја, у Христа Бога благоверни и
Богом храними војвода Зете господин Ђурађ Црнојевић, умаљење светих књига раздробљењем и раздирањем
од агаренских чеда, зажелех с помоћу Светога Духа, и саставих форме на којима за једно лето осам људи
свршише октоих од четири гласа...“
(Преузето из Владо Ст. Маријан, Српска историјска читанка, Београд, 1999, стр. 279)
Наставник наставља да објашњава. Турци су коначно припојили 1496. године и Зету. Султан је сматрао
непријатељским актом везу Ђурађа Црнојевића са владарем јужне Италије, позвао га је у Цариград. Ђурађ
склања породицу у Венецију, враћа се убрзо у Зету, покорио се султану и одрекао власти.
Ученици уз помоћ наставника анализирају карту из уџбеника на страни 191 Турска освајања балканских
држава.

374
ТОК ЧАСА

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
375
Наставна јединица: Сеобе Срба крајем XV века
2.1.1, И.С. 2.1.2, И.С. 2.1.5, И.С. 2.1.6, И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.3, И.С. 3.1.6.
Наставна средства: уџбеник, зидна историјска карта, табла, креда, фотокопије листова са домаћим задатком
Циљеви:
– усвајање нових знања из историје Европе и Срба у позном средњем веку;
– упознавање ученика са општим последицама турских освајања, сеобама Срба, правцима сеоба, српским
деспотима у јужној Угарској, борбама против Османлија, манастирима на Фрушкој гори;
– упознавање ученика са територијалним, политичким и друштвеним промене на Блакану у време
османлијских освајања;
– упознавање ученика са догађајима који су обележили овај период;
– уочавање повезаности политичких, друштвених и културних промена;
– вежбање знања и умећа коришћења историјске карте (покажу простор Угарске и Османског царства, правце
сеоба Срба);
Исходи:
– усвојити нова знања из историје Европе и Срба у позном средњем веку;
– се упознати са општим последицама турских освајања, сеобама Срба, правцима сеоба, српским деспотима у
јужној Угарској, борбама против Османлија, манастирима на Фрушкој гори;
– се упознати са територијалним, политичким и друштвеним промене на Блакану у време османлијских
освајања;
– знати да наведу догађаје који су обележили овај период;
– научити да препознају повезаност између политичких друштвених и културних промена;
– бити у стању да на историјској карти препознају и покажу простор Угарске и Османског царства;
Кључни појмови: сеобе Срба у Угарску, Матија Корвин, Вук Гргуревић, фрушкогорски манастири
Кључне личности: Матија Корвин, Вук Гргуревић, Павле Бакић
Нови појмови: етничка структура
376
1. M. В. Кочић, Д. Кочић, Д. Лопандић, Историја 6, Уџбеник историје за шести разред основне школе, Нови
Логос, Београд, 2012.
9. А. Веселиновић, Државе српских деспота, Београд, 1995.
13. Д. Спасић, А. Палавестра, Д. Мрђеновић, Родословнетаблице и грбови српских династија и властеле,
5. Илустрована историја Срба, Београд, 1991.
Школа и разред: ____________________________________________________________

377
ТОК ЧАСА

Наставник тражи од ученика да на зидној историјској карти покажу области које су Турци освојили и на
којима су успоставили своју власт и упућује ученике на карту у уџбенику на страни
191. Поставља питања: Које су балканске земље заузели Турци до краја 15. века? Који су узроци пада
балканских држава? Наставник најављује нову наставну јединицу Сеобе Срба крајем XV века и пише на табли
њен назив. У току излагања наставник пише тезе на табли и показује на зидној историјској карти.

