You are on page 1of 218

На основу члана 24. став 1. и 3.

Закона о средњој школи ("Службени гласник


Републике Србије", број 50/92)
министар просвете доноси

ПРАВИЛНИК О НАСТАВНОМ ПЛАНУ И ПРОГРАМУ ОБРАЗОВАЊА ЗА


РАД У ТРАЈАЊУ ОД ДВЕ ГОДИНЕ ЗА УЧЕНИКЕ ЛАКО МЕНТАЛНО
ОМЕТЕНЕ У РАЗВОЈУ

Члан 1.
Овим правилником утврђује се наставни план и програм заједничких
општеобразовних предмета: српски језик и књижевност, уређење друштва,
математика и физичко васпитање и наставни план за предмете: матерњи језик и
књижевност и српски језик (за ученике који наставу слушају на једном од језика
народности) за све образовне профиле у двогодишњем образовању за ученике лако
ментално ометене у развоју и наставни план и програм посебних стручних предмета
у подручјима рада: пољопривреда, производња и прерада хране, машинство и обрада
метала, хемија, неметали и графичарство, текстилство и кожарство, геодезија и
грађевинарство и трговина, угоститељство и туризам.
Наставни планови и програми из става 1. овог члана саставни су део овог
правилника.
Члан 2.
Наставним планом утврђени су наставни предмети, обавезни облици
образовно-васпитног рада и факултативни облици образовно-васпитног рада.
Члан 3.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Просветном
гласнику".

Број 022-05-614/94-03
У Београду, 23. августа 1994. године
Министар,
проф. др Драгослав Младеновић, с.р.
НАСТАВНИ ПЛАН ЗА ДВОГОДИШЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ
ЗАЈЕДНИЧКИ ОПШТЕОБРАЗОВНИ ПРЕДМЕТИ
ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД УКУПНО
Редни
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ недељно годишње недељно годишње недељно годишње
бр.
Т В Т В Т В Т В Т В Т В

Српски језик и књижевност


1.
Матерњи језик и књижевност*
2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

2. Српски језик* 2* - 2* - - 4*

3. Уређење друштва - - - - 2 - 66 - 2 - 66 -

4. Физичко васпитање 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

5. Математика 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

6 210 8 264 14 474


Укупно часова:

6 210 8 264 14 474


Укупно часова:
Напомена: * За ученике који наставу слушају на једном од језика народности (албански, мађарски, румунски, бугарски, турски,
русински, словачки) - члан 5. Закона о средњој школи.
СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ наставе српског језика и књижевности је васпитање, образовање и
оспособљавање лако ментално ретардираних ученика као самосталних и културних
личности, богатог и оплемењеног емоционалног живота, са усвојеном елементарном
књижевном и језичком културом.
Задаци наставе српског језика и књижевности су:
- Развијање и неговање елементарне језичке културе и правилног усменог и
писменог изражавања;
- оспособљавање ученика за читање, разумевање, доживљавање и процењивање
уметничко-естетских порука насталих у различитим историјским периодима;
- оспособљавање ученика за самостално, критичко размишљање и разумевање
порука средстава масовне комуникације;
- изграђивање позитивних моралних особина личности и смисла за колективни
живот и рад;
- богаћење и оплемењивање емоционалног живота кроз развијање смисла за
лепо и складно;
- развијање љубави према књижевности и оспособљавање за самостално
коришћење књигом;
- развијање и неговање стваралачке маште и поверења у сопствене способности
у циљу стварања позитивне слике о себи.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

КЊИЖЕВНОСТ (36)
I ПРИРОДА И СМИСАО КЊИЖЕВНОСТИ (5)
Појам и назив књижевности. Књижевност као уметност. Књижевност и друге
уметности. Усмена и писана књижевност. Улога књижевне уметности у друштву.
II КЊИЖЕВНОСТ СТАРОГ ВЕКА (3)
Основне информације о развоју, врстама, тематици и особеностима
књижевности старог века. Библија.
III СРЕДЊОВЕКОВНА КЊИЖЕВНОСТ (5)
Почеци словенске писмености. Значај рада Ћирила и Методија и њихових
ученика. Најстарија словенска писма: глагољица и ћирилица.
Сава Немањић (св. Сава): Житије св. Симеона (св. Симеон подиже Хиландар).
IV НАРОДНА УСМЕНА КЊИЖЕВНОСТ (7)
Дела за обраду:
Народна поезија и проза и њен значај у животу и историји српског народа.
Усмено предање и св. Сава: Св. Сава и богати Гаван (народна приповетка)
Кнежева вечера - народна песма
Смрт мајке Југовића - народна песма
Косовка девојка - народна песма
Мали Радојица - народна песма
ЛИРСКА НАРОДНА ПОЕЗИЈА (5)
Основне одлике и значај.
Дела за обраду:
Сунчева женидба
Наджњева се момак и дјевојка
"Мајка Јову..."
Драги и недраги
Српска девојка.
ЛИРСКО-ЕПСКА НАРОДНА ПОЕЗИЈА (3)
Основне одлике и значај.
Дела за обраду:
Смрт Омера и Мериме
Предраг и Ненад
НАРОДНА ПРОЗА (5)
Основне одлике и значај.
Дела за обраду:
Све све, али занат - народна приповетка
Јазавац и лисица - народна басна
Пословице, загонетке и питалице.
ЛЕКТИРА (3)
Избор из поезије савремених песника према избору ученика и наставника.
Антић, Симовић, Десанка Максимовић.
ЈЕЗИК (20)
Понављање, утврђивање - увежбавање градива обрађеног у основној школи.
Реченица - проста, простопроширена, сложена (појам, значење, састав, врсте,
делови). Променљиве и непроменљиве речи (појам, врсте). Садашње, прошло и
будуће време (разликовање, основна употреба).
ОПШТИ ПОЈМОВИ О ЈЕЗИКУ (2)
Језик као средство комуникације. Основни појмови о књижевном
(стандардном) језику, његов национални и културни значај.
СИНТАКСА (4)
Проста реченица: уочавање, разликовање; простопроширена реченица
(уочавање, разликовање); сложена реченица (уочавање граница простих реченица).
ГРАЂЕЊЕ РЕЧИ (2)
Променљиве и непроменљиве речи (уочавање разлика и особености речи).
ПРАВОПИС (11)
Понављање, утврђивање - увежбавање градива обрађеног у основној школи.
Употреба великог и малог слова. Одвојено и састављено писање речи. Изговор и
писање гласа "ј", у интервокалном положају. Изговор и писање гласова "Ћ", "Ч", "Ђ",
"Џ", "X". Интерпункција (тачка, зарез, наводници, две тачке, упитник, узвичник).
Писање бројева, цифара и датума. Управни и неуправни говор разликовање, писање).
Подела речи на крају ретка.
КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА (14)
УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ (8)
Увежбавање артикулације, дикције, интонације, ритма и темпа у логичком и
изражајном читању и говорењу књижевних и других текстова у различитим
говорним ситуацијама.
Препричавање прочитаних књижевних и других текстова, РТВ - емисија,
филмова, позоришних представа према плану и унапред постављеним циљевима.
Приповедање о личним доживљајима и непосредно посматраним догађајима
(према плану и унапред постављеним задацима).
Описивање једноставних сцена из свакодневног живота ученика.
Извештавање о различитим догађајима у школи и ван ње (школске прославе,
такмичења, екскурзије, изложбе).
Разговор о темама из живота ученика.
Коришћење књиге, библиотеке, штампе, видеотеке.
ПИСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ (6)
Правописне и граматичке вежбе.
Вежбе у методологији писаног састава (препричавање, приповедање,
извештавање). Анализа теме. Прикупљање и селекција грађе, композициони план
састава, обрада грађе, рад на усавршавању текста (ћирилица и латиница).
Практични писмени састави - записник, аутобиографија, пријава, молба, жалба,
писмо, дописница, разгледница, честитка, телеграм, попуњавање различитих
образаца.
Школски писмени задаци (два годишње - по један у полугодишту).

II РАЗРЕД
(2 часа недељно, 66 часова годишње)

А. КЊИЖЕВНОСТ (40)
I ПРОСВЕТИТЕЉСТВО (6)
Појам, особености и значај. Главни представници (информативно)
Доситеј Обрадовић - Животни пут (одломак)
Јован Стерија Поповић - Покондирена тиква (одломак).
II РОМАНТИЗАМ (10)
Појам, особености и значај. Главни представници.
Вук С. Караџић: Значај Вуковог рада. Сакупљач народних умотворина.
Петар Петровић Њeгош - Горски вијенац (Монолог владике Данила)
(информативно).
Бранко Радичевић - Ђачки растанак (одломак)
Јован Јовановић Змај - Ђулићи увеоци (IV Увелак)
Ђура Јакшић - Вече
III РЕАЛИЗАМ (10)
Појам, особености и значај. Главни представници.
Милован Глишић - Прва бразда
Стеван Сремац - Вукадин
Војислав Илић - У позну јесен
IV МОДЕРНА (18)
Појам, особености и значај
Алекса Шантић - Моја отаџбина
Јован Дучић - Симонида
Бора Станковић - Коштана (одломак)
Бранислав Нушић - Госпођа министарка (одломак).
V МЕЂУРАТНА И САВРЕМЕНА КЊИЖЕВНОСТ (4)
Десанка Максимовић (избор из поезије)
Иво Андрић - Мост на Жепи
IV ЛЕКТИРА (4)
Добрица Ћосић - Прелаз преко Мораве (одломак из романа Далеко је сунце).
Једно дело из савремене књижевности по избору наставника.
Б. ЈЕЗИК (16)
Основни принципи српске књижевне норме. Ћирилица и латиница. Екавски и
ијекавски изговор. (2)
I СИНТАКСА (8)
Подела на просте и сложене реченице.
Основна значења падежа. - Падежни систем.
Основна значења глаголских облика. - Глаголски вид. Глаголско време.
Вежбе на одабраном тексту.
ГРАЂЕЊЕ РЕЧИ (2)
Основни појмови о грађењу сложеница.
II ПРАВОПИС (4)
Састављено и растављено писање речи. Растављање речи на крају реда.
Скраћеница. Интерпункција.
Вежбе на одабраном тексту.
В. КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА (14)
I УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ (4)
Извештавање о различитим догађајима и појавама (на основу плана). Вежбе на
часу.
II ПИСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ (10)
Писмене вежбе:
Записник. Писмо, дописница, разгледница, телеграм, пријава, биографија,
молба, приговор, жалба, потврда, упутница, признаница, подсетник. Разговор. Кратак
монолог.
Домаћи писмени задаци (читање и анализа на часу). Увежбавање технике
израде писменог задатка. Правописне вежбе.
Два писмена задатка у току године (по један задатак у току полугодишта).

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Програм српског језика и књижевности намењен је двогодишњем образовању и


васпитању лако ментално ретардираних ученика средњих школа, којим они стичу
други степен стручности.
Програм се заснива на постојећим програмима српског језика за основно
образовање и васпитање лако ментално ретардиране деце и представља подлогу и
спону за остваривање програма за други степен стручности који ће се реализовати у
наредне две године средње школе за лако ментално ретардирану омладину.
Обавезни годишњи фонд часова српског језика и књижевности у првој години
утврђен је планом образовно- васпитног рада и износи 70 часова годишње у I
разреду; 66 часова годишње у II разреду.
Програм садржи следеће сегменте: циљ, задатке и садржај у оквиру три
програмско-тематска подручја (Књижевност, Језик и Култура изражавања).
Циљ и задаци чине јединствену целину и остварују се систематски и
континуирано у свим предвиђеним програмско-тематским подручјима и видовима
рада.
Годишњи фонд часова распоређен је тако да је за подручје књижевности
издвојено 50% садржаја, а за друга два (језик и култура изражавања) 50%. Укупан
фонд за свако подручје исказан је бројем часова. У оквиру планираног фонда
садржаји се обрађују на 50% часова. Осталих 50% часова предвиђено је за
понављање, утврђивање, увежбавање и систематизовање градива.
Програм обезбеђује такав однос између часова обраде и часова понављања,
утврђивања - увежбавања и систематизације градива, који је прилагођен
психофизичким способностима лако ментално ретардираних ученика.
Приступ реализацији програма треба да буде флексибилан, јер је категорија
лако ментално ретардиране омладине хетерогена по свом саставу, укључује значајан
распон општих психофизичких способности и висок проценат деце са вишеструком
ометеношћу. То се посебно односи на дистрибуцију часова у оквиру појединих тема,
повезаност планираних часова и наставних јединица и могућност комбиновања сва
три програмско-тематска подручја.
Садржаји књижевности конкретизовани су по сегментима и обухватају основне
информације у књижевно-теоријском и књижевно-историјском проучавању.
Подручје језик обухвата елементарно изучавање језика као система. У садржаје
овог подручја уграђени су основни елементи лингвистике и правописа.
Подручје културе изражавања обухвата основне облике, врсте и захтеве у
области усменог и писаног изражавања. У овој области планиране су говорне и
писане вежбе и број писаних задатака годишње.
Ради што успешније реализације планираних захтева и садржаја неопходна је
стална сарадња наставника српског језика и књижевности са наставницима сродних
предмета (предмети друштвених наука и предмети уметности), стручним
сарадницима (библиотекаром-медиотекаром, психологом, педагогом-дефектологом,
логопедом, социјалним радником, лекаром специјалистом) школским органима
(стручним активом и већима), родитељима ученика и просветно-педагошком
службом (просветним надзорницима за српски језик и књижевност).
Веома је значајна сарадња наставника са институцијама културе (библиотеком,
позориштем, видеотеком, музејом, биоскопом, галеријом, локалним новинама, радио-
станицом и др.).
Квалитет и трајност знања, вештина и навика, обогаћивање и оплемењивање
емоционалног живота лако ментално ретардираних ученика умногоме зависе од
општих дидактичких и специфичних дефектолошких принципа, облика, метода и
средстава који се користе у образовно-васпитном процесу.
Савремена настава српског језика и књижевности за лако ментално
ретардирану децу претпоставља остваривање битних задатака и садржаја програма
уз максималну могућу мисаону активност и емоционални доживљај ученика;
поштовање одређених дидактичких принципа (посебно: примерености,
очигледности, поступности, систематичности, индивидуализације наставе,
приступачности, свесне активности ученика, повезивања теорије са праксом) и
адекватну примену наставних облика, метода и поступака чију су вредност
потврдиле савремена дефектолошка пракса и методика наставе српског језика и
књижевности (пре свега разни видови индивидуалног и групног рада примерени
психофизичким способностима лако ментално ретардираних ученика, методе:
дијалошка, монолошка, текстуално-графичка и самостални радови ученика).
Посебно је значајно коришћење наставних средстава: уџбеника, приручника,
разних врста текстова и графичких приказа, графофолија, плоча, касета. наставних и
других филмова, радио и телевизијских емисија и сл.
Избор одређених наставних облика, метода, поступака и средстава условљен је
наставним садржајима и циљевима (образовним, васпитним и функционалним) које
треба остварити на једном часу српског језика и књижевности.
Настава српског језика и књижевности изводи се у класичним, односно тзв.
специјализованим учионицама и кабинетима за овај предмет који треба да буду
опремљени у складу са нормативима за средњу школу за лако ментално ретардирану
омладину. Делимично она се организује и у другим школским просторијама
(библиотеци, медијатеци, читаоници, аудиовизуелној сали и сл.).
Посебну тешкоћу у настави српског језика и књижевности у средњој школи за
лако ментално ретардирану омладину представља недостатак уџбеника и
приручника.
Овај програм доноси значајне новине које треба имати у виду приликом
планирања (глобалног и оперативног) и реализације предвиђених задатака и
садржаја: однос недељног и годишњег фонда часова као и начин расподеле
предвиђеног годишњег фонда часова на поједине сегменте програма; Циљ и задаци
наставе; структура и садржај подручја књижевности; у програм су укључени
садржаји из књижевности старог века и средњовековне књижевности (основне
информације). Област лектира предвиђа избор из поезије савремених песника.
КЊИЖЕВНОСТ
Ово подручје обухвата основне информације предвиђене програмским
садржајем књижевности распоређеним у књижевноисторијском континуитету.
Програм је за почетак предвидео основне информације из природе и смисла
књижевности као основу за доживљавање, разумевање и сазнавање уметничке
вредности у књижевном делу. Осим тога, наставник ће стећи увид у елементарна
књижевнотеоријска знања која су ученици понели из основне школе и даље их
систематизовати, проширити и продубити у складу са захтевима програма и
психофизичким способностима лако ментално ретардираних ученика.
Посебан значај има наставников говор који мора да буде правилан, чистог и
богатог језика како би служио као узор каквом треба да теже ученици.
Избор из поезије наших савремених песника из програма лектире има
равноправан третман са делима из обавезног програма књижевности и обрађује се по
истом методолошком принципу. Треба напоменути да се из лектире, која је дата по
избору ученика и наставника, не морају обрадити сви песници, већ се може
направити избор песама доступних схватању, разумевању и доживљавању лако
ментално ретардираних ученика за које се определе ученици и наставник.
ЈЕЗИК
Програм наставе језика конципиран је тако да омогући ученицима стицање
основних знања о језику. Циљ је да ова општа знања, поред своје општеобразовне
вредности и значаја за олакшавање и побољшавање наставе српског језика, послуже
разумевању и лакшем савлађивању градива осталих предмета и оспособљавању
ученика за сналажење у свакодневној комуникацији.
Полазиште треба да буде процена језичке ситуације у одељењу и знања које су
ученици стекли у основној школи, пре свега применом индивидуализације наставе.
Део програма Општи појмови о језику значајан је јер његовом реализацијом
ученици треба да добију основна знања о језику као средству комуникације, значају
књижевног (стандардног) језика, његовом националном и културном значају, што је
битно за усвајање садржаја књижевности.
У реализацији програма инсистира се на основним појмовима и то увек на
одабраном тексту или примерима из свакодневног говора кроз систем кратких
усмених и писмених вежби са унапред и прецизно утврђеним циљевима.
Са ученицима који нису савладали елементарна знања из граматике и
правописа треба радити у оквиру допунске наставе.
КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА
Програм Културе изражавања садржи равномерно заступљено усмено и
писмено изражавање са циљем да оспособи ученика да једноставним, правилним и
јасним реченицама изразе своје мисли, жеље, осећања и расположења у оквиру
школских захтева и свакодневне комуникације са околином.
Полазиште треба да буде процена културе изражавања ученика у одељењу и
знања које су ученици стекли у основној школи. На основу тога треба одабрати
конкретне вежбе и методичке поступке.
Вежбама у усменом изражавању треба да се постигне одређени степен
правилне артикулације, интонације, ритма и темпа у логичком и изражајном читању
и говорењу књижевних и других текстова, примерен психо-физичким способностима
ученика. Ове вежбе, по правилу, се реализују у току обраде текста на тај начин што
ће наставник директно својим читањем и говорењем или, уз помоћ грамофонске
плоче или касете, анализирати одговарајуће елементе правилног усменог изражавања
како би их ученици уочили.
Посебну пажњу посветити оспособљавању ученика за читање у себи са
унапред постављеним задацима.
Избором привлачних, занимљивих, ученицима доступних и примерених
садржаја вежби треба постићи учествовање сваког ученика на овим часовима и
мотивисати их да достигну одговарајући степен вештина и умења ове врсте. У
оквиру вежби врши се систематска корекција говора. Стечене способности се даље
увежбавају различитим облицима усменог изражавања ученика (рецитовање,
препричавање, приповедање, описивање, извештавање, разговор и сл.).
Упућивати ученике за самостално коришћење књиге, библиотеке, штампе и
других средстава масовне комуникације.
Правописним и граматичким вежбама у писаном изражавању треба да се
постигне одређени степен усвајања основних знања из правописа и граматике. Ове
вежбе почињу једноставним примерима, избором пригодних, лакших текстова
погодних за понављање, утврђивање, увежбавање и систематизацију основних
граматичких и правописних правила. Оне су, по правилу, кратке са прецизно
одређеним циљевима и увек се понављају избором нових примера како би се
задржала пажња и подстакла мотивација ученика.
Писмено изражавање се даље увежбава, продубљује и проширује вежбама у
методологији писаног састава од анализе теме, прикупљања и селекције грађе,
композиционог плана састава, обраде грађе, до рада на усавршавању текста - састава.
Посебну пажњу треба посветити практичним писаним саставима сталним
вежбањем ради олакшавања комуникације са околином.
Ученике треба обавестити о коначном циљу који се жели постићи одређеним
системом вежбања као и о сврсисходности појединих парцијалних вежбања која чине
интегралну целину. Читањем и коментарисањем писаних вежби и састава ученици се
даље оспособљавају у писаном изражавању и овладавању одређеним врстама
састава. На овај начин ученици се припремају за израду школског писаног задатка.
Постигнути резултати у школском писаном задатку и осталим писаним саставима
указују на исправност поступка и служе за планирање даљег рада на усавршавању
културе изражавања ученика.
Теме за школске писане задатке треба узимати из градива, друштвених и
културних збивања, а нарочито из живота младих.
Оквирни број часова који је предвиђен за усмено и писмено изражавање
означава укупно време, а не и број вежби у току наставне године.
УРЕЂЕЊЕ ДРУШТВА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ наставе предмета уређења друштва је оспособљавање ових ученика за
живот у друштвеној заједници
Задаци наставе су:
- да ученици стекну знања о појму људског друштва и основним елементима
структуре друштва и државног уређења;
- да стекну знања о карактеру и вредностима људског рада за живот човека,
опстанак и развој људског друштва;
- да упознају и усвоје основне моралне и културне вредности;
- да стекну основне појмове о правном уређењу друштва, државној
организацији, правима и дужностима грађана у нашој земљи, начину њиховог
остваривања и заштите.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

II РАЗРЕД
(2 часа недељно, 66 часова годишње)

I УВОД (8)
Појам, настанак и развитак друштва.
Однос природе, човека и друштва.
Значај рада за живот и опстанак човека и друштва.
Подела рада и развој друштва.
Утицај човека на промене и очување природног окружења.
II ОРГАНИЗАЦИЈА ДРУШТВА И ДРУШТВЕНИ ОДНОСИ
А. ЕКОНОМСКО УРЕЂЕЊЕ ДРУШТВА (10)
Производња материјалних добара и задовољење људских потреба.
Основни чиниоци производње (рад, средства за рад и предмети рада).
Производи људског рада.
Појам и својства робе.
Својина и својински односи.
Новац и улога новца у размени добара.
Б. СТРУКТУРА ДРУШТВА (12)
Појам и врсте друштвених група.
Својства професионалних, религијских и регионалних друштвених група.
Појам и врсте друштвених заједница.
Етничке заједнице, народ, нација,
Брак и породица.
Друштвене организације.
Појам државне организације и њене надлежности.
Појам, узроци друштвених промена и појавни облици
В. КУЛТУРА И МОРАЛ (12)
Појам и значај културе.
Елементарна култура (исхране, становања, рада, одељења).
Култура говора.
Појам и облици материјалне и духовне културе.
Културне институције и њихов значај.
Културне вредности код нас - национална култура.
Појам морала и обичаја.
Појам правних норми.
Однос морала, обичаја и права.
Последице извршавања моралних, обичајних и правних норми.
Г. ПРАВНО УРЕЂЕЊЕ ДРУШТВА (8)
Појам устава и закона.
Уставност и законитост и њихова заштита.
Основна права и дужности грађана и њихова заштита.
Д. ДРЖАВНА ОРГАНИЗАЦИЈА И ЊЕНА УЛОГА У ДРУШТВУ (8)
Скупштина, Влада и Председник Републике.
Судски органи власти и њихова улога.
Ђ. ДЕМОКРАТИЈА И МЕХАНИЗАМ ВЛАСТИ (8)
Појам и облици демократије.
Појам и улога политичких партија.
Избори.
Подела власти.
Надлежности и начин рада појединих органа власти.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВА)

Васпитно-образовни рад на остваривању наставних садржаја предмета Уређења


друштва у II или III години школовања и професионалног оспособљавања лако
ментално заосталих ученика треба да се прилагоди преосталим психофизичким
способностима ове популације. Наставник мора увек водити рачуна да ови ученици
имају смањене интелектуалне, емоционалне и мотивационе способности за учење. У
настави је неопходно обезбедити максималну конкретност и поред тога што је реч о
наставним садржајима који имају висок степен апстрактности. Наставник мора
настојати да обезбеди што више индивидуализацију као најчешћи метод рада, уз
групни и фронтални облик. Очигледно и повезаност са свакодневним животом као и
са већ стеченим информацијама треба да имају првенство у наставном процесу. И
овде важе већ познати педагошки принципи: од лакшег ка тежем, од простог ка
сложеном, од ближег ка даљем и од познатог ка непознатом.
На првом часу кроз разговор и излагање наставника ученици треба да схвате
шта је то људско друштво, када је настало и како се развијало до нашег времена.
Ученици даље треба да схвате и разумеју суштину односа између природе, човека и
друштва, односно у којој мери ту постоји тесна и нераскидива међузависност.
Природа је шири оквир сваког људског друштва, а природна и друштвена средина су
поље у којем се одвија целокупан човеков живот. Ученици треба да схвате како
природна средина може да утиче на развој друштва, на његову историју, али и како
човек својим деловањем у друштву може да утиче на промене у природној средини.
Надаље у овом делу наставних садржаја ученицима на пластичан и што
очигледнији начин треба објаснити појам и значај рада и производње за опстанак и
развој човека и друштва. Ученици треба да схвате и усвоје став по коме нема
никаквог живота без сталног рада и производње материјалних, али и духовних
добара и вредности. Такође, настојати да ученици схвате чињеницу да је у сваком
друштву присутна подела рада међу члановима друштва, да од њене мање или веће
развијености зависи развој друштва, да је то један општи закон који влада у друштву.
Појам поделе рада објаснити на очигледним примерима из ученичке свакодневне
праксе, као и на примерима из њиховог свакодневног живота.
При обради тема из одељка о условно названом "економским уређењем
друштва", ученици треба да разумеју, схвате и усвоје чињеницу да свака производња
јесте друштвени, а не индивидуални чин и дело, као и да њу чине рад као људска
свесна делатност, средства за рад која човек користи при раду и предмети рада
(оруђа), на које човек делује средствима (оруђима, алатима) за рад.
Неопходно је да ученици схвате шта је то својина, како и када она настаје,
посебно шта она значи за развој људског друштва. Преко појма својине и својинских
односа ученици треба да разумеју зашто и како је дошло до стварања неједнакости у
друштву.
Преко објашњења о натуралној и робној производњи и њиховим
карактеристикама, ученици ће се довести до разумевања улоге новца у друштвеном
животу.
Одељак "Структура друштва и његове промене" треба да се обради тако да
ученици схвате да свако друштво има неке основне елементе из којих се састоји.
Примере треба узимати из нашег друштва и објаснити који су основни елементи из
којих се оно састоји. Кроз разговор са ученицима и излагање наставника ће се доћи
до сазнања да у сваком друштву постоје одређене друштвене групе у оквиру којих се
одвија друштвени живот човека у току његовог целокупног живота (професионалне,
политичке, верске групе), етничке заједнице (племе, народ).
О свим овим облицима друштвеног живота и груписања људи ће се даље
говорити подробније и детаљније. Тако ће ученици схватити сву сложеност
друштвеног живота и боље разумети појам структуре (састава) друштва. Наставном
јединицом о променама у друштву и о друштвеној покретљивости треба настојати да
ученици разумеју и схвате да је људско друштво подложно сталним променама.
Примерима из практичног живота треба на прави начин приближити ученицима те
на први поглед далеке и апстрактне појмове. Ученицима треба на очигледан начин на
примеру из њихових породица објаснити како се одвија тај процес друштвене
покретљивости, односно промене друштвених улога и друштвених положаја
појединаца или група.
Појам државе и права треба изложити тако да ученици схвате да држава не
може да се изједначи са друштвом, да је она ужи појам од друштва, да је настала када
је друштво достигло одређени степен свог развоја, да се састоји из одређених
елемената. Везу државе и права објаснити на конкретном примеру.
Пошто је култура веома важан део човековог и друштвеног живота уопште, то
посебно треба нагласити значај који она има за свако друштво. На конкретним
примерима из свакодневног живота то треба посебно истаћи. Кад се буде говорило о
елементарној култури нарочито би требало нагласити њен значај за социјализацију
личности поткрепљујући то примерима из свакодневног живота. Истаћи потребу да
се одређене норме и правила која важе у друштву морају поштовати како би се
обезбедила стабилност друштвених односа и непрекидан развој друштва.
Када је реч о култури упознати ученике шта се подразумева под масовном
културом, како се она манифестује, које су њене позитивне, а које негативне
последице и карактеристике итд.
О појму морала и обичаја треба разговарати са ученицима са циљем да се у
свакодневном животу "пронађу" моралне и обичајне норме које регулишу човеков
живот. Нарочито нагласити њихов значај за човека и његов живот у друштву.
Неизвршавање али и однос моралних, правних и обичајних норми илустровати
навођењем последица које из тога произлазе у животу.
Ученика треба упутити, према његовим способностима, ка остваривању
његових политичких и других грађанских права зато наставне теме из области која се
односи на друштвено и државно уређење конкретизовати освртом на уставно
уређење и слободе, права и дужности грађана у нашој земљи. Посебно би ученике
требало упознати са њиховим правима из области професионалне рехабилитације,
социјално-здравствене заштите и на начин како могу да их остваре.
Остваривањем програмских садржаја овог предмета ученике би требало
подстаћи да се активно укључе у разговор о одређеним темама, да активирају
преостале психичке способности и да их максимално мобилишу са циљем даљег
оспособљавања за што самосталнији живот и рад.

ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ
ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ
Циљ наставе физичког васпитања је:
- задовољавање основних биопсихо-социјалних потреба ученика у области
физичке културе,
- развијање и усавршавање моторичких способности ученика и њихово
оспособљавање за живот и рад,
- развијање и учвршћивање хигијенских навика ради очувања здравља и
повећања отпорности организма,
- формирање позитивног односа према физичкој култури и стварање навике за
свакодневним физичким активностима.
Задаци наставе физичког васпитања:
- праћење и подстицање индивидуалних потенцијала сваког ученика,
- развијање интересовања и задовољавање потребе за игром и кретање,
- усвајање одређеног фонда моторних знања, умења и навика неопходних за
подстицај развоја, решавање свакодневних животних и радних потреба,
- кориговања недостатака у телесном и моторном развоју,
- неговање хигијенских и других културних навика ради очувања и јачања
здравља.
- стварање услова у којим ученик доживљава радост ангажовања у спортским и
рекреативним активностима, афирмише се и богати социјална искуства.
СТРУКТУРА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА
Садржаји програма усмерени су на:
1. развијање физичких способности;
2. спортско-техничко образовање;
3. повезивање физичког васпитања са животом и радом.
I РАЗВИЈАЊЕ ФИЗИЧКИХ СПОСОБНОСТИ
Развијање физичких способности треба да се остварује на свим часовима
физичког васпитања како би се остварили услови за континуирани рад на:
- развијању основних елемената физичких својстава карактеристичних за
узраст, пол и индивидуалне способности ученика, као и елемената моторне
умешности, који служе као основа за повећање радних способности, усавршавање
здравља и елементарно напредовање у спортско-техничком образовању,
- превентивно-компензацијском вежбању ради спречавања и отклањања
телесних деформитета, лоших последица седења у школској клупи, производног рада
и професионалне праксе.
II СПОРТСКО-ТЕХНИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ
Спортско-техничко образовање се реализује кроз програм атлетике, спортских
игара, вежби на справама и тлу.
III ПОВЕЗИВАЊЕ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА СА ЖИВ0ТОМ И РАДОМ
Садржаји овог подручја обухватају активности којима се физичко васпитање
повезује са животом и радом, а чине их излети, спортска такмичења, кросеви,
зимовања и летовања.
Сви програмски задаци се одређују индивидуално према узрасту, полу и
индивидуалним потенцијалима сваког ученика.

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

А. ЗАЈЕДНИЧКИ ПРОГРАМ
1. АТЛЕТИКА
1.1. Трчање
Усавршавање технике трчања на кратке и средње стазе, високи и ниски старт,
трчање на деоницама од 30 до 400 метара.
1.2. Скокови
- скок удаљ из места
1.3. Бацање
- бацање лоптице (200 g) у даљ, вис и циљ, десном и левом руком из места и
кретања (унакрсни корак),
- бацање медицинке (1 и 2 kg) једном и обема рукама из различитих полазних
положаја.
2. ВЕЖБЕ НА СПРАВАМА И ТЛУ
2.1. Вежбе на тлу
- поваљка,
- колут напред,
- колут назад.
2.2. Прескоци
- нагазни скок, одраз, наскок јашући, чучећи, положај на справи, саскок,
- разношка,
- згрчка.
2.3. Кругови
- њих у вису,
- љуљање предњихом и зањихом.
2.4. Паралелни разбој (за ученике)
- помицање у упору напред назад,
- из њиха у упору сед разножно у предњиху.
Двовисински разбој (за ученице)
- наскок до упора на рукама,
- наскок у упор премахом једне ноге у упор јашући, саскок из седа стражњег.
2.5. Греда
- ходање, успоном на прсте, прсти пета,
- скокови у месту, са поменом ноге и са померањем,
- саскок увито.
Б. ПРОГРАМ ПО ИЗБОРУ УЧЕНИКА
3. СПОРТСКЕ ИГРЕ (по избору ученика)
Понављање и учвршћивање раније обучаваних елемената одабране спортске
игре. Даље проширивање техничко-тактичке припремљености у складу са изборним
програмом за дату игру.
Учествовање на одељењским, школским и међушколским такмичењима.