Наставник објашњава да су дугогодишњи ратови тешко погађали становништво. Шта мислите како властела, а
како обично становништво доживљава долазак Турака? Људи су, страхујући за живот и имовину, бежали из
угрожених крајева у планине или су прелазили границу надајући се бољем животу на територији суседне
хришћанске државе.
Сеобе Срба почеле су и пре коначног пада српских земаља под турску власт. Непосредно након Маричке
битке многе властеоске породице преселиле су се у Дубровник и Угарску, а талас избеглица је уточиште
нашао и у Моравској Србији кнеза Лазара. Знатније померање становништва ка северу уследило је после
Косовске битке, а након пада Смедерева сеобе су узеле широке размере. Наставник упућује ученике да
погледају карту Сеоба Срба током друге половине XIV и XV века на 195. страни уџбеника; заједно анализирају
правце турских освајања и правце сеобе Срба.
Главни правац сеоба је ка северу, на простор хришћанске Угарске али и на запад (Угарска, касније Аустрија) и
југозапад (приморје, Венеција). Угарски краљ Матија Корвин подстицао је Србе да се насељавају у пределе
опустошене од Турске, користећи их као живи бедем. Насељено српско племство добија властелинске поседе,
али преузимају обавезу ратовања у служби угарског краља.
Да би подстакао борбу против Турске, Матија Корвин признаје деспотску титулу Вуку Гргуревићу (унуку
Ђурађа Бранковића, сину слепог Гргура Бранковића); он је успешно ратовао против Турске; народ га је
запамтио у епским песмама као Змаја Огњеног Вука. Деспотску титулу су носили и његови наследници, а
након изумирања породице Бранковић титулу су добијали и истакнути појединци (последњи деспот био је
ратник Павле Бакић). Наставник упућује ученике да заједно прочитају Сазнајте више Српски деспоти у
Угарској на 193. страни уџбеника.
Угарски краљеви дали су дозволу и за подизање цркви и манастира на Фрушкој гори. Зашто? Фрушкогорски
манастири постају нови центри српске духовности и културе; о овоме ученици читају текст Сазнајте више
Манастири Фрушке горе на 194. страни уџбеника. Наставник скреће пажњу ученика на слике у уџбенику на
странама 193–194.
Најзначајније последице турских освајања су: укључивање средњовековних хришћанских балканских држава
у саставни део Османског царства, нов систем владавине (другачија права и односи према поданицима),
другачија државна вера, исламизација хришћана, економско и културно назадовање, центри духовности и
културе, манастири и цркве су разрушени, велике миграције становништва (сеобе), промене верске и етничке
структуре на територијама освојених земаља. Наставник објашњава појам етничка структура.

Наставник даје домаћи задатак ученицима.
Наставник задаје домаћи задатак (сепарат на страни 380 у Приручнику). Домаћим задатком наставник
проверава: познавање историјских догађаја (питање 1), уочавање улоге истакнутих личности у развоју
људског друштва (питање 2), разумевање хронологије (питање 3), усвајање нових речи (питање 4), разумевање
простора на коме су се одвијали догађаји (питање 5), познавање српске културе позног средњег века (питање
6).
378
ТОК ЧАСА

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
379
ТОК ЧАСА
Час број 69 – Пад Босне и Зете
1. Заокружи догађаје у којима су се сукобили Срби и Турци Османлије:
а) битка код Дидимотике; б) битка код Грачанице; в) битка на Марици;

г) битка код Никопоља; д) битка на Косову; ђ) битка код Ангоре.
Попуни табелу:
2.
ДОГАЂАЈ ГОДИНА
Пад Смедерева
Пад Босне
Пад Зете
1482.
3. Повежи име владара са догађајем:

 убиство султана Мурата
 предање га оптужује за издају на Косову
КРАЉ ВУКАШИН  обласни господар; кнез Моравске Србије
УГЉЕША МРЊАВЧЕВИЋ  деспот; турски и угарски вазал; у његово
време привредни и културни полет
КНЕЗ ЛАЗАР
 обласни господар Косова; борио се против
Турске до 1397. године
ВУК БРАНКОВИЋ
 деспот; престоница у граду Смедереву
МИЛОШ ОБИЛИЋ
 понео титулу херцега од Св. Саве
СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ  обласни господар Серске области; гине у
 Маричкој бици
ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ
 краљ и савладар цара Уроша
СТЕФАН ВУКЧИЋ КОСАЧА
 бавио се књижевношћу; имао библиотеку на
двору, задужбина је манастир Раваница
 задужбина је манастир Манасија
4. Поред године упиши догађаје који су се тада одиграли и означи их на линији времена.
1371. ____________________________________________________________________
1389. ____________________________________________________________________
1402. ____________________________________________________________________
1439. ____________________________________________________________________
380
ТОК ЧАСА
5. Повежи реч са њеним значењем.
СПАХИЈА РАДНА ОБАВЕЗА ЗАВИСНИХ СЕЉАКА

КУЛУК КОЊАНИК У ТУРСКОЈ ВОЈСЦИ, ЗЕМЉОПОСЕДНИК
ЈАЊИЧАР СЈЕДИЊЕЊЕ, СПАЈАЊЕ (ЦРКАВА)
УНИЈА ЕЛИТНИ ВОЈНИК, ПЕШАДИЈА ПОРЕКЛОМ ХРИШЋАНИ
6. Којим територијама су управљали наведени великаши?
А) кнез Лазар _______________________________________________________

Б) Вук Бранковић _______________________________________________________
В) Балшићи (касније Црнојевићи) _______________________________________________________
Г) краљ Марко _______________________________________________________
7. Уз тачну тврдњу стави слово Т, а уз нетачну слово Н.
1. Ново Брдо је било средњовековни град и најзначајније рударско седиште. ____________
2. Најпознатије задужбине кнеза Лазара су Раваница и Манасија. ____________
3. Престонице Српске деспотовине су биле у градовима Крушевац и Ниш. ____________
4. Прву ћириличну штампарију је основао на Цетињу Иван Црнојевић. ____________
5. Најпознатији књижевници у време деспота Стефана Лазаревића били су

Константин Филозоф и монахиња Јефимија. ____________
6. Грађевине подигнуте у време кнеза Лазара и деспота Стефана

припадају моравском стилу. ____________
8. Одговори на питања.
А) У које су се крајеве насељавали Срби током 15. века?

__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
Б) На који су начин у новој отаџбини чували своје обичаје и културу?

__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
381
Наставна јединица: Држава српских деспота, пад Босне и Зете, сеобе Срба крајем XV века
2.2.1, И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.2, И.С. 3.1.3, И.С. 3.1.6.
Наставна средства: уџбеник, зидна историјска карта, табла, креда, фотокопије текстова из историјских
извора
Циљеви:
– утврђивање нових знања из историје Европе и Србије у позном средњем веку;
– утврђивање знања ученика о Српској деспотовини 1402–1459. године, владавином деспота Стефана
Лазаревића и Ђурађа Бранковића, привредним успоном, културним процватом Србије у овом периоду, паду
Босне, Херцеговине и Зете, сеобама Срба у XV веку;
– утврђивање знања о догађајима који су обележили овај период српске историје;
– утврђивање знања о политичким, друштвеним, привредним и културним променама и њиховој међусобној
– уочавање узрочно-последичних веза;
– утврђивање знања и умећа коришћења историјске карте (територија Деспотовине у време Стефана
Лазаревића и Ђурађа Бранковића, престонице Београд и Смедерево, Босне, Херцеговине, Зете, правци сеоба
Срба у XV веку);
Исходи:
– утврдити знања из историје Европе и Србије у позном средњем веку;
– утврдити знања о Српској деспотовини 1402–1459. године, владавини деспота Стефана Лазаревића и Ђурађа
Бранковића, привредном успоном, културно процвату Србије у овом периоду, паду Босне, Херцеговине и
Зете, сеобама Срба у XV веку;
– утврдити знања о догађајима који су обележили овај период српске историје;
– утврдити знања о политичким, друштвеним, привредним и културним променама и њиховој међусобној
– уочити узрочно-последичне везе;
– бити у стању да на историјској карти препознају и покажу простор Деспотовине у време Стефана
Лазаревића и Ђурађа Бранковића, престонице Београд и Смедерево, Босне, Херцеговине, Зете, правци сеоба
Срба у XV веку;
382
Кључни појмови: деспот Стефан Лазаревић, деспот Ђурађ Бранковић, пад Смедерева, културни препород,
Ресавска школа, моравски стил, пад Босне, пад Зете, сеобе Срба, фрушкогорски манастири
Кључне личности: деспот Стефан Лазаревић, деспот Ђурађ Бранковић, Константин Филозоф, Јефимија,
Стјепан Томашевић, Ђурађ Црнојевић, султан Мехмед II, Матија Корвин, Вук Гргуревић
8. М. Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Београд, 1994.
19. ФИЛМ: Београд, у време деспота Стефана Лазаревића, 3Д
Школа и разред: ____________________________________________________________

383
ТОК ЧАСА

Наставник пита ученике да ли су код куће прочитали и научили лекције Држава српских деспота, Пад Босне
и Зете и Сеобе Срба крајем XV и да ли су урадили домаћи задатак. Наставник говори да је овај час посвећен
обнављању и утврђивању градива и да би током часа неке недоумице, ако постоје, требало да буду
разјашњене. Наставник и ученици проверавају домаћи задатак. Пише на табли назив наставне јединице
Држава српских деспота, пад Босне и Зете и сеобе Срба крајем XV.