II РАЗРЕД
(2 часа недељно, 66 часова годишње)

ПРОГРАМ ПО ИЗБОРУ УЧЕНИКА


Ученици се на основу својих способности и интересовања опредељују за један
спорт у коме се обучавају, усавршавају и развијају своје потенцијале током целе
школске године. То могу да буду: кошарка, фудбал, рукомет, одбојка, стони тенис,
пливање, ритмичка гимнастика и плес, а према специфичним географским
климатским и материјалним условима и други спортови за које ученици покажу
интересовање.
Да би се избор остварио, свака школа је дужна да обезбеди просторне и друге
услове за реализацију бар четири спорта.
На почетку сваке школске године наставничко веће, на предлог стручног актива
наставника физичког васпитања, утврђује спортове за које се ученици могу
определити.
Ученици се за изборну наставу опредељују као одељење у целини.
КОШАРКА
Техника: додавање, вођење и заустављање лопте унутар у месту и кретању са
променом правца. Бацања на кош са две и једном руком у месту и кретању у висини
груди и главе. Наведене елементе обрадити путем елементарних и штафетних игара.
Тактика: одбрана зоном и напад, елементарна правила игре.
Игра на један и два коша са поједностављеним правилима, смањеним тереном и
дужином трајања. Учествовање на разредним, школским и међушколским
такмичењима.
ФУДБАЛ (мали)
Техника: додавање, вођење и заустављање лопте унутрашњом и спољном
страном стопала и пуном ногом са и без ометања. Ударац по лопти - шут на гол
унутрашњом страном стопала и пуном ногом.
Тактика: зонска одбрана, напад и основна правила игре.
Игра на један и два гола са поједностављеним правилима. Учествовање на
разредним, школским и међушколским такмичењима.
РУКОМЕТ
Техника: хватање, додавање, вођење лопте у месту и кретању десном и левом
руком. Шут на гол изнад главе, у висини главе, од земље ("жабица"), седмерац,
деветерац.
Тактика: основна знања о зонској одбрани (5+1), нападу, контранападу и
правилима игре.
Игра на један и два гола са поједностављеним правилима. Учествовање на
разредним. школским и међушколским такмичењима.
ОДБОЈКА
Техника: одбијање, додавање сервирање лопте. Тактика: играчи прве и друге
линије, померање играча, основни појмови о блоку и смечу.
Игра без мреже, без ограниченог терена, са "ниском" мрежом. Игра са
поједностављеним правилима, бројање сета и меча. Разредна и школска такмичења.
СТОНИ ТЕНИС
Основни ударци у игри: испред и иза руке, школски сервис, смеч лопта,
основна правила, бројање поена и сервиса. Игра са поједностављеним правилима.
Разредна и школска такмичења.
ПЛИВАЊЕ
На основу провере нивоа вештине пливања формирати три групе и радити са
диференцираним програмом:
- непливачи: обука пливања,
- полупливачи: усавршавање једне технике пливања, скок на ноге, роњење и
вађење предмета са дубине од 1,5 метара,
- пливачи: усавршавање једне технике пливања, савладавати скок на главу,
роњење у даљину до 15 метара и дубину до 2 метра са различитим задацима.
РИТМИЧКА ГИМНАСТИКА И ПЛЕС
Обрада и усавршавање разних видова кретања без и са музичком пратњом,
слободно у простору, појединачно и у групама.
Естетско обликовање тела: обрада и повезивање основних покрета руку, трупа и
ногу у месту и кретању.
Савладавање основних елемената: ходање успоном на прсте, прсти-пета,
трчање са високо подигнутим коленима, дечји поскоци, мачји скок, докорак, корак са
привлачењем, галоп напред и странце, валцер и полкин корак.
Повезивање усвојених елемената у кратке музичко ритмичке целине.
Научити два народна кола и два савремена плеса.
ОБЛИКОВАЊЕ ТЕЛА И КРЕТАЊА
- Систематско обликовање тела и покрета и подстицање правилног држања тела
- вежбе лабављења, растезања и јачања,
- развијање нормалне покретљивости зглобова (гипкост),
- подстицање еластичности и економичности кретања и побољшање
кинестетичке осетљивости.
Научити ученике 3-4 комплекса вежби обликовања, са и без реквизита, упутити
их на самостални рад и указати на значај јутарњег вежбања.
ПОСЕБНЕ АКТИВНОСТИ

I и II РАЗРЕД

Из фонда радних дана школа у току школске године организује:


- два целодневна излета са пешачењем,
- два кроса: јесењи и пролећни,
- спортска такмичења.
Стручни актив наставника физичког васпитања утврђује програм и садржај
излета, као и дужину стазе за кросеве, и то према узрасту и способностима ученика.
Школа организује и спроводи спортска такмичења као јединствен процес
наставе физичког васпитања. Такмичења се организују за све ученике а спроводе у
оквиру радних субота и другог времена које одреди школа.
Школа такође организује зимовања и летовања (логоровања) за заинтересоване
ученике.
Програме и садржаје ових активности треба прилагодити различитим
способностима ученика и тако им омогућити да стечена знања у физичком
васпитању и другим наставним областима примене у пракси.
КОРЕКТИВНО ПЕДАГОШКИ РАД
Организује се за ученике који услед мањих сметњи у физичком развоју,
ослабљеног здравља и поструралних поремећаја не могу и не смеју да упражњавају
редован програм физичког васпитања.
Садржаји програма вежбања се одређују индивидуално на основу налаза
лекара.
ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА
Настава физичког васпитања се остварује са два часа недељно. Часови у току
недеље треба да буду распоређени у једнаким интервалима, а не као блок часови.
Настава физичког васпитања се организује по циклусима. У сваком разреду су
предвиђена 6 циклуса који приближно трају 10-14 узастопних часова.
Садржај и број циклуса
- атлетика - један,
- вежбе на справама и тлу - један
- спортске игре - три,
- повезивање физичког васпитања са животом и радом - један.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)


Садржаји програма физичког васпитања остварују се кроз три тематска
подручја: развијање физичких способности, спортско-техничко образовање,
повезивање физичког васпитања са животом и радом.
Развијање физичких способности
На сваком часу један део времена треба посветити:
- развијању основних елемената физичке кондиције: снаге (руку, ногу,
трбушних и леђних мишића), издржљивости, брзине, спретности и равнотеже,
- изграђивању и учвршћивању нормалног природног држања тела и мировању и
кретању.
Спортско техничко образовање
Спортско-техничко образовање се реализује у оквиру циклуса (атлетика, вежбе
на справама и тлу, спортске игре) и у континуитету током целе године (ритмичка
гимнастика и плес, обликовање тела и покрета, елементарне и штафетне игре).
Повезивање физичког васпитања са животом и радом
Годишњи план, програм и распоред активности овог подручја утврђује
Наставничко веће на почетку школске године на предлог Стручног актива наставника
физичког васпитања. У њиховој реализацији учествују и наставници сродних
предмета.
ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАПРЕДОВАЊА И ДОСТИГНУЋА УЧЕНИКА
Праћење и подстицање напредовања ученика у физичком васпитању се обавља
сукцесивно током читаве школске године.
Вредновање и оцењивање се врши на основу следећих елемената:
- физичке способности ученика,
- спортско техничко напредовање и
- однос ученика према раду.
При оцењивању физичких способности узима се у обзир ниво физичких
способности сваког појединца, остварен у току школске године, према његовим
индивидуалним могућностима.
Спортско-техничка достигнућа се оцењују на основу овладавања обимом и
нивоом програмских садржаја из овог подручја, а према могућностима сваког
ученика посебно.
Оцењивање односа према раду обавља се праћењем активности ученика на
часу, усвојеним хигијенским навикама, односу према друговима, учешћу на
спортским такмичењима, као и праћењем активности ученика у осталим областима,
а на основу његових укупних потенцијала.
НАПОМЕНА:
Садржаји програма и организација рада могу се мењати у зависности од
потреба ученика, могућности школе и општих услова средине у којој се школа
налази.
МАТЕМАТИКА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ наставе математике је да допринесе развоју математичких способности
ученика и да ученици стекну основна математичка знања која су потребна за
схватање законитости у природи и друштву, а посебно за обављање послова на
радним местима погодним за лако ментално ретардирану омладину.
Задаци наставе математике су:
- да ученици утврде, прошире и продубе математичка знања стечена у основној
школи;
- да ученици савладају основне рачунске операције у скуповима бројева;
- да ученике оспособи за примену стечених знања у решавању најпростијих
проблема из праксе;
- да допринесе развијању способности посматрања и логичког мишљења;
- да код ученика развија навике уредности, тачности, прецизности,
систематичности и одговорности у рад.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно - 70 часова годишње)

I ОСНОВНЕ РАЧУНСКЕ ОПЕРАЦИЈЕ У


СКУПОВИМА N, Nо, Z Q и R (12-18)
1. Цифре, писање и читање бројева
2. Бројевна права
3. Својства рачунских операција - консултативност, асоцијативност и
дистрибутивност. Употреба заграда
4. Слово као замена за неки број
5. Одређивање броја X у једначинама и неједначинама облика:
х±а=b; а±=b; ах=b; х:а=b; а+о; а:х=b; x q, х±а b, ах b
6. Појам разломка, општи разломци а/b. Децимални запис.
7. Рачунске операције са разломцима и децималним записом
8. Прости и сложени бројеви - НЗД и НЗС
II ГЕОМЕТРИЈСКЕ ФИГУРЕ И ЊИХОВИ МЕЂУСОБНИ ОДНОСИ (16-28)
1. Основни геометријски појмови тачка, права и раван
2. Дефинисани појмови полуправа, дуж, полураван
3. Угао - цртање и подела. Рачунске операције са угловима
4. Многоугао - појам, подела и цртање
5. Подела четвороуглова, троуглова
6. Однос страница и углова у троуглу
7. Подударност троуглова
8. Конструкција: троугла, четвороугла и многоугла
9. Мере за дужину, површину и запремину
10. Обим и површина фигура у равни
III РАЗМЕРЕ И ПРОПОРЦИЈЕ (16-24)
1. Појам и подела размера и пропорција
2. Пропорционалност величина - директна, обрнута,
3. Просто и сложено правило тројно
4. Рачун поделе и мешања
5. Процентни и промилни рачун - рачун племенитих метала
6. Табличко и графичко приказивање стања, појава и процеса
7. Употреба таблица и осталих помоћних средстава за рачунање
IV РАЦИОНАЛНИ АЛГЕБАРСКИ ИЗРАЗИ (20-30)
1. Степен чији је изложилац природан број. Операције са степенима; степен
производа, количника и степена
2. Појам алгебарског израза; рационални израз и његова бројевна вредност
3. Полиноми (моном, полином, сређени облик)
4. Операције са полиномима (трансформације збира, разлика и производа
полинома у сређени облик полинома.
ЧЕТИРИ ЈЕДНОЧАСОВНА ПИСМЕНА ЗАДАТКА СА ИСПРАВКОМ (8-10)
Предложен је интервал фонда часова за математичке садржаје па се при
састављању оперативних планова даје могућност професору да у зависности од
састава ученика неке операције обрађује са већим фондом часова, а неке са мањим.

II РАЗРЕД
(2 часа недељно - 66 часова годишње)

I РАЦИОНАЛНИ АЛГЕБАРСКИ ИЗРАЗИ (12-16)


1. Растављање сложених бројева на чиниоце
2. Најмањи заједнички садржалац
3. Највећи заједнички делилац
4. Рачунске операције са разломцима
II ЛИНЕАРНЕ ЈЕДНАЧИНЕ И НЕЈЕДНАЧИНЕ
(20-30)
1. Основна својства једнакости
2. Еквивалентност једначина
3. Решавање линеарне једначине с једном непознатом
4. Основна својства неједнакости
5. Еквивалентност неједначина
6. Линеарне једначине с две непознате и њена решења
III ХОМОПЕТИЈА И СЛИЧНОСТ (20-30)
1. Размера и пропорционалност дужи
2. Талесова теорема; дељење дужи на једнаке делове и у датом односу
3. Појам сличности; својства релације сличности
4. Сличност троуглова; примена сличности на правоугли троугао
5. Сличност многоуглова
6. Питагорина теорема
IV СТЕПЕНОВАЊЕ И КОРЕНОВАЊЕ (10-14)
1. Степен чији је изложилац цео број, операције;
2. Децимални запис броја у стандардном облику
3. Појам квадратног корена
ЧЕТИРИ ЈЕДНОЧАСОВНА ПИСМЕНА ЗАДАТКА СА ИСПРАВКОМ (8-12)

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

У настави математике са лако ментално заосталом децом треба полазити од


следећих општих начела:
- знања, умења и навике које ови ученици треба да стекну морају бити у складу
са могућностима њиховог схватања;
- интерпретација програмских садржаја треба да се заснива на непосредном
искуству ученика, на доживљајима у породици, школи, месту и непосредној околини;
треба разматрати ситуације, проблеме и односе које ће ученици у каснијем животу
најчешће сусретати и у којима се захтева примена најосновнијих знања, умења и
навика у бројању и рачунању, препознавању геометријских фигура, мерењу и
слично;
- посебна пажња треба да се поклони вербалном разумевању математичких
појмова и чињеница и вербалној интерпретацији математичких задатака;
- нагласак треба да буде на тачности у интерпретацији података, у рачунању,
препознавању фигура, мерењу, на развијању тежње и смисла за плански и
организован рад.
Програм представља извесно продубљивање и проширивање програма
математике за ове ученике у основној школи.
Назначени број часова за сваку тему ваља схватити као оријентациони, у
оквиру којег треба реализовати одговарајуће програмске садржаје. Зависно од
конкретне ситуације у процесу наставе, наставник може донекле повећати или
смањити време изучавања појединих тема (за око 10%) уз претпоставку да ће бити
обезбеђено усвајање свих садржаја предвиђених програмом.
Од укупног броја часова предвиђених за једну тему сам наставник одређује
колико ће часова узети за обраду нових садржаја, а колико за увежбавање,
понављање и проверавање знања. По правилу, тај би однос могао бити 3:7 (тј. око
30% времена узима се за обраду нових садржаја, а око 70% за остало).
Програмске садржаје сваке теме наставник дели на наставне јединице, узевши
у обзир конкретну ситуацију у одељењу. При планирању часова треба, уз добро
сагледавање читавог садржаја теме, узети нарочито у обзир одговарајуће задатке
наставе и њих детаљније разрадити.
У настави математике најчешћи су комбиновани часови, пошто се приликом
обраде нових садржаја увежбава и понавља, а приликом понављања и проверава
знање ученика. Међутим, како се на поједином комбинованом часу реализују два или
више разних наставних циљева (нпр. обрада нових садржаја и увежбавање, или
увежбавање, понављање и проверавање знања. итд.) постоје различити комбиновани
часови (на којима доминира понављање или проверавање). Зато се такви обично не
називају комбинованим, већ часовима обраде новог градива или часовима
понављања, без обзира на то што су на њима реализовани и други наставни циљеви.
Такви часови се најчешће организују, јер у највећој мери ангажују пажњу ученика
током целог часа. Ниједан час математике не треба да буде утрошен само за
"предавање".
Сваки наставни час треба да буде добро организован и за његово извођење
наставник мора бити у потпуности припремљен.
При реализацији овог програма треба се држати уобичајених дидактичких
принципа и специфичних методичких начела која се односе на наставни рад са овом
категоријом ученика.
Избор и распоред програмских садржаја треба да буде такав да омогући
стицање знања, умења и навика уз поступно и целисходно повећање интелектуалних
напора и тешкоћа. Програмски захтеви, планиране активности и задаци намењени
овим ученицима треба да буду усмерени на то да максимално ангажују све њихове
психичке снаге, ма колико оне биле скромне и неразвијене.
У настави математике са овом омладином треба користити погодна наставна
средства. Посматрање и извођење операција на конкретном материјалу веома је
важна етапа у процесу учења математике од стране ове категорије омладине, пошто
је то основа на којој се изграђује мисаона активност, тј. апстраховање,
генерализовање и решавање лакших проблема.
Треба предвидети довољно времена за увежбавање и обнављање појмова,
умења и навика. Утврђивање и понављање програмских садржаја вршити
правовремено и довољно често, систематски и у разним практичним ситуацијама.
При томе треба примењивати разноврсне форме рада.
Овом ученику треба више времена да савлада оно што је ново у рачунским
операцијама и геометријским облицима. Пре него што се пређе на нову фазу рада,
код одређеног рачунског поступка и код одређене геометријске фигуре, ученик треба
добро да савлада раније изучаване појмове и навике, као и да уме да их примени у
разноврсним најједноставнијим ситуацијама.
При обради програмских садржаја ученик треба да буде у највећој могућој
мери активан. Наиме, у наставном процесу треба овог ученика довести у ситуацију
да поставља питања и даје примедбе, прикупља једноставне податке и обавештења
потребна за рачунање, посматра и проучава предмете, решава једноставне задатке
практичног карактера и сл. За разумевање и усвајање конкретних математичких
појмова и релације ученик мора бити мотивисан. У ту сврху у школи се могу
импровизовати оне ситуације из свакодневног живота ученика у којима се од њега
тражи да се математички изражава, резонује, процењује и слично (мерење, куповање
и продавање разне робе, упоређивање цене, читање календара, дијаграма и слика
итд.).
Ученик се са великим тешкоћама сналази у свету бројева, просторних облика и
математичких релација. Он није у стању да схвати сложеније математичке појмове и
односе; са великим напорима, само до извесног степена, може да развије способност
апстракције и генерализације, изразито заостаје у способности логичког
закључивања у поређењу са својим ментално развијеним вршњацима.
Математички речник сваког ученика је врло оскудан због чега он има већих
тешкоћа у вербалном разумевању математичких задатака и њиховом решавању.
Тешкоће и смањење способности ученика у овладавању основним математичким
појмовима, техником рачунања и вештинама мерења представља главни проблем у
организовању и извођењу наставе математике.
Операције са бројевима треба схватити по следећем плану, издвајати погодне
природне и дидактички припремљене ситуације које дају значење операцијама и
бројевима. При изучавању операција треба предвидети довољан број часова
(вежбања), чијим ће се обављањем код ученика изграђивати сигурност у усменом и
писменом рачунању. Већину задатака треба везати за занимање ученика, тако да
ученици лакше решавају конкретне задатке на практичној обуци.

ПОДРУЧЈЕ РАДА
ПОЉОПРИВРЕДА, ПРОИЗВОДЊА И ПРЕРАДА ХРАНЕ
ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛИ
- повртар,
- воћар - виноградар,
- цвећар - вртлар
- сточар.
ПОВРТАР
КАРАКТЕРИСТИЧНИ ПОСЛОВИ И РАДНИ ЗАДАЦИ
Припрема земљишта и објеката за сетву и садњу: руковање једноставнијом
механизацијом за обраду и припрему земљишта; растурање стајњака и минералних
ђубрива и сл.; припрема објеката за производњу поврћа (топлих леја, стакленика и
пластеника).
Сејање, сађење и неговање биљака: опслуживање машина за сетву и сађење;
нега култура (култивирање, прихрањивање, окопавање, одгртање, пинцирање,
наводњавање и сл.).
Заштита биљака и производа: замагљивање повртарских култура; прашење
повртарских култура; дезинфекција, дезинсекција и дератизација складишта, трапова
и амбалаже повртарских култура.
Убирање и сортирање повртарских култура: прикопчавање прикључних
машина; убирање повртарских култура; утовар и истовар производа у приколице;
сортирање повртарских култура.
Транспорт, усклађивање и паковање производа: утовар и истовар производа;
припрема објекта за вансезонски период; сортирање и паковање производа за
тржиште; ускладиштење, трапљење и чување пољопривредних производа и
материјала.
Одржавање повртарске механизације: чишћење, прање, одмашћивање и
подмазивање повртарске механизације; замена гума и каишева на повртарској
механизацији; пуњење горивом и водом погонске механизације.
НЕОПХОДНА СПОСОБНОСТ
1. Сензорне способности: оштрина вида, слушна осетљивост, локализовање
извора звука, тактичка осетљивост и кинестетичка осетљивост се процењује на
нивоу просечности, а разликовање боја је незнатно изражено и не процењује се.
2. Менталне способности: су незнатно изражене и не процењују се. Број IQ
између 55 и 65.
3. Психомоторичке способности: ручна спретност и спретност прстију се
процењују на нивоу просечности, окуломоторна координација, брзина реаговања,
општа телесна спретност и балансирање су незнатно изражени и не процењују се.
4. Условљеност способности ученика са телесним активностима: ходање,
чучање, пењање, дизање, ношење, гурање, пузање и вучење се процењују на нивоу
просечности.
ВОЋАР - ВИНОГРАДАР
КАРАКТЕРИСТИЧНИ ПОСЛОВИ И РАДНИ ЗАДАЦИ
Припрема земљишта за подизање воћњака и винограда: чишћење терена;
терасирање, терена; мелиорисање терена; ђубрење терена; размеравање и
постављање стубова.
Сађење воћки и винове лозе: размеравање и обележавање места за садњу;
ђубрење и заливање калемова и садница.
Одржавање или обрада земљишта; зимско и пролетње дубоко орање;
подривање земљишта; ђубрење земљишта; површинска обрада земљишта
(култивирање, фрезовање, тањирање итд.).
Нега воћњака и винове лозе: орезивање воћака и винове лозе; везивање воћака
и винове лозе; заламање винове лозе; проређивање плодова; дефолијација сортних
сорти грожђа; ђубрење, наводњавање и сл.; постављање стубова и затезање жице.
Заштита воћака, винове лозе и производа: припрема раствора према времену и
врсти болести; опслуживање и рад са машинама и уређајима за заштиту у воћарству
и виноградарству; дезинфекција, дезинсекција и дератизација складишта, трапова и
амбалаже за грожђе и воћне производе.
Брање, класирање и складиштење грожђа и воћа: ручно брање; руковање
једноставном механизацијом за брање; класирање, прикупљање и превоз амбалаже;
складиштење грожђа и воћа; паковање и транспорт.
Припрема садног материјала: ожиљавање лозних калемова; вађење подлога и
њихово сортирање; калемљење и класирање садног материјала; обележавање
садница и паковање.
Одржавање воћарске и виноградарске механизације: чишћење и прање
механизације; одмашћивање и подмазивање механизације; конзервирање воћарске и
виноградарске механизације.
НЕОПХОДНЕ СПОСОБНОСТИ
1. Сензорне способности: оштрина вида, разликовање боја, слушна
осетљивост, локализовани извори звука, тактичне осетљивости и кинестетичке
осетљивости се процењују на нивоу просечности.
2. Менталне способности: су незнатно изражене и не процењују се. Број IQ
између 55 и 65.
3. Психомоторичке способности: ручна спретност и спретност прстију се
процењују на нивоу просечности, а окуломоторна координација, брзина реаговања и
опште и телесне спретности и балансирање су незнатно изражене и не процењују се.
4. Условљеност способности ученика са телесним активностима: ходање,
чучање, пењање, пузање, дизање, ношење и вучење се процењује на нивоу
просечности.
Контраиндикације алергије на цветни полен и хемикалије.
ЦВЕЋАР - ВРТЛАР
КАРАКТЕРИСТИЧНИ ПОСЛОВИ И РАДНИ ЗАДАЦИ
Припрема земљишта и објеката за производњу цвећа: припрема компоста,
уређење компоста; припрема сандучића и лончића; дезинфекција топлих леја,
пластеника, стакленика и средстава за производњу; припрема алата за рад и провера
исправности свих уређаја пре почетка рада, припрема топлих леја, пластеника и
стакленика; руковање мотокултиватором и малим трактором; растурање стајњака и
минералних ђубрива.
Производња цвећа и семена: сетва и садња цвећа; неговање цвећа (окопавање,
одгртање, орезивање, ђубрење, наводњавање итд.); заштита цвећа хемијским
средствима.
Берба, паковање и сортирање цветних производа: брање цвећа и семена; вађење
луковица; сушење луковица и семена цвећа; сортирање и паковање цвећа;
пречишћавање семенске робе; заштита цвећа и садног материјала хемијским
средствима; паковање и транспорт цветних производа.
Припрема садног материјала: сетва семена; садња расада; проређивање цвећа;
вађење, класирање и паковање расада; калемљење ружа.
Одржавање зелених површина: кошење зелених површина; сечење живих
ограда; нега травњака.
Одржавање цвећарске механизације: одржавање мотокултиватора; одржавање
прикључних машина у цвећарству; одржавање уређаја за вештачку кишу.
НЕОПХОДНЕ СПОСОБНОСТИ
1. Сензорне способности: оштрина вида, разликовање боја, слушна
осетљивост, локализовање извора звука, тактичка осетљивост и кинестетичка
осетљивост се процењују на нивоу просечности.
2. Менталне способности су: незнатно изражене и не процењују се. Број IQ
између 55 и 65.
3. Психомоторичке способности: ручна спретност и спретност прстију се
процењују на нивоу просечности, а окуломоторна координација, брзина реаговања и
општа и телесна спретност и балансирање су незнатно изражени и не процењују се.
4. Условљеност способности ученика са телесним активностима: ходање,
чучање, пењање, пузање, дизање, ношење, гурање и вучење се процењују на нивоу
просечности.
Контраиндикација: алергија на полен цвећа и сл.
СТОЧАР
КАРАКТЕРИСТИЧНИ ПОСЛОВИ И РАДНИ ЗАДАЦИ
Нега животиња: одржавање репа и копита, купање оваца, обезрожавање, сечење
папака и друго.
Одржавање стаја: свакодневно одржавање стаје, кречење стаја, дезинфекција и
дезинсекција стаја, одржавање прибора и уређаја у стаји.
Исхрана стоке: припрема хране по врстама стоке, исхрана стоке, припрема
стоке за испашу, напајање стоке.
Одгајивање стоке за разне видове искоришћавања: товна, млечна, комбинована,
производња јаја и друго.
Припуст стоке: припрема стоке за припуст, припуст стоке, учешће у вештачком
осемењавању.
Производња стајњака: изношење ђубрива, слагање ђубрива, неговање стајњака.
Одгајивање и нега ситних животиња.
НЕОПХОДНЕ СПОСОБНОСТИ
1. Сензорне способности: оштрина вида, слушна осетљивост, локализовање
извора звука, тактилна осетљивост и кинестетичка осетљивост се процењују на
нивоу просечности а разликовање боја је незнатно изражено и не процењује се.
2. Менталне способности су: незнатно изражене и не процењују се. Број IQ
између 55 и 65.
3. Психомоторичке способности: ручна спретност и спретност прстију се
процењују на нивоу просечности, а окуломоторна координација, брзина реаговања и
општа и телесна спретност и балансирање су незнатно изражени и не процењују се.
4. Условљеност способности ученика са телесним активностима: ходање,
чучање, пењање, пузање, дизање, ношење, гурање и вучење се утврђују на нивоу
просечности.
НАСТАВНИ ПЛАН
ПОДРУЧЈЕ РАДА
ПОЉОПРИВРЕДА, ПРОИЗВОДЊА И ПРЕРАДА ХРАНЕ
Образовни профили: ПОВРТАР, ВОЋАР-ВИНОГРАДАР И ЦВЕЋАР-ВРТЛАР

ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД УКУПНО


Редни
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ недељно годишње недељно годишње недељно годишње
бр.
Т В Т В Т В Т В Т В Т В

Српски језик и књижевност


1.
Матерњи језик и књижевност*
2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

2. Уређење друштва - - - - 2 - 66 - 2 - 66 -

3. Физичко васпитање 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

4. Математика 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

5. Основи биљне производње 2 70 2 70

6. Технологија рада 4 140 4 132 8 272

7. Практична настава - 18 - 630 - 18 - 594 - 36 - 1224

12 18 420 630 12 18 396 594 24 36 816 1224


Укупно часова:

УКУПНО ЧАСОВА: 30 1050 30 990 60 2040


Напомена: *За ученике који наставу слушају на једном од језика народности (албански, мађарски, румунски, бугарски, турски,
русински, словачки) - члан 5. Закона о средњој школи.
Образовни профил: СТОЧАР

ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД УКУПНО


Редни
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ недељно годишње недељно годишње недељно годишње
бр.
Т В Т В Т В Т В Т В Т В

Српски језик и књижевност


1.
Матерњи језик и књижевност*
2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

2. Српски језик* 2* - 2* - - 4*

3. Уређење друштва - - - - 2 - 66 - 2 - 66 -

4. Физичко васпитање 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

5. Математика 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

6. Анатомија и физиологија 2 - 70 - - - - - 2 - 70 -

7. Технологија рада 4 - 140 - 4 - 132 - 8 - 272 -

Практична настава - 18 - 630 - 18 - 594 - 36 - 1224

12 18 420 630 12 18 396 594 24 36 816 1224


Укупно часова:

30
УКУПНО ЧАСОВА: 1050 30 990 60 2040
Напомена: *За ученике који наставу слушају на једном од језика народности (албански, мађарски, румунски, бугарски, турски,
русински, словачки) - члан 5. Закона о средњој школи.
Редни А. ОБАВЕЗНИ ОБЛИЦИ ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД
УКУПНО
број ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА годишње годишње

1. Допунски рад до 60 часова до 60 часова до 120 часова

2. Додатни рад до 60 часова до 60 часова до 120 часова

3. Корективни рад до 90 часова до 90 часова до 180 часова

две наставне седмице на две наставне седмице на четири наставне


4. Пракса и практични рад
завршетку разреда завршетку разреда седмице

5. Друштвено-корисни рад до 60 часова до 60 часова до 120 часова

ДРУГИ
Ред. Б. ФАКУЛТАТИВНИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ ПРВИ РАЗРЕД
РАЗРЕД УКУПНО
број РАДА годишње
годишње

до 5 радних до 5 радних до 10 радних


1. Екскурзија
дана дана дана

2. Хор, секције и друге активности до 140 часова до 140 часова до 280 часова
НАСТАВНИ ПРОГРАМИ
ЗАЈЕДНИЧКИ ПРЕДМЕТИ
Програми наставних предмета: српски језик и књижевност, матерњи језик и
књижевност, српски језик, уређење друштва, физичко васпитање и математика
заједнички су за све образовне профиле у двогодишњем образовању.
СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ
Образовни профил: ПОВРТАР
ОСНОВЕ БИЉНЕ ПРОИЗВОДЊЕ
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ наставе овог предмета је да ученици овладају неопходним знањима из
основа биљне производње.
Задаци наставе су да ученици:
- упознају особине земљиште;
- схвате законитости исхране биља;
- упознају начине припреме земљишта;
- овладају методама заштите биља.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА
Улога, значај, пољопривредне гране
ЗЕМЉИШТЕ (15)
Земљиште као станиште биљака.
Механички састав и класификација земљишта.
Улога флоре и фауне у стварању земљишта.
Најважнији типови земљишта, састав и структура.
Узрочници промена физичких, хемијских и биолошких особина земљишта.
Органски и неоргански део земљишта.
Улога хумуса у земљишту.
Искоришћавање појединих типова земљишта.
Захтев биљака према земљишту.
ИСХРАНА БИЉА (10)
Закони исхране биља.
Хлорофилна асимилација и начини исхране биљака.
Органска и минерална ђубрива, њихова важност и примена.
ПРИПРЕМА ЗЕМЉИШТА (4)
Основна припрема земљишта; допунска припрема земљишта.
ЗАШТИТА БИЉА (41)
Значај и место заштите биља.
Законски прописи у заштити биља.
Примена законских прописа при раду са средствима заштите биља.
Методе сузбијања болести и штеточина.
Средства за заштиту биља (фунгициди, инсектициди, хербициди и други).
Болести гајених биљака (гљивичне, бактерије и вируси).
Класификација и опште одлике инсеката.
Сузбијање глодара и мишева.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Садржај и програми су дати у виду наставних целина, односно тема. За


наставне целине дат је оквирни број часова. Овај оквирни фонд часова има за циљ да
наставнику сугерише обим, дубину и начин интерпретације сваке поједине целине,
односно теме.
При реализацији програма овог предмета треба стално имати у виду задатке
који су дати уз програм.
За избор садржаја програма била је врло значајна и образовно-васпитна улога
наставе овог предмета, тј. њен допринос даљем оспособљавању ученика да логички
мисле и стваралачки расуђују. Наиме, солидна оспособљеност ученика има широки
трансфер на многобројне делатности у данашње време и омогућава касније ефикасно
учење и самообразовање.
При реализацији садржаја програма треба водити рачуна о корелацији садржаја
овог предмета са сродним садржајима других предмета. Такође, неопходно је да се
стално повезују програмски садржаји са искуствима из праксе. Посебно је значајно
обрадити мере заштите на раду у нормалним и ванредним условима.
Фонд часова сваке теме има оријентациони карактер и њега треба усклађивати
са конкретном ситуацијом у разреду, односно одељењу. Евентуално одступање могло
би бити око 10% од предвиђеног фонда часова за поједине целине. За сваку наставну
целину, односно тему, предвиђени фонд часова не односи се само на обраду новог
градива већ и на вежбање и тематско понављање градива. Наставници ће у
годишњем глобалном плану рада за сваку наставну целину предвидети фонд часова
за обраду новог градива, утврђивање градива, тематско понављање и
систематизацију градива. За утврђивање, систематско понављање и систематизацију
градива треба предвидети од 40 до 50% од предвиђеног фонда часова.
У оперативном (тематском) плану рада садржаје програма сваке теме треба
разрадити на наставне јединице, по правилу у трајању од једног школског часа.
У планирању образовно-васпитних задатака за поједину тему, па и наставну
јединицу, треба полазити од задатака наставе који су дати уз програмске садржаје.
При планирању реализације програма треба се придржавати редоследа тема који је
дат у програму, мада је могуће редослед тема планирати другачије, уз потребна
образложења на стручном активу наставника.
Реализација садржаја програма треба да буде праћена применом дидактичких
принципа, савремених наставних метода, средстава и облика рада. Треба увек дати
предност оним методама и облицима рада који у већој мери доприносе активном
укључивању ученика у наставни процес и стваралачки рад ради стицања знања.
Настава овог предмета треба да буде тако организована и извођена да се у што већој
мери оствари њена ефикасност и продуктивност, уз пуно ангажовање ученика у
наставном процесу.
При објашњавању појединих делова садржаја програма потребно је
припремити наставна средства (графичке приказе, моделе, учила итд.) и на њима
дати потребна тумачења.
Након завршетка одређених тема, односно наставних јединица, неопходно је,
где год је то могуће, дати и задатке за вежбање на часу и домаће задатке.
Ученике који показују посебно интересовање за овај предмет треба упућивати
на одговарајућу литературу.
ТЕХНОЛОГИЈА РАДА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ наставе повртарства је да ученици стекну теоретска и практична знања за
примену агротехничких мера и производње поврћа.
Задаци наставе су:
- стицање знања из технологије производње поврћа на отвореном и затвореном
простору;
- упознавање врсте поврћа;
- оспособљавање ученика за заштиту поврћа од болести и штеточина;
- оспособљавање ученика за бербу, класирање и паковање поврћа.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(4 часа недељно, 140 часова годишње)

ПРОИЗВОДЊА ПОВРЋА НА ОТВОРЕНОМ ПОЉУ (40)


Природни услови за развој повртарства.
Врсте повртарских култура и њихова заступљеност.
Пролетња, летња и јесења производња поврћа.
Припрема земљишта за сетву и садњу поврћа.
Сетва поврћа у отвореном и затвореном простору.
Производња расада на отвореном пољу и топлим лејама, начини пикирања,
пресађивања и поспешавања.
ПРОИЗВОДЊА ПОВРЋА У ЗАТВОРЕНОМ ПРОСТОРУ (100)
Затворени простори за грејање поврћа (стакленици, пластеници, тунели,
клијалишта, топле леје и др.).
Начин обраде, припреме и дезинфекције земљишта у затвореним просторијама.
Начини загревања ваздуха и земљишта.
Извори топлоте, централно грејање и термогено.
Уређаји за регулисање проветравања, влаге и температуре.
Системи уређаја за наводњавање у затвореним просторијама.
Грађење топлих леја и припрема материјала за пуњење.
Пуњење топлих леја и дезинфекција земљишта.
Сетва, плевљење расада, заливање, проветравање, засејавање, прихрањивање,
пикирање, припрема расада за садњу и тржиште.
Обрада и припрема земљишта за гајење поврћа у затвореним просторијама.
Сетва и нега повртарских култура у затвореним просторијама.
Начини стављања потпоре - арматуре.

II РАЗРЕД
(4 часа недељно, 132 часа годишње)

ВРСТЕ ПОВРЋА (70)


Врсте повртарских култура, морфолошки опис, начини гајења, заштита и
убирање.
Карфиол, купус и кељ.
Шаргарепа, першун, цвекла, целер и ротквица.
Салата и спанаћ, краставци, тикве, диње и лубенице.
Црни, бели и празилук.
Боранија, пасуљ, грашак и боб.
Парадајз, паприка и патлиџан.
Кромпир, артичока и шпаргла.
Ђубрење пред сетву и садњу, прихрањивање поврћа.
НЕГА ПОВРЋА (20)
Међуредна обрада, окопавање, проређивање, закидање заперака, стављање
потпора - арматуре, начин заливања.
Примена селектираних хербицида, начини и време примене.
БЕРБА ПОВРЋА (6)
Убирање, сортирање, паковање, чување и отпрема поврћа на тржиште.
ПРОИЗВОДЊА СЕМЕНА ПОВРТАРСКИХ БИЉАКА (10)
Технологија производње семена.
Законски прописи.
ЗАШТИТА ПОВРТАРСКИХ КУЛТУРА (26)
Начини заштите повртарских култура од болести, штеточина и корова.
Хемијски начин заштите; средства за заштиту, подела, општа својства, прописи
о средствима, дозе и концентрација, мешање средстава, отровност и мере
опрезности.
Методи примена средстава за заштиту биља (прскање, запрашивање и др.).
Дезинфекција и дезинсекција семена и земљишта.
Земљишне штеточине повртарских култура.
Штеточине и болести повртарских култура и начини њиховог сузбијања.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Садржај и програми су дати у виду наставних целина, односно тема. За


наставне целине дат је оквирни број часова. Овај оквирни фонд часова има за циљ да
наставнику сугерише обим, дубину и начин интерпретације сваке поједине целине,
односно теме.
При реализацији програма овог предмета треба стално имати у виду задатке
који су дати уз програм.
За избор садржаја програма била је врло значајна и образовно-васпитна улога
наставе овог предмета, тј. њен допринос даљем оспособљавању ученика да логички
мисле и стваралачки расуђују. Наиме, солидна оспособљеност ученика има широки
трансфер на многобројне делатности у данашње време и омогућава касније ефикасно
учење и самообразовање.
При реализацији садржаја програма треба водити рачуна о корелацији садржаја
овог предмета са сродним садржајима других предмета. Такође, неопходно је да се
стално повезују програмски садржаји са искуствима из праксе. Посебно је значајно
обрадити мере заштите на раду у нормалним и ванредним условима.
Фонд часова сваке теме има оријентациони карактер и њега треба усклађивати
са конкретном ситуацијом у разреду, односно одељењу. Евентуално одступање могло
би бити око 10% од предвиђеног фонда часова за поједине целине. За сваку наставну
целину, односно тему, предвиђени фонд часова не односи се само на обраду новог
градива већ и на вежбање и тематско понављање градива. Наставници ће у
годишњем глобалном плану рада за сваку наставну целину предвидети фонд часова
за обраду новог градива, утврђивање градива, тематско понављање и
систематизацију градива. За утврђивање, систематско понављање и систематизацију
градива треба предвидети од 40 до 50% од предвиђеног фонда часова.
У оперативном (тематском) плану рада садржаје програма сваке теме треба
разрадити на наставне јединице, по правилу у трајању од једног школског часа.
У планирању образовно-васпитних задатака за поједину тему, па и наставну
јединицу, треба полазити од задатака наставе који су дати уз програмске садржаје.
При планирању реализације програма треба се придржавати редоследа тема који је
дат у програму, мада је могуће редослед тема планирати другачије, уз потребна
образложења на стручном активу наставника.
Реализација садржаја програма треба да буде праћена применом дидактичких
принципа, савремених наставних метода, средстава и облика рада. Треба увек дати
предност оним методама и облицима рада који у већој мери доприносе активном
укључивању ученика у наставни процес и стваралачки рад ради стицања знања.
Настава овог предмета треба да буде тако организована и извођена да се у што већој
мери оствари њена ефикасност и продуктивност, уз пуно ангажовање ученика у
наставном процесу.
При објашњавању појединих делова садржаја програма потребно је
припремити наставна средства (графичке приказе, моделе, учила итд.) и на њима
дати потребна тумачења.
Након завршетка одређених тема, односно наставних јединица, неопходно је,
где год је то могуће, дати и задатке за вежбање на часу и домаће задатке.
Ученике који показују посебно интересовање за овај предмет треба упућивати
на одговарајућу литературу.
ПРАКТИЧНА НАСТАВА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ предмета практичне наставе је да се ученици оспособе за повртарску
производњу.
Задаци предмета су оспособљавање ученика за:
- припрему земљишта и објеката за сетву и садњу;
- сејање, сађење и неговање биљака;
- заштиту повртарских култура;
- убирање и сортирање повртарских култура;
- транспорт, ускладиштење и паковање производа.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(18 часова недељно, 630 часова годишње)

ПРИПРЕМА ЗЕМЉИШТА И ОБЈЕКАТА ЗА СЕТВУ И САДЊУ


Растурање стајњака и минералних ђубрива и сл.; припрема објеката за
производњу поврћа (топлих леја, стакленика и пластеника).
СЕЈАЊЕ, САЂЕЊЕ И НЕГОВАЊЕ БИЉАКА
Сетва и сађења; нега култура, прихрањивање, окопавање, одгртање, пинцирање,
наводњавање и сл.).
ЗАШТИТА БИЉАКА И ПРОИЗВОДА
Прскање повртарских култура; замагљивање повртарских култура; прашење
повртарских култура; дезинфекција, дезинсекција и дератизација складишта, трапова
амбалаже повртарских култура.
УБИРАЊЕ И СОРТИРАЊЕ ПОВРТАРСКИХ КУЛТУРА
Убирање повртарских култура; утовар и истовар производа у приколице;
сортирање повртарских култура.
ТРАНСПОРТ, УСКЛАДИШТЕЊЕ И ПАКОВАЊЕ ПРОИЗВОДА
Утовар и истовар производа; припрема објекта за вансезонски период;
сортирање и паковање производа за тржиште; ускладиштење, трапљење и чување
пољопривредних производа и материјала.
II РАЗРЕД
(18 часова недељно, 594 часа годишње)

ПРИПРЕМА ЗЕМЉИШТА И ОБЈЕКАТА ЗА СЕТВУ И САДЊУ


Растурање стајњака и минералних ђубрива и сл.; припрема објеката за
производњу поврћа (топлих леја, стакленика и пластеника).
СЕЈАЊЕ, САЂЕЊЕ И НЕГОВАЊЕ БИЉАКА
Сетва и сађења; нега култура, прихрањивање, окопавање, одгртање, пинцирање,
наводњавање и сл.).
ЗАШТИТА БИЉАКА И ПРОИЗВОДА
Прскање повртарских култура; замагљивање повртарских култура; прашење
повртарских култура; дезинфекција, дезинсекција и дератизација складишта, трапова
амбалаже повртарских култура.
УБИРАЊЕ И СОРТИРАЊЕ ПОВРТАРСКИХ КУЛТУРА
Убирање повртарских култура; утовара и истовар производа у приколице;
сортирање повртарских култура.
ТРАНСПОРТ, УСКЛАДИШТЕЊЕ И ПАКОВАЊЕ ПРОИЗВОДА
Утовар и истовар производа; припрема објекта за вансезонски период;
сортирање и паковање производа за тржиште; ускладиштење, трапљење и чување
пољопривредних производа и материјала.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Практична настава реализује се са групом ученика на образовно-васпитном


објекту укључивањем ученика у производни рад.
Програм практичне обуке утврђен годишњим и оперативним планом наставног
рада, реализује се по областима рада. Успех реализације зависи од више фактора:
организованости, помоћи наставника (ментора), знања ученика стеченог у теоријској
настави, заинтересованости ученика, итд.
Ученик на практичној обуци активно учествује у реализовању радних процеса
одређене сложености (обједињавање рада и знања уз самостално извођење) рада.
Ученици поступно - једноставнијим радом и одговарајућом техником, уз активну
помоћ сарадника у настави, савладавају садржаје програма, да би у завршном делу
учествовали у извршавању технолошки сложенијих процеса рада. Програм се
реализује на конкретној, ученику блиској производној ситуацији. Посебан значај даје
се технолошкој компоненти савремене пољопривредне производње, где се на
савладавање више технолошких целина, реализују циљеви политехнике. Ученици на
практичној обуци остварују поједине технолошке операције из програма, према
календару радова примарне пољопривредне производње. У ствари, на практичној
настави ученицима се даје радни задатак да би реализовали одређени програм.
Пре почетка рада следи кратко упознавање циља рада, радног задатка, услови
рада (хигијенско-техничке и личне заштите на раду), чувања и унапређивања радне
средине и технологије рада. Када је то могуће, радни процес треба илустровати:
цртежом, схемом, сликовницом, филмом, слајдом, како би се дотичне операције рада
што боље схватиле а касније лакше примениле и савладале.
У току године ученике, најмање четири пута треба оценити из практичне
наставе. Оцену треба формирати на основу показаних знања и умења, као и на
основу укупног односа и понашања ученика на практичној настави.
Стручни актив школе дужан је да пре почетка остварења програма практичне
наставе сачини норматив знања, умења и практичне оспособљености ученика.
Наиме, овим нормативом треба да се одреде неопходна (минимална), знања, умења и
способности које ученици треба да поседују да би добили одговарајућу позитивну
оцену.
Део практичне наставе, који се из објективних разлога не може реализовати у
образовно-васпитном објекту практичне обуке, остварује се у предузећима или
угледним газдинствима примарне - пољопривредне производње, где је технологија
рада на задовољавајућој техничко-технолошкој висини, за један дан или у току више
дана укључивањем ученика у рад, а делом разгледавањем и упознавањем процеса
производње и организације рада.
На овај начин ученик повезује сва стечена знања, стиче ширину, упознаје већу
сложеност рада.

Образовни профил: ВОЋАР - ВИНОГРАДАР

ОСНОВЕ БИЉНЕ ПРОИЗВОДЊЕ


ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ наставе овог предмета је да ученици овладају неопходним знањима из
основа биљне производње.
Задаци наставе су да ученици:
- упознају особине земљишта;
- схвате законитости исхране биља;
- упознају начине припреме земљишта;
- овладају методама заштите биља.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА
Улога, значај, пољопривредне гране.
ЗЕМЉИШТЕ (15)
Земљиште као станиште биљака.
Механички састав и класификација земљишта.
Улога флоре и фауне у стварању земљишта.
Најважнији типови земљишта, састав и структура.
Узрочници промена физичких, хемијских и биолошких особина земљишта.
Органски и неоргански део земљишта.
Улога хумуса у земљишту.
Искоришћавање појединих типова земљишта.
Захтев биљака према земљишту.
ИСХРАНА БИЉА (10)
Закони исхране биља.
Хлорофилна асимилација и начини исхране биљака.
Органска и минерална ђубрива, њихова важност и примена.
ПРИПРЕМА ЗЕМЉИШТА (4)
Основна припрема земљишта; допунска припрема земљишта.
ЗАШТИТА БИЉА (41)
Значај и место заштите биља.
Законски прописи у заштити биља.
Примена законских прописа при раду са средствима заштите биља.
Методе сузбијања болести и штеточина.
Средства за заштиту биља (фунгициди, инсектициди, хербициди и други).
Болести гајених биљака (гљивичне, бактерије и вируси).
Класификација и опште одлике инсеката.
Сузбијање глодара и мишева.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Садржај и програми су дати у виду наставних целина, односно тема. За


наставне целине дат је оквирни број часова. Овај оквирни фонд часова има за циљ да
наставнику сугерише обим, дубину и начин интерпретације сваке поједине целине,
односно теме.
При реализацији програма овог предмета треба стално имати у виду задатке
који су дати уз програм.
За избор садржаја програма била је врло значајна и образовно-васпитна улога
наставе овог предмета, тј. њен допринос даљем оспособљавању ученика да логички
мисле и стваралачки расуђују. Наиме, солидна оспособљеност ученика има широки
трансфер на многобројне делатности у данашње време и омогућава касније ефикасно
учење и самообразовање.
При реализацији садржаја програма треба водити рачуна о корелацији садржаја
овог предмета са сродним садржајима других предмета. Такође, неопходно је да се
стално повезују програмски садржаји са искуствима из праксе. Посебно је значајно
обрадити мере заштите на раду у нормалним и ванредним условима.
Фонд часова сваке теме има оријентациони карактер и њега треба усклађивати
са конкретном ситуацијом у разреду, односно одељењу. Евентуално одступање могло
би бити око 10% од предвиђеног фонда часова за поједине целине. За сваку наставну
целину, односно тему, предвиђени фонд часова не односи се само на обраду новог
градива већ и на вежбање и тематско понављање градива. Наставници ће у
годишњем глобалном плану рада за сваку наставну целину предвидети фонд часова
за обраду новог градива, утврђивање градива, тематско понављање и
систематизацију градива. За утврђивање, систематско понављање и систематизацију
градива треба предвидети од 40 до 50% од предвиђеног фонда часова.
У оперативном (тематском) плану рада, садржаје програма сваке теме треба
разрадити на наставне јединице, по правилу у трајању од једног школског часа.
У планирању образовно-васпитних задатака за поједину тему, па и наставну
јединицу, треба полазити од задатака наставе који су дати уз програмске садржаје.
При планирању реализације програма треба се придржавати редоследа тема који је
дат у програму, мада је могуће редослед тема планирати другачије, уз потребна
образложења на стручном активу наставника.
Реализација садржаја програма треба да буде праћена применом дидактичких
принципа, савремених наставних метода, средстава и облика рада. Треба увек дати
предност оним методама и облицима рада који у већој мери доприносе активном
укључивању ученика у наставни процес и стваралачки рад ради стицања знања.
Настава овог предмета треба да буде тако организована и извођена да се у што већој
мери оствари њена ефикасност и продуктивност, уз пуно ангажовање ученика у
наставном процесу.
При објашњавању појединих делова садржаја програма потребно је
припремити наставна средства (графичке приказе, моделе, учила итд.) и на њима
дати потребна тумачења.
Након завршетка одређених тема, односно наставних јединица, неопходно је,
где год је то могуће, дати и задатке за вежбање на часу и домаће задатке.
Ученике који показују посебно интересовање за овај предмет треба упућивати
на одговарајућу литературу.

ТЕХНОЛОГИЈА РАДА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ наставе предмета технологије је да се ученици оспособе за производњу
воћа, грожђа и садног материјала.
Задаци предмета су:
- упознавање морфолошких и физиолошких особина воћа; винове лозе;
- оспособљавање за производњу садног материјала;
- оспособљавање за послове при подизању воћњака и винограда;
- оспособљавање за примену агротехничких мера у воћарству и виноградарству.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(4 часа недељно, 140 часова годишње)

УВОД
Значај, стање и перспектива воћарства код нас. (1)
МОРФОЛОГИЈА ВОЋА (10)
Корен, дебло, круна, пупољци родни и неродни, родне и неродне гранчице.
ФИЗИОЛОГИЈА ВОЋАКА (10)
Цветање, опрашивање и односи оплођења.
Стадијум развоја воћака и образовање родних пупољака.
РАЗМНОЖАВАЊЕ ВОЋА И ВОЋНИ РАСАДНИК (35)
Подлоге за јабучасто воће (јабуку, крушку, дуњу).
Подлоге за коштичаво воће (кајсију, брескву, шљиву, трешњу и вишњу).
Избор и прикупљање семена, стратификовање, сетва и нега сејаница.
Производња вегетативних подлога: нагртање, резнице и изданци.
Заснивање растила - припрема земљишта, подлога, садња и нега подлога у
растилу.
Калемљење - са посебним освртом на спавајући пупољак.
Нега калемова: скраћивање подлога, чишћење избојака из подлоге,
прихрањивање, заштита од биљних болести и штеточина.
Вађење, класирање, паковање и трапљење воћних садница.
Закон о производњи садног материјала.
ПОДИЗАЊЕ ВОЋЊАКА (8)
Припрема земљишта за подизање воћњака, обележавање места за копање
јамића, техника копања јамића.
Техника садње и нега младих засада до три године.
НЕГА ВОЋЊАКА (16)
Одржавање земљишта у воћњацима, наводњавање, сузбијање болести и
штеточина.
ОРЕЗИВАЊЕ ВОЋАКА (20)
Принципи резидбе.
Орезивање јабуке и крушке.
Орезивање шљиве, кајсије, трешње и вишње.
Орезивање брескве.
Летња резидба.
Организовање малине, купине и рибизле.
ПОМОЛОГИЈА (35)
Јабука
Крушка
Шљива
Бресква
Кајсија
Трешња и вишња
Орах
БЕРБА, КЛАСИРАЊЕ, ПАКОВАЊЕ И ТРАНСПОРТ ПЛОДОВА (5)
Време бербе, амбалажа и транспорт.

II РАЗРЕД
(4 часа недељно, 132 часа годишње)

УВОД (2)
Задаци и подела виноградарства.
Значај виноградарства у привредном развоју земље.
Виноградарски рејони у Србији.
Виноградарство у Југославији.
БИОЛОГИЈА ВИНОВЕ ЛОЗЕ (10)
Вегетативни органи: корен и морфологија корена, стабло (чокот) и морфологија
стабла, ластар, окце, лист.
Генеративни органи: цваст, цвет, рашљика, грозд, бобица, семенка.
ФИЗИОЛОГИЈА ВИНОВЕ ЛОЗЕ (10)
Важније карактеристике растења и развића појединих органа винове лозе:
корена, ластара, листа, цвета, плода.
Карактеристике фотосинтезе, дисања и транспирације.
Онтогенеза винове лозе: период вегетације и период зимског одмора.
ЕКОЛОГИЈА ВИНОВЕ ЛОЗЕ (5)
Утицај спољне средине на винову лозу: климатски чиниоци, земљишни
чиниоци, микроорганизми земљишта.
ПОДЛОГЕ ВИНОВЕ ЛОЗЕ (5)
Избор лозних подлога.
Америчке врсте.
Европско-амерички хибриди.
РАЗМНОЖАВАЊЕ ВИНОВЕ ЛОЗЕ (5)
Размножавање семеном.
Размножавање вегетативним путем: положеницама, потапањем чокота,
резницама, калемљењем.
ПРОИЗВОДЊА ЛОЗНИХ КАЛЕМОВА (6)
Законски прописи о производњи лозно-садног материјала.
Лозни расадник и његови делови.
Појам резнице, прпорка и вијоке.
Скидање, чишћење и трапљење резница.
Производња вијока у матичном и сортиментском винограду.
Лозно прпориште.
КАЛЕМЉЕЊЕ ВИНОВЕ ЛОЗЕ (10)
Циљ калемљења.
Основне карактеристике калемљења.
Начини калемљења и њихова примена.
Припрема резница и вијока за калемљење.
Време калемљења.
Техника калемљења.
Стратификовање калемова (прибор и материјал).
Нега калемова у стратификали.
Картонажна техника производње лозних калемова.
Прпорење калемова.
Техника прпорења.
Нега калемова у прпоришту.
Вађење калемова.
Класирање калемова.
Трапљење калемова.
Паковање калемова.
Транспорт калемова.
ПОДИЗАЊЕ И НЕГА ВИНОГРАДА (8)
Припрема земљишта за подизање винограда и сађења винове лозе; време
садње, правац редова, начини садње, дубина садње.
Нега младог винограда: радови у I, II, III и IV години.
Наслони за винову лозу.
РЕЗИДБА И ВЕЗИВАЊЕ ВИНОВЕ ЛОЗЕ (25)
Начин формирања и редовна резидба чокота.
Системи резидбе и облици чокота: кратка резидба, мешовита резидба са
ниским и средњим стаблом, кратка резидба са средње високим и високим стаблом,
висока кордуниса с мешовитом и другом резидбом.
Перголасти облици чокота.
Комбинација облика чокота.
Обнова и реконструкција чокота.
Резидба на зелено.
Везивање лозе: стабла, лукова, зелених ластара.
Допунске мере и нега при гајењу стоних сората.
ЂУБРЕЊЕ ВИНОГРАДА (4)
Ђубрење младог винограда до ступања на род.
Ђубрење винограда у роду.
Утицај ђубрења на принос винове лозе.
Избор органских ђубрива: стајњак, компост, зеленишно ђубрење.
Избор минералних ђубрива: азотна, фосфорна, калијумова, кречна,
микрођубрива, бактеријска ђубрива, сложена ђубрива.
Време ђубрења винограда.
ОБРАДА ЗЕМЉИШТА У ВИНОГРАДУ (5)
Начин одржавања земљишта у винограду.
Обрада у јесен.
Пролећно-летња обрада земљишта.
Примена хербицида у виноградарству.
Мулчирање земљишта у винограду и гајење међукултура.
ПОВРЕДЕ ВИНОВЕ ЛОЗЕ (2)
Повреде од града.
Повреде проузроковане ниским температурама и обрадом земљишта.
Мере заштите и неге повређене лозе.
НАВОДЊАВАЊЕ ВИНОГРАДА (2)
Време и начин наводњавања и заливања.
Утицај наводњавања.
ЗАШТИТА ВИНОВЕ ЛОЗЕ (15)
Болести и штеточине винове лозе.
Време и начин заштите винове лозе.
Третирање винове лозе.
ФИЗИОЛОШКИ ПОРЕМЕЋАЈ ВИНОВЕ ЛОЗЕ (2)
Клороза.
Падавица.
Црвенило на лишћу.
Рехуљавост грозда.
СОРТЕ ВИНОВЕ ЛОЗЕ (14)
Винске сорте за црна вина: за обична вина, за квалитетна вина, за
висококвалитетна вина.
Винске сорте за бела вина: за обична вина, за квалитетна вина, за
висококвалитетна вина.
Стоне сорте: домаће и стране, ране, средње позне и позне, бесемене сорте.
БЕРБА, ПАКОВАЊЕ И ТРАНСПОРТ ГРОЖЂА (2)
Берба винских сората.
Берба стоних сората.
Паковање стоних сората.
Транспорт грожђа.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Садржај и програми су дати у виду наставних целина, односно тема. За


наставне целине дат је оквирни број часова. Овај оквирни фонд часова има за циљ да
наставнику сугерише обим, дубину и начин интерпретације сваке поједине целине,
односно теме.
При реализацији програма овог предмета треба стално имати у виду задатке
који су дати уз програм.
За избор садржаја програма била је врло значајна и образовно-васпитна улога
наставе овог предмета, тј. њен допринос даљем оспособљавању ученика да логички
мисле и стваралачки расуђују. Наиме, солидна оспособљеност ученика има широки
трансфер на многобројне делатности у данашње време и омогућава касније ефикасно
учење и самообразовање.
При реализацији садржаја програма треба водити рачуна о корелацији садржаја
овог предмета са сродним садржајима других предмета. Такође, неопходно је да се
стално повезују програмски садржаји са искуствима из праксе. Посебно је значајно
обрадити мере заштите на раду у нормалним и ванредним условима.
Фонд часова сваке теме има оријентациони карактер и њега треба усклађивати
са конкретном ситуацијом у разреду, односно одељењу. Евентуално одступање могло
би бити око 10% од предвиђеног фонда часова за поједине целине. За сваку наставну
целину, односно тему, предвиђени фонд часова не односи се само на обраду новог
градива већ и на вежбање и тематско понављање градива. Наставници ће у
годишњем глобалном плану рада за сваку наставну целину предвидети фонд часова
за обраду новог градива, утврђивање градива, тематско понављање и
систематизацију градива. За утврђивање, систематско понављање и систематизацију
градива треба предвидети од 40 до 50% од предвиђеног фонда часова.
У оперативном (тематском) плану рада садржаје програма сваке теме треба
разрадити на наставне јединице, по правилу у трајању од једног школског часа.
У планирању образовно-васпитних задатака за поједину тему, па и наставну
јединицу, треба полазити од задатака наставе који су дати уз програмске садржаје.
При планирању реализације програма треба се придржавати редоследа тема који је
дат у програму, мада је могуће редослед тема планирати другачије, уз потребна
образложења на стручном активу наставника.
Реализација садржаја програма треба да буде праћена применом дидактичких
принципа, савремених наставних метода, средстава и облика рада. Треба увек дати
предност оним методама и облицима рада који у већој мери доприносе активном
укључивању ученика у наставни процес и стваралачки рад ради стицања знања.
Настава овог предмета треба да буде тако организована и извођена да се у што већој
мери оствари њена ефикасност и продуктивност, уз пуно ангажовање ученика у
наставном процесу.
При објашњавању појединих делова садржаја програма потребно је
припремити наставна средства (графичке приказе, моделе, учила итд.) и на њима
дати потребна тумачења.
Након завршетка одређених тема, односно наставних јединица, неопходно је,
где год је то могуће, дати и задатке за вежбање на часу и домаће задатке.
Ученике који показују посебно интересовање за овај предмет треба упућивати
на одговарајућу литературу.

ПРАКТИЧНА НАСТАВА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ практичне наставе је да се ученици оспособе за воћарско-виноградарску
производњу.
Задаци практичне наставе су оспособљавање ученика за:
- припрему земљишта за подизање воћњака и винограда;
- сађење воћака и винове лозе;
- одржавање, обраду земљишта у засадима воћњака и винограда;
- негу воћњака и винове лозе;
- заштиту воћака, винове лозе и производа;
- брање, класирање, паковање, транспорт и чување воћа и грожђа;
- производњу садног материјала.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(18 часова недељно, 630 часова годишње)

ПОДИЗАЊЕ ВОЋЊАКА
Обележавање места за копање јамића. Копање јамића. Садња воћака. Неговање
младих засада.
НЕГА ВОЋЊАКА
Одржавање земљишта у воћњацима. Наводњавање. Сузбијање болести и
штеточине у воћњацима.
ОРЕЗИВАЊЕ ВОЋАКА
Орезивање воћака.
Орезивање воћака по врстама.
Системи резидбе.
Зелена резидба.
РАСАДНИЧКА ПРОИЗВОДЊА
Производња вегетативних подлога.
Производња генеративних подлога (сејанци).
Заснивање растила и радови у растилу. Калемљење. Нега калемова. Вађење
калемова (садница). Класирање, паковање, чување и транспорт садница.
БЕРБА
Берба, класирање и паковање плодова.

II РАЗРЕД
(18 часова недељно, 594 часа годишње)

ПОДИЗАЊЕ ВИНОГРАДА
Припрема земљишта, обележавање места, копање јамића, садња калемова. Нега
младих засада.
РЕЗИДБА ВИНОВЕ ЛОЗЕ
Начини формирања чокота и редовна резидба. Зелена резидба.
НЕГА ЗАСАДА У РАДУ
Одржавање површине. Ђубрење и наводњавање. Заштита од болести и
штеточина. Затезање жица. Везивање ластара.
ПРОИЗВОДЊА ЛОЗНИХ КАЛЕМОВА
Припрема резница и вијака.
Калемљење. Стратификовање. Рад у стратификали.
Прпорење калемова. Нега калемова. Вађење, класирање, паковање, трапљење и
транспорт калемова.
БЕРБА
Берба стоних сората грожђа. Берба винских сората грожђа. Класирање и
паковање стоног грожђа.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Практична настава реализује се са групом ученика на образовно-васпитном


објекту укључивањем ученика у производни рад.
Програм практичне обуке утврђен годишњим и оперативним планом наставног
рада, реализује се по областима рада. Успех реализације зависи од више фактора:
организованости, помоћи наставника (ментора), знања ученика стеченог у теоријској
настави, заинтересованости ученика, итд.
Ученик на практичној обуци активно учествује у реализовању радних процеса
одређене сложености (обједињавање рада и знања уз самостално извођење) рада.
Ученици поступно - једноставнијим радом и одговарајућом техником, уз активну
помоћ сарадника у настави, савладавају садржаје програма, да би у завршном делу
учествовали у извршавању технолошки сложенијих процеса рада. Програм се
реализује на конкретној, ученику блиској производној ситуацији. Посебан значај даје
се технолошкој компоненти савремене пољопривредне производње, где се на
савладавање више технолошких целина, реализују циљеви политехнике. Ученици на
практичној обуци остварују поједине технолошке операције из програма, према
календару радова примарне пољопривредне производње. У ствари, на практичној
настави ученицима се даје радни задатак да би реализовали одређени програм.
Пре почетка рада следи кратко упознавање циља рада, радног задатка, услови
рада (хигијенско-техничке и личне заштите на раду), чувања и унапређивања радне
средине и технологије рада. Када је то могуће, радни процес треба илустровати:
цртежом, схемом, сликовницом, филмом, слајдом, како би се дотичне операције рада
што боље схватиле а касније лакше примениле и савладале.
У току године ученике, најмање четири пута треба оценити из практичне
наставе. Оцену треба формирати на основу показаних знања и умења, као и на
основу укупног односа и понашања ученика на практичној настави.
Стручни актив школе дужан је да пре почетка остварења програма практичне
наставе сачини норматив знања, умења и практичне оспособљености ученика.
Наиме, овим нормативом треба да се одреде неопходна (минимална) знања, умења и
способности које ученици треба да поседују да би добили одговарајућу позитивну
оцену.
Део практичне наставе, који се из објективних разлога не може реализовати у
образовно-васпитном објекту практичне обуке, остварује се у предузећима или
угледним газдинствима примарне пољопривредне производње, где је технологија
рада на задовољавајућој техничко-технолошкој висини, за један дан или у току више
дана укључивањем ученика у рад, а делом разгледавањем и упознавањем процеса
производње и организације рада.
На овај начин ученик повезује сва стечена знања, стиче ширину, упознаје већу
сложеност рада.

Образовни профил: ЦВЕЋАР - ВРТЛАР

ОСНОВЕ БИЉНЕ ПРОИЗВОДЊЕ


ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ наставе овог предмета је да ученици овладају неопходним знањима из
основа биљне производње.
Задаци наставе су да ученици:
- упознају особине земљишта;
- схвате законитости исхране биља;
- упознају начине припреме земљишта;
- овладају методама заштите биља.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА
Улога, значај, пољопривредне гране.
ЗЕМЉИШТЕ (15)
Земљиште као станиште биљака.
Механички састав и класификација земљишта.
Улога флоре и фауне у стварању земљишта.
Најважнији типови земљишта, састав и структура.
Узрочници промена физичких, хемијских и биолошких особина земљишта.
Органски и неоргански део земљишта.
Улога хумуса у земљишту.
Искоришћавање појединих типова земљишта.
Захтев биљака према земљишту.
ИСХРАНА БИЉА (10)
Закони исхране биља.
Хлорофилна асимилација и начини исхране биљака.
Органска и минерална ђубрива, њихова важност и примена.
ПРИПРЕМА ЗЕМЉИШТА (4)
Основна припрема земљишта; допунска припрема земљишта.
ЗАШТИТА БИЉА (41)
Значај и место заштите биља.
Законски прописи у заштити биља.
Примена законских прописа при раду са средствима заштите биља.
Методе сузбијања болести и штеточина.
Средства за заштиту биља (фунгициди, инсектициди, хербициди и други).
Болести гајених биљака (гљивичне, бактерије и вируси).
Класификација и опште одлике инсеката.
Сузбијање глодара и мишева.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Садржај и програми су дати у виду наставних целина, односно тема. За


наставне целине дат је оквирни број часова. Овај оквирни фонд часова има за циљ да
наставнику сугерише обим, дубину и начин интерпретације сваке поједине целине,
односно теме.
При реализацији програма овог предмета треба стално имати у виду задатке
који су дати уз програм.
За избор садржаја програма била је врло значајна и образовно-васпитна улога
наставе овог предмета, тј. њен допринос даљем оспособљавању ученика да логички
мисле и стваралачки расуђују. Наиме, солидна оспособљеност ученика има широки
трансфер на многобројне делатности у данашње време и омогућава касније ефикасно
учење и самообразовање.
При реализацији садржаја програма треба водити рачуна о корелацији садржаја
овог предмета са сродним садржајима других предмета. Такође, неопходно је да се
стално повезују програмски садржаји са искуствима из праксе. Посебно је значајно
обрадити мере заштите на раду у нормалним и ванредним условима.
Фонд часова сваке теме има оријентациони карактер и њега треба усклађивати
са конкретном ситуацијом у разреду, односно одељењу. Евентуално одступање могло
би бити око 10% од предвиђеног фонда часова за поједине целине. За сваку наставну
целину, односно тему, предвиђени фонд часова не односи се само на обраду новог
градива већ и на вежбање и тематско понављање градива. Наставници ће у
годишњем глобалном плану рада за сваку наставну целину предвидети фонд часова
за обраду новог градива утврђивање градива, тематско понављање и систематизацију
градива. За утврђивање, систематско понављање и систематизацију градива треба
предвидети од 40 до 50% од предвиђеног фонда часова.
У оперативном (тематском) плану рада садржаје програма сваке теме треба
разрадити на наставне јединице, по правилу у трајању од једног школског часа.
У планирању образовно-васпитних задатака за поједину тему, па и наставну
јединицу, треба полазити од задатака наставе који су дати уз програмске садржаје.
При планирању реализације програма треба се придржавати редоследа тема који је
дат у програму, мада је могуће редослед тема планирати другачије, уз потребна
образложења на стручном активу наставника.
Реализација садржаја програма треба да буде праћена применом дидактичких
принципа, савремених наставних метода, средстава и облика рада. Треба увек дати
предност оним методама и облицима рада који у већој мери доприносе активном
укључивању ученика у наставни процес и стваралачки рад ради стицања знања.
Настава овог предмета треба да буде тако организована и извођена да се у што већој
мери оствари њена ефикасност и продуктивност, уз пуно ангажовање ученика у
наставном процесу.
При објашњавању појединих делова садржаја програма потребно је
припремити наставна средства (графичке приказе, моделе, учила итд.) и на њима
дати потребна тумачења.
Након завршетка одређених тема, односно наставних јединица, неопходно је,
где год је то могуће, дати и задатке за вежбање на часу и домаће задатке.
Ученике који показују посебно интересовање за овај предмет треба упућивати
на одговарајућу литературу.

ТЕХНОЛОГИЈА РАДА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ предмета је да ученици стекну знања из цвећарства и технологије
цвећарске производње.
Задаци наставе су:
- стицање неопходних знања из цвећарства и технологије цвећарске
производње;
- упознавање основних цветних врста које се гаје у нашој земљи;
- оспособљавање за непосредно извођење радова у гајењу цвећа;
- стицање основних знања о коришћењу цветних култура;
- оспособљавање за улепшавање и чување животне околине;
- оспособљавање за самостално стручно усавршавање и самообразовање;
- стицање основних знања о аранжирању цвећа, венаца и букета;
- упознавање основних принципа аранжирања биљног материјала (резаног и
саксијског);
- оплемењивање средине у којој човек живи и ради.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(4 часа недељно, 140 часова годишње)

УВОД (2)
Садржај и задаци предмета.
ПОДЕЛА И ВРСТЕ ЦВЕТНИХ БИЉАКА (8)
Класификација према ботаничко биолошким особинама и климатским
условима.
НАЧИН РАЗМНОЖАВАЊА ЦВЕЋА (10)
Генеративно и вегетативно.
ОБЈЕКТИ И ОПРЕМА ЗА ПРОИЗВОДЊУ ЦВЕЋА (25)
Топле леје - грађа и припрема топлих леја.
Пластеници - саставни делови и примена.
Стакленици - саставни делови, аутоматика као и типови стакленика.
Отворене површине (њивско гајење цвећа).
ЗЕМЉИШНИ СУПСТРАТИ (10)
Врсте вртног земљишта и земљишних смеша за одговарајућу цвећарску
производњу.
ЈЕДНОГОДИШЊЕ ЦВЕЋЕ (30)
Појам, значај и примена једногодишњег летњег цвећа
Врсте: Ageratur, Alyssur, Antirrhinun, Begonia semperflorens, Calendula, Celisia,
Colens, Ipomea, Zinnia, Tagetes, Tropeolu, Petunia, Phlox, Lobelia, Solvia, Gipsofhila,
Verbena.
Производња једногодишњег цвећа.
ДВОГОДИШЊЕ ЦВЕЋЕ (10)
Појам и значај у паркарству
Врсте: Bellis, Mathiola, Digitalis, Dianthus barbatus, Myosutus, Silene, Viola.
Производња двогодишњег цвећа.
ПЕРЕНЕ - ВИШЕГОДИШЊЕ ЦВЕЋЕ И РУЖЕ (35)
Појам и значај у паркарству
Врсте: Achilea, Alussum, Aguilegia, Aster, Detjinium, Campanula, Centaurea итд. -
само чешће гајене вишегодишње цветнице.
Руже - подела и начин производње ружа.
Производња ружа.
ЛУКОВИЧАСТО И ГОМОЉАСТО ЦВЕЋЕ (15)
Појам, значај и производња
Врсте: Amarylis, Canna, Colchicum, Convallaria, Clivia, Crocus, Dalia, Frittillaria,
Balanthus, Bladiolus, Hyacientlus, Iris, Lilium, Narcissus, Tulipa, Begonia (Knol) Freesia.