Наставник питањима обнавља претходно градиво: Након погибије кнеза Лазара на Косову ко се налази на
челу српске државе? Ко управља државом? Наставник дели ученицима фотокопије текстова из историјских
извора. Заједно читају текст о кнегињи Милици:
„Кнегиња Милица је била жена изузетних способности. Они који су је знали и видели на делу, писали су о њој
са много дивљења. У једној похвали коју је написао Данило, можда доцнији патријарх Данило III, за Милицу
је речено да је била ‟благоразумна, мужеумна, милостива, штедра, помирљива и сваким добрим обичајима
испуњена... Била је достојна славе и велемудра мати која је превазилазила многе изабране мајке. Поред лепих
врлина, Милица се сналазила и у политичким стварима, у којима се човек тешко сналази„, како рече
Константин Филозоф.
...После Косовске битке, Милица је водила три или четири године државне послове. Кад је Стефан постао
пунолетан, Милица се закалуђерила и намеравала да се повуче из световног живота. Показало се да њена
жеља да мирно живи као монахиња Јефгенија неће моћи да се оствари. Она је и даље била стуб...“
(Преузето из М. Пурковић, Кнез и деспот Стефан Лазаревић, Београд, 1978, стр. 18)
Наставник дијалошком методом анализира прочитани текст: Које обавезе је преузела кнегиња Милица у име
свог малолетног сина Стефана?
Наставник потврђује да су вазалне обавезе Србије подразумевале признање врховне власти султана, плаћање
годишњег данка, обавеза да на позив султана као турски вазал крене са војском у битку, а сестра Стефанова
Оливера је послата у султанов харем.
Наставник поставља питања: У којим биткама учествује Стефан Лазаревић као турски вазал? Које су
последице битке на Ровинама и код Ангоре? Коју титулу добија Стефан Лазаревић од византијског цара након
Ангорске битке? Који град је био престоница Деспотовине? Од кога и зашто деспот Стефан добија Београд?
Читају текст о Стефану Лазаревићу и Београду.
„... У периоду смирења, Стефан је приступио уређењу земље. Најпре је уредио двор. По Константину
Филозофу... чиновничку хијерархију сачињавали су управници (‟над вештим начелники„), телесна стража,
‟најунутрашњији чин„, други чин и трећи ‟спољашњи„. У двору није смело да буде вике, лупњаве и смеха.
Стару ‟неспретну„ одећу дворјана, Стефан је заменио новом ‟светлом„. Одећу дворјанима купио је деспот из
својих средстава...
Београд, који је Стефан узео за сталну престоницу, био је много разрушен. Стефан је утврдио, уредио и
проширио град. Београд је Стефан ставио под заштиту Богородице, којој је у неким повељама приносио
захвалност што га је узела под своје окриље и спасавала у бројним недаћама...
На источној страни града била је црква Св. Богородице, катедрална црква Београдског митрополита, егзарха
свих српских земаља... У Београду је била и школа, у којој је учитељ био Константин Филозоф...“
384
ТОК ЧАСА
Константина Филозофа наводи и:
„... А сазида и странопријемницу за болне и цркву у њој у име светога чудотворца Николе, на најслађој води; и
насади вртове од свакога изабраног плода; и приложи (јој) села и богатство много; у њој болне и странце
храњаше и олакшање њима даваше...
А даде и ослобођење граду томе од разних намета; даде и повластице...
Уосталом, од свију околних земаља непрестано из дана у дан почеше долазити (становници) и убрзо се тај
град веома густо насели... И више (од осталих) градова овај чуваше и снабдеваше свима потребама, као царски
дом...“
(В. С. Маријан, Српска историјска читанка, Београд, 1999, стр. 245)
Уколико постоје техничке могућности наставник пушта филм „Београд, за време деспота Стефана”, 3Д.
Наставник наглашава да је деспот Стефан био велики покровитељ уметности и културе. На његовом двору
окупљали су се многи умни људи тог доба. И сам је био књижевник. Читају текст:
„... Деспот Стефан није само прихватао књижевнике, него се и лично бавио књижевношћу, имао библиотеку.
Веома се интересовао грчком књижевношћу и „многа писаниа преведе от грчских писании‟... Врло вероватно
да је он саставио похвалу на каменом стубу на Косову. Није искључено да је његов састав Надгорбно ридање,
очевидно плач за оцем. Састављен поводом преноса тела кнеза Лазара из Приштине у Раваницу... Стефанов је
и састав Слово љубве (Реч о љубави)...”
Наставник поставља питања: Шта је деспоту Стефану омогућило да редовно измирује новчане дажбине?
Каква је била привреда у време деспота Стефана? Који је најзначајнији рудник у Србији? У чему је значај
Рударског законика? Ко је наследио деспота Стефана? Који град и зашто постаје престоница деспотовине у
време деспота Ђурађа Бранковића? Коме је народ приписао кривицу за све недаће које су се дешавале?
Читају текст о опису деспота Ђурађа Бранковића из пера путописца Бертрана де ла Брокијера
(1433).
„...И затекосмо у пољу реченога господара, који је пошао да лови са соколима на реци, а са њима су била и
његова три сина и око педесет коњаника, а и један Турчин који је дошао да тражи и у име Великог турчина да
му пошаље свога сина и своје људе на војску, као што је био и уобичајио. Јер поред данка који плаћа, он треба
да пошаље, кад му Турчин затражи, свога другога сина, а са њим и 1 000 или 800 коњаника. Поред тога, он му
је дао једину своју кћер за жену, па ипак страхује да му не би одузели целу државу...
Тај господин деспот има око 58 до 60 година и веома је леп владар и крупан човек и има троје мушке деце и
две кћери, од којих је једна удата за Турчина, а друга за грофа од Сеја (Цељског). И деца су му врло лепа...“
(В. С. Маријан, Српска историјска читанка, Београд, 1999. стр. 252)
Наставник питањима подсећа ученике на претходно градиво: Када је први пут пала Деспотовина? Уз чију
помоћ је деспот Ђурађ обновио деспотовину? Који султан је преузео поход за коначно освајање балканских
држава? Када је пао Цариград? Када је пало Ново Брдо? Зашто је пад Новог Брда велики губитак? Ко је
наследио деспота Ђурађа Бранковића? Када је пало Смедерево? Када су Босна, Херцеговина и Зета пале под
турску власт? Шта је проузроковало брзи пад балканских држава под власт османлија? У којим правцима је
текла сеоба Срба у XV веку? Територије којих суседних држава су Срби (избеглице) населили? Ученици који
дају одговоре показују на зидној историјској карти територије Српске деспотовине, Босне, Херцеговине, Зете,
градове, правце сеоба...
385
ТОК ЧАСА
Наставник поставља питања и о култури моравског периода: Који су најзначајнији књижевни ствараоци у
области књижевности? Како се зове архитектонски стил моравског периода?
Које су најрепрезентативније грађевине моравског стила?
Ако наставник процени да има времена, прочитати о монахињи Јефимији и Константину
Филозофу, Н. Јовановић, Лексикон 1000 личности у уџбеницима историје.