II РАЗРЕД
(4 часа недељно, 132 часа годишње)

СОБНО ЦВЕЋЕ - Лончанице (20)


Врсте: а) цветно декоративне,
б) лисно декоративне, које су најчешће заступљене у нашој пракси.
КАКТУСИ - значај, подела, размножавање (6)
ЦВЕЋЕ ЗА РЕЗАЊЕ У СТАКЛЕНИЦИМА (25)
Врсте: Dianthus, Gerbera, Rosa, Chrysanthemum, Tulipa - њихове морфолошке
особине, услови успевања и начин узгајања.
ПОСПЕШИВАЊЕ ЗА РАНО ЦВЕТАЊЕ (ЈАРОВИЗАЦИЈА) (6)
Основе и методе поспешивања.
ЦВЕТНО СЕМЕНАРСТВО (15)
Сакупљање семена, елементи квалитета семена и начини чувања и паковања.
ИСТОРИЈА ИКЕБАНЕ (4)
Оно - Но Имоко, Камакуро период, Мурамасхи период, Асхикаго период ... и
период XX века.
БИЉНИ МАТЕРИЈАЛ И ПРИБОР ЗА АРАНЖИРАЊЕ (4)
Разно цвеће, гране, жбуње, суви материјал.
Посуђе и алат (кензан, сунђер, рачва итд.).
ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ АРАНЖИРАЊА (4)
Главне гране и дужина главних грана.
ПРАВИЛО О БОЈАМА (3)
Основне боје, суседне боје, комплементарне комбинације боја.
ИКЕБАНА КРОЗ ГОДИШЊА ДОБА (3)
Пролетњи, летњи, јесени и зимски аранжмани.
ВРСТЕ АРАНЖМАНА ПРЕМА МЕСТУ ПОСТАВЉАЊА (2)
Зидни, стони, висећи, рођендански, за свечане вечере, итд.
СЛОБОДНИ АРАНЖМАНИ (2)
"Лепеза'', "Пролећни поздрав", итд.
АРАНЖИРАЊЕ ЖАРДИЊЕРА (4)
Биљни материјал, врсте жардињера, композиција аранжмана; Основни
принципи аранжирања. Нега биљака.
АРАНЖИРАЊЕ БУКЕТА И КОРПИ (4)
Обичан букет, свечани букет, поступак аранжирања корпи. Помоћна средства
код аранжирања.
АРАНЖМАНИ ОД СУВОГ ЦВЕЋА (3)
Биљни материјал. Припрема материјала и техника аранжирања.
ВРТ У БОЦИ - ТЕРАРИЈУМ (4)
Врста биљног материјала, поступак садње и неопходан алат, нега биљака.
ПРАВЉЕЊЕ ВЕНАЦА (5)
Биљни материјал и припрема материјала за прављење венаца. Техника рада.
ТЕХНИКА ПРОДАЈЕ ЦВЕЋА И ВЕНАЦА (18)
Одржавање цвећа за продају. Паковање цвећа. Давање упутства купцу за
одржавање цвећа. Начини плаћања. Вођење књига продаје. Сређивање продавнице.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Садржај и програми су дати у виду наставних целина, односно тема. За


наставне целине дат је оквирни број часова. Овај оквирни фонд часова има за циљ да
наставнику сугерише обим, дубину и начин интерпретације сваке поједине целине,
односно теме.
При реализацији програма овог предмета треба стално имати у виду задатке
који су дати уз програм.
За избор садржаја програма била је врло значајна и образовно-васпитна улога
наставе овог предмета, тј. њен допринос даљем оспособљавању ученика да логички
мисле и стваралачки расуђују. Наиме, солидна оспособљеност ученика има широки
трансфер на многобројне делатности у данашње време и омогућава касније ефикасно
учење и самообразовање.
При реализацији садржаја програма треба водити рачуна о корелацији садржаја
овог предмета са сродним садржајима других предмета. Такође, неопходно је да се
стално повезују програмски садржаји са искуствима из праксе. Посебно је значајно
обрадити мере заштите на раду у нормалним и ванредним условима.
Фонд часова сваке теме има оријентациони карактер и њега треба усклађивати
са конкретном ситуацијом у разреду, односно одељењу. Евентуално одступање могло
би бити око 10% од предвиђеног фонда часова за поједине целине. За сваку наставну
целину, односно тему, предвиђени фонд часова не односи се само на обраду новог
градива већ и на вежбање и тематско понављање градива. Наставници ће у
годишњем глобалном плану рада за сваку наставну целину предвидети фонд часова
за обраду новог градива, утврђивање градива, тематско понављање и
систематизацију градива. За утврђивање, систематско понављање и систематизацију
градива треба предвидети од 40 до 50% од предвиђеног фонда часова.
У оперативном (тематском) плану рада садржаје програма сваке теме треба
разрадити на наставне јединице, по правилу у трајању од једног школског часа.
У планирању образовно-васпитних задатака за поједину тему, па и наставну
јединицу, треба полазити од задатака наставе који су дати уз програмске садржаје.
При планирању реализације програма треба се придржавати редоследа тема који је
дат у програму, мада је могуће редослед тема планирати другачије, уз потребна
образложења на стручном активу наставника.
Реализација садржаја програма треба да буде праћена применом дидактичких
принципа, савремених наставних метода, средстава и облика рада. Треба увек дати
предност оним методама и облицима рада који у већој мери доприносе активном
укључивању ученика у наставни процес и стваралачки рад ради стицања знања.
Настава овог предмета треба да буде тако организована и извођена да се у што већој
мери оствари њена ефикасност и продуктивност, уз пуно ангажовање ученика у
наставном процесу.
При објашњавању појединих делова садржаја програма потребно је
припремити наставна средства (графичке приказе, моделе, учила итд.) и на њима
дати потребна тумачења.
Након завршетка одређених тема, односно наставних јединица, неопходно је,
где год је то могуће, дати и задатке за вежбање на часу и домаће задатке.
Ученике који показују посебно интересовање за овај предмет треба упућивати
на одговарајућу литературу.

ПРАКТИЧНА НАСТАВА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ практичне наставе је да се ученици оспособе да производе цвеће садни
материјал, подижу и одржавају зелене површине
Задаци практичне наставе су:
- оспособљавање ученика за припремање земљишта и објеката за производњу
цвећа;
- оспособљавање ученика за производњу цвећа и семена;
- оспособљавање ученика за бербу, сортирање и паковање цветних врста;
- оспособљавање ученика за припремање расада цвећа;
- оспособљавање ученика за промет цвећарских производа.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(18 часова недељно, 630 часова годишње)

ПРИПРЕМА ЗЕМЉИШТА И ОБЈЕКТА ЗА ПРОИЗВОДЊУ ЦВЕЋА


Припрема компоста, уређење компоста; припрема сандучића и лончића;
дезинфекција топлих леја, пластеника, стакленика и средстава за производњу;
припрема алата за рад и провера исправности свих уређаја пре почетка рада;
припрема топлих леја, пластеника и стакленика; растурање стајњака и минералних
ђубрива.
ПРОИЗВОДЊА ЦВЕЋА И СЕМЕНА
Сетва и садња цвећа; неговање цвећа (окопавање, одгртање, орезивање,
ђубрење, наводњавање, итд.); заштита цвећа хемијским средствима.
БЕРБА, ПАКОВАЊЕ И СОРТИРАЊЕ ЦВЕТНИХ ПРОИЗВОДА
Брање цвећа и семена; вађење луковица; сушење луковица и семена цвећа;
сортирање и паковање цвећа; пречишћавање семенске робе; заштита цвећа и садног
материјала хемијским средствима; паковање и транспорт цветних производа.
ПРИПРЕМА САДНОГ МАТЕРИЈАЛА
Сетва семена; садња расада; проређивање цвећа; вађење, класирање и паковање
расада; калемљење ружа.
II РАЗРЕД
(18 часова недељно, 594 часа годишње)

ПРИПРЕМА ЗЕМЉИШТА И ОБЈЕКТА ЗА ПРОИЗВОДЊУ ЦВЕЋА


Припрема компоста, уређење компоста; припрема сандучића и лончића;
дезинфекција топлих леја, пластеника, стакленика и средстава за производњу;
припрема алата за рад и провера исправности свих уређаја пре почетка рада;
припрема топлих леја, пластеника и стакленика; растурање стајњака и минералних
ђубрива.
ПРОИЗВОДЊА ЦВЕЋА И СЕМЕНА
Сетва и садња цвећа; неговање цвећа (окопавање, одгртање, орезивање,
ђубрење, наводњавање, итд.); заштита цвећа хемијским средствима.
БЕРБА, ПАКОВАЊЕ И СОРТИРАЊЕ ЦВЕТНИХ ПРОИЗВОДА
Брање цвећа и семена; вађење луковица; сушење луковица и семена цвећа;
сортирање и паковање цвећа; пречишћавање семенске робе; заштита цвећа и садног
материјала хемијским средствима; паковање и транспорт цветних производа.
ПРИПРЕМА САДНОГ МАТЕРИЈАЛА
Сетва семена; садња расада; проређивање цвећа; вађење, класирање и паковање
расада; калемљење ружа.
СОБНО ЦВЕЋЕ
Размножавање, сађење, прерађивање, неговање.
ИЗРАДА ИКЕБАНЕ
Припрема материјала за икебану, израда икебане.
АРАНЖИРАЊЕ
Израда свих врста аранжмана према месту постојања. Слободни аранжмани,
аранжирање жардињера, аранжирање букета и корпи.
ИЗРАДА БУКЕТА И ВЕНАЦА
Израда букета и венаца по намени.
ПРОДАВНИЦА
Одржавање продавнице, одржавање цвећа у продавници.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Практична настава реализује се са групом ученика на образовно-васпитном


објекту укључивањем ученика у производни рад.
Програм практичне обуке утврђен годишњим и оперативним планом наставног
рада, реализује се по областима рада. Успех реализације зависи од више фактора:
организованости, помоћи наставника (ментора), знања ученика стеченог у теоријској
настави, заинтересованости ученика, итд.
Ученик на практичној обуци активно учествује у реализовању радних процеса
одређене сложености (обједињавање рада и знања уз самостално извођење) рада.
Ученици поступно - једноставнијим радом и одговарајућом техником, уз активну
помоћ сарадника у настави, савладавају садржаје програма, да би у завршном делу
учествовали у извршавању технолошки сложенијих процеса рада. Програм се
реализује на конкретној, ученику блиској производној ситуацији. Посебан значај даје
се технолошкој компоненти савремене пољопривредне производње, где се на
савладавање више технолошких целина, реализују циљеви политехнике. Ученици на
практичној обуци остварују поједине технолошке операције из програма, према
календару радова примарне пољопривредне производње. У ствари, на практичној
настави ученицима се даје радни задатак да би реализовали одређени програм.
Пре почетка рада следи кратко упознавање циља рада, радног задатка, услови
рада (хигијенско-техничке и личне заштите на раду), чувања и унапређивања радне
средине и технологије рада. Када је то могуће, радни процес треба илустровати:
цртежом, схемом, сликовницом, филмом, слајдом, како би се дотичне операције рада
што боље схватиле а касније лакше примениле и савладале.
У току године ученике, најмање четири пута треба оценити из практичне
наставе. Оцену треба формирати на основу показаних знања и умења, као и на
основу укупног односа и понашања ученика на практичној настави.
Стручни актив школе дужан је да пре почетка остварења програма практичне
наставе сачини норматив знања, умења и практичне оспособљености ученика.
Наиме, овим нормативом треба да се одреде неопходна (минимална) знања, умења и
способности које ученици треба да поседују да би добили одговарајућу позитивну
оцену.
Део практичне наставе, који се из објективних разлога не може реализовати у
образовно-васпитном објекту практичне обуке, остварује се у предузећима или
угледним газдинствима примарне пољопривредне производње где је технологија
рада на задовољавајућој техничко-технолошкој висини за један дан или у току више
дана укључивањем ученика у рад а делом разгледавањем и упознавањем процеса
производње и организације рада.
На овај начин ученик повезује сва стечена знања, стиче ширину, упознаје већу
сложеност рада.

Образовни профил: СТОЧАР

АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ наставе анатомије и физиологије је да ученици усвоје основна знања о
грађи и функцији органа и организма домаћих животиња као целине.
Задаци наставе су:
- упознавање грађе животињског организма и функције органа;
- разумевање законитости које владају у животињском организму;
- стицање нових сазнања из биолошких наука.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

УВОД (1)
Појам, значај и подела анатомије и физиологије.
ОСНОВНИ ПОЈМОВИ О ЋЕЛИЈИ И ТКИВИМА (2)
Савремено гледање на грађу и функцију ћелије, подела ткива и њихова важност
у изградњи органа и организма.
КОСТУР (2)
Анатомски термини. Постанак, развој и грађа костију, кости главе, трупа и
удова. Зуби, подела, грађа и функција.
МИШИЋИ (3)
Грађа и подела мишића. Физиологија скелетних и глатких мишића.
КРВНИ И ЛИМФНИ СИСТЕМ (8)
Састав и функција крви. Срце, грађа и функција. Велики, мали, фетални и
портални крвоток. Називи и особине великих крвних судова.
ОРГАНИ ЗА ДИСАЊЕ (5)
Грађа и функција носне шупљине, гркљана, душника и плућа. Дисање
(спољашње и унутрашње дисање). Размена гасова у плућима у ткивима.
ОРГАНИ ЗА ВАРЕЊЕ (22)
Грађа и функција усне шупљине, пљувачних жлезда, ждрела и једњака. Грађа и
функција желуца код непреживара. Преджелудац и желудац код преживара (грађа и
функција). Грађа и функција танког црева и гуштераче. Грађа и функција дебелог
црева. Грађа и функција јетре.
Промет материја. Терморегулација.
ВИТАМИНИ (4)
Важност и улога витамина растворљивих и нерастворљивих у води и мастима.
МОКРАЋНИ ОРГАНИ (2)
Грађа и функција органа за излучивање. Бубрези, мокраћовод, мокраћна бешика
и мокраћни изводник. Стварање, излучивање и састав мокраће.
ПОЛНИ ОРГАНИ (7)
Грађа и функција мушких органа. Грађа и функција женских полних органа
(јајник, јајовод, материца, вагина и стидница). Полни циклус, овулација и оплођење.
Бременитост и порођај.
НЕРВНИ СИСТЕМ И ЧУЛА (4)
Органи нервног система и подела (централни периферни и вегетативни нервни
систем). Физиологија нервног система. Чула (вида, слуха, равнотеже, мириса и
додира).
МЛЕЧНА ЖЛЕЗДА (2)
Грађа и особине млечне жлезде. Физиологија млечне жлезде, лучење. Млеко и
колострум.
ЖЛЕЗДЕ СА УНУТРАШЊИМ ЛУЧЕЊЕМ (3)
Основне карактеристике грађе и функције жлезда са унутрашњим лучењем.
Хипофиза, епифиза, штитна, грудна, надбубрежна и полне жлезде. Хормони, улога у
организму животиња.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Наставни програм предмета анатомија и физиологија повезан је са програмом


биологије и стручним предметом - сточарство.
Садржаји програма овог предмета дати су по поглављима, тако да је за свако
поглавље предвиђен оквирни фонд часова и извршена подела на тематске целине.
Изучавањем хистологије, остеологије и мијологије ученици стичу основна
знања о микроскопској грађи организма.
Познавањем срца и крвотока треба да схвате веома важну улогу овога система у
повезивању свих животних функција ћелија, ткива, органа и организма као целине,
конкретно кроз функцију преношења кисеоника и угљен-диоксида, хранљивих
материја, топлоте, воде, хормона, фермената, витамина, елемената, одбране
организма и низ других функција.
Схватањем метаболизма хранљивих материја и енергије с једне стране и
неурохормоналног утицаја с друге стране, осветљавају се процеси антиболизма и
метаболизма у животињским телима.
Изучавањем органа за варење стиче се појам о повезаности и зависности живих
бића и спољашне средине, као и способност организма домаћих животиња да
уграђену енергију хране, путем варења, усвоји и претвори у кинетичку енергију:
пораст, тов, рад, млечност, производња меса, вуне, јаја итд.
Практична обука за овај предмет је показана годишњим фондом од 35 часова у
облику вежби. То су:
Област цитологије и хистологије, микроскопирање ћелија и ткива на готовим
препаратима или свеже припремљени.
Остеологија - познавање најважнијих особина костура и појединачних костију.
Унутрашњи органи - вежбањем уочити особине свих унутрашњих органа,
користећи се наставним препаратима, моделима, шемама, анатомским атласом и
уџбеником.
Реализација садржаја програма треба да се обави уз помоћ савремених
наставних метода и применом одговарајућих дидактичких принципа, према врсти и
структури поглавља које се обрађује.
За реализацију наставних јединица потребно је да се наставни процес одвија у
кабинету, који располаже збирком учила, модела и препарата предвиђених
нормативним актом. Ради што активнијег укључивања ученика у наставни процес
неопходно је да наставник за сваки час, према свом индивидуалном плану, изврши
благовремено припрему потребних учила, поред личне темељне припреме за час.
Потребно је развијати интерес и љубав ученика према струци, на тај начин што
ће сами, или уз помоћ наставника, правити анатомске препарате и друга учила.
При обради појединих поглавља, која имају изузетну важност за изучавање
осталих стручних предмета, као и велику важност за праксу, наставник мора да
провери колико су знања ученици усвојили, па према томе треба да уложи више или
мање времена за утврђивање пређеног градива.
Овде се, првенствено, мисли на поглавља: Органи за варење, Метаболизам,
Срце и крвоток, Полни органи, Органи за дисање и Мокраћни органи. Остала
поглавља могу се обрадити у нешто сажетијем виду.
Планирање наставе треба вршити на следећи начин: годишњи програм рада
сачинити према програму и броју радних недеља у школској години а микро план
(индивидуални) треба урадити тако да се за теоријско излагање планира 100 часова,
за утврђивање 40 часова, за вежбе 35 часова.

ТЕХНОЛОГИЈА РАДА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ предмета сточарства је да се ученици оспособе као непосредни
извршиоци технолошког процеса савремене сточарске производње.
Задаци предмета су:
- упознавање настанка и порекла домаћих животиња;
- упознавање морфолошких и физиолошких особина;
- упознавање начина размножавања домаћих животиња;
- упознавање појединих врста, раса, категорија и производних типова домаћих
животиња;
- оспособљавање ученика за спровођење зоотехничких мера у сточарству;
- оспособљавање ученика за исхрану домаћих животиња.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(4 часа недељно, 140 часова годишње)
ПОСТАНАК ПОРЕКЛО ДОМАЋИХ ЖИВОТИЊА (5)
Доместилација и порекло појединих врста животиња.
ВРСТА, РАСА И НИЖЕ СИСТЕМАТСКЕ ЈЕДИНИЦЕ (5)
Појам врсте и расе. Подела раса и ниже систематске јединице.
МОРФОЛОШКЕ ОСОБИНЕ ДОМАЋИХ ЖИВОТИЊА (10)
Екстеријер и његова оцена. Кондиција (типови и карактеристике). Полни
дикорфизам и кострација. Хабитус и производни тип.
ФИЗИОЛОШКЕ ОСОБИНЕ ДОМАЋИХ ЖИВОТИЊА (20)
Основне физиолошке особине. Конституција (значај, типови и подела). Здравље
и отпорност. Темперамент. Способност искоришћавања хране. Способност
прилагођавања (аклиматизација). Плодност. Стасавање и дуговечност. Пораст и
развитак. Психичке особине (инстинкт, ћуд и интелигенција).
СПЕЦИФИЧНЕ ФИЗИОЛОШКЕ ОСОБИНЕ (15)
Млечност. Товност. Радна способност. Носивост. Производња вуне.
Дегенеративне особине (закржњавање, одређење, израђивање).
НАСЛЕЂИВАЊЕ ОСОБИНА (5)
Физиолошке основе наслеђивања. Наслеђивање пола и других важних особина.
РАЗМНОЖАВАЊЕ ДОМАЋИХ ЖИВОТИЊА (10)
Полни циклус, начини парења. Вештачко осемењавање. Бременитост и порођај.
НАЧИНИ ОДГАЈИВАЊА (МЕТОДЕ) (5)
Одгајивање у сродству и ван сродства.
Одгајивање у чистој крви и укрштање.
СЕЛЕКЦИЈА ДОМАЋИХ ЖИВОТИЊА (5)
Значај и циљ селекције. Природна и вештачка селекција. Начини спровођења
индивидуалне селекције. Обележавање домаћих животиња. Матично књиговодство.
Контрола производних особина (млечности, товности и др.).
МЕРЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ СТОЧАРСТВА (1)
Законски прописи. Сајмови. Изложба. Смотре. Сточарске институције.
ГОВЕДАРСТВО (16)
Производни типови и расе говеда. Тип и расе за млеко. Тип и расе за месо. Тип
и расе комбинованих производних особина. Радни тип говечета. Размножавање
говеда. Оплодња. Стеоност. Тељење. Поступак после тељења. Одгајивање телади.
Одгајивање јунади. Производња млека. Уређаји за мужу, конструкција, начин рада и
одржавање. Мужа и начини муже. Поступак са млеком после муже. Лактација и
фактори млечности. Контрола млечности. Особине млека. Производња меса.
СВИЊАРСТВО (14)
Производни типови и расе свиња. Тип и расе свиња за маст (мангулица). Тип и
расе свиња за месо (беле меснате расе свиња). Тип и расе свиња за месо и маст
(моравка, ресавка, црна словеначка). Размножавање свиња. Полни жар. Оплодња.
Супрасност. Прашење. Поступак са супрасним крмачама. Одгајивање прасади до
одлучивања. Одгајивање назимца. Товне способности свиња. Фактори товности.
Рандман.
ОВЧАРСТВО (10)
Производни типови и расе оваца. Тип и расе оваца за производњу вуне. Тип и
расе оваца за производњу вуне и меса. Тип и расе оваца за производњу вуне и млека.
Тип и расе оваца за месо, млеко и крзно. Полни жар. Мркање. Јагњење и одгајивање
јагњади. Карактеристике товности оваца.
ЖИВИНАРСТВО (14)
Производни типови и расе кокоши. Тип и расе за производњу јаја. Тип и расе за
производњу меса. Тип и расе за производњу меса и јаја. Објекти и опрема у
живинарству. Избор јаја за насад, инкубација и одгајивање пилића. Производња јаја.
КОЊАРСТВО (5)
Расе коња. Размножавање и одгајивање коња. Полни жар, опасивање,
ждребљење и одгајивање, употреба коња.

II РАЗРЕД
(4 часа недељно, 132 часа годишње)

УВОД (2)
Значај правилне исхране.
Састав биљног и животињског тела.
ХРАНЉИВЕ МАТЕРИЈЕ (10)
Вода у исхрани домаћих животиња. Минералне материје (макроелементи).
Беланчевине (протеини) у исхрани домаћих животиња. Сирове масти у исхрани
домаћих животиња. Угљени хидрати у исхрани домаћих животиња. Витамини у
исхрани домаћих животиња. Стимулативне материје (антибиотици, ферменти,
хормони). Сваривост и фактори сварљивости. Системи за оцену хранљиве вредности
хране.
ХРАНИВА (10)
Зелена храна. Сува кабаста храна. Коренасто-кртоласто биље и остали сочни
плодови. Силажа (начин спремања, чување и употреба). Концентрована хранива -
зрнаста хранива. Споредни производи индустрије (скроба, алкохола, шећера, уља и
млинске индустрије). Хранива животињског порекла. Минерална хранива.
Индустријске смеше сточне хране. Припремање сточне хране.
ОСНОВИ НОРМИРАЊА ИСХРАНЕ (6)
Величина оброка. Распоред храњења. Режим исхране.
СПЕЦИФИЧНОСТИ ИСХРАНЕ ГОВЕДА (20)
Исхрана крава у лактацији (летња и зимска исхрана). Исхрана стеоних крава и
јуница. Исхрана телади до одлучивања. Исхрана подмлатка од одлучивања до уласка
у приплод. Исхрана бикова. Исхрана товне телади, јунади и одраслих говеда у тову.
СПЕЦИФИЧНОСТ ИСХРАНЕ СВИЊА (15)
Исхрана супрасних крмача и назимица. Исхрана крмача у лактацији. Исхрана
прасади до одлучивања. Исхрана приплодног подмлатка. Исхрана приплодних
нераста. Тов свиња за месо. Тов одраслих свиња.
СПЕЦИФИЧНОСТИ ИСХРАНЕ ОВАЦА (5)
Исхрана оваца у приплоду. Исхрана овнова. Исхрана приплодног подмлатка.
Тов јагњади.
СПЕЦИФИЧНОСТИ ИСХРАНЕ ЖИВИНЕ (10)
Исхрана носиља. Исхрана приплодног подмлатка живине по врстама. Исхрана
товних пилића (бројлера). Тов осталих врста живине.
СПЕЦИФИЧНОСТИ ИСХРАНЕ КОЊА (3)
Исхрана приплодних кобила и пастува. Исхрана приплодног подмлатка.
Исхрана радних коња.
ХИГИЈЕНСКИ ЗНАЧАЈ ЕКОЛОШКИХ ФАКТОРА (4)
Утицај сунчеве светлости. Ваздух (хемијски састав и физичке особине).
Земљиште. Вода.
ХИГИЈЕНА ИСХРАНЕ (2)
Значај правилне исхране. Режим исхране.
ОПШТЕ ХИГИЈЕНСКЕ И ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ (8)
Нешкодљиво уклањање животињских лешева. Дезинфекција. Дезинсекција.
Дератизација.
ХИГИЈЕНА СМЕШТАЈА И ДРЖАЊА ДОМАЋИХ ЖИВОТИЊА (15)
Хигијена смештаја крава и бикова. Породилиште, смештај телади и јунади.
Нега вимена, коже, папака и рогова. Хигијена смештаја оваца по категоријама. Нега
папака, купање и шишање оваца. Хигијена смештаја свиња по категоријама.
Хигијена смештаја живине по врстама и категоријама. Хигијена смештаја коња, нега
коже и копита.
ХИГИЈЕНА УЗГОЈА И ПРОФИЛАКСА УЗГОЈНИХ БОЛЕСТИ (5)
Код телади, прасади, јагњади, ждребади, пилића.
ХИГИЈЕНА ТРАНСПОРТА ЖИВОТИЊА (4)
Организација транспорта. Припрема транспортних средстава. Утовар и
истовар.
ОСНОВЕ ВЕТЕРИНАРСТВА (13)
Поступак са животињама. Фиксирање, оборење, обуздавање, откривање и
упознавање болесних животиња.
Пружање прве помоћи, узрочници болести и начин заразе. Заштита животиња
од инфекција најопасније заразе и паразитских болести.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Садржај и програми су дати у виду наставних целина, односно тема. За


наставне целине дат је оквирни број часова. Овај оквирни фонд часова има за циљ да
наставнику сугерише обим, дубину и начин интерпретације сваке поједине целине,
односно теме.
При реализацији програма овог предмета треба стално имати у виду задатке
који су дати уз програм.
За избор садржаја програма била је врло значајна и образовно-васпитна улога
наставе овог предмета, тј. њен допринос даљем оспособљавању ученика да логички
мисле и стваралачки расуђују. Наиме, солидна оспособљеност ученика има широки
трансфер на многобројне делатности у данашње време и омогућава касније ефикасно
учење и самообразовање.
При реализацији садржаја програма треба водити рачуна о корелацији садржаја
овог предмета са сродним садржајима других предмета. Такође, неопходно је да се
стално повезују програмски садржаји са искуствима из праксе. Посебно је значајно
обрадити мере заштите на раду у нормалним и ванредним условима.
Фонд часова сваке теме има оријентациони карактер и њега треба усклађивати
са конкретном ситуацијом у разреду, односно одељењу. Евентуално одступање могло
би бити око 10% од предвиђеног фонда часова за поједине целине. За сваку наставну
целину, односно тему, предвиђени фонд часова не односи се само на обраду новог
градива већ и на вежбање и тематско понављање градива. Наставници ће у
годишњем глобалном плану рада за сваку наставну целину предвидети фонд часова
за обраду новог градива, утврђивање градива, тематско понављање и
систематизацију градива. За утврђивање, систематско понављање и систематизацију
градива треба предвидети од 40 до 50% од предвиђеног фонда часова.
У оперативном (тематском) плану рада садржаје програма сваке теме треба
разрадити на наставне јединице, по правилу у трајању од једног школског часа.
У планирању образовно-васпитних задатака за поједину тему, па и наставну
јединицу, треба полазити од задатака наставе који су дати уз програмске садржаје.
При планирању реализације програма треба се придржавати редоследа тема који је
дат у програму, мада је могуће редослед тема планирати другачије, уз потребна
образложења на стручном активу наставника.
Реализација садржаја програма треба да буде праћена применом дидактичких
принципа, савремених наставних метода, средстава и облика рада. Треба увек дати
предност оним методама и облицима рада који у већој мери доприносе активном
укључивању ученика у наставни процес и стваралачки рад ради стицања знања.
Настава овог предмета треба да буде тако организована и извођена да се у што већој
мери оствари њена ефикасност и продуктивност, уз пуно ангажовање ученика у
наставном процесу.
При објашњавању појединих делова садржаја програма потребно је
припремити наставна средства (графичке приказе, моделе, учила итд.) и на њима
дати потребна тумачења.
Након завршетка одређених тема, односно наставних јединица, неопходно је,
где год је то могуће, дати и задатке за вежбање на часу и домаће задатке.
Ученике који показују посебно интересовање за овај предмет треба упућивати
на одговарајућу литературу.

ПРАКТИЧНА НАСТАВА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ предмета практичне наставе је да се ученици оспособе за непосредан рад
у сточарској производњи.
Задаци предмета су:
- оспособљавање ученика да правилно хране и одржавају хигијену домаћих
животиња;
- оспособљавање ученика да пружају прву помоћ домаћим животињама;
- оспособљавање ученика за правилну мужу крава и оваца.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(18 часова недељно, 630 часова годишње)

Упознавање костура домаћих животиња.


Уочавање морфолошких разлика код појединих врста домаћих животиња.
Упознавање појединих органа на закланим животињама.
Запажање функција: узимање хране, гутање, преживање.
Текући послови на одржавању хигијене у стајама.
Одржавање хигијене апарата за мужу.
Одржавање хигијене у прихватној млекари.
Припрема сточне хране за простирке.
Нега и исхрана свих врста и категорија домаћих животиња.
Чишћење, кречење, дезинфекција, дезинсекција и дератизација стаја,
постављање дезобаријера.
Припуштање домаћих животиња за време еструса и помоћ при вештачком
осемењавању, мешање сточне хране.
Исхрана и нега крава, примена величине оброка, одржавање хигијене прибора и
валова.
Припрема стаја за дезинфекцију. Одржавање хигијене у породилишту.
Хигијена коже и папака. Припрема крава за тељење.
Пружање помоћи при тељењу.
Праћење полног циклуса код крава.

II РАЗРЕД
(18 часова недељно, 594 часа годишње)

Исхрана и нега приплодних јунади.