Наставник подстиче ученике да поставе питања којима би разрешили недоумице. Размена утисака и мишљења
на часу. Наставник даје домаћи задатак како би се ученици добро припремили за следећи час који ће бити
посвећен систематизацији и утврђивању градива..
Домаћи задатак: Провери и обнови на странама 197–199.
386
Наставна јединица: Српске земље и њихово окружење у доба османлијских освајања
2.1.2, И.С. 2.1.5, И.С. 2.1.6, И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.2, И.С. 3.1.3, И.С. 3.1.4, И.С. 3.1.6.
Наставна средства: уџбеник, зидна историјска карта, табла, креда, фотокопије табеле
Циљеви:
– систематизација знања о времену и простору: познавање историје српског народа и
Балкана у позном средњем веку;
– разумевање хронологије;
– систематизација знања о простору у одређеном временском интервалу: знати до каквих је друштвених,
политичких и територијалних промена дошло на Балкану у позном средњем веку, у доба османлијских
освајања, разумети шта се дешава на другом месту у истом временском интервалу;
– разумевање важних чињеница, појмова, личности и процеса: знати догађаје који су обележили овај период,
знати да именује најзначајније владаре и основне карактеристике њихове владавине;
– систематизација знања о природи и специфичности владарске власти;
– разумевање узрочно-последичних веза: знати да уоче повезаност између политичких, друштвених,
привредних и културних промена;
– утврђивање знања и умећа коришћења историјске карте (препознају и покажу простор најважнијих држава:
српских држава, Византије, Бугарске и Турске у различитим периодима историјског развоја);
Исходи:
– имати знање о времену и простору: познавати историју српског народа и Балкана у позном средњем веку;
– разумети хронологију;
– разумети простор у одређеном временском интервалу: знати до каквих је друштвених, политичких и
територијалних промена дошло на Балкану у позном средњем веку, у доба османлијских освајања, разумети
шта се дешава на другом месту у истом временском интервалу;
– разумети важне чињенице, појмове, личности и процесе: знати догађаје који су обележили овај период,
знати да именују најзначајније владаре и основне карактеристике њихове владавине;
387
– знати природу и специфичност владарске власти;

– разумевати узрочно-последичне везе: знати да уоче повезаност између политичких, друштвених, привредних
и културних променa;
– бити у стању да на историјској карти препознају и покажу простор најважнијих држава:
српских држава, Византије, Бугарске и Турске у различитим периодима историјског развоја;
Кључни појмови: вазални односи, исламизација, џамија
Географске одреднице: Моравска Србија, Српска деспотовина, Босна, Ново Брдо, Крушевац, Београд,
Смедерево, Византија, Бугарска, Угарска, Османско царство
Кључне личности: краљ Вукашин, деспот Угљеша Мрњавчевић, кнез Лазар, Вук Бранковић, Милош Обилић,
кнегиња Милица, деспот Стефан Лазаревић, деспот Ђурађ Бранковић, Мурат I, Мехмед II Освајач
Кључни догађаји: Маричка битка, Косовска битка, пад Цариграда, пад Смедерева – Србије, пад
Босне, сеобе Срба у Угарску
12. Oсманско царство, Настава модерне историје југоисточне Европе, ур. Дубравка Стојановић, Београд,
2010.
388
7. Oсманско царство, Настава модерне историје југоисточне Европе, ур. Дубравка Стојановић, Београд, 2010.
Школа и разред: ____________________________________________________________