Исхрана и нега товних јунади.
Исхрана говеда на пољу. Мерење и транспорт говеда.
Пружање прве помоћи оболелим кравама.
Изношење и паковање стајњака.
Припрема овнова и оваца за мркање.
Издвајање оваца за јагњење и помоћ при јагњењу.
Храњење и појење оваца, купање и стрижа оваца.
Мерење и паковање вуне.
Дезинфекција овчарника.
Исхрана и нега крмача и нерастова.
Праћење полног циклуса крмача.
Букарење, прашење и прихватање прасади.
Одлучивање и нега подмлатка свиња.
Исхрана и нега свиња у тову. Помоћ при цепљењу и лечењу свиња.
Припрема хране за храњење свиња.
Чишћење, прање и дезинфекција објеката за свиње.
Текући послови на одржавању хигијене у живинарству.
Дезинфекција објеката.
Храњење и појење.
Обележавање живине.
Контрола носивости.
Сакупљање, сортирање и галовање јаја за транспорт.
Избор пилића за тов.
Исхрана и нега бројлера.
Контрола прираста и утрошка хране.
Утовар, истовар и транспорт живине.
Помоћ код превентиве и лечења живине.
Текући послови на одржавању хигијене у коњушницама.
Припремање хране.
Храњење и појење коња.
Нега коже и копита.
Пружање прве помоћи оболелим животињама.
Фиксирање животиња и помоћ при лечењу.
Опасивање кобила. Нега животиња у карантину. Спречавање ширења заразних
болести.
Спровођење дезинфекције.
Постављање и одржавање дезинфекције.
Нешкодљиво уклањање угинулих и мртворођених грла.
Припрема прибора и крава за мужу, ручна и машинска мужа.
Поступак са млеком после муже.
Чишћење, прање и дезинфекција прибора за мужу.
Одржавање хигијене у млекари.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)


Практична настава реализује се са групом ученика на образовно-васпитном
објекту укључивањем ученика у производни рад.
Програм практичне обуке утврђен годишњим и оперативним планом наставног
рада, реализује се по областима рада. Успех реализације зависи од више фактора:
организованости, помоћи наставника (ментора), знања ученика стеченог у теоријској
настави, заинтересованости ученика, итд.
Ученик на практичној обуци активно учествује у реализовању радних процеса
одређене сложености (обједињавање рада и знања уз самостално извођење) рада.
Ученици поступно - једноставнијим радом и одговарајућом техником, уз активну
помоћ сарадника у настави, савладавају садржаје програма, да би у завршном делу
учествовали у извршавању технолошки сложенијих процеса рада. Програм се
реализује на конкретној, ученику блиској производној ситуацији. Посебан значај даје
се технолошкој компоненти савремене пољопривредне производње, где се на
савладавање више технолошких целина, реализују циљеви политехнике. Ученици на
практичној обуци остварују поједине технолошке операције из програма, према
календару радова примарне пољопривредне производње. У ствари, на практичној
настави ученицима се даје радни задатак да би реализовали одређени програм.
Пре почетка рада следи кратко упознавање циља рада, радног задатка, услови
рада (хигијенско-техничке и личне заштите на раду), чувања и унапређивања радне
средине и технологије рада. Када је то могуће, радни процес треба илустровати:
цртежом, схемом, сликовницом, филмом, слајдом, како би се дотичне операције рада
што боље схватиле а касније лакше примениле и савладале.
У току године ученике, најмање четири пута треба оценити из практичне
наставе. Оцену треба формирати на основу показаних знања и умења, као и на
основу укупног односа и понашања ученика на практичној настави.
Стручни актив школе дужан је да пре почетка остварења програма практичне
наставе сачини норматив знања, умења и практичне оспособљености ученика.
Наиме, овим нормативом треба да се одреде неопходна (минимална) знања, умења и
способности које ученици треба да поседују да би добили одговарајућу позитивну
оцену.
Део практичне наставе, који се из објективних разлога не може реализовати у
образовно-васпитном објекту практичне обуке, остварује се у предузећима или
угледним газдинствима примарне пољопривредне производње, где је технологија
рада на задовољавајућој техничко-технолошкој висини, за један дан или у току више
дана укључивањем ученика у рад, а делом разгледавањем и упознавањем процеса
производње и организације рада.
На овај начин ученик повезује сва стечена знања, стиче ширину, упознаје већу
сложеност рада.
ЗАВРШНИ ИСПИТ
Завршним испитом проверава се да ли је ученик способан да самостално,
стручно и безбедно обавља послове и радне задатке утврђених занимања
обухваћених одговарајућим образовним профилом.
Завршни испит састоји се из:
1. практичног рада и
2. усмене провере знања.
1. ПРАКТИЧНИ РАД
Садржаји практичног рада дефинишу се према захтевима образовних профила
из следећих области:
Образовни профил: ПОВРТАР
- Производња поврћа на отвореном простору,
- Производња поврћа у заштићеном (затвореном) простору,
- Производња расада,
- Неговање поврћа,
- Производња поврћа (по врстама и сортама).
Образовни профил: ВОЋАР-ВИНОГРАДАР
- Производња садница,
- Подизање воћњака,
- Нега младих засада,
- Нега засада у роду,
- Резидба воћака (системи резидбе)
- Производња воћа (по врстама и сортама),
- Берба воћа,
- Производња калемова,
- Нега винограда,
- Подизање винограда,
- Резидба (узгојни облици),
- Производња грожђа (по сортама).
Образовни профил: ЦВЕЋАР-ВРТЛАР
- Производња цвећа на отвореним површинама,
- Производња цвећа у пластеницима,
- Производња цвећа у стакленицима,
- Производња расада,
- Производња семена,
- Производња једногодишњег цвећа (по врстама),
- Производња двогодишњег цвећа (по врстама),
- Производња перена (по врстама),
- Израда икебане.
Образовни профил: СТОЧАР
- Хигијена смештаја и држања домаћих животиња,
- Хигијена исхране домаћих животиња,
- Хигијена транспорта домаћих животиња,
- Исхрана домаћих животиња по врстама, расама и намени узгоја,
- Одгајивање домаћих животиња по врстама, расама и намени узгоја,
- Мужа.
Задаци за практични рад треба да буду јасно формулисани, примерени
захтевима образовних профила и времену за извршење.
Пре израде практичног рада ученик је дужан да сачини план рада у писменој
форми. План обавезно треба да садржи: задатак, фазе и радне операције, методе и
поступке, средства рада, потребан материјал и литературу.
Практичан рад се остварује у школи, производној организацији и самосталној
занатској радњи у зависности од образовног профила.
2. УСМЕНА ПРОВЕРА ЗНАЊА
Током израде практичног рада и усмене провере знања ученик даје потребна
објашњења о начину извођења радова поступцима и радним операцијама, материјалу
и употреби одговарајућих машина, алата и другог прибора за рад, као и одговоре на
друга питања чланова комисије, која се односе на обављени задатак.
За вредновање резултата завршног испита треба имати у виду нарочито:
- општу припремљеност кандидата да самостално примењује стечена знања,
умења и вештине;
- какву је способност, спретност, уредност и радну дисциплину показао;
- у коликој је мери показао смисао за рационалну организацију посла, поступке
и радне операције, употребу одговарајућег алата и других средстава рада,
утврђивање потребне количине материјала;
- какве је резултате и квалитет рада остварио.
НАПОМЕНА:
Поступак и организацију завршног испита треба разрадити посебним
правилником у школи.

ПОДРУЧЈЕ РАДА
МАШИНСТВО И ОБРАДА МЕТАЛА
ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛИ:
- лемилац,
- помоћни обрађивач лима,
- аутоперач - подмазивач.
ЛЕМИЛАЦ
КАРАКТЕРИСТИЧНИ ПОСЛОВИ И РАДНИ ЗАДАЦИ
Лемљење: пријем писмених и усмених упутстава и радне документације,
припремање уређаја, алата и прибора за лемљење; чишћење и одмашћивање
површина за лемљење; загревање и подешавање температуре лемилице помоћу
пламена или електричне струје; лемљење (сучеоно и на преклоп) елемената од лима,
додавањем легуре за лемљење или других елемената као што су: крајеви и спојна
места проводника, филтери, сита, хладњаци, термостати, калемови, грађевинска и
галантеријска лимарија и др.; проверавање квалитета залемљених делова и
испитивање непропусности код судова за течности и гасове и сл.; одржавање алата и
прибора за лемљење и чување материјала за лемљење; шипки и жица, калајне легуре,
прашка за лемљење, киселине за чишћење и сл., предаја готових делова у даљи
поступак.
НЕОПХОДНЕ СПОСОБНОСТИ
1. Сензорне способности: оштрина вида и разликовање боја се процењују на
нивоу просечности, а слушна осетљивост, локализација звука, тактилна осетљивост
и кинестетичка осетљивост се не процењују јер су незнатно изражене.
2. Менталне способности: се не утврђује јер су незнатно изражене. Број IQ је
60 и више.
3. Психомоторичне способности: ручна спретност, спретност прстију,
окуломоторна координација, брзина реаговања, општа и телесна спретност се
процењују на нивоу просечности.
4. Условљеност способности ученика са телесним активностима: чучање,
дизање и ношење се процењују на нивоу просечности, а ходање, пењање, пузање,
гурање и вучење се не процењују јер су незнатно изражени.
ПОМОЋНИ ОБРАЂИВАЧ ЛИМА
КАРАКТЕРИСТИЧНИ ПОСЛОВИ И РАДНИ ЗАДАЦИ
Припремање материјала за израду: пријем писмених и усмених упутстава за
рад; припремање алата и прибора према захтеву производа.
Израђивање једноставних делова од лима: обележавање лимова по шаблону за
израду једноставних делова; кројење елемената ручним маказама и на машинским
маказама; пробијање рупа; савијање и обликовање лима и делова једноставног
облика; учествовање код извођења сложенијих лимарских операција; руковање
машинама за обликовање једноставних производа лимарске галантерије и
грађевинске лимарије; лемљење једноставних производа од лима, закивање ручно и
на подешеним машинама; исправљање деформисаних лимова; помагање при
монтажи грађевинске лимарије и лимарије за климатизацију и проветравање;
учествовање у оправкама оштећене лимарије и на грађевинским објектима; скидање
оштећених делова, додавање нових и монтажа; одржавање чистоће алата и машина.
НЕОПХОДНЕ СПОСОБНОСТИ
1. Сензорне способности: оштрина вида, разликовање боја, слушна
осетљивост, локализација извора звука, тактилна осетљивост и кинестетичка
осетљивост се процењују на нивоу просечности; способност за рад на висини се
посебно утврђује.
2. Менталне способности: сви индикатори су незнатно изражени и не
проверавају се. Број IQ је 60 и више.
3. Психомоторичке способности: ручна спретност, спретност прстију,
окуломоторна координација, брзина реаговања и општа и телесна спретност се
процењују на нивоу просечности.
4. Условљеност способности ученика са телесним активностима: ходање,
дизање, ношење, гурање, вучење и стајање се процењују на нивоу просечности а
чучање, пењање и пузање су незначајни или су незнатно изражени и не процењују
се.
АУТОПЕРАЧ-ПОДМАЗИВАЧ
КАРАКТЕРИСТИЧНИ ПОСЛОВИ И РАДНИ ЗАДАЦИ
Прање аутомобила: ручно и машинско прање аутомобила у друштвеним и
личним сервисима уз претходну припрему аутомобила (упозоравање да се скину
брисачи ветробранског стакла, савију огледала и увуку антене) и помагање возачу
при навожењу возила на канал или покретну траку код машинског прања; наплата
услуга и вођење потребне документације.
Подмазивање аутомобила: испуштање старог уља, сипање новог уља уз
контролу нивоа; допуна уља за кочење и за затворен систем за подмазивање;
подмазивање помоћу уља или масти на местима за подмазивање; замена и допуна
средстава за хлађење у хладњак аутомобила; допуна и замена течности за
акумулаторе; наплата извршених услуга и вођење прописане документације.
НЕОПХОДНЕ СПОСОБНОСТИ
1. Сензорне способности: оштрина вида, слушна осетљивост, локализовање
извора звука и стереовид се процењују на нивоу просечности, а разликовање боја,
тактилна осетљивост и кинестетичка осетљивост су незнатно заступљени и не
процењују се.
2. Менталне способности: разговетан говор се процењује на нивоу
просечности, а остале менталне способности су без значаја за обављање послова.
Број IQ је 60 и више.
3. Психомоторичке способности: ручна спретност, спретност прстију,
окуломоторна координација и општа и телесна спретност и балансирање процењују
се на нивоу просечности, а брзина реаговања је незнатно заступљена и не процењује
се.
4. Условљеност способности ученика са телесним активностима: ходање
чучање, пењање, пузање, дизање, ношење, гурање и вучење се процењују на нивоу
просечности.
НАСТАВНИ ПЛАН ЗА ДВОГОДИШЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ
ПОДРУЧЈЕ РАДА МАШИНСТВО И ОБРАДА МЕТАЛА
Образовни профили: ЛЕМИЛАЦ, ПОМОЋНИ ОБРАЂИВАЧ ЛИМА И АУТОПЕРАЧ-ПОДМАЗИВАЧ

ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД УКУПНО


Ред.
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ недељно годишње недељно годишње недељно годишње
број
Т В Т В Т В Т В Т В Т В

Српски језик и књижевност


1. 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -
Матерњи језик и књижевност*

2. Српски језик* 2* - 2* - - 4*

3. Уређење друштва - - - - 2 - 66 - 2 - 66 -

4. Физичко васпитање 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

5. Математика 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

6. Познавање материјала 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

7. Основе машинства 2 - 70 - - - - - 2 - 70 -

8. Технологија рада 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

9. Практична настава - 18 - 630 - 18 - 594 -

12 18 420 630 12 18 396 594 24 36 816 1224


Укупно часова:
30 1050 30 990 60 2040
Укупно часова:
Напомена: *) За ученике који наставу слушају на једном од језика народности (албански, мађарски, румунски, бугарски, турски,
русински, словачки) - члан 5. Закона о средњој школи.

Ред. А. ОБАВЕЗНИ ОБЛИЦИ ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД


УКУПНО
број ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА годишње годишње

1. Допунски рад до 60 часова до 60 часова до 120 часова

2. Додатни рад до 60 часова до 60 часова до 120 часова

3. Корективни рад до 90 часова до 90 часова до 180 часова

две наставне седмице на две наставне седмице на четири наставне


4. Пракса и практични рад
завршетку разреда завршетку разреда седмице

5. Друштвено-корисни рад до 60 часова до 60 часова до 120 часова

ДРУГИ
Ред. Б. ФАКУЛТАТИВНИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ ПРВИ РАЗРЕД
РАЗРЕД УКУПНО
број РАДА годишње
годишње

до 5 радних до 5 радних до 10 радних


1. Екскурзија
дана дана дана

2. Хор, секције и друге активности до 140 часова до 140 часова до 280 часова
НАСТАВНИ ПРОГРАМИ
ЗАЈЕДНИЧКИ ПРЕДМЕТИ
Програми наставних предмета: српски језик и књижевност, матерњи језик и
књижевност, српски језик, уређење друштва, физичко васпитање и математика
заједнички су за све образовне профиле у двогодишњем образовању.
СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ
ПОЗНАВАЊЕ МАТЕРИЈАЛА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ наставе предмета познавање материјала је стицање основних појмова и
знања о карактеристикама и својствима материјала који се најчешће и највише
користе у металопрерађивачкој индустрији.
Задаци наставе су:
- упознавање ученика са основним својствима машинских материјала који се
највише употребљавају у металопрерађивачкој производњи;
- стицање знања о међузависности између својства материјала и поступака који
се примењују при њиховој обради;
- стицање вештина да ученици успешно примењују знање неопходно за
правилну примену поступака при обликовању производа;
- стицање неопходних знања о утицају својства и структуре материјала на
промене њихових карактеристика;
- упознавање ученика са начином означавања материјала по ЈУС-у;
- упознавање ученика са добијањем полуфабриката и њихових производа и
њихову примену код појединих материјала;
- стицање знања о очувању животне средине при коришћењу и употреби
техничких материјала.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

УВОД (2)
Увод и предмет изучавања познавања материјала. Значај и подела техничких
материјала.
ОСНОВНИ ХЕМИЈСКИ ПОЈМОВИ (10)
Материја. Смеше. Једињења. Елементи и хемијски симболи елемената, основно
познавање периодног система елемената.
Структура атома, основни појмови. Општа својства материјала, кристална грађа
материјала, структура материјала.
Раствори. Киселине и базе, основна својства. Примери и примена.
Оксидациони процеси, редукциони процеси на једноставним примерима.
УВОД У ТЕХНОЛОГИЈУ МАТЕРИЈАЛА (2)
Значај, подела и врсте машинских материјала.
ПОГОНСКИ МАТЕРИЈАЛ (8)
Горива: појам и подела. Карактеристике горива. Нафта и нафтни деривати (гас,
бензин, дизел горива). Мазива, својства и примена.
МАШИНСКИ МАТЕРИЈАЛИ (10)
Основни појмови о машинским материјалима и подела. Метали и неметали.
Подела метала (лаки и тешки). Основна својства материјала, хемијска, физичка,
механичка и технолошка својства метала и легура.
ТЕХНИЧКО ГВОЖЂЕ (12)
Технолошки поступак добијања гвожђа, руде гвожђа, основни поступак
добијања гвожђа из високе пећи. Основна својства ливеног гвожђа, примена,
примена сивог, тврдог лива и темпер лива. Методе добијања челика, основни
поступци добијања челика у Бесемеровом конвектору, Сименс-Мартиновим пећима,
и други поступци, начин добијања челика у електричним пећима. Примена челика.
ОБОЈЕНИ МЕТАЛИ И ЛЕГУРЕ (12)
Карактеристике обојених метала. Основна својства и технолошки поступак
добијања обојених метала. Основна својства: бакра, цинка, олова, калаја,
алуминијума, магнезијума, никла, хрома. Најпознатије легуре обојених метала,
месинг, бронза, дуралуминијум. Производи од обојених метала и њихова примена.
НЕМЕТАЛИ (10)
Основни појмови о неметалима. Пластичне масе, основна својства и примена,
стакло, гума, керамички материјал, дрво. Основна својства и примена у
металопрерађивачкој индустрији.
ОЧУВАЊЕ РАДНЕ И ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ (4)
Технички материјали који могу бити агенси и загађивачи ваздуха, воде и
земљишта (гасови, нафтни деривати, киселине, соли). Спречавање и очување радне и
животне средине.

II РАЗРЕД
(2 часа недељно, 66 часова годишње)

МЕХАНИЧКА СВОЈСТВА МАТЕРИЈАЛА (10)


Пластична деформација материјала. Основне методе за одређивање тврдоће и
чврстоће материјала, жилавост и еластичност. Технолошка својства метала и легура.
Способност за дубоко извлачење, савијање, пресовање, способност за ковање,
способност за заваривање.
ПРОИЗВОДИ ТЕХНИЧКОГ ГВОЖЂА (16)
Ливено гвожђе, појам и подела. Сиви лив, врсте сивог лива. Темпер лив,
својства, врсте и примена. Означавање ливеног гвожђа по ЈУС-у. Поступак ливења и
одливака.
Основна својства челика. Основно означавање челика по ЈУС-у. Угљенични
челици, подела, намена, својства и примена. Ковање челика, основни поступци
ковања. Легирани челици, подела, својства, примена. Означавање производа од
челика. Поступак и начин ваљања челика и добијање лимова. Врсте лимова и намена.
Извлачење жица и профила од челика. Ваљање и добијање профилног гвожђа.
Поступак добијања цеви и њихова примена.
ПРОИЗВОДИ ОД ОБОЈЕНИХ МЕТАЛА И ЛЕГУРА (16)
Бакар и његове легуре. Основна својства и примена бакра, месинга, бронзе.
Врсте производа и означавање производа по ЈУС-у.
Легуре алуминијума, основна својства, примена и производи од алуминијума и
његових легура. Легуре за ливење и легуре за обликовање.
Легуре олова, цинка и калаја, основна својства и примена. Тврде легуре
(магнезијума, титана, алуминијума), основна својства и примена. Племенити
метали, основна својства и примена.
ТЕРМИЧКА ОБРАДА МЕТАЛА (6)
Појам и значај термичке обраде метала. Основни поступци термичке обраде
метала, каљење и жарење.
ПРОИЗВОДИ ОД НЕМЕТАЛА (8)
Пластичне масе, својства, прерада и примена. Производи од пластике потребни
металопрерађивачкој индустрији. Композитни материјали, основна својства и
примена. Гума, својства и примена. Азбест, својства и примена. Боје и лакови,
својства, врсте и примена.
КОРОЗИЈА И ЗАШТИТА МЕТАЛА ОД КОРОЗИЈЕ (10)
Појам и узроци настанка корозије. Заштита метала од корозије. Превлаке,
подела, врсте и примена. Неметалне превлаке, примена. Металне превлаке, врсте
наношења металних превлака, особине и примена металних превлака.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Садржаји програма предмета познавање материјала имају за циљ да обезбеде


стицање основних знања ученика о карактеристикама и својствима материјала, који
се највише користе у металопрерађивачкој индустрији. Програм је планиран за
двогодишње школовање, за све образовне профиле из подручја рада машинства и
обраде метала, за лако ментално заостале ученике.
Програм је конципиран тако да програмски садржаји у првој години, са 2 часа
недељно и 74 часа годишње, обухватају теме о основним хемијским појмовима, и
основним машинским материјалима (металима, легурама и неметалима) и начину
њиховог добијања. У другој години школовања, програмски садржаји су дати са 2
часа недељно, 70 часова годишње и обухватају теме о основним својствима и
технолошким особинама материјала као и производима од машинских материјала,
које ће ученици непосредно обрађивати и срести у практичној примени.
Основне хемијске појмове, органске и неорганске хемије, које представљају
полазиште за разумевање садржаја машинских материјала, обрадити елементарно, са
што више конкретних примера из праксе и на основу раније усвојеног знања из
хемије.
При проучавању садржаја материјала првенствено истаћи значај и утврдити
основне разлике и најважније карактеристике материјала који се користе у
машиноградњи.
У реализацији програма ученици треба да упознају основна својства материјала
(физичка, хемијска, механичка и технолошка) и њихове карактеристике. Наставним
методама, са доста очигледних примера, користећи разна наставна средства,
изложити својства материјала. У излагању градива дати основне технолошке
поступке добијања гвожђа, ливеног гвожђа, сивог лива, челика, обојених метала и
неметала. Сложени технолошки поступци добијања метала и неметала, могу бити
узрочници загађивања животне средине и тежиште излагања ставити на правилно
очување радне и животне средине.
У другој години школовања, претходно усвојене садржаје проширити,
нагласити и истаћи механичка и технолошка својства метала и легура. Нарочито се
осврнути на начин добијања полуфабриката и материјала за обраду, кроз примере и
узорке производа, који ће непосредно ученици обрађивати на практичном раду.
Упознати ученике са основним својствима неметала, њиховој подели и примени у
оквиру њиховог занимања.
Тематска област о термичкој обради метала даје основне појмове који
представљају основе термичке обраде.
Ученике треба упознати са узроцима и настанком корозије метала. Посебно
нагласити примену заштите метала од корозије и врстама превлака.
Настава предмета познавање материјала ће се реализовати у кабинету за
машинску струку уз употребу одговарајућих очигледних средстава.
ОСНОВЕ МАШИНСТВА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ наставе предмета основе машинства је у стицању основних знања о
основним појмовима из области машинства, достигнућима машинске технике и
њиховој примени. Програм је предвиђен за школовање лако ментално ретардираних
ученика и обухвата само основне појмове за све образовне профиле у подручју
машинства и обраде метала.
Задаци наставе предмета основе машинства су у:
- стицању знања о основним појмовима о машинама, њиховим
карактеристикама и примени у процесу рада;
- стицању знања о принципу рада и значају машина у индустријском процесу
рада;
- стицању основних знања о погонским машинама и моторима;
- стицању знања о радним машинама и примени у индустријској производњи;
- стицање знања о поступцима спајања машинских делова у производу;
- указивању на значај и примену мера заштите на раду;
- развијању иницијативе и интересовања за шире и дубље упознавање подручја
рада и за даље школовање.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

ОСНОВНА ПОДЕЛА МАШИНА (8)


Радне и погонске машине. Основне карактеристике радних и погонских машина
у подручју рада машинства и обраде метала.
ПОГОНСКЕ МАШИНЕ (12)
Турбине, класификација и принцип рада. Парне турбине, водене турбине, гасне
турбине. Основне карактеристике турбина и примена турбина. Мотори, принцип
рада и класификација. Мотори са унутрашњим сагоревањем. Опис рада
четворотактног ото-мотора. Опис рада двотактног ото-мотора.
Електричне машине: електромотори за једносмерну струју и електромотор за
наизменичну струју. Примена погонских машина.
ПРЕНОСНИ ЕЛЕМЕНТИ И МЕХАНИЗМИ (8)
Појам о преносним елементима и механизмима за пренос снаге од погонске до
радне машине. Посредни и непосредни преносници. Ремени преносници, ланчани
преносници и пренос помоћу ужади. Фрикциони пренос, зупчасти преносници.
Цилиндрични, конусни и завојни зупчаници. Пужни пренос.
РАДНЕ МАШИНЕ (14)
Основна подела радних машина. Клипни компресори, вентилатори, пумпе.
Основне карактеристике, принцип рада и примена.
Транспортне машине и уређаји, дизалице и преносилице, транспортери и
лифтови. Основне карактеристике, принцип рада и примена. Машине алатке, подела,
основне карактеристике машина и примена. Обрада метала на стругу, рендисаљки,
бушилици, тестери, брусилици. Алати за обраду метала резањем. Примена машина
алатки. Основне карактеристике машина за обликовање материјала деформацијом
(пресе, машине за савијање и ваљање материјала).
ПОСТУПЦИ СПАЈАЊА МАШИНСКИХ ДЕЛОВА (16)
Машински елементи за спајање (заковице, клинови, вијци, опруге, осовинице).
Машински елементи за пренос снаге (ремени преносници, ланчаници, зупчаници).
Основни појмови о машинским елементима за провођење чврстих тела, течних и
гасовитих флуида (цеви, цевни затварачи).
Спајање метала лемљењем, основни поступци рада и примена. Спајање метала
заваривањем, врсте и начин заваривања метала.
МЕРЕЊЕ И МЕРНА СРЕДСТВА (8)
Класификација мерних средстава. Мерна средства за мерење притиска. Мерна
средства нивоа, протока, мерна средства температуре, регулатори. Основне
карактеристике мерних инструмената и њихова примена.
ЗАШТИТА НА РАДУ (4)
Значај заштите и прописи техничке заштите при коришћењу машина.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Садржаји програма наставног предмета основе машинства имају за циљ


стицање основних знања и појмова о машинама и њиховој примени. Програм је
предвиђен за школовање лако ментално ретардираних ученика у двогодишњем и
трогодишњем школовању за све образовне профиле у подручју рада машинство и
обрада метала.
Програм је конципиран тако да се садржаји обраде у првој години школовања
са два часа недељно (74 часа годишње), кроз тематске целине које упознају ученике
са основном поделом машина, значајем и применом машина које су неопходне у
процесу рада.
Програм предмета основе машинства реализоваће се у двогодишњем и
трогодишњем школовању са истим тематским целинама. У двогодишњем програму
рада је предвиђено да се садржаји обраде са мање детаља, објасне информативно. У
трогодишњем школовању би се тај општи преглед продубљивао, обрадио би се уз
потребне детаље истичући специфичности машина. Ученицима треба истаћи
принцип рада машина, намену и значај у конкретној примени. Оперативним
плановима рада наставник-дефектолог ће поједине тематске области планирати са
више часова обраде или утврђивања градива, што зависи у ком образовном профилу
реализује програм.
Потребно је обрадити основне појмове о принципу рада појединих машина. У
остваривању програма максимално треба користити очигледна средства: слике,
шеме, каталоге, визуелна и аудиовизуелна средства.
У почетку реализације програма, ученицима треба објаснити поделу машина,
примену и значај у процесу рада. У току године програмски садржаји се проширују
на радне машине које су сложеније и за чије је разумевање потребно основно
предзнање о машинским елементима.
Погонске и радне машине треба приказати што очигледније, користећи разна
наставна средства. Наставним методама треба створити услове да ученици што
конкретније и непосредније упознају машине које ће користити и сусретати у
практичној настави.
Тематска област о машинама алаткама обухвата машине алатке за обраду
метала резањем које ће ученици у пракси сретати (стругове, тестере, бушилице,
брусилице). Ученик такође мора да савлада основне карактеристике о машинама за
деформацију метала. Наставник ће оперативним планом рада тежиште ставити на
ону групу машина које ученик треба да савлада у зависности од образовног профила
који изучава.
Изучавање области о основним поступцима спајања машинских делова има за
циљ да ученике упозна са основним машинским елементима који у свом склопу и
својом функцијом имају значај за рад машине. Треба истаћи значај раздвојивог
склопа машина пренос кретања и стварања механичког рада. Поступке и начин
спајања машинских делова приказати што конкретније са примерима да би се
истакао значај и примена спајања.
Уређаје за рад постројења и машина обрадити информативно уз примену слика,
да би ученици што боље научили основне мерне инструменте (манометар,
барометар, термометар). Истаћи основне карактеристике уређаја, њихову намену и
значај за рад и одржавање машина.
Ученике упутити на прописе и мере заштите на раду, очување животне средине
при коришћењу машина. Истаћи мере заштите на раду у свакој тематској области, за
сваку наведену машину, која је дата програмом предмета.
Настава предмета основе машинства ће се реализовати у опремљеном кабинету
за машинску струку.

Образовни профил: ЛЕМИЛАЦ

ТЕХНОЛОГИЈА РАДА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ наставе предмета технологија образовног профила је стицање стручно
теоријских знања потребних за успешно схватање технолошког процеса и задатака у
образовном профилу лемилац у двогодишњем школовању. Програм је намењен лако
ментално ретардираном ученику. Практичном наставом оспособити ученика за
самостално обављање послова и задатака ради стицања радне оспособљености.
Задаци наставе овог предмета су:
- стицање знања, поступака и принципа технике лемљења;
- упознавање битних карактеристика и примена средстава за рад која се користе
при пословима и задацима образовног профила;
- стицање знања о карактеристикама и примени алата који се користе при раду;
- стицање знања која утичу на квалитет и економичност обављеног задатка;
- стицање радних навика и вештина које ће им омогућити самосталност у раду;
- стицање одговорности уз максимално поштовање радне и технолошке
дисциплине;
- стицање навика за правилно коришћење средстава заштите на раду.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

УВОД (2)
Упознавање ученика са пословима и задацима образовног профила. Опис
послова и задатака у лимарској радионици и улога и место лемиоца.
РАДНО МЕСТО (4)
Хигијенско-технички услови рада у лимарској радионици и радно место
лемиоца. Опремљеност радионице са потребним алатом, прибором и уређајима за
рад.
МЕРЕ ЗАШТИТЕ НА РАДУ (4)
Општи захтеви и прописи заштите на раду. Лична средства заштите на раду.
Заштита на раду при употреби прибора, апарата и уређаја за рад.
РУЧНИ АЛАТ (14)
Основни ручни алат: чекићи, маказе, турпије, лимарски наковњи, подметачи и
други потребни алати. Основна намена алата и техника рада са алатом. Лимарска
клешта за савијање лима, намена и техника рада. Ручни алат за чишћење лима,
лимарске турпије, челичне четке и остали приручни алат.
ПРИБОР И УРЕЂАЈИ ЗА ЛЕМЉЕЊЕ (12)
Лемила, врсте лемила, одржавање ручног лемила. Електрично лемило, врсте
лемилица, бензинска лемила. Поступак рада са лемником и одржавање лемилица.
Бензинска лампа, правилно руковање и намена лет-лампе. Пламеници који користе
бутан-гас. Примена, техника руковања боцама. Мере заштите на раду.
Материјал за лемљење, врсте лемова, основни појмови и намена.
ПРИПРЕМА МАТЕРИЈАЛА ЗА ЛЕМЉЕЊЕ (10)
Припрема материјала (лимова, легура) за лемљење.
Механичка средства за чишћење. Техника рада при припреми и чишћењу
материјала, спојева и делова лимарске галантерије. Хемијска средства за чишћење:
прашкови, боракс, нишадор, пасте, разблажене киселине и слично. Техника рада са
хемијским средствима за чишћење материјала. Мере заштите на раду.
СПАЈАЊЕ ЛИМОВА (10)
Врсте спајања метала. Закивање метала, врсте спојева и примена закивања.
Примена нитовања, врсте закивака. Састављање, везивање лима превојом, врсте
шавова (фалцовање). Лемљење, врсте лемљења, меко и тврдо лемљење. Поступак
рада при лемљењу. Чишћење спојева након лемљења. Мере заштите на раду.
КОРОЗИЈА (8)
Узроци настанка корозије. Врсте корозије. Заштита метала од корозије. Врсте
превлака.
ОДРЖАВАЊЕ РАДНОГ МЕСТА (4)
Одржавање алата, прибора и уређаја за рад. Одржавање хигијене радионице,
радног места и лична хигијена радника.

II РАЗРЕД
(2 часа недељно, 66 часова годишње)

РАДНО МЕСТО (4)


Организација рада у лимарској радионици. Домен послова и задатака у оквиру
образовног профила. Коришћење и одржавање средстава рада.
МЕРЕ ЗАШТИТЕ НА РАДУ (6)
Поштовање прописа и мера заштите на раду. Коришћење личних средстава
заштите на раду. Заштита на раду при коришћењу лет-лампе, бутан боца и сл.
МАТЕРИЈАЛ ЗА ЛЕМЉЕЊЕ (8)
Врсте лимова: црни лим, поцинковани лим, лим од цинка, лим од обојених
метала (бакар, месинг, алуминијум). Основна својства и примена лимова.
Средства за спајање и лемљење, врсте лемова, основна својства и примена.
Врсте меког лема и врсте тврдог лема. Примена. Средства за чишћење при лемљењу,
наношење, коришћење и примена у зависности од врсте лима. Мере заштите на раду.
ЛЕМЉЕЊЕ (10)
Припрема прибора за лемљење, избор лемника и загревање лемника. Припрема
лемова са ниском тачком топљења, врсте меких лемова. Тврди лемови, припрема и
правилан избор лема. Припрема и одабир средстава за чишћење у зависности од
врсте материјала.
Средства за загревање при тврдом лемљењу.
Техника рада при меком лемљењу, припрема саставка са чишћењем. Извођење
тврдог лемљења, припрема комада са чишћењем. Мере заштите на раду (рукавице,
наочаре и остала лична заштита).
ВРСТЕ СПОЈЕВА (10)
Врсте саставка и спојева лима. Сучеони спој, коси спој, преклопни спој, спој са
подметачем, пресавијени спој, вишеструки спој лима. Спајање цеви, врсте спојева и
примена. Спајање делова посуда и лимарске галантерије. Врсте спојева олука,
полукружног облика под правим углом, олучне цеви полукружног облика са
преломима и рубом, одводне цеви кружног облика у прелому и под углом.
ПРИМЕНА ЛЕМЉЕЊА (12)
Примена меког лемљења. Лемљење лимарске и грађевинске лимарије.
Лемљење спојева, лемљење облика, кровних покривача, канала и сл. Лемљење
лимарске галантерије: канте, кофе, кутије и слично. Лемљење хладњака, филтера,
сита, разних проводника и слично. Примена тврдог лемљења. Спајање челичних
лимова и предмета од темпер-лива. Тврдо лемљење обојених метала посуда од бакра,
месинга, алуминијума. Лемљење делова и уређаја од обојених метала. Мере заштите
на раду (рад на висини).
КОНТРОЛА ЛЕМЉЕНОГ САСТАВКА (8)
Проверавање квалитета залемљених делова. Испитиване непропустљивости
спојева (код судова за течности, цеви и судова за гасове). Одржавање и чишћење
спојева након лемљења.
ОДРЖАВАЊЕ РАДНОГ МЕСТА (4)
Одржавање прибора, алата и уређаја за лемљење. Чување материјала за
лемљење (шипке, жице, калајне легуре, тврде легуре, средства за чишћење и слично).
Одржавање хигијене радионице и личне хигијене.
РАДНА ДОКУМЕНТАЦИЈА (4)
Вођење основне радне документације (налог за рад, требовање материјала,
наплаћивање услуга и слично).

ПРАКТИЧНА НАСТАВА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ практичне наставе је стицање знања, радних вештина и навика потребних
за обављање послова и задатака и самосталан извршилачки рад у оквиру образовног
профила лемилац.
Задаци практичне наставе су:
- овладавање техником поступака и методама рада при лемљењу;
- оспособљавање за правилну употребу, примену и одржавање средстава рада,
њихово рационално и економично коришћење уз сагледавање њихове материјалне
вредности;
- стицање знања и навика за правилно коришћење лема и лемљењу;
- схватање значаја о повезаности и међузависности елемената радног процеса у
спајању производа као целине;
- стицање знања и навика за правилно коришћење средстава заштите на раду.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(18 часова недељно, 630 часова годишње)

УВОД (18)
Опис послова и задатака у лимарској радионици, улога и место лемиоца.
Упознавање са кућним редом и поштовање радне и технолошке дисциплине.
РАДНО МЕСТО (30)
Хигијенско-технички услови рада у лимарској радионици и радно место
лемиоца. Упознавање са средствима рада и одржавање радног места, алата, прибора
и уређаја за рад.
МЕРЕ ЗАШТИТЕ НА РАДУ (64)
Општи захтеви и прописи заштите на раду. Лична средства заштите на раду.
Заштита на раду при употреби прибора, алата, уређаја.
РУЧНИ АЛАТ (126)
Упознавање са основним ручним алатом, именовање и примена. Техника рада
са лимарским клештима, чекићима, турпијама, секачима, подметачима, обликачима,
лимарским наковњем и сличним алатима. Ручни алат за чишћење лима (челичне
четке, лимарске турпије).
ПРИБОР И УРЕЂАЈИ ЗА ЛЕМЉЕЊЕ (80)
Врсте лемила и лемилица. Припрема лемника, чишћење и одабир лемника за
рад. Рад са ручним лемником. Начин загревања лемника (ћумур, бензинска лампа,
други извор топлоте, пламен, струја и сл.). Руковање са лет-лампом, бутан боцом и
регулисање пламена. Мере заштите на раду при коришћењу пламена и гаса.
Материјал за лемљење, врсте лемова, чување, одабирање и припрема за рад. Чување
средстава за чишћење.
ПРИПРЕМА МАТЕРИЈАЛА ЗА ЛЕМЉЕЊЕ (116)
Припрема материјала за лемљење. Доношење и одношење делова за лемљење.
Механичко чишћење лимова, ивица, спојева. Техника рада при чишћењу спојева.
Припрема и примена хемијских средстава за чишћење. Техника рада са хемијским
средством за чишћење материјала (наношење прашкова, коришћење паста, раствора
киселина и осталих хемијских средстава). Мере заштите на раду.
СПАЈАЊЕ ЛИМОВА (116)
Препознавање врсте спојева. Спојеви лима закивањем и припрема места за
лемљење. Лемљење и припремање састава од лима. Врсте спојева, сучеони,
преклопни, спојеви са превојем и слично. Меко лемљење, техника рада и наношење
лема. Чишћење спојева након лемљења. Мере заштите на раду.
ЧИШЋЕЊЕ КОРОЗИЈЕ (62)
Средства за чишћење корозије, механичка и хемијска средства за скидање
корозије. Одмашћивање делова метала. Антикорозивна заштита лимова.
ОДРЖАВАЊЕ РАДНОГ МЕСТА (18)
Одржавање алата, прибора и уређаја за рад. Одржавање хигијене радног места
и радионице. Лична хигијена радника.

II РАЗРЕД
(18 часова недељно, 594 часа годишње)

РАДНО МЕСТО (30)


Организација рада у лимарској радионици. Домен послова и задатака у оквиру
образовног профила. Коришћење и одржавање средстава рада.
МЕРЕ ЗАШТИТЕ НА РАДУ (54)
Поштовање прописа и мера заштите на раду. Коришћење личне заштите на
раду. Заштита на раду при коришћењу средстава за загревање лемника (лет-лампа,
ћумур, пламеници, боце и сл.).
МАТЕРИЈАЛ ЗА РАД (54)
Препознавање врсте лимова: црни лим, поцинковани лим, лим од цинка,
лимови од обојених метала, бакарни лим, месингани лим, алуминијумски лим и
лимови од других легура.
Одабир лемова и препознавање врсте лемова: лемови у виду жице, шипке,
прашкова, меки лемови, калајни лемови, лемови од легура, месингани лемови и
слично.
Припрема и препознавање средстава за чишћење лимова. Одабир прашкова и
правилна употреба, коришћење хемијских средстава за чишћење. Мере заштите при
коришћењу средстава за чишћење.
ЛЕМЉЕЊЕ (116)
Припрема прибора за лемљење, чишћење лемника, правилан избор и припрема
лемника за рад. Загревање лемника. Припрема средстава за чишћење спојева,
механичко и хемијско чишћење ивица, преклопа, спојева. Техника рада наношења
лема. Меко лемљење, примена и проверавање спојева. Техника рада при тврдом
лемљењу и примена тврдог лемљења. Припрема прибора, средстава за загревање,
средстава за чишћење и слично. Избор легуре и тврдог лема. Техника наношења
лема. Провера споја. Мере заштите на раду (при раду са пламеном, опрема радника).
ВРСТЕ СПОЈЕВА (90)
Врсте саставка и спојева лима. Примена сучеоног споја, косог споја, врсте
преклопног споја, спој са подметачем, пресавијени спој, вишеструки спој лима.
Спајање цеви, врсте спојева и примена код тврдог лемљења. Врсте спојева олука,
четвртастог, полуокруглог и округлог облика. Спајање равних олука, олука под
углом, олука са више превоја и слично. Спајање лимарске галантерије, разних
посуда, казана, хладњака, филтера и слично.
ПРИМЕНА ЛЕМЉЕЊА (116)
Примена меког лемљења у грађевинској лимарији. Лемљење спојева, олука,
канала, кровних покривача, поклопаца и рубова и осталих лимарских спојева.
Лемљење лимарске галантерије; канте, кофе, посуде, разних судова. Лемљење
хладњака и других расхладних уређаја. Лемљење филтера, сита, разних проводника
и слично. Примена тврдог лемљења. Спајање челичних лимова и предмета од челика,
темпер лива и сличних легура. Примена тврдог лемљења обојених метала: посуда од
бакра, месинга, алуминијума и слично. Мере заштите на раду при меком и тврдом
лемљењу.
КОНТРОЛА ЛЕМЉЕНОГ САСТАВКА (62)
Проверавање квалитета залемљених делова и спојева. Испитивање
непропустљивости спојева нарочито код судова за течност, за гасове, код спојених
цеви, олука и других уређаја. Одржавање и чишћење спојева након лемљења.
ОДРЖАВАЊЕ РАДНОГ МЕСТА (36)
Одржавање алата, прибора и уређаја за лемљење. Чување материјала за
лемљење, чување и штедња лема и легура за лемљење, чување средстава за чишћење
спојева. Одржавање хигијене радионице и личне хигијене.
РАДНА ДОКУМЕНТАЦИЈА (36)
Упознавање и примена основне радне документације: налога за рад, требовања
материјала, време израде, наплаћивање услуга и слично.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Програмски садржаји образовног профила лемилац, дају основна знања,
вештине и навике, које су потребне за оспособљавање лако ментално ретардираног
ученика. Циљ је да теоријском и практичном наставом оспособимо ученика за
самостално обављање послова овог образовног профила у двогодишњем школовању.
Стицањем знања, теоријском и практичном наставом, ученик се упознаје са
техником рада при лемљењу, и остварује спојеве који чине целину или готов
производ.
Програмски садржаји теоријске наставе су у тесној корелацијској вези са
реализацијом практичне наставе. Тематске целине у којима се обрађују основни
појмови техничко-технолошке законитости појединих поступака и процеса,
непосредно претходе реализацији истих у практичној настави. Ученик треба да
савлада основну терминологију коју захтева образовни профил и да је примени у
конкретним условима практичне наставе.
Програмски садржаји у првој години конципирани су тако да ученик прво
упозна средства рада, материјал који се користи за обраду спајањем, врсту спојева и
технолошку припрему спојева за лемљење. У другој години школовања приступа
самој техници рада и примењује лемљење на конкретним предметима и
производима.
При остваривању програма наставник дефектолог и наставник практичне
наставе - ментор, процењују способности и психофизичке могућности лако ментално
ретардираног ученика. Планирају реализацију часова за обраду и утврђивање, ради
успешног усвајања знања.
Теоријска настава планира се са два часа недељно и обухвата основне
програмске садржаје предмета са циљем да ученик усвоји основне појмове, термине
и технолошки поступак.
Практична настава планирана је са 18 часова недељно. Има за циљ да ученик
кроз рад савлада технику рада, вештине и навике за самосталан рад.
У првом разреду теоријске и практичне наставе у уводном делу програма, дати
су садржаји који ученика упознају са радним местом, организацијом рада,
хигијенско-техничким условима рада и освртом на поштовање мера заштите на раду,
и технолошке методе рада.
Упознати ученике са средствима рада, алатом и прибором који ће користити
при лемљењу. Пошто се образује и васпитава лако ментално ретардирани ученик,
треба обратити посебну пажњу на примену мера заштите на раду, на понашање
ученика у радној средини и на одржавање алата, прибора и уређаја за рад.
Прибор и средства рада за загревање (лет-лампа, пламеник, бутан-боца) ученик
упознаје у првој години заната, припрема прибор и одржава након употребе. У другој
години заната ће руковати и користити средства за загревање материјала и лима.
У теоријској настави поглавље о корозији треба обрадити у основним цртама,
како настаје корозија, како је одстранити и како заштитити материјал од корозије.
Практичном наставом упознаје средства за чишћење корозије и врши антикорозивну
заштиту.
Планом је програмиран и планиран највећи број часова за припрему материјала
за лемљење, што подразумева правилну припрему спојева, чишћење спојева
(механичким и хемијским средствима). Ученик се у току практичног рада упознаје са
врстама спојева и техником рада при лемљењу датих спојева. Теоријска настава
обухвата дата поглавља са циљем да ученика информише и технолошки објасни
врсту спојева и њихов значај у практичној примени.
У другој години школовања садржаји програма теоријске наставе такође су у
тесној корелацијској вези са практичном наставом. Програмски садржаји су
конципирани тако да ученику дају знања и практичну оспособљеност за лемљење.
Теоријски садржаји о материјалу за рад упознају ученика са врстама лима,
препознавању легура и материјала за спајање (тврди и меки лем) као и средства за
чишћење при лемљењу.
Практичним радом ученик треба да стекне знање и вештину лемљења. На
часовима теорије ученик стиче знања о правилној примени материјала, прибора за
рад и самом техником извођења меког и тврдог лемљења.
Поглавље о контроли залемљених спојева подразумева проверу и квалитет
рада, при чему ученик учествује само у припреми радова за пуњење судова, чишћење
судова након лемљења и врши испомоћ другим радницима.
Свака методска јединица у планирању и распореду програмских садржаја,
обухвата мере заштите на раду, опште и појединачне за сваку операцију. Тежиште
рада усмерити на квалитет услуге, одржавање радног места и правилно коришћење
средстава заштите на раду.
У завршној години школовања оспособити ученике за вођење радне
документације (радни налог, требовање материјала, време радних задатака и сл.).
У остваривању програма теоријске наставе максимално треба користити
очигледна средства: слике, шеме, каталоге и друга визуелна и аудиовизуелна
средства. Избором одговарајућих наставних метода ученику пружити знања да би се
остварили циљеви и задаци овог програма.
Практична настава изводи се у адаптираним и опремљеним радионицама.
Наставник практичне наставе - ментор, врши разраду тематских целина, формира
вежбе, редослед радних операција према способностима ученика. Радне операције
разрађује на елементе и захвате до сложених послова и радних задатака.
Оперативним плановима рада наставник теоријске наставе планира и
програмира наставне јединице тако што више часова предвиђа за утврђивање
наставног градива.
Наставник практичне наставе такође кроз оперативне планове рада планира и
распоређује програмске садржаје према условима и распореду часова практичне
наставе са циљем да са ученицима постигне исти ниво оспособљености.

Образовни профил: ПОМОЋНИ ОБРАЂИВАЧ ЛИМА

ТЕХНОЛОГИЈА РАДА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ наставе предмета технологија образовног профила је стицање стручно
теоријских знања потребних за успешно схватање технолошког процеса и задатака у
образовном профилу помоћни обрађивач лима у двогодишњем школовању. Програм
је намењен лако ментално ретардираном ученику. Практичном наставом оспособити
ученика за самостално обављање послова и задатака ради стицања радне
оспособљености.
Задаци наставе предмета технологија образовног профила су:
- стицање знања, поступака рада при обрађивању лима у оквиру сложености
послова помоћника лимара;
- упознавање битних карактеристика и примена средстава за рад која се користе
при пословима и задацима образовног профила;
- стицање знања о карактеристикама и примени алата која се користи при раду;
- стицање знања која утичу на квалитет и економичност обављеног задатка;
- стицање радних навика и вештина које ће им омогућити самосталност у раду;
- стицање одговорности уз максимално поштовање радне и технолошке
дисциплине;
- стицање навика за правилно коришћење средстава заштите на раду.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

УВОД (2)
Упознавање ученика са пословима и задацима образовног профила. Опис
послова и радних задатака у лимарској радионици. Улога и место помоћника лимара.
МЕРЕ ЗАШТИТЕ НА РАДУ (2)
Хигијенско-техничка заштита на раду у лимарској радионици. Опремљеност
радионице са потребним алатом, прибором и уређајима за рад. Општи захтеви и
прописи заштите на раду. Лична средства заштите на раду.
МЕРЕЊЕ И КОНТРОЛИСАЊЕ (6)
Мерила за мерење и контролу дужина. Мерни алат и прибор, метар, лењир,
мерне летве. Мерила за мерење и контролу углова (гранична мерила за углове,
угломери, угаоници и други алати). Либеле. Чување и одржавање мерних и
контролних алата.
ОЦРТАВАЊЕ И ОБЕЛЕЖАВАЊЕ (6)
Преношење мера на материјал. Алат и прибор за оцртавање. Поступци
оцртавања и обележавања. Обележавање лимова по шаблону за једноставне делове.
Значај оцртавања и обележавања и њихова примена.
РУЧНИ АЛАТ (10)
Основни ручни алат: чекићи, лимарски наковњи, подметачи, клешта, лимарска
клешта за савијање лима, турпије, лимарске турпије, челичне четке и други алати.
Основна намена алата и техника рада са алатом.
ОДСЕЦАЊЕ ЛИМОВА (6)
Ручне маказе за лим, врсте маказа, поступак рада са лимарским маказама.
Полужне маказе за лим. Упознавање са машинским маказама за одсецање лима.
Пробијање тањих лимова пробојцем. Поступак рада при пробијању лимова.
Поступци сечења танких цеви малог пречника. Рад са ручном тестером.
БУШЕЊЕ И РЕЗАЊЕ НАВОЈА (6)
Припрема лимова за бушење (оцртавање и обележавање). Избор алата и режим
обраде за бушење. Поступци бушења ручном бушилицом. Израда навоја, алат за
урезивање и нарезивање навоја. Мерење и контрола израђених отвора и навоја. Мере
заштите при раду са бушилицама.
ОБЛИКОВАЊЕ ЛИМА (12)
Алати и прибор за исправљање лимова. Начин ручног исправљања лима у
зависности од правца и врсте деформације. Исправљање испупченог и увијеног
лима, равнање лимова. Савијање лимова под углом. Ручна обрада лима савијањем,
ручни алат и техника рада. Припрема ивица за ручно спајање лимова. Ручна обрада
извлачења лима. Алат и прибор за рад, поступак рада при обликовању и извлачењу
лима. Кружно савијање лимова. Упознавање са машинама и уређајима за кружно
савијање лима, ваљање лимова и савијање лимова под углом.
СПАЈАЊЕ ЛИМОВА (12)
Начин спајања лимова, раздвојива и нераздвојива веза спајања лимова. Ручно
спајање и пресавијање лимова. Врсте спојева, поступак рада и примена. Врсте
заковица, избор и примена. Поступак рада при закивању (ручно закивање). Меко
лемљење, материјал, алат и прибор за рад. Припрема лемова и лемника. Начин
лемљења лимова разних дебљина и различитих материјала. Начин калајисања судова
израђених од лима. Чишћење после лемљења.
ПОВРШИНСКА ЗАШТИТА (8)
Настанак, врсте и карактеристике корозије. Задатак, методе и поступци заштите
од корозије. Антикорозивна заштита метала и лимова.

II РАЗРЕД
(2 часа недељно, 66 часова годишње)

РАДНО МЕСТО (4)


Организација рада у лимарској радионици. Послови и задаци помоћног
обрађивача лима. Мере заштите на раду. Чување и одржавање уређаја, алата, машина
и прибора за рад.
МАТЕРИЈАЛ ЗА РАД (4)
Врсте лимова: црни лим, поцинковани лим, лим од цинка, лим од обојених
метала (бакар, месинг, алуминијум). Основна својства материјала и примена лимова
за израду лимарских производа.
ОЦРТАВАЊЕ И СЕЧЕЊЕ ЛИМОВА (8)
Обележавање лимова по шаблону за једноставне делове, кројење једноставних
елемената од лима.
Поступци сечења лима ручним, полужним и машинским маказама.
Врсте машинских маказа и начин руковања маказама. Маказе за кружно сечење
лима, принцип рада и руковање маказама.
Мере заштите на раду при коришћењу машинских маказа.
ОБЛИКОВАЊЕ ЛИМОВА (16)
Ручно исправљање лимова. Поступак рада при угаоном савијању лима. Алат за
ручно пресавијање лима. Поступак ручног пресавијања и обликовања лима.
Машине за угаоно савијање лима, врсте и принцип рада. Поступак рада при
угаоном савијању лима. Машине за кружно савијање лима, врсте и принцип рада.
Поступак рада при кружном савијању лима. Поступак рада при коришћењу машина
и уређаја за ваљање и обликовање лима. Машине за исправљање лимова.
Мере заштите на раду при коришћењу машина и уређаја за обликовање лима.
СПАЈАЊЕ ЛИМОВА (14)
Врсте спојева и ручно пресавијање и спајање лимова. Спајање усправних
спојева, на угао и полукружних спојева. Помагање лимару на извођењу операција
обликовања сложених делова од лима. Закивање лимова, ручно и на подешеним
машинама. Техника рада при меком лемљењу лимова. Калајисање лимова и спојева.
Припремни радови и чишћење лимова за тврдо и гасно заваривање. Поступци
електроотпорног заваривања, тачкастог и линеарног на подешеним уређајима.
ИЗРАДА И МОНТАЖА ПРОФИЛИСАНИХ ЛИМОВА (14)
Елементи за спајање и начин спајања производа од лима. Припремни радови за
спајање покривних и профилисаних лимова. Монтажа лимарије за климатизацију и
проветравање.
ПОВРШИНСКА ЗАШТИТА (6)
Задатак, методе и поступци заштите од корозије. Наношење неметалних
превлака (боје и лакови). Наношење металних превлака. Пластифицирање.
РАДНА ДОКУМЕНТАЦИЈА (4)
Упознавање и примена основне радне документације: налог за рад, требовање
материјала, време израде и слично.

ПРАКТИЧНА НАСТАВА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ практичне наставе је стицање знања, радних вештина и навика потребних
за обављање послова и задатака и самостални извршилачки рад у оквиру образовног
профила помоћног обрађивача лима.
Задаци практичне наставе су:
- овладавање поступцима и методама рада при обликовању лима;
- оспособљавање за правилну употребу, примену и одржавање средстава рада,
њихово рационално и економично коришћење уз сагледавање њихове материјалне
вредности;
- стицање знања и вештина за коришћење машина, уређаја и прибора у обради
лимова;
- уочавање повезаности и међузависности елемената радног процеса;
- уочавање повезаности и међузависности елемената радног процеса у спајању
производа као целине;
- стицање радних навика за правилно коришћење средстава заштите на раду.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(18 часова недељно, 630 часова годишње)

УВОД (18)
Опис послова и радних задатака у лимарској радионици. Упознавање са кућним
редом и поштовањем радне и технолошке дисциплине.
МЕРЕ ЗАШТИТЕ НА РАДУ (36)
Хигијенско-техничка заштита на раду у лимарској радионици и радно место
помоћника лимара. Општи захтеви и прописи заштите на раду. Лична средства
заштите на раду.
МЕРЕЊЕ И КОНТРОЛИСАЊЕ (36)
Мерење мерним тракама, мерним лењирима и мерним летвама. Употреба
помичног мерила. Коришћење шестара, угломера и шаблона. Коришћење либеле.
Чување и одржавање мерних и контролних алата.
ОЦРТАВАЊЕ И ОБЕЛЕЖАВАЊЕ (62)
Припрема алата и прибора за оцртавање и обележавање. Оцртавање помоћу
шаблона. Припрема површина за оцртавање и обележавање. Поступак оцртавања и
обележавања. Чување и одржавање алата и прибора за рад.
РУЧНИ АЛАТ (62)
Упознавање са основним ручним алатом и њихов одабир према технологији
рада. Техника рада са лимарским клештама, чекићима, турпијама, секачима,
подметачима, обликачима, лимарским наковњем и сличним алатом. Коришћење мера
заштите на раду.
ОДСЕЦАЊЕ ЛИМОВА (54)
Сечење лима ручним и полужним маказама. Сечење правим и кривим
маказама. Сечење цеви мањих пречника и дебљина. Примена секача и правилно
руковање секачем. Поступак пробијања лима. Припремни радови и помоћни радови
на машинама за одсецање лима.
БУШЕЊЕ И РЕЗАЊЕ НАВОЈА (54)
Припрема материјала за бушење. Избор алата, бушилица и режима рада.
Бушење лимова ручном бушилицом. Упознавање алата за резање навоја. Примена
средстава заштите на раду.
ОБЛИКОВАЊЕ ЛИМА (126)
Принцип рада и начин руковања са ручним алатом за исправљање и савијање
лима. Исправљање испупченог и увијеног лима. Поступак равнања лима. Ручно
савијање лима клештима и другим алатима. Принцип рада и начин руковања алатом
при извлачењу лима. Помоћни радови при коришћењу машине за угаоно савијање
лима, машине за исправљање лимова, машине за праволинијско савијање и
пресавијање лимова, машине за кружно савијање лимова и сл.
СПАЈАЊЕ ЛИМОВА (116)
Поступак рада при ручном пресавијању лимова, начин извођења спојева и
правилно коришћење алата. Рад на ручном закивању. Припрема алата и прибора.
Израда једносечних и вишесечних спојева. Припрема лимова и прибора за лемљење.
Лемљење лимова и различитих профила. Калајисање судова. Чишћење после
лемљења. Примена средстава заштите на раду.
ПОВРШИНСКА ЗАШТИТА (72)
Наношење неметалних превлака (боја, лакова). Наношење металних превлака.
Примена средстава заштите на раду.

II РАЗРЕД
(18 часова недељно, 594 часа годишње)

РАДНО МЕСТО (18)


Задужење радним местом, алатом и прибором. Радна и технолошка
дисциплина. Мере заштите на раду. Одржавање алата, машина, прибора и радне
просторије.
ПРИПРЕМА МАТЕРИЈАЛА ЗА РАД (30)
Помоћни радови при доношењу материјала, готових делова и радови око
припреме лимова за обраду. Препознавање лимова и методе обраде лима. Чување
материјала. Примена средстава заштите на раду.
ОЦРТАВАЊЕ И СЕЧЕЊЕ ЛИМОВА
Припрема алата за оцртавање. Оцртавање помоћу шаблона и по узорку
једноставних елемената од лима. Сечење лима ручним и полужним маказама.
Припремни радови за машинско одсецање и поступак рада при одсецању. Ручно и
машинско кружно сечење лима. Коришћење мера заштите на раду.
ОБЛИКОВАЊЕ ЛИМОВА (152)
Припрема алата и прибора за угаоно савијање лимова, алат за ручно
пресавијање и рад на пресавијању лимова. Поступак рада на машинама за угаоно
савијање лимова. Поступак рада на машинама за кружно савијање лимова.
Припремни и помоћни радови при раду за обликовање сложених елемената од лима.
Ручно исправљање лимова различитих деформација. Коришћење средстава заштите
на раду.
СПАЈАЊЕ ЛИМОВА (126)
Остваривање равних спојева ручним спајањем, спојева на угао и полукружних
спојева. Помоћни радови при спајању сложенијих делова од лима. Извођење ручног
и машинског закивања. Припрема алата и прибора за израду једносечних и
вишесечних спојева. Припрема лемова и прибора за лемљење. Спајање лемљењем
разних профила. Калајисање судова. Припремни радови и чишћење лимова за тврдо
и гасно заваривање. Поступци електроотпорног заваривања, тачкастог и линеарног
на подешеним уређајима. Коришћење средстава заштите на раду.
ИЗРАДА И МОНТАЖА ПРОФИЛИСАНИХ ЛИМОВА (126)
Спајање профилисаних делова од лима. Помоћни и припремни радови за
спајање профилисаних лимова. Помоћни радови при монтажи лимарије за
климатизацију и проветравање.
ПОВРШИНСКА ЗАШТИТА (44)
Припрема делова за наношење неметалних превлака (боја и лакова). Наношење
металних превлака. Примена средстава заштите на раду.
ОДРЖАВАЊЕ РАДНОГ МЕСТА (36)
Одржавање хигијене радног места. Одлагање отпада. Одржавање алата,
прибора и уређаја за рад. Лична хигијена радника. Заштита радне и животне средине.
Вођење основне радне документације (радни налог, време израде).

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Садржаји програма образовног профила помоћни обрађивач лима, дају основна


знања, вештине и навике, које су потребне за оспособљавање лако ментално
ретардираног ученика. Циљ је да се теоријском и практичном наставом оспособи
ученик за самостално обављање послова овог образовног профила у двогодишњем
школовању.
Теоријском и практичном наставом ученик се упознаје са техником рада обраде
лима и средствима рада које користи при обради.
Садржаји програма теоријске наставе су у тесној корелацијској вези са
реализацијом практичне наставе. Тематске целине у којима се обрађују основни
појмови техничко-технолошке законитости појединих поступака и процеса,
непосредно претходе реализацији истих у практичној настави. Ученик треба да
савлада основну терминологију коју захтева образовни профил и да је примени у
конкретним условима практичне наставе.
Програмски садржаји у првој години конципирани су тако да ученик упозна
средства рада и материјал који користи у обради и изради лимарских производа. У
другој години школовања приступа самој техници рада на једноставним и мање
сложеним пословима у оквиру образовног профила лимара.
При остваривању програма наставник дефектолог и наставник практичне
наставе - ментор, процењују способности и психофизичке могућности лако ментално
ретардираног ученика, планирају реализацију часова за обраду и утврђивање ради
успешног усвајања знања.
Теоријска настава планира се са два часа недељно и обухвата основне
програмске садржаје предмета са циљем да ученик усвоји основне појмове, термине
и технолошки поступак.
Практична настава планирана је са 18 часова недељно. Има за циљ да ученик
кроз рад савлада технику рада, вештине и навике за самосталан рад.
У првом разреду теоријске и практичне наставе у уводном делу програма дати
су садржаји који ученика упознају са радним местом, организацијом рада,
хигијенско-техничким условима рада и освртом на поштовање мера заштите на раду.
Пошто се образује и васпитава лако ментално ретардирани ученик, треба усмерити
пажњу на примену личних средстава заштите на раду, на понашање ученика у радној
средини и поштовање технолошке дисциплине.
Тематске целине које обухватају мерење и контролисање као и оцртавање и
обележавање имају задатак да ученик упозна основни мерни алат и да зна да га
примени при оцртавању и обележавању лима. Припрема, чување и одржавање
мерног и осталог алата при преношењу мера на лим је основни задатак програма.
У првој години школовања ученика упознати са ручним алатом који се користи
при обради лима а поступак и примену алата савлађује у другој години заната.
Планиран је већи број часова у програмским садржајима за поступак рада при
употреби алата, уређаја и машина за обликовање лимова. У првој години ученик
упознаје алате, уређаје и машине за исправљање, савијање, извлачење и обликовање
лимова. На практичној настави помаже у припреми материјала за рад и помаже
лимару при коришћењу машина. У другој години обликовање и поступак рада при
коришћењу машина самостално обавља на припремљеним деловима лимарије и
подешеним машинама.
Програмски садржаји који се односе на спајање метала, такође су планирани са
већим бројем часова, са задатком да ученик упозна технолошки поступак спајања
лимова, правилно приступи припреми лимова за спајање, припреми алат и прибор за
спајање и заваривање лимова. Самостално ће радити једноставне послове закивања,
лемљења и тачкастог заваривања.
Теоријском наставом упознати ученика са израдом и монтажом лимарских
производа. Практичним радом примениће стечено знање да правилно приступи
помоћним пословима при монтажи лимарских производа.
Теоријско знање о значају заштите метала од корозије и врстама превлака
примењују у пракси вршећи антикорозивну заштиту метала.
Свака методска јединица у планирању и распореду програмских садржаја
обухвата мере заштите на раду, опште и појединачне за сваку операцију. Тежиште
рада усмерити на квалитет услуге, одржавање радног места и правилно коришћење
средстава заштите на раду.
У остваривању програма теоријске наставе максимално треба користити
очигледна средства: слике, каталоге и друга визуелна и аудиовизуелна средства.
Избором одговарајућих наставних метода ученику пружити знања да би се остварили
циљеви и задаци овог програма.
Практичну наставу изводити у опремљеним радионицама. Наставник
практичне наставе-ментор врши разраду тематских целина, формира вежбе, редослед
радних операција према способностима ученика.
Радне операције разрађује на елементе и захвате до сложених послова и радних
задатака.
Оперативним плановима рада наставник теоријске наставе планира и
програмира наставне јединице тако што више часова предвиђа за утврђивање
наставног градива.
Наставник практичне наставе такође кроз оперативне планове рада планира и
распоређује програмске садржаје према условима и распореду часова практичне
наставе са циљем да са ученицима постигне исти ниво оспособљености.

Образовни профил: АУТОПЕРАЧ-ПОДМАЗИВАЧ

ТЕХНОЛОГИЈА РАДА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ наставе предмета технологија образовног профила је стицање стручно
теоријских знања потребних за успешно схватање технолошког процеса и задатака у
образовном профилу аутоперач-подмазивач у двогодишњем школовању за лако
ментално заостале ученике. Теоријском и практичном наставом оспособити ученике
за самостално обављање послова и задатака ради стицања радне оспособљености.
Задаци наставе овог предмета су:
- стицање знања поступака и принципа техничког одржавања моторних возила
прањем и подмазивањем;
- упознавање битних карактеристика и примена средстава за рад која се користе
при пословима и задацима образовног профила;
- стицање знања о карактеристикама и примени алата који се користе при раду;
- стицање знања која утичу на квалитет и економичност обављених задатака;
- стицање радних навика и вештина које ће им омогућити самосталност у раду;
- стицање одговорности уз максимално поштовање радне и технолошке
дисциплине;
- стицање навика за правилно коришћење средстава заштите на раду.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

УВОД (2)
Упознавање са пословима и задацима образовног профила. Значај и систем
организације одржавања, прања и подмазивања моторних возила.
РАДНО МЕСТО (4)
Организација сервисне службе за одржавање, прање и подмазивање возила.
Хигијенско-технички услови рада у сервису или приватној радионици. Опремљеност
сервиса потребним средствима рада. Пријем возила и редослед послова и радних
задатака.
МЕРЕ ЗАШТИТЕ НА РАДУ (4)
Општи захтеви заштите на раду. Лична средства заштите на раду. Заштита на
раду при употреби уређаја, дизалица и осталих средстава рада.
ПРИПРЕМА АУТОМОБИЛА ЗА ПРАЊЕ (2)
Припрема возила за прање, скидање брисача, затварање стакала, савијање
огледала, склапање антена и слично.
Помагање возачу при навожењу возила на канал или покретну траку код
машинског прања.
ПРИБОР И АЛАТ ЗА ПРАЊЕ ВОЗИЛА (4)
Прибор и алат за прање возила: довод воде, славине, црева за довод воде,
посуде, сунђери, четке, тканине, кожице и слично. Правилна употреба алата и
прибора као и одржавање истих.
УРЕЂАЈИ ЗА ПРАЊЕ ВОЗИЛА (4)
Канал за прање возила. Механичке четке за прање возила. Руковање системом
за аутоматско прање возила. Одржавање радног места. Примена личне заштите на
раду.
МОТОРНО ВОЗИЛО (6)
Главни делови каросерије возила - аутомобила. Шкољка возила, поклопци
возила, ветробранска стакла, стакла возила, точкови, унутрашњи делови возила.
Правилно руковање и одржавање делова возила.
ДИЗАЛИЦЕ (6)
Ручне механичке дизалице. Хидрауличне дизалице. Комбиноване дизалице.
Правилно руковање дизалицама. Заштитне мере при раду са дизалицама.
ОДРЖАВАЊЕ И ПРАЊЕ ВОЗИЛА (8)
Квашење возила и скидање прашине и нечистоће. Коришћење средстава за
прање возила (шампони). Правилно коришћење приручног алата (четке, сунђери).
Спирање сапунице и сушење возила. Брисање стакала и површине возила. Пасте за
полирање и одржавање возила.
АЛАТ И ПРИБОР ЗА ПОДМАЗИВАЊЕ ВОЗИЛА (10)
Ручни алат: клешта, одвијачи, кључеви, врсте кључева - именовање и намена,
чекићи, челичне четке и слично. Правилно руковање ручним алатом, примена алата,
одржавање и чување алата. Уређаји за одвод уља, ручни и аутоматски уређаји за уље.
Уређаји за подмазивање возила, ручне пумпе, аутоматске пумпе и разни уређаји за
подмазивање возила.
Правилно руковање уређајима и одржавање истих. Мере заштите на раду са
уређајима за подмазивање возила.
ОДРЖАВАЊЕ УРЕЂАЈА ЗА ХЛАЂЕЊЕ (4)
Одржавање хладњака, контрола нивоа воде, испуштање воде из хладњака.
Заштита воде од мраза (антифриз). Контрола течности у резервоарима за воду -
течност (за стакла).
ОДРЖАВАЊЕ РАДНОГ МЕСТА (2)
Одржавање алата и уређаја за рад. Одлагање отпадног уља. Одржавање
хигијене радионице. Налог за рад и читање потребних услуга.

II РАЗРЕД
(2 часа недељно, 66 часова годишње)

УВОД (2)
Сервис за прање и подмазивање возила. Аутоматско - машинско прање возила,
лично појединачно прање и подмазивање возила. Мере заштите на раду.
МОТОРНО ВОЗИЛО (8)
Општи састав и систем моторног возила. Мотори, врсте, подела. Основни
уређаји на мотору. Контрола уља у мотору. Гориво и резервоар горива, одржавање.
Одржавање акумулатора, доливање воде.
СИСТЕМ ПРЕНОСА СНАГЕ КОД ВОЗИЛА (10)
Систем преноса команде код возила, мењачки преносници, диференцијални
преносник и карданско вратило, механизам за управљање, точкови и пнеуматици.
Контрола уља у систему за пренос снаге код возила. Мере заштите на раду.
УРЕЂАЈИ ЗА ПОДМАЗИВАЊЕ ВОЗИЛА (10)
Врсте ручних пумпи, примена и руковање, одржавање прибора. Уређаји за
аутоматско подмазивање, врсте, примена, правилно руковање и одржавање. Мере
заштите на раду.
ВРСТЕ МОТОРНИХ УЉА И ТЕХНИЧКИХ МАСТИ (6)
Моторно уље, врсте и основна својства. Техничка уља и масти за мењач,
управљач и слично. Примена мазива и значај заштите возила. Врсте заштитних
средстава од корозије, примена и значај. Мере заштите на раду.
ОДРЖАВАЊЕ И ПОДМАЗИВАЊЕ ВОЗИЛА (10)
Замена уља у кориту мотора, замена уља у мењачу и диференцијалу, замена уља
у кућишту управљача. Контрола уља за кочнице, доливање и одржавање.
Подмазивање лежишта точкова, спона, рукаваца, гибња, зглобних преносника,
преносних полуга итд.
Техника рада при замени уља и правилно подмазивање делова возила. Мере
заштите на раду.
КОРОЗИЈА (4)
Узроци настанка корозије. Врсте корозије. Заштите возила од корозије.
ЗАШТИТА ВОЗИЛА ОД КОРОЗИЈЕ (10)
Алат и прибор за чишћење корозије на поду возила. Припрема подова и шасије
за премазивање заштитним средствима. Наношење заштите од корозије. Мере
заштите на раду.
РАДНА ДОКУМЕНТАЦИЈА (4)
Налог за рад и наплаћивање услуга. Вођење основне радне документације.
Одржавање радног места, одлагање отпадака и старог уља. Одржавање хигијене
радног места и лична хигијена радника.