389
ТОК ЧАСА

Наставник пита ученике да ли су урадили домаћи задатак и да ли имају неке недоумице у вези са пређеним
градивом. Заједно проверавају домаћи задатак. Наставник најављује да је за овај час предвиђена
систематизација пређеног градива и пише назив наставне јединице Српске земље и њихово окружење у доба
османлијских освајања на табли. Црта заглавље табеле на табли. Наставник дели ученицима припремљени
материјал (табела са унетим појмовима).

Ученици уз помоћ наставника анализирају хронолошку табелу. Ученици објашњавају наведене догађаје.
Користи се зидна историјска карта.

Наставник подстиче ученике да поставе питања којима би разрешили недоумице. Наставник најављује за
следећи час годишњу систематизацију градива и тражи од ученика
да се припреме за тај час.
390
ТОК ЧАСА
391
ТОК ЧАСА

____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
392
Наставна јединица: Средњи век – годишња систематизација
Облик рада: индивидуални, групни рад
2.1.3, И.С. 2.1.5, И.С. 2.1.6, И.С. 3.1.1, И.С. 3.1.3, И.С. 3.1.6.
Циљеви:
– систематизација знања из историје Европе и Срба у средњем веку;
– систематизација знања о догађајима који су обележили овај период;
– разумевање простора у одређеном временском интервалу;
– систематизација знања о политичким, територијалним, друштвеним, привредним и културним променам у
Европи и на Балкану у средњем веку;
– разумевање чињеница, појмова, процеса и улоге личности у историјским дешавањима;
– систематизација знања о најзначајнијим владарима и основним карактеристикама њихове владавине;
– разумевање узрочно-последичних везе;
организовање унутар групе (тима)).
Исходи:
– имати знање о времену и простору, познавати историју Европе и Срба у средњем веку;
– разумевати хронологију;
– разумевати простор у одређеном временском интервалу;
– знати до каквих је политичких, територијалних, друштвених, привредних и културних промена дошло у
Европи и Балкану у средњем веку;
– знати важне чињенице, појмове, личности и процесе;
– знати догађаје који су обележили овај период, знати да именује најзначајније владаре и основне
карактеристике њихове владавине;
– разумевати узрочно-последичне везе, знати да уоче повезаност између политичких, друштвених, привредних
и културних промена;
– развијати вештину сарадње и организовања унутар групе.
393
3. Историја српског народа I-II, Београд, 1982.
Школа и разред: ____________________________________________________________

394
ТОК ЧАСА

Наставник најављује да је за овај час предвиђена годишња систематизација градива која ће се спровести кроз
квиз. Квизом је обухваћено градиво целе школске године и базирано је на препознавању најважнијих
личности, догађаја, појава, грађевина... Квиз се састоји од 40 питања. Наставник пише назив наставне
јединице Времеплов средњег века на табли и црта табелу у коју ће уносити поене. Сваки тачан одговор носи
један поен. Наставник дели ученике у 5 група.
Напомена: очекују се кратки и конкретни одговори од ученика.

Предлог питања за квиз:
1. Који историјски период носи назив средњи век?
2. Који су догађаји узети за почетак и крај средњег века?
3. Који су најзначајнији историјски извори за проучавање историје средњег века?
4. Који догађај је означио почетак Сеобе народа?
5. Који су све народи учествовали у Великој сеоби народа?
6. Које су последице Велике сеобе народа?
7. Под којим именом је познато средњовековно Источно римско царство?
8. Који град је био престоница Византије? Како су Словени називали Константинопољ?
9. Који су најпознатији византијски цареви?
10. Који су словенски народи примили хришћанство и писменост из Византије?
11. До када је постојало хришћанско јединство? (Када је дошло до црквеног раскола?)
12. Како се зове поглавар православне, а како римокатоличке цркве?
13. Ко су монаси?
14. Где се налази највећи центар православног монаштва?
15. Који догађај је означио почетак ислама?
16. Какав је био утицај Арабљана на културу Европе?
17. Која држава је зауставила даљи продор Арабљана у Европу?
18. Која је најзначајнија германска држава основана у раном средњем веку?
19. Који је најзначајнији франачки владар?
20. Коју титулу је носио Карло Велики? Ко га је крунисао и када?
21. До када је постојало Франачко царство? Које су државе настале после поделе Франачког царства?
22. Који се друштвени слојеви формирају у раном средњем веку?
23. Која је одлика привреде у раном средњем веку?
24. Које територије се сматрају прапостојбином Словена?
25. Који су узроци словенске сеобе?
26. Који су правци словенске сеобе?
27. Када су Јужни Словени почели насељавање Балкана?
28. Ко су Ћирило и Методије?
29. Како се зове прво словенско писмо?
30. Када се Срби досељавају на Балкан?
31. Које су ранофеудалне српске земље?
32. Који су најзначајнији владари?
33. Који је најстарији сачувани српски писани споменик?
34. Које су најзначајније државе у западној Европи од 12. века?
35. Који су најпознатији владари ових држава?
36. Шта је скупштина државних сталежа (Парламент) и ко је чини?
37. Када и из ког центра Руси примају хришћанство?
38. Који су ратови названи крсташки ратови?
39. Колико их је било?
395
ТОК ЧАСА
40. Који су најзначајнији крсташки ратови?