ПРАКТИЧНА НАСТАВА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ практичне наставе је стицање знања, радних вештина и навика потребних
за обављање послова и задатака и самосталан извршилачки рад у оквиру образовног
профила аутоперач и подмазивач возила.
Задаци практичне наставе су:
- овладавање техничким поступцима и методама рада при одржавању, прању и
подмазивању возила;
- оспособљавање за правилну употребу, примену и одржавање средстава рада,
њихово рационално и економично коришћење уз сагледавање њихове материјалне
вредности и века трајања возила;
- стицање знања и вештина у правилном прању, подмазивању и одржавању
возила;
- стицање знања и навика за правилно коришћење средстава заштите на раду.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(18 часова недељно, 630 часова годишње)

УВОД (12)
Упознавање са радионицом или сервисом за прање и подмазивање возила.
Упознавање са правилима о кућном реду. Радна и технолошка дисциплина.
МЕРЕ ЗАШТИТЕ НА РАДУ (30)
Хигијенско-технички услови рада у сервису или радионици. Општи захтеви
заштите на раду. Лична средства заштите на раду. Заштита на раду при употреби
уређаја, дизалица и осталих средстава рада.
МОТОРНА ВОЗИЛА (66)
Главни делови каросерије возила. Припрема возила за прање, скидање брисача,
затварање стакала, савијање огледала, склапање антене и сл. Помагање возачу при
навожењу возила на канал или покретну траку код машинског прања. Унутрашње
чишћење возила. Правилно руковање вратима и поклопцима аутомобила.
ПРИБОР, УРЕЂАЈИ И АЛАТИ ЗА ПРАЊЕ ВОЗИЛА (170)
Прибор и алат за прање возила. Правилно руковање са славинама, доводом
воде, коришћење одговарајућих посуда, сунђера, четки за прање возила, тканина,
кожица и слично. Правилно руковање прибором, чување и одржавање прибора за
рад. Коришћење канала за прање возила или траке за аутоматско прање возила
метлама. Управљање, руковање системом за аутоматско прање возила. Одржавање
радног места. Мере заштите на раду.
ДИЗАЛИЦЕ (66)
Правилно коришћење и руковање ручном механичком дизалицом. Упознавање
са осталим врстама дизалица (хидраулична, комбинована и сл.). Правилно руковање
дизалицама. Мере заштите на раду.
ОДРЖАВАЊЕ И ПРАЊЕ ВОЗИЛА (108)
Квашење возила и скидање прашине и нечистоће. Коришћење средстава за
прање возила, припрема шампона и хемијских средстава. Правилно коришћење
приручног алата (меке четке, сунђери). Спирање сапунице и сушење возила.
Правилно брисање стакала и површине возила. Коришћење и правилно наношење
пасте за полирање возила.
ОДРЖАВАЊЕ УРЕЂАЈА ЗА ХЛАЂЕЊЕ (62)
Одржавање хладњака, контрола нивоа воде, испуштање воде из хладњака.
Правилно испирање хладњака. Заштита воде од мраза, додавање антифриза, контрола
антифриза и сл. Контрола и доливање течности у резервоарима за воду (за стакла).
ПРИБОР, УРЕЂАЈИ И АЛАТИ ЗА ПОДМАЗИВАЊЕ ВОЗИЛА (98)
Упознавање, назив и примена ручног алата. Правилно руковање клештима,
одвијачима и кључевима. Правилна употреба потребног ручног алата; чекић, челична
четка, турпија и сл. Уређаји за одвод уља, ручни и аутоматски уређаји за замену уља.
Замена уља у блоку мотора, кућишту мењача и другим деловима возила.
Уређаји за подмазивање возила. Руковање и правилна примена ручних пумпи,
аутоматске пумпе, уређаји за подмазивање возила. Мере заштите на раду.
ОДРЖАВАЊЕ РАДНОГ МЕСТА (18)
Одржавање уређаја и алата за рад. Одлагање отпадног уља. Одржавање
хигијене радионице. Налог за рад и вођење основне документације.

II РАЗРЕД
(18 часова недељно, 594 часа годишње)

РАДНО МЕСТО (18)


Радна и технолошка дисциплина. Сервис за прање и подмазивање возила,
организација рада, појединачно радно место у радионици за прање возила,
одржавање и подмазивање возила.
МЕРЕ ЗАШТИТЕ НА РАДУ (30)
Придржавање општих правила заштите на раду. Лична заштита на раду.
Заштита на раду при употреби прибора, уређаја и алата за рад. Заштита на раду при
употреби дизалица.
МОТОРНО ВОЗИЛО (54)
Основни делови мотора, препознавање и именовање. Контрола уља у блоку
мотора, контрола уља у кућишту мењача возила, у кућишту за управљање возилом и
сл. Контрола уређаја за довод горива, филтери, филтер за ваздух, филтери за уље
мотора и слично. Одржавање акумулатора, доливање дестилисане воде и слично.
ПРИБОРИ, УРЕЂАЈИ И АЛАТИ ЗА ПОДМАЗИВАЊЕ ВОЗИЛА (170)
Врсте ручних пумпи, аутоматске пумпе и остали уређаји за подмазиване возила.
Правилно коришћење уређаја, прибора и алата за рад. Техника рада при подмазивању
лежишта точкова, спона, рукаваца, зглобних преносника, преносних полуга и сл.
Одржавање уређаја за подмазивање возила. Мере заштите на раду.
ЗАМЕНА УЉА (142)
Замена уља у кориту мотора, замена уља у мењачу и диференцијалу возила,
замена уља у кућишту управљача. Техника рада при замени уља. Одлагање старог
уља. Одржавање уређаја за рад. Мере заштите на раду.
Карактеристике и избор уља као мазива.
ЗАШТИТА ВОЗИЛА ОД КОРОЗИЈЕ (126)
Алат и прибор за чишћење корозије на возилу. Механичко чишћење доњих
површина возила, хемијска средства за чишћење. Антикорозивна заштита. Правилно
наношење заштите. Мере заштите на раду.
ОДРЖАВАЊЕ РАДНОГ МЕСТА (18)
Одржавање радног места. Одлагање отпада и отпадног уља. Одржавање
прибора, алата и уређаја. Лична хигијена радника.
Заштита радне и животне средине.
РАДНА ДОКУМЕНТАЦИЈА (36)
Налог за рад, редослед радних операција, наплаћивање услуга. Вођење основне
радне документације.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Програмски садржаји образовног профила аутоперач-подмазивач дају основна


знања, вештине и навике, које су потребне за оспособљавање лако ментално
ретардираног ученика. Циљ је да теоријском и практичном наставом оспособимо
ученика за самостално обављање послова овог образовног профила у двогодишњем
школовању.
Стицањем знања, теоријском и практичном наставом, ученик се упознаје са
основном функцијом и наменом возила, као и значајем правилног одржавања (прање
и подмазивање) за трајност, безбедност и сигурност употребе возила.
Програмски садржаји теоријске наставе су у тесној корелацијској вези са
реализацијом практичне наставе. Тематске целине у којима се обрађују основни
појмови техничко-технолошке законитости појединих поступака и процеса,
непосредно претходе реализацији истих у практичној настави. Ученик треба да
савлада основну терминологију коју захтева образовни профил и да је примени у
конкретним условима практичне наставе.
Програмски садржаји у првој години конципирани су на познатим чињеницама,
па се постепено надограђују са сложенијим садржајима и технолошким поступцима
које захтева образовни профил.
При остваривању програма наставник дефектолог и наставник практичне
наставе - ментор процењују способности и психофизичке могућности лако ментално
ретардираног ученика. Планирају реализацију часова за обраду и утврђивање, ради
успешног усвајања знања.
Теоријска настава планирана је са два часа недељно и обухвата основне
програмске садржаје предмета са циљем да ученик усвоји основне чињенице,
појмове, термине и технолошки поступак.
Практична настава планирана је са 18 часова недељно. Има за циљ да ученик
кроз рад савлада технику рада, вештине и навике за самосталан рад.
У првом разреду теоријске и практичне наставе, у уводном делу програма, дат
је значај одржавања возила, систем организације рада у сервису или у појединачној
радионици, упознавање са пословима, редоследом радних операција и задатака при
одржавању возила.
Упознати ученика са средствима рада, опремом, уређајима, апаратима и другим
помагалима који су потребни за рад. Пошто се образује и васпитава лако ментално
ретардирани ученик, треба обратити посебну пажњу на примену мера заштите на
раду, понашање и опхођење ученика са странкама, доследну примену радне и
технолошке дисциплине.
У поглављу програмских садржаја о возилу ученик упознаје основне делове
шкољке аутомобила који се морају одржавати, као и саму технику рада око прања
возила. Значајно је научити ученика да штеди потрошни материјал (шампон, воду) и
да не оштети возило. Упознати ученика са могућим опасностима при раду са
дизалицама.
Поступак прања возила захтева редослед операција које ученик треба да усвоји
ради квалитета услуге.
Одржавање уређаја за хлађење подразумева у првој години само контролу воде
и доливања до потребног нивоа. У току практичног рада и у другој години заната
вршиће испирање хладњака и дозирање антифриза.
У првој години заната ученика упознати са ручним алатом, прибором и
уређајима који се користе за подмазивање возила. Ученик усваја знања о потребном
алату, именује га и припрема за употребу. Важно је навикнути ученика на правилно
одржавање радног места, прибора и уређаја за рад. Одржавање личне хигијене је
битно јер се ради са водом, што може бити узрок прехлада и могућих обољења.
У другој години школовања програмски садржаји теоријске наставе такође су у
корелацијској вези са практичном наставом. Програмски садржаји су конципирани
тако да се ученику дају знања и практична оспособљеност за прање, подмазивање,
замену уља у систему за пренос снаге возила, као и знање о заштити возила од
корозије.
Теоријски садржаји о моторном возилу и систему преноса снаге код возила
имају за циљ да се ученик упозна са основним појмовима о унутрашњем склопу
аутомобила (возила).
Наставне јединице о мотору обухватају основне појмове о функцији мотора и
врстама мотора које ће ученик непосредно срести у пракси.
Теоријска знања о врстама моторног уља и врстама техничких масти дати
информативно, нагласивши њихов значај, а примену истих упознаће кроз практичан
рад.
Практичним радом ученик треба да стекне знање и вештине око поступака
мењања уља у блоку мотора, кућишту мењача, диференцијалу, управљачу и систему
за кочење. Пре него ученик приступи самосталном раду подмазивања возила,
упознаје се са прибором и уређајима за рад. Практичним радом примењује своја
знања, стиче навике, вештину и сигурност у раду.
У теоријској настави поглавље о корозији треба обрадити у основним цртама,
како настаје корозија, како је одстранити и како заштитити возило од корозије.
Обратити пажњу на прибор и алат за скидање корозије. Нагласити значај наношења
средстава против корозије и саму технику рада.
Свака методска јединица у планирању и распореду програмских садржаја
обухвата мере заштите на раду, опште и појединачне за сваку операцију. Тежиште
рада усмерити на квалитет услуге, одржавање радног места и правилно коришћење
средстава заштите на раду.
У завршној години школовања оспособити ученика за вођење основне
документације (наплата услуга, радни налог, време радних задатака и сл.).
У остваривању програма теоријске наставе максимално треба користити
очигледна средства: слике, шеме, каталоге и друга визуелна и аудиовизуелна
средства. Избором одговарајућих наставних метода ученику пружити знања да би се
остварили циљеви и задаци овог програма.
Практична настава изводи се у адаптираним и опремљеним радионицама или
сервису за прање и подмазивање возила. Наставник практичне наставе - ментор врши
разраду тематских целина програма, формира вежбе, редослед радних операција
према способностима ученика. Радне операције разрађује на елементе и захвате до
сложених послова и радних задатака.
Оперативним плановима рада наставник теоријске наставе планира и
програмира наставне јединице тако што више часова предвиђа за утврђивање
наставног градива.
Наставник практичне наставе такође кроз оперативне планове рада планира и
распоређује програмске садржаје према условима и распореду часова практичне
наставе са циљем да са ученицима постигне исти ниво оспособљености.

ЗАВРШНИ ИСПИТ
Завршним испитом проверава се практична оспособљеност за рад на
пословима утврђеним образовним профилом.
Завршни испит састоји се из:
1. израде практичног рада,
2. одбране практичног рада.
ИЗРАДА ПРАКТИЧНОГ РАДА
У оквиру практичног рада ученик припрема и остварује: или израду одређеног
производа или ради на појединим фазама производње или пружа одговарајућу
услугу. Практични рад ученик бира из списка понуђених тема сачињених на основу
садржаја програма практичне наставе.
ОДБРАНА ПРАКТИЧНОГ РАДА
Ученик брани практични рад пред комисијом. На одбрани ученик даје
објашњење о технолошком поступку по коме је припремао практични рад, основним
карактеристикама сачињеног производа или пружене услуге, коришћењу потребне
документације, материјалима који су коришћени при изради практичног рада, као и
карактеристикама машина, уређаја, алата и сл.
Питања у оквиру усмене одбране практичног рада комисија формулише на
самом испиту и морају бити у вези са извршеним практичним радом.

ПОДРУЧЈЕ РАДА ХЕМИЈА, НЕМЕТАЛИ И ГРАФИЧАРСТВО


ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛИ
1. Израђивач цигле и црепа,
2. Лончар-грнчар,
3. Ситоштампар.
ИЗРАЂИВАЧ ЦИГЛЕ И ЦРЕПА
КАРАКТЕРИСТИЧНИ ПОСЛОВИ И ЗАДАЦИ
Производња цигле: допремање сировина за израду цигле, припрема сировина,
одмеравање и дозирање сировина; припрема алата, прибора и машина за обликовање
цигле, подешавање машина и уређаја за обликовање цигле; обликовање цигле
различитог асортимана према утврђеним параметрима; праћење процеса сушења
цигле; праћење процеса печења цигле; визуелна контрола цигле после сушења и
печења; дорада посебних врста цигле глазирањем и декорацијом.
Класирање цигле према захтевима квалитета; разврставање и складиштење
цигларских производа.
Производња црепа: припрема сировина, класирање и складиштење; одмеравање
и дозирање сировина за производњу црепа; припрема машина, уређаја и опреме за
обликовање црепа; праћење и визуелна контрола процеса сушења црепа; праћење и
визуелна контрола процеса печења црепа.
Класирање црепа. Отпремање и складиштење црепа.
НЕОПХОДНЕ СПОСОБНОСТИ
1. Сензорне способности: Оштрина вида процењује се на нивоу просечности.
Разликовање боја, слушна осетљивост, локализовање извора звука, тактилна
осетљивост и кинестетичка осетљивост су незнатно заступљени и не процењују се.
2. Менталне способности и црте личности. Број IQ је 60.
3. Психомоторичке способности. Ручна спретност процењује се на нивоу
просечности. Спретност прстију, окуломоторна координација, брзина реаговања и
општа и телесна спретност и балансирање су незнатно изражени и не процењују се.
4. Телесне активности. Ходање, чучање, дизање, ходање, гурање и вучење
процењују се на нивоу просечности. Пењање и пузање су незнатно изражени и не
процењују се.
ЛОНЧАР-ГРНЧАР
КАРАКТЕРИСТИЧНИ ПОСЛОВИ И ЗАДАЦИ
Обликовање грнчарских производа: припрема кола калупа и алата за рад,
састављање калупа, укључивање кола у рад; хомогенизација масе; пуњење калупа
масом, стављање масе на коло, центрирање пластице; обликовање производа
лончарењем различитог облика; заустављање кола; раздвајање калупа, вађење
обликованих производа, скидање производа са кола; дорада производа; израда
додатних фигура, ручки, дорада гарнирањем и утискивањем.
Сушење производа: одлагање производа на полице за сушење, праћење процеса
сушења, визуелна контрола производа после сушења.
Печење производа: праћење процеса печења производа, визуелна контрола
производа после печења.
Транспорт и складиштење грнчарских производа.
Припрема за рад и одржавање алата, прибора и опреме за израду грнчарских
производа.
НЕОПХОДНЕ СПОСОБНОСТИ
1. Сензорне способности. Оштрина вида, разликовање боја, слушна
осетљивост, локализовање извора звука, тактилна осетљивост, кинестетичка
осетљивост процењују се на нивоу просечности.
2. Менталне способности и црте личности. Број IQ је 60.
3. Психомоторичке способности. Ручна спретност, спретност прстију,
окуломоторна координација, брзина реаговања и општа и телесна спретност и
балансирање процењују се на нивоу просечности.
4. Телесне активности. Ходање и чучање процењују се на нивоу просечности,
пењање и пузање су незнатно изражени и не процењују се. Дизање, ношење, гурање
и вучење процењују се на нивоу просечности.
СИТОШТАМПАР
КАРАКТЕРИСТИЧНИ ПОСЛОВИ И ЗАДАЦИ
Припрема металних и дрвених рамова и затезање тканине; припрема сита за
израду штампарске форме и израда форме.
Израда штампарске форме директном методом; израда матрице индиректним
методом и штампа једнобојних радова; израда штампарске форме код вишебојних
радова; припрема ситоштампарског стола за штампу Б-1 формата на њему; припрема
полуаутоматске машине; израда матрице директном методом Б-2 формата,
подешавање машина и штампарске форме, вађење претходних отисака и штампа,
чишћење сита и одстрањивање копирног слоја.
НЕОПХОДНЕ СПОСОБНОСТИ
1. Сензорне способности. Слушна осетљивост, локализовање извора звука и
кинестетичка осетљивост су незнатно изражени и не процењују се. Оштрина вида,
разликовање боја и тактилна осетљивост процењују се на нивоу просечности.
Алергија на хемикалије.
2. Менталне способности. Број IQ је 65 и више.
3. Психомоторичке способности. Брзина реаговања, општа и телесна
спретност и балансирање су незнатно изражени и не процењују се. Ручна спретност,
спретност прстију и окуломоторна координација процењују се на нивоу просечности.
4. Телесне активности. Чучање, пењање, пузање, дизање, ношење, гурање и
вучење су незнатно изражени. Ходање и стајање процењују се на нивоу просечности.
НАСТАВНИ ПЛАН ЗА ДВОГОДИШЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ
ПОДРУЧЈЕ РАДА ХЕМИЈА, НЕМЕТАЛИ И ГРАФИЧАРСТВО
Образовни профили: ИЗРАЂИВАЧ ЦИГЛЕ И ЦРЕПА, ГРНЧАР-ЛОНЧАР

ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД УКУПНО


Ред.
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ недељно годишње недељно годишње недељно годишње
број
Т В Т В Т В Т В Т В Т В

Српски језик и књижевност


1. 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -
Матерњи језик и књижевност*

2. Српски језик* 2* - 2* - 4*

3. Уређење друштва - - - - 2 - 66 - 2 - 66 -

4. Физичко васпитање 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

5. Математика 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

6. Технологија материјала 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

7. Машине и уређаји 2 - 70 - - - - - 2 - 70 -

8. Технологија рада 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

9. Практична настава - 18 - 630 - 18 - 594 - 36 - 1224

12 18 420 630 12 18 396 594 24 36 816 1224


Укупно часова:
30 1050 30 990 60 2040
Укупно часова:

Напомена: *) За ученике који наставу слушају на једном од језика народности (албански, мађарски, румунски, бугарски, турски,
русински, словачки) - члан 5. Закона о средњој школи.
Образовни профил: СИТОШТАМПАР

ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД УКУПНО


Ред.
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ недељно годишње недељно годишње недељно годишње
број
Т В Т В Т В Т В Т В Т В

Српски језик и књижевност


1. 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -
Матерњи језик и књижевност*

2. Српски језик* 2* - 2* - 4*

3. Уређење друштва - - - - 2 - 66 - 2 - 66 -

4. Физичко васпитање 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

5. Математика 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

6. Технологија графичког материјала 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

7. Графичко обликовање и писмо 2 - 70 - - - - - 2 - 70 -

8. Технологија рада 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

9. Практична настава - 18 - 630 - 18 - 594 - 36 - 1224


12 18 420 630 12 18 396 594 24 36 816 1224
Укупно часова:

30 1050 30 990 60 2040


Укупно часова:

Напомена: *) За ученике који наставу слушају на једном од језика народности (албански, мађарски, румунски, бугарски, турски,
русински, словачки) - члан 5. Закона о средњој школи.

Ред. А. ОБАВЕЗНИ ОБЛИЦИ ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД


УКУПНО
број ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА годишње годишње

1. Допунски рад до 60 часова до 60 часова до 120 часова

2. Додатни рад до 60 часова до 60 часова до 120 часова

3. Корективни рад до 90 часова до 90 часова до 180 часова

две наставне седмице на две наставне седмице на четири наставне


4. Пракса и практични рад
завршетку разреда завршетку разреда седмице

5. Друштвено-корисни рад до 60 часова до 60 часова до 120 часова

ДРУГИ
Ред. Б. ФАКУЛТАТИВНИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ ПРВИ РАЗРЕД
РАЗРЕД УКУПНО
број РАДА годишње
годишње

до 5 радних до 5 радних до 10 радних


1. Екскурзија
дана дана дана
2. Хор, секције и друге активности до 140 часова до 140 часова до 280 часова
НАСТАВНИ ПРОГРАМИ
ЗАЈЕДНИЧКИ ПРЕДМЕТИ
Програм наставних предмета: српски језик и књижевност, матерњи језик и
књижевност, српски језик, уређење друштва, физичко васпитање и математика
заједнички су за све образовне профиле у двогодишњем образовању.
СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ
Образовни профили: ИЗРАЂИВАЧ ЦИГЛЕ И ЦРЕПА, ГРНЧАР-ЛОНЧАР
ТЕХНОЛОГИЈА МАТЕРИЈАЛА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ програма технологија материјала је стицање теоријских знања о
материјалима за израду цигле, црепа и грнчарских производа и оспособљавање
ученика да их практично примењују.
Задаци програма технологија материјала су:
- упознавање основних минеролошких, физичких, хемијских и технолошких
својстава сировинских материјала који се користе за израду цигле, црепа и
грнчарских производа;
- стицање знања о понашању сировинских материјала у току производње цигле,
црепа и грнчарских производа;
- стицање знања о поступцима производње цигле, црепа и грнчарских
производа.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

УВОД (5)
Основни појмови о материјалима. Појам техничког материјала. Подела и
својства техничког материјала.
Кратак историјски осврт развоја керамике. Традиционална и нова керамика.
Керамика на бази глина као сировина. Производи фине керамике. Производи
грађевинске керамике. Грнчарски производи. Ватростални производи на бази глина.
СИРОВИНСКИ МАТЕРИЈАЛИ (30)
Врсте основних сировинских материјала за производњу грађевинске керамике
и за израду грнчарских производа. Својства сировинских материјала.
Сировински материјали који дају пластичност.
Опошћивачи: кварцни песак, шамот.
Топитељи: фелдспати.
Остали сировински материјали: повратни лом, талк и др.
Експлоатација сировина. Складиштење сировина. Значај правилног
складиштења сировина.
Припрема сировина. Млевење сировина. Дисперговање глина.
ПРИПРЕМА КЕРАМИЧКИХ МАСА (35)
Појам керамичке масе. Састав керамичке масе у зависности од врсте производа.
Мешање сировина: на суво и на мокро (у води). Филтрирање масе на филтер
пресама. Вакуумирање керамичке масе. Припрема керамичке масе у атомизеру.
Припрема керамичких маса за ливење.

II РАЗРЕД
(2 часа недељно, 66 часова годишње)
ОБЛИКОВАЊЕ КЕРАМИЧКИХ ПРОИЗВОДА (15)
Пресовање прашкастих маса.
Обликовање пластичних маса и то: ручном обрадом на ротационом ваљку или
столу, истискивањем (екструзијом) кроз отвор одређеног облика.
Ливење суспензија керамичких маса тзв. шликера у гипсане калупе одређеног
облика. Калупи за ливење. Ливење предмета танких и дебелих зидова.
СУШЕЊЕ КЕРАМИЧКИХ ПРОИЗВОДА (8)
Циљ сушења керамичких производа. Процес сушења. Промене у керамичкој
маси при сушењу производа. Сушаре за сушење керамичке робе.
ПЕЧЕЊЕ КЕРАМИЧКИХ ПРОИЗВОДА (8)
Циљ процеса печења керамичких производа. Промене у структури при печењу
керамичких производа. Пећи за печење керамичких производа.
ДОДАТНЕ ОПЕРАЦИЈЕ У ПРОИЗВОДЊИ КЕРАМИКЕ (10)
Глазирање производа, улога и значај. Састав глазуре. Температура топљења
глазуре. Лако топиве глазуре. Тешко топиве глазуре. Начини наношења глазура на
производе.
Наношење глазуре: прскањем предмета суспензијом глазуре, умакањем
предмета у глазуру, пролажењем предмета кроз завесу од водене суспензије глазуре
(једнострано глазирање керамичких плочица), глазирање у пламену (каменине), и др.
Декорисање керамичких производа. Специјалне керамичке боје. Интензитет
слоја боје.
ВРСТЕ КЕРАМИЧКИХ ПРОИЗВОДА (13)
Синтеровани производи: порцелан, каменштина и клинкер за плочице.
Несинтеровани производи: фајанс, каменина, мајолика, грнчарија и
грађевинска керамика: цигла, цреп и сл.
Керамички производи у зависности од намене: грађевинска керамика,
електротехнички производи, хемијски отпорни производи, производи за широку
потрошњу и ватростални производи.
Производи грађевинске керамике су: цигла, цреп, фасадна цигла, плочице за
облагање фасада, плочице за унутрашња облагања, санитарно-технички производи,
канализационе и дренажне цеви и др.
Производи електротехничке керамике: изолационе чаше, високонапонски и
нисконапонски изолатори и др.
Производи хемијски отпорне керамике: цигле и плоче за облагање хемијских
апаратура и уређаја.
Производи керамике за широку потрошњу: фајанс и порцелан (посуде),
декоративни производи (вазе, статуе и др.).
Глазирани керамички производи (производи од порцелана и фајанса,
канализационе цеви, грнчарија).
Неглазирани керамички производи (цигла, цреп, ватростални производи и др.).
ВОДА (6)
Вода у природи. Квалитет воде. Вода за пиће. Вода у индустрији. Отпадне воде.
ГОРИВА (6)
Састав горива. Топлотна вредност горива. Врсте горива. Прерада горива.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Концепција овог предмета омогућава ученицима да стекну знања и умења о


материјалима који се употребљавају у индустрији грађевинске керамике и за израду
грнчарских производа.
Садржаји су подељени у тематске целине по логичном редоследу, почев од
карактеристика ових материјала, па до понашања при употреби.
У уводном делу програма објаснити ученицима појам техничког материјала и
производе керамике.
Тематска целина сировински материјали треба да омогући ученицима да
стекну знања о минералним сировинама, њиховим својствима и могућностима
употребе.
Садржаје припрема керамичких маса обрадити тако да ученици науче
поступке припреме керамичких маса.
У вези са садржајима обликовање керамичких производа треба првенствено
објаснити ученицима поступке обликовања цигле, црепа и грнчарије.
Садржаје тематске целине сушење керамичких производа образложити тако
да ученици стекну знања да опслужују сушаре за сушење ових производа.
Код садржаја који се односе на печење керамичких производа ученици треба
да науче зависност квалитета ових производа од процеса печења.
Додатне операције у производњи керамике обрадити тако да ученици науче
поступке глазирања и декорисања керамичких производа.
Садржаје тематске целине врсте керамичких производа образложити тако да
ученици науче класе ових производа у индустрији керамике.
У вези са садржајима о води ученици треба да упознају њена својства и
примену у индустрији керамике.
Садржаје о горивима треба реализовати тако да ученици стекну знања о
сагоревању горива и њиховој примени у индустрији керамике.
При остваривању садржаја овог предмета треба користити одговарајуће
наставне методе и примењивати савремена наставна средства.

МАШИНЕ И УРЕЂАЈИ
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ програма машине и уређаји је стицање знања о карактеристикама машина,
апарата и уређаја који се користе за производњу цигле, црепа и грнчарских
производа.
Задаци програма машине и уређаји су:
- упознавање основних машина и уређаја који се користе за производњу цигле,
црепа и грнчарских производа;
- стицање теоријских и практичних знања о механичким, топлотним и
дифузним операцијама које се јављају при процесима производње цигле, црепа и
грнчарских производа;
- оспособљавање ученика да стечена знања повезују са знањима из других
научних дисциплина.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

УВОД (1)
Основне технолошке операције. Подела операција.
ОСНОВИ ХИДРАУЛИКЕ (3)
Појам флуида. Карактеристике флуида.
ТРАНСПОРТ МАТЕРИЈАЛА (12)
Транспорт течности. Црпке за течности: мембранска, клипна, центрифугална,
ротациона. Пулзометри. Ејектори.
Транспорт гасова. Компресори, дуваљке, вентилатори.
Транспорт чврстог материјала. Машине за ископ и утовар материјала. Багери.
Булдожери. Утоваривачи.
Преносници са траком, ланчасти, пужасти и вибрациони преносници.
Елеватори. Пнеуматски пренос. Вагонет. Виљушкари.
СИТЊЕЊЕ МАТЕРИЈАЛА (6)
Дробљење. Дробилице за грубо дробљење. Дробилице за средње и ситно
дробљење.
Млевење материјала. Млинови за фино ситњење.
Ситњење пластичних материјала. Машине за сечење са ножевима (резач глине).
СКЛАДИШТЕЊЕ И ДОЗИРАЊЕ ЧВРСТИХ МАТЕРИЈАЛА (3)
Силоси за складиштење.
Уређаји за дозирање материјала.
КЛАСИРАЊЕ МАТЕРИЈАЛА (4)
Сејање. Сита. Магнетна сепарација за чврсте растресите материјале.
Електромагнетни сепаратори за чврсте материјале.
РАЗДВАЈАЊЕ ДИСПЕРЗНИХ СИСТЕМА (4)
Раздвајање дисперзних система са течном дисперзном фазом. Раздвајање
дисперзних система са гасовитом дисперзном фазом.
МЕРЕЊЕ МАТЕРИЈАЛА (4)
Ваге са добошима испод силоса. Покретне и непокретне ваге. Ваге са
бескрајном траком.
МЕШАЊЕ МАТЕРИЈАЛА (3)
Мешање материјала у течној средини. Мешање чврстих материјала и
полувлажних материјала.
ОБЛИКОВАЊЕ МАСА - КОМПАКТИРАЊЕ (8)
Гранулирање материјала. Тањирасти гранулатор, пасирсито.
Обликовање пластичних керамичких маса истискивањем.
Обликовање пресовањем. Пресовање полусувих и полувлажних керамичких
маса. Пресовање пластичних керамичких маса.
Обртно керамичарско вретено. Хоризонтални и вертикални стругови за обраду
остругивањем.
Обликовање керамичких маса ливењем.
УВОД У ТОПЛОТНЕ ОПЕРАЦИЈЕ (6)
Основни појмови о топлоти. Извори топлоте. Закони преношења топлоте.
Мерење температуре.
Горива која се користе у индустрији грађевинског материјала. Загревање
електричном енергијом.
АГРЕГАТИ ЗА ПЕЧЕЊЕ (6)
Пећи за печење различитих класа производа. Врсте пећи. Принцип рада пећи.
УВОД У ДИФУЗИОНЕ ОПЕРАЦИЈЕ (3)
Пренос масе дифузијом.
ВЛАЖЕЊЕ (4)
Влажност. Одређивање влажности ваздуха. Кондиционирање ваздуха.
СУШЕЊЕ (3)
Брзина сушења. Постројења за сушење.
Сушење сировинских компонената. Сушење производа.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Концепција програма подешена је тако да ученици стекну теоријска и


практична знања о машинама, апаратима и уређајима како би могли да се укључе у
процесе производње цигле, црепа и грнчарских производа.
Садржаје овог програма треба тумачити у корелацији са садржајима
технологије материјала, технологије рада и практичне наставе.
У уводном делу програма треба објаснити ученицима основне појмове о
операцијама и процесима за производњу цигле, црепа и грнчарских производа.
Садржаје тематске целине основи хидраулике обрадити тако да ученици науче
појам и основне карактеристике флуида.
У вези са садржајима транспорт материјала настојати да ученици науче
основне поступке транспорта течности, гасова и чврстог материјала.
Ситњење материјала тумачити тако да ученици схвате теоријске основе
ситњења да би могли лако да опслужују уређаје и опрему за уситњавање материјала.
Садржаје складиштење и дозирање чврстих материјала треба тумачити тако
да ученици схвате значај ваљаног складиштења и дозирања материјала.
У вези са садржајима класирање материјала настојати да ученици науче
утицај гранулометријског састава материјала на квалитет производа.
У оквиру тематске целине раздвајање дисперзних система ученицима
објаснити основне поступке за раздвајање дисперзних система са течном и са
гасовитом дисперзном фазом.
Мерење материјала обрадити тако да се ученици оспособе да мере материјале
на вагама.
Садржаје тематске целине мешање материјала обрадити тако да ученици
стекну знања о уређајима и опреми за мешање течности, гасова и чврстих
материјала.
Обликовање маса - компактирање реализовати тако да се ученици оспособе да
рукују машинама, уређајима и опремом за обликовање керамичких маса.
Увод у топлотне операције тумачити тако да ученици науче како се преноси
топлота и изворе топлоте који се користе у индустрији грубе грађевинске керамике и
за израду грнчарских производа.
Код тематске целине агрегати за печење настојати да ученици науче врсте
пећи за печење цигле, црепа и грнчарских производа.
У вези са садржајима увод у дифузионе операције ученици треба да науче
како се преноси маса дифузијом.
Влажење треба обрадити тако да ученици стекну знања о основним појмовима
о влажности.
Код тематске целине сушење ученици треба да схвате брзину сушења и врсте
сушница које се користе при изради цигле, црепа и грнчарских производа.
Образовни профил: ИЗРАЂИВАЧ ЦИГЛЕ И ЦРЕПА

ТЕХНОЛОГИЈА РАДА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ програма технологија рада је стицање теоријских знања о поступцима
производње цигле и црепа и треба да послуже као основа за стицање практичних
знања.
Задаци програма технологија рада су:
- стицање знања о сировинама и поступцима припреме сировина за израду
цигле и црепа;
- упознавање процеса и поступака за добијање цигле и црепа;
- стицање знања о машинама и уређајима који се користе за производњу цигле и
црепа;
- оспособљавање ученика да повезују стечена теоријска знања са практичним
знањима.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

ИЗВОРИ ОПАСНОСТИ И МЕРЕ ЗАШТИТЕ НА РАДУ (3)


Извори опасности у погонима за производњу цигле и црепа.
Мере заштите. Помоћ и самопомоћ. Обавезност ношења средстава заштите на
раду.
ПРИПРЕМА СИРОВИНА (7)
Експлоатација сировина. Машине и уређаји за експлоатацију основних и
помоћних сировина.
Поступци допремања сировина до складишта. Транспорт сировина.
Одлежавање глине. Поступци допремања сировина до места припреме маса.
ПРИПРЕМА КЕРАМИЧКИХ МАСА (15)
Поступци припреме керамичких маса. Основне сировине. Пластичне
компоненте. Дробљење глине. Одмеравање. Поступци и средства за пречишћавање.
Опошћивачи и топитељи. Песак, шамот, сопствени печени лом из производње.
Фелдспат. Мешање и уситњавање керамичке масе. Млевење. Контрола и подешавање
влажности.
Транспорт керамичке масе до базена за одлежавање. Базени за одлежавање.
ОБЛИКОВАЊЕ ПРОИЗВОДА (37)
Обликовање пластичних маса. Обликовање пластичних маса ручном обрадом
на ротационом ваљку или столу. Обликовање пластичних маса истискивањем кроз
отвор одређеног облика.
Поступци обликовања разних врста цигле и блокова за градњу и међуспратну
конструкцију. Обликовање црепа.
ТРАНСПОРТ И СКЛАДИШТЕЊЕ ПРОИЗВОДА ДО СУШНИЦА (8)
Слагање обликованих производа: цигле и црепа на вагонете. Транспорт
производа до места сушења. Складиштење производа пре сушења.