41. Које су последице крсташких ратова?
42. Шта је допринело развоју робноновчане привреде?
43. Који се нов друштвени слој формира?
44. Где се стицало знање у средњем веку?
45. Којим стиловима у архитектури припадају средњовековне грађевине?
46. У време ког српског владара се Србија осамосталила?
47. Који манастир је Немањина задужбина?
48. У време ког српског владара је Србија постала краљевина?
49. Када је српска црква стекла самосталност?
50. Где се налазило седиште архиепископа српских?
51. У време ког српског владара долази до економског јачања Србије?
52. До каквих је промена дошло у Србији у време краља Милутина?
53. Зашто је Стефан Дечански уклоњен са престола после битке код Велбужда?
54. Коју је титулу носио Стефан Душан?
55. Ко и када га је крунисао за цара?
56. Како се делило друштво у Српској држави?
57. Која је улога државног сабора?
58. Који је најзначајнији правни зборник средњовековне Србије?
59. Шта се десило са царством након смрти Цара Душана?
60. Када се угасила династија Немањића?
61. Које године је била Маричка битка?
62. Зашто државу кнеза Лазара називамо Моравска Србија?
63. У ком граду је била престоница у Лазареве Србије?
64. Које су последице боја на Косову?
65. Чији вазал је био деспот Стефан Лазаревић?
66. Где је била престоница Деспотовине у време Стефана Лазаревића?
67. У ком граду је била престоница у време деспота Ђурађа Бранковића?
68. Који догађај се узима за крај српске средњовековне државе?
69. Када су и остале српске земље коначно пале под власт Турске?

Наставник сабира поене и проглашава победника.
396
ТОК ЧАСА
397
ТОК ЧАСА
398

Logosov Prirucnik

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Logosov Prirucnik

Uploaded by

Copyright:

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

Редни број часа: 1

Наставна тема: Уводни час, обнављање

Тип часа: уводни час, обнављање

Облик рада: фронтални, групни рад

Наставне методе: дијалошка, монолошка, игровна активност

Школа и разред: ____________________________________________________________

Уводни део часа (3 минута)

Главни део часа (40 минута)

Прва група: Историја као наука

1. ШТА ПРОУЧАВА ИСТОРИЈА?

3. КО НАЈМАЊЕ РАДИ СА МАТЕРИЈАЛНИМ ИСТОРИЈСКИМ ИЗВОРИМА: БИБЛИОТЕКАР, КУСТОС,

4. ШТА ЈЕ ЗАДАТАК ИСТОРИЧАРА?

5. ШТА ПРОУЧАВА АРХЕОЛОГИЈА?

Друга група: Хронологија и рачунање времена

2. НА КОЈА РАЗДОБЉА ДЕЛИМО ПРОШЛОСТ И ШТА ПРЕДСТАВЉА ПРЕКРЕТНИЦУ ИЗМЕЂУ ЊИХ?

3. КОЈИ ИСТОРИЈСКИ ПЕРИОД ЉУДСКЕ ПРОШЛОСТИ ЈЕ НАЈДУЖЕ ТРАЈАО?

4. ПОПУНИТЕ ДИЈАГРАМ ПЕРИОДИЗАЦИЈЕ ЉУДСКЕ ПРОШЛОСТИ.

5. КАДА И КОЈИМ ДОГАЂАЈЕМ СЕ ЗАВРШИО СТАРИ ВЕК?

6. ОБЈАСНИТЕ ШТА СУ УЗРОК, А ШТА ПОСЛЕДИЦЕ НЕКОГ ИСТОРИЈСКОГ ДОГАЂАЈА.

7. ПРЕПОЗНАЈТЕ КОМ ИСТОРИЈСКОМ ПЕРИОДУ ПРИПАДАЈУ СЛЕДЕЋЕ СЛИКЕ. НАПИШИТЕ ИХ

________________ _______________ _______________ ________________

________________ _______________ _______________ ________________

Трећа група: Хронологија и рачунање времена

ГОДИНА МИЛЕНИЈУМ ВЕК ДЕЦЕНИЈА

Четврта група: Праисторија

1. КАДА И ГДЕ СЕ ПОЈАВИО ПРВИ ЧОВЕК?

2. КАКО ДЕЛИМО ПРАИСТОРИЈУ?

3. ОБЈАСНИТЕ НОМАДСКИ НАЧИН ЖИВОТА.

4. НАВЕДИТЕ НАЈВАЖНИЈА ЧОВЕКОВА ОТКРИЋА У ПРАИСТОРИЈИ.

6. ШТА ЈЕ ХОРДА, А ШТА РОД?

7. ЗАОКРУЖИ ТАЧНЕ ТВРДЊЕ КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА ПРАИСТОРИЈУ.

А) ПРВА ЗАНИМАЊА ЉУДИ СУ СТОЧАРСТВО И ЗЕМЉОРАДЊА.

Пета група: Стари исток

1. ШТА ЈЕ „ПЛОДНИ ПОЛУМЕСЕЦ“?

ГЕГРАФСКИ ПРОСТОР ДРЖАВА И НАРОД

3. КО ЈЕ НАЈПОЗНАТИЈИ ВЛАДАР ВАВИЛОНСКОГ ЦАРСТВА И ПО ЧЕМУ ЈЕ ПОЗНАТ?

7. КОЈИ ДРУШТВЕНИ СЛОЈЕВИ ПОСТОЈЕ У РОБОВЛАСНИЧКОМ ДРУШТВУ?

Шеста група: Стара Грчка

3. ОБЈАСНИТЕ ПОЈМОВЕ: ПОЛИС И ДЕМОКРАТИЈА.

6. НАПИШИТЕ ШТА ЈЕ НА СЛИКАМА.

7. ШТА ЈЕ ХЕЛЕНИЗАМ? КО ЈЕ КЉУЧНА ЛИЧНОСТ ОВОГ РАЗДОБЉА?

Седма група: Стари Рим

2. ПАТРИЦИЈИ, ПЛЕБЕЈЦИ, ДЕМОС, РОБОВИ... КОЈИ ПОЈАМ НЕ ПРИПАДА НИЗУ И ЗАШТО?

3. НА ЛИНИЈИ ВРЕМЕНА УНЕСИ ПЕРИОДЕ ИСТОРИЈЕ СТАРОГ РИМ.

753. г. п.н.е. 509. г. п.н.е. 27. г. 284. г. 476. г.

4. ОБЈАСНИТЕ СЛЕДЕЋЕ ПОЈМОВЕ: РЕПУБЛИКА, КОНЗУЛ, СЕНАТ.

5. ПОПУНИТЕ СВЕ КОЛОНЕ ПО ПРИНЦИПУ АСОЦИЈАЦИЈА.

КОЛОНА А КОЛОНА Б КОЛОНА В

ЈУДЕЈА ЈЕВАНЂЕЉЕ КОНСТАНТИН

ВИТЛЕЈЕМ СТАРИ ЗАВЕТ 313.

12 АПОСТОЛА НОВИ ЗАВЕТ ХРИСТОВ МОНОГРАМ

ЦАР _____________________ ЈЕ _____________________ ГОДИНЕ ПОДЕЛИО РИМСКО ЦАРСТВО НА

ПРЕСТОНИЦА _____________________ БИО ЈЕ ГРАД _____________________. ПРЕСТОНИЦА

Б) КОЈЕ ЦАРСТВО ЈЕ ПРЕСТАЛО ДА ПОСТОЈИ 476. ГОДИНЕ?

7. А) ГДЕ СЕ НАЛАЗЕ „ВРАТА НАРОДА“?

Завршни део часа (3 минута)

Анализа и белешке о часу: __________________________________________________________________

Редни број часа: 2

Облик рада: фронтални, индивидуални

Наставне методе: монолошка, дијалошка, демонстративна, рад на тексту

Школа и разред: ____________________________________________________________

Уводни део часа (5 минута)

Главни део часа (30 минута)

Завршни део часа (10 минута)

Редни број часа: 3

________ _ _ ________

________ _ _ ________

ЦАР _ ЈЕ _ ГОДИНЕ ПОДЕЛИО РИМСКО ЦАРСТВО НА

ПРЕСТОНИЦА _ БИО ЈЕ ГРАД _. ПРЕСТОНИЦА