II РАЗРЕД
(2 часа недељно, 66 часова годишње)

СУШЕЊЕ ПРОИЗВОДА (24)


Промене у маси обликованих производа за време сушења. Врсте сушара за
одређени асортиман производа. Сушење цигле. Сушење црепа. Грешке које настају
услед неправилног сушења производа. Уклањање грешака.
ПЕЧЕЊЕ ПРОИЗВОДА (30)
Промене у маси обликоване цигле и црепа при печењу. Типови пећи које се
користе за различите асортимане ових производа.
Праћење процеса. Транспорт цигле и црепа до места класирања. Класирање
цигле и црепа.
СКЛАДИШТЕЊЕ ГОТОВИХ ПРОИЗВОДА (12)
Отпремање цигле и црепа до места складиштења. Складиштење цигле и црепа.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Овај програм дефинисан је тако да ученици стекну теоријска знања о


производњи цигле и црепа.
Ученици треба да схвате суштину поступака израде ових производа.
У оквиру тематске целине извори опасности и мере заштите на раду ученике
треба упознати са врстама опасности које се јављају у погонима за производњу
наведених производа. Истовремено, ученицима треба указати и на неопходност
примене средстава заштите на раду.
У вези са садржајима који се односе на припрему сировина, ученици треба да
науче поступке припреме и да схвате значај правилне припреме сировина за квалитет
производа.
Код припреме керамичких маса ученици треба да упознају машине, уређаје и
опрему за њихову припрему. Посебно је важно указати на редослед поступака по
фазама у току припреме керамичких маса, као и на зависност квалитета маса од
поступака припреме.
При обради тематске целине обликовања производа ученици треба да стекну
знања како се обликују цигла и цреп. При томе, настојати да схвате принципе рада
машина и уређаја да би правилно обликовали ове производе.
Ученицима треба указати и на специфичност поступака за обликовање
производа различитог асортимана цигле и блокова за градњу и међуспратну
конструкцију и црепа.
Транспорт и складиштење производа до сушнице реализовати тако да
ученици науче слагање, транспорт и складиштење ових производа до сушнице.
У вези са садржајима сушење производа настојати да ученици схвате
неопходност сушења цигле и црепа, као и значај правилног процеса сушења ових
производа.
При обради садржаја печење производа ученици треба да науче промене у
маси ових производа приликом печења. Истовремено треба да науче и поступке
печења ових производа.
Садржаје складиштење годових производа остварити тако да ученици науче
поступке складиштења различитих класа ових производа.
Садржаје сваке наставне јединице овог предмета треба реализовати са
одговарајућом наставном методом и потребним наставним средствима.

ПРАКТИЧНА НАСТАВА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ програма практична настава је стицање знања и умења за обављање
послова и радних задатака за израду цигле и црепа.
Задаци програма практична настава су:
- оспособљавање ученика да припремају сировинске материјале и керамичке
масе за производњу цигле и црепа;
- овладавање поступцима за обликовање наведених производа;
- оспособљавање ученика да обављају послове печења, обликовања, сушења и
печења, транспорта, складиштења и паковања ових производа;
- стицање знања о мерама заштите на раду и навике ученика да их примењују.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
I РАЗРЕД
(18 часова недељно, 630 часова годишње)

ЗАШТИТА НА РАДУ (6)


Опасности од повреда које могу настати при производњи цигле и црепа.
Употреба и обавезност ношења средстава заштите на раду.
ПРИПРЕМА СИРОВИНА (144)
Допремање сировина до складиштења. Руковање уређајима за транспорт
сировина. Ускладиштење сировина. Руковање уређајима и опремом за допремање
сировина из складишта до места припреме керамичких маса.
ПРИПРЕМА КЕРАМИЧКИХ МАСА (162)
Припрема пластичних компонената. Припрема глине. Дробљење. Одмеравање.
Пречишћавање од примеса. Опслуживање пречистача.
Припрема опошћивача и топитеља. Одмеравање песка, шамота, сопственог
печеног лома из производње и фелдспата.
Мешање и уситњавање керамичке масе. Руковање уређајима за мешање и
уситњавање керамичке масе.
Руковање уређајима и опремом за транспорт керамичке масе до базена за
одлежавање.
Отпремање керамичких маса до уређаја за обликовање.
ОБЛИКОВАЊЕ ПРОИЗВОДА (252)
Обликовање цигле истискивањем керамичких маса. Утврђивање грешака услед
неправилног обликовања.
Обликовање разних врста цигле и блокова за градњу и међуспратну
конструкцију.
Обликовање црепа. Утврђивање грешака услед неправилног обликовања црепа
пресовањем. Уклањање грешака.
ТРАНСПОРТ И СКЛАДИШТЕЊЕ ПРОИЗВОДА ДО СУШНИЦА (66)
Складиштење производа пре сушења.
Слагање цигле и црепа на вагонете. Транспорт производа до сушнице.
II РАЗРЕД
(18 часова недељно, 594 часа годишње)
СУШЕЊЕ ПРОИЗВОДА (198)
Транспорт обликованих производа до сушнице. Улагање производа у сушнице.
Опслуживање тунелских и коморних сушница у току рада. Сушење цигле. Сушење
црепа. Утврђивање грешака услед неправилног сушења.
ПЕЧЕЊЕ ПРОИЗВОДА (324)
Паковање производа на вагонете ручно и аутоматски за улагање у пећ за
печење. Улагање производа у пећ. Опслуживање пећи према асортиману производа.
Печење цигле. Печење црепа. Транспорт производа до места класирања.
Класирање готових производа.
СКЛАДИШТЕЊЕ ГОТОВИХ ПРОИЗВОДА (72)
Руковање уређајима и опремом за допремање цигле и црепа до места
складиштења. Складиштење производа.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Концепција овог програма дефинисана је тако да ученици схвате основне
принципе добијања цигле и црепа. Садржаји програма разврстани су тако да прате
логичан редослед фаза производње ових производа.
О заштити на раду треба указати ученицима на њихов значај и на неопходност
коришћења средстава заштите на раду.
У вези са садржајима који се односе на припрему сировина ученици треба да
науче поступке њихове припреме и да разумеју утицај припреме сировина на
квалитет производа.
Код припреме керамичких маса ученике треба оспособити да рукују
машинама, уређајима и опремом за њихову припрему. Посебно је важно указати на
редослед операција у фази припреме, као и на зависност квалитета маса од поступака
припреме.
При обради тематске целине обликовање производа ученике треба научити да
рукују машинама за обликовање цигле и црепа и да визуелно контролишу обликоване
производе.
Транспорт и складиштење производа до сушнице обрадити тако да се
ученици оспособе да транспортују и складиште ове производе пре сушења.
У вези са садржајима сушење производа настојати да се ученици оспособе да
обављају потребне операције и да науче како процес сушења утиче на квалитет
наведених производа.
Садржаје о печењу производа обрадити тако да се ученици оспособе да
опслужују пећи за печење ових производа.
Ученике треба оспособити да рукују уређајима и опремом за складиштење
цигле и црепа.

Образовни профил: ЛОНЧАР-ГРНЧАР

ТЕХНОЛОГИЈА РАДА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ програма технологија рада је стицање теоријских знања о изради
грнчарије, неукрашене или украшене мотивима флоре и фауне, као и мотивима
националног фолклора.
Задаци програма технологија рада су:
- упознавање поступака о припреми масе за обликовање уметничке грнчарије,
грнчарије за домаћинство, играчака и грнчарских украса;
- стицање знања о процесу сушења и печења грнчарских производа;
- стицање знања о поступцима дораде и декорисања грнчарских производа.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

ИЗВОРИ ОПАСНОСТИ И МЕРЕ ЗАШТИТЕ НА РАДУ (3)


Извори опасности у погонима за производњу грнчарских производа. Мере
заштите.
УВОДНИ ПОЈМОВИ О ИЗГЛЕДУ ПРЕДМЕТА (7)
Упознавање нацрта, скице или узорка ради припреме за израду грнчарских
производа. Цртање изгледа производа према узорку, скици или журналу.
СИРОВИНЕ (35)
Врсте сировина за израду грнчарских производа. Пластичне сировине.
Непластичне сировине (песак, топитељи).
Оплемењивање сировина. Чишћење, сортирање, сушење, испирање,
одлежавање, отклањање грубих примеса из сирове глине и каолина (зрна песка,
остатака, корења, комада стена, зрна лапорца креча, пирита).
Ситњење сировина. Грубо ситњење. Фино ситњење (куглични млин).
МАСЕ ЗА ИЗРАДУ ГРНЧАРСКИХ ПРОИЗВОДА (25)
Састојци масе. Врсте маса. Лончарске масе. Масе за токарење на точку: састав,
својства и примена. Масе за моделовање: састав, својство и примена.
Оплемењивање маса. Опошњавање. Квашење глине у јамама. Ручно млевење
масе. Мешач глине. Машине за млевење глине (секач глине). Мешалица (стругач)
глине. Муљач масе. Одлежавање масе. Гњечење масе.

II РАЗРЕД
(2 часа недељно, 66 часова годишње)

ОБЛИКОВАЊЕ ПРОИЗВОДА (40)


Помоћни материјали за моделе и калупе. Дрво. Метал. Гипс. Калупи од гипса за
обликовање производа утискивањем и за токарење на точку.
Обликовање предмета слободном руком - моделирање (израда униката).
Обликовање дршки за бокале утискивањем глине или масе у калуп.
Токарење керамичких предмета. Точак за токарење. Осовине за токарење које
се покрећу погоном на трансмисију. Обликовање овалних предмета. Машина за
токарење порцеланских шоља.
Токарење на лончарском точку слободном руком. Алат и прибор за токарење на
лончарском точку. Токарење посуда различитог облика и димензија.
Остали начини обликовања предмета на точку. Калупи; шаблони. Токарење
помоћу утискивања глине у гипсани калуп (шупље посуде: пехари, шоље, зделе).
Обликовање посуда танких зидова. Токарење помоћу притискивања глине преко
гипсаних калупа (равни предмети: тањири, тањирићи).
Токарење посуда механизованим поступцима. Аутоматска машина за токарење
шоља.
ДОРАДА ПРОИЗВОДА (30)
Чишћење предмета. Отклањање неравнина са површине. Глачање површина
влажним сунђером.
Састављање (гарнирање) предмета направљених од више делова. Спајање са
"трупом" предмета сискова на крчазима, дршки и држача поклопца.
Састављање сложених фигура.
Бушење отвора на предметима. Стругање предмета - комада.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Концепција овог програма омогућава да ученици стекну теоријска знања о


поступцима израде грнчарских производа.
Садржаји програма су разврстани у тематске целине по редоследу фаза израде
ових производа.
При остваривању садржаја треба успоставити корелацију са садржајима
предмета технологије материјала и са предметом практична настава.
У уводном делу програма ученици треба да науче како се цртају производи
према узорку, скици или журналу.
При обради садржаја тематске целине сировине настојати да ученици схвате
утицај својстава сировина на квалитет грнчарских производа. Ученицима треба
објаснити и поступке оплемењивања сировина.
У вези са масама за израду грнчарских производа ученици треба да науче
врсте и састав маса, као и поступке припреме маса за израду ових производа.
При остваривању садржаја тематске целине обликовање производа ученицима
треба објаснити помоћне материјале за израду модела и калупа и поступке
обликовања ових производа. Истовремено, ученици треба да науче и како се
састављају предмети израђени из више делова.
У вези са садржајима тематске целине сушење производа настојати да ученици
сагледају значај процеса сушења на квалитет производа.
Печење производа обрадити тако да ученици науче врсте пећи за печење ових
производа и поступке улагања производа у пећи за печење.
Глазирање обрадити тако да ученици стекну знања о саставу и намени глазура,
да науче како се припрема површина обликованог производа за глазирање и како се
наносе глазуре на површине ових производа.
У вези са украшавањем (декорисањем) производа ученицима треба
објаснити како се украшавају сирови, печени и глазирани предмети.
Програм овог предмета треба остваривати одговарајућом наставном методом и
потребним наставним средствима.

ПРАКТИЧНА НАСТАВА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ програма практичне наставе је оспособљавање ученика да израћују
грнчарске производе.
Задаци програма практичне наставе су:
- припрема сировинских материјала за израду грнчарских производа;
- овладавање поступцима за обликовање грнчарских производа;
- упознавање мера заштите на раду и навикавање ученика на њихову примену.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(18 часова недељно, 630 часова годишње)

ЗАШТИТА НА РАДУ (18)


Извори опасности у радионицама и погонима за израду грнчарских производа.
Значај мера безбедности и заштите на раду. Обавезност ношења средстава заштите
на раду.
АЛАТ И ПРИБОР ЗА ИЗРАДУ ГРНЧАРСКИХ ПРОИЗВОДА (54)
Врсте алата и прибора. Припрема алата и прибора за рад. Одржавање алата и
прибора за рад.
ПРИПРЕМА СИРОВИНА (234)
Сортирање сировина. Ручно одвајање сировина. Испирање сировина.
Одстрањивање грубих примеса из сирове глине и каолина.
Ситњење сировина. Опслуживање ломилица за грубо ситњење сировина. Млин
са ударном иглом (дезинтегратор). Просејавање сировина. Опслуживање дробилица
при раду. Фино ситњење сировина. Куглични млин.
ПРИПРЕМА КЕРАМИЧКИХ МАСА ЗА ИЗРАДУ ГРНЧАРСКИХ
ПРОИЗВОДА (324)
Ручно и машинско мешање маса. Квашење глине у јамама (глибљење). Рад на
млину за млевење глине. Мешање углибљене и одлежане глине. Опслуживање
мешача глине. Опслуживање машине за млевење глине (секача глине). Опслуживање
мешалице за глине (стругача глине). Рад на муљачу масе.
Ручно гњечење масе. Машинско гњечење масе.
II РАЗРЕД
(18 часова недељно, 594 часа годишње)

ОБЛИКОВАЊЕ ПРОИЗВОДА (478)


Припрема алата и калупа за обликовање производа.
Обликовање производа слободном руком (моделирање). Израда појединачних
комада (униката).
Израда дршки за бокале притискивањем масе у калупу.
Обликовање округлих и овалних предмета (посуђе) помоћу лончарског точка
(точка за токарење). Опслуживање машине за обликовање овалних предмета.
Припрема калупа и шаблона.
Токарење на лончарском точку слободном руком. Обликовање посуда
токарењем без шаблона или калупа од гипса. Обрађивање површине производа после
обликовања. Прилепљивање дршки и осталих додатака на предмете (посуде).
Обликовање производа токарењем помоћу утискивања глине у калуп од гипса.
Израда шупљег посуђа (пехари, шоље, зделе).
Обликовање производа токарењем помоћу притискивања глине преко гипсаног
калупа. Обликовање тањира и тањирића.
Опслуживање аутоматске машине за токарење посуђа.
ДОРАДА ПРОИЗВОДА (162)
Отклањање неравнина са површине предмета - производа.
Састављање (гарнирање) предмета направљеног из више делова. Спајање
сискова на крчазима, дршки и држача поклопца са трупом предмета.
Брушење (глачање) производа (дна ваза, фигуре и др.). Бушење отвора на
предметима који се не могу увек направити моделовањем.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Усвајањем садржаја овог предмета ученици стичу знања која им омогућавају да


обављају послове и радне задатке везане за израду грнчарских производа. Врста и
обим садржаја подешени су тако да ученици науче основне поступке добијања
грнчарских производа.
Садржаји програма су разврстани по логичном редоследу фаза израде
грнчарских производа.
Код заштите на раду треба указати ученицима на изворе опасности у
радионицама и погонима за израду ових производа. Ученицима треба указати на
значај мера заштите на раду и на неопходност примене средстава заштите на раду.
У вези са алатом и прибором за израду грнчарских производа ученици треба
да науче функцију овог алата и прибора и како се одржавају и припремају за рад.
При обради садржаја тематске целине припрема сировина ученици треба да се
оспособе да опслужују машине и уређаје за припрему сировина за израду ових
производа.
Код припреме маса за израду грнчарских производа ученицима треба
указати на редослед поступка по фазама у току припреме маса, као и на зависност
квалитета маса од поступака припреме. Ученици треба да овладају и поступцима за
припрему маса.
При обради тематске целине обликовање производа ученике треба научити да
обликују различите асортимане ових производа и да визуелно контролишу
обликовање производа. Ученике треба оспособити да дорађују производе и уклањају
мање грешке на њима.
У вези са садржајима сушење производа настојати да се ученици оспособе да
прате процес сушења производа.
Садржаје о печењу производа остварити тако да се ученици оспособе да прате
процес печења ових производа и да их сортирају и разврставају.
Глазирање производа обрадити тако да ученици науче да припремају
површине производа за наношење глазура и да овладају поступцима за глазирање
ових производа.
Украшавање (декорисање) производа треба реализовати тако да се ученици
оспособе да украшавају сирове и печене производе.
Садржаје сваке наставне јединице овог предмета треба реализовати
одговарајућом наставном методом и потребним наставним средствима.
Образовни профил: СИТОШТАМПАР

ТЕХНОЛОГИЈА ГРАФИЧКОГ МАТЕРИЈАЛА


ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ програма технологија графичког материјала је стицање основних знања о
материјалима који се користе у графичкој делатности и упознавање технолошких
процеса за добијање.
Задаци наставе су:
- стицање потребних теоријских знања о материјалима који се користе у
графичкој индустрији;
- оспособљавање ученика да стечена знања примењују.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

УВОД (4)
Физичко-механичка својства материјала.
Технолошка својства материјала.
МЕТАЛИ И ЛЕГУРЕ (20)
Својства метала и легура (спољни изглед метала, унутрашња грађа чистих
метала и легура). Хлађење и очвршћавање чистих метала.
Својства легуре зависно од облика, количине појединих метала у легури.
Метали и легуре примењени у графичкој индустрији.
Олово, калај, антимон.
Штампарска легура, састав и својства.
Алуминијум, једињења и легуре.
Бакар, цинк - једињења и легуре.
Гвожђе и челик.
Корозија.
НЕМЕТАЛНИ МАТЕРИЈАЛИ (20)
Увод. Својства полимерних материјала.
Целулоза, добијање и примена.
Папир, кратак опис технолошког процеса израде папира.
Физичка, морфолошка, механичка и хемијска својства папира (сировински
састав, садржај влаге, пунила и лепила, граматура папира, дебљина, запреминска
тежина, површински изглед, правац влакана, пропусност, механичка својства).
Експлоатационе могућности папира (врсте папира и својства према техници
штампања).
Картон и лепенка.
ГРАФИЧКЕ БОЈЕ (26)
Увод. Међусобно деловање боје и штампарске подлоге.
Састави и улога појединих компоненти на својства графичке боје.
Пигменти: појам, својства и њихова молекуларна својства (минерални
пигменти, органски пигменти, чађи).
Везива: врсте везива и својства.
Припрема боја за штампу. Улога сикатива, пуниоца и разређивача на карактер и
понашање боје у току штампања.
Експлоатационе могућности графичких боја: врсте и својства зависно од
технике штампања боје за високу штампу, боје за флексографију, боје за офсет
штампу, боје за штампу на металима, боје за дубоку штампу, боје за пропусну
штампу, боје за златну и сребрну штампу, специјалне врсте графичких боја.
Својства и контрола штампарских боја, одређивање нијанси боје, одређивање
вискозитета, густине и лепљивости, отпорности на светлост, отпорност на отирање,
водоотпорност офсетних боја, отпорност на киселине и базе, органске раствараче и
топлоту.
Лакови и лакирање штампаног материјала.

II РАЗРЕД
(2 часа недељно, 66 часова годишње)

ПРИРОДНИ МАКРОМОЛЕКУЛИ (7)


Целулоза, скроб, беланчевине, каучук. Својства и примена зависно од хемијске
грађе и структуре.
Деривати природних макромолекула и њихова примена у графичкој
индустрији.
Синтетички макромолекули, општа својства. Врсте синтетичких
макромолекула и примена у графичкој индустрији.
ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ (7)
Физичка, хемијска, механичка и технолошка својства пластичних маса.
Пластичне масе као материјали за штампарске форме, штампарску подлогу,
материјали у доради.
ФОТОГРАФСКИ МАТЕРИЈАЛИ (14)
Грађа фотографских материјала (заштитни слој, емулзиони слој, везивни слој,
подлога, антихало-слој).
Подела фотографских материјала према боји (црно-бели и колор), према
подлози (фотографска плоча, филмови и папири), према врсти среброхалогенида у
емулзији, према улози и фотографском поступку (негативски и позитивски
материјал), према подручју примене (графички материјали).
Својства фотографских материјала (осетљивост на светлост, градација,
осетљивост на боје и друго).
Средства за обраду фотографских материјала.
ЛЕПИЛА (16)
Процес лепљења и везивања, зависно од хемијске структуре лепила. Параметри
лепљења (адхезија и кохезија). Класификација лепила (биљна, животињска и
синтетичка). Припрема лепила за рад.
ГУМА (14)
Еластомери.
Својства природног и вештачког каучука зависно од хемијске грађе. Састав
смеше за вулканизацију и улога појединих компоненти на својства гуме. Примена
гуме у графичкој индустрији (офсет-гума, гумени ваљци, гумена форма, гумирана
платна, гумиран папир и друго).
МАЗИВА (8)
Мазива и њихова улога у графичкој техници. Врсте трења и врсте подмазивања.
Основне врсте и општа класификација мазива. Физичка и хемијска својства.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Основа у конципирању програма технологија графичког материјала је била да


ови садржаји обухвате целовит и општи преглед свих фактора који одређују
карактеристике материјала коришћених у припреми, штампи и доради графичких
производа, док се употпуњавање знања, с детаљима непосредно везаним за
практичан рад, треба да оствари у оквиру одговарајуће технологије образовних
профила.
Свака програмска целина (тема) има свој уводни део у оквиру кога се упознају
основе и помоћне компоненте које чине одређени материјал (папир, графичка боја,
легура, пластичне масе, фото-материјали, лепила, мазива), затим део у ком се
упознаје утицај технолошких фактора на својства материјала и трећи - упознавање
једноставних у погону примењивих метода контроле материјала.
Ученици треба да упознају прве материјале који су коришћени за штампарску
форму, штампарску подлогу и штампарску боју, нове синтетичке производе исте
намене.
У остваривању програма треба се, углавном, придржавати редоследа тема
датих у програму, мада тај редослед, на основу мишљења актива, може да буде и
другачији, тј. прилагођен конкретним наставним, организационим и другим
условима. Оријентациони фонд часова за поједине програмске целине индиректно
сугерише наставнику обим, дубину и начин интерпретације садржаја. Оквирни број
часова за поједине теме треба распоредити по типовима наставних часова: часови за
обраду новог градива, часови за утврђивање градива, систематизацију градива и сл.
Дидактичко-методички захтев у остваривању програма углавном се своди на
избор и примену одговарајућих дидактичких принципа, метода и облика рада на часу.
Методе и облици рада на часу треба да буду такви да подстичу, укључују ученике у
процес стицања знања сопственим ангажовањем и активношћу. Приликом избора
наставних метода, дати предност онима које у већој мери доприносе активном
укључивању ученика у наставни процес. Овакав приступ (да наставник најчешће
буде лице које подстиче и усмерава ученике на активан и ангажован однос према
раду) захтева од наставника велику одговорност при планирању наставних јединица.
Наиме, садржаји технологије графичког материјала су у најнепосреднијој вези с
делом садржаја технологије рада, при чему, у већини случајева, није било могуће
постићи временску синхронизацију.
Ангажованост ученика зависиће од више фактора: природе наставне јединице,
навике ученика да користе додатну стручну литературу (по упутствима наставника),
припремљености ученика за самосталан рад и др.
Од наставних средстава треба користити схеме, слике, графиконе, каталоге,
збирке узорака материјала. По могућству, планирати одлазак у радне организације, да
се ученици у аутентичном амбијенту, упознају с технолошком линијом, што ће
допринети употпуњавању стечених знања.
ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ И ПИСМО
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ наставе овог предмета је стицање основних знања о ликовној вредности
писма и композиционим проблемима његове целисходне употребе и упознавање (у
оквиру практичних вежби) основних естетских законитости грађења облика и
оспособљавање ученика да ово знање примењују у свакодневним стручним задацима
обједињавајући ликовне проблеме с функцијом производа.
Задаци наставе су:
- васпитање и образовање ученика савременим естетско-ликовним
критеријумима;
- развијање код ученика, систематским радом, упорности, професионалне
савесности, прецизности и мануелне спретности.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

ОПШТИ ПОЈМОВИ (4)


Место, улога и значај графичког обликовања. Основни захтеви. Уочавање
облика. Елементи облика. Основна начела обликовања.
ТАЧКА (2)
Тензија, равнотежа, репетиција, градација.
ЛИНИЈА (4)
Врсте линија и њихова изражајна својства.
ПОВРШИНА (6)
Врсте површина. Површина основе (формат). Облик, пропорција, хармонична
подела вертикалама и хоризонталама.
Систем дијагонала, модуларни систем, златни пресек или непрекидна подела,
квадратура и тријангулатура, хармонске пропорције.
ОДНОСИ ЦРНОГ И БЕЛОГ (4)
Форма и антиформа, позитив и негатив.
Однос фигуре и позадине.
ПИСМО (12)
Конструкцијски скелет верзалних и курентних слова латинице и ћирилице.
Конструкција бројева у дволинијском и четворолинијском систему. Размаци између
слова.
РИТАМ (2)
Проста репетиција, репетиција с варијацијама и алтернацијама.
ОБЛИЦИ У РАВНОТЕЖИ (4)
Симетрична и асиметрична композиција. Примена.
ВАЛЕР (6)
Валерска скала. Компоновање појединих група валера (валерски кључеви).
ТЕКСТУРА (4)
Вежбе у компоновању различитих текстура. Различити растери и њихове
комбинације (преклапање).
ТЕКСТ НА СТРАНИЦИ (4)
Усклађивање односа између облика, величине и валера слога с обликом и
величином формата. Обједињавање естетског и функционалног, садржине и форме.
ТЕКСТ И СЛИКА (4)
Визуелно јединство хетерогених елемената. Композиција истих облика на
различитим форматима. Варирање једног облика у односу на величину и положај.
Уравнотежавање леве и десне странице.
БОЈА (14)
Круг боја. Контрасти боја (светло-тамно, топло-хладно, комплементарни
контраст). Хармонизација боја.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Настава графичког обликовања одвија се у низу практичних вежби. Оне треба


да следе логички ток од једноставнијих према сложенијим, а у оквиру појединих
програмских јединица од усвајања општих начела према њиховој примени у
појединим стручним задацима. По својој природи, ове вежбе нису само усавршавање
у мануелној спретности и перфекцији већ, пре свега, креативна примена стечених
искустава и усвојених знања у графичкој делатности.
У првој фази, наставник поставља задатак ослањајући се на претходна знања,
илуструјући на примерима различите могућности. Упозорава на својства и
могућности материјала и прибора којим се задатак остварује, повезујући при томе
стечена знања из технологије рада, практичне наставе и ликовне уметности.
У другој фази рада, ученик тражи решење у низу скица. Наставник треба да
помогне ученику да изабере најбоље решење, али при том не треба да намеће своје
решење, већ да подстиче код ученика самосталност и уважава њихове способности и
афинитете.
У трећој фази практично остваривање задатака развијају се реализаторске
способности, спретност при употреби одређеног прибора или примене поступка,
стрпљивости и упорност. Наставник демонстрира примену поступка, тражећи, са
сваким учеником појединачно, најједноставније решење, подстиче ученика да
исправља и усавршава првобитни пројекат.
Последња фаза је анализирање постигнутих резултата. Остварује се групним
радом. Ученици поново критички сагледавају свој рад упоређујући га с резултатима
других ученика. Читав поступак анализе треба да буде остварен у виду разговора
(дискусије) а наставник даје своје мишљење.
Саставни део ове фазе је оцењивање. Вежбе се, ради стимулисања ученика,
појединачно оцењују, а закључна оцена је општи утисак о раду ученика.

Образовни профил: СИТОШТАМПАР

ТЕХНОЛОГИЈА РАДА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ програма технологија рада је упознавање општих принципа
репродуковања оригинала, усвајање теоријских знања о технологији рада у
ситоштампи и знања о средствима и материјалима у производном процесу.
Задаци програма технологија рада су:
- оспособљавање ученика да стечена теоријска знања примене у практичном
раду;
- подстицање ученика да продубљују и проширују своја професионална знања.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

ГРАФИЧКА ИНДУСТРИЈА (2)


Графички производи. Фазе израде графичких производа. Развој графичке
индустрије.
ШТАМПАРСКЕ ТЕХНИКЕ (6)
Штампарство и улога штампе. Штампарска форма - појам. Механизми израде
форме. Основне технике штампе - карактеристике и могућности примене високе,
равне и дубоке штампе. Ситоштампарски поступци. Ситоштампа, краћи преглед
развоја. Карактеристике ситоштампе. Технолошка шема добијања отиска у
ситоштампи.
ПРОСТОРИЈА И ОПРЕМА ОДЕЉЕЊА ЗА СИТОШТАМПУ (5)
Одељење за припрему и ослојавање сита. Мрачна комора, одељење за
штампање, одељење за чување материјала. Монтажни сто. Сто за штампање. Апарат
за копирање. Уређаји за сушење сита и отиска. Климатски режим у радним
просторијама.
СИТА И ИЗРАДА ШТАМПАРСКЕ ФОРМЕ (8)
Опис штампарског сита. Влакна за израду мрежице (врсте и карактеристике).
Врсте мрежица по начину ткања. Подела мрежице по финоћи и дебљини. Избор
мрежица за штампу. Ситоштампарски оквири (врсте и карактеристике). Начин
монтирања мрежице на оквир. Лепила у изради сита. Припрема сита за наношење
емулзије. Методе израде штампарске форме (директна, индиректна, комбинована).
Израда пробног отиска. Потискивач за боју. Штампање.
КОПИРНИ ПОСТУПЦИ (10)
Копирни поступци (уопштено). Подела копирних поступака. Ослојавање сита.
Сушење емулзије. Механизам и режим сушења.
Оригинал за снимање. Начин израде оригинала. Припрема оригинала за
снимање. Принцип снимања. Фотографски материјал. Израда дијапозитива.
Принцип снимања вишетонских оригинала. Коректура копирног предлога.
Графичка монтажа.
Осветљавање копирног слоја. Светлосни извори. Фотохемијске реакције -
општи принципи. Развијање и сушење копирног слоја. Грешке при копирању.
Коректура.
МАТЕРИЈАЛИ ЗА ШТАМПАРСКЕ ФОРМЕ
ПАПИР (8)
Штампарске подлоге - појам. Избор подлога у ситоштампи.
Производња папира. Својства папира. Припрема папира за штампу. Врсте
штампарских папира. Формати папира. Картон и лепенка. Штампање на папиру.
МАКРОМОЛЕКУЛИ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ (8)
Појам макромолекула, подела макромолекула. Полимери (макромолекули) -
општи појмови и класификација. Својства полимера. Примена полимера у сито-
штампи. Својства пластичних маса. Штампање на пластичним материјалима.
Упознавање основних врста полимера: полисахариди, беланчевине, полиамиди,
полиестри, полиетилен, полипропилен, поливинил-хлорид, природни и синтетички
каучук.
ТЕКСТИЛНИ МАТЕРИЈАЛИ (5)
Текстилни материјали - примена у графичкој индустрији. Припрема тканине за
штампање (зависно од врсте влакна). Начин штампе. Специјални поступци
штампања.
СТАКЛО, КЕРАМИКА, МЕТАЛ (8)
Својства стакла. Штампање на стаклу. Керамички производи. Врсте
керамичких производа. Штампање на керамици. Пресликачи.
Метални материјали - својства. Метал као штампарска подлога.
МАТЕРИЈАЛИ ЗА КОПИРНЕ СЛОЈЕВЕ (10)
Копирне емулзије. Природни и синтетички полимери за копирне слојеве.
Фотополимери, својства. Оптички сензибилизатори. Осетљивост копирних слојева.
Средства за скидање копирног слоја.

II РАЗРЕД
(2 часа недељно, 66 часова годишње)

ШТАМПАРСКЕ БОЈЕ (22)


Појам боје. Графичке боје: састав и својства. Избор боја у односу на технике
штампе, штампарску подлогу и експлоатационе захтеве. Пигменти. Везива.
Специјални додаци боји. Припрема боје за штампу. Принцип мењања боја.
Компарација тонова боје.
Ситоштампарске боје: својства. Ситоштампарске боје у односу на штампарске
подлоге. Сушење ситоштампарских боја. Фактори који утичу на брзину сушења.
Лакирање одштампаних радова.
ОСНОВЕ ПРОЦЕСА ШТАМПЕ (11)
Међусобно деловање боје и подлоге, квашење. Адхезија. Цепање слоја боје.
Пенетрација боје у папиру. Притисак у процесу штампања.
ПОЈАВЕ У ШТАМПИ (10)
Прљање полеђине папира. Брисање штампарске боје са отиска. Сушење боје на
ситу. Пробијање штампарске боје. Чупање влаканаца папира. Прашење папира.
КОНТРОЛА КВАЛИТЕТА (6)
Контрола квалитета (уопштено). Стандардизација као предуслов уједначеног
квалитета штампе. Контрола оптичке густине боје на отиску. Дензитометар -
принцип рада. Растерска тачка.
МАШИНЕ ЗА ШТАМПАЊЕ (17)
Преглед развоја машина за штампање у ситоштампи. Полуаутоматске,
аутоматске и ротационе машине у ситоштампи. Специјалне машине за штампу на
обликованим телима. Мазива.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Садржаји програма овог предмета сачињени су на основу постављених


образовно-васпитних и оперативних задатака за овај образовни профил. При
састављању програма основни циљ је био да ученици упознају специфичне
могућности ситоштампе, од ручне до машинске технологије рада, и све то
постављено у функцији радних задатака у оквиру практичне наставе.
У технологији рада посебна пажња треба да је на хемијској грађи материјала
који се користе, технолошким факторима у производњи тих материјала и њиховим
утицајима на њихова крајња експлоатациона својства (материјали за израду сита,
копирне емулзије, разне врсте материјала за штампарске подлоге и штампарске боје).
Овакав приступ обради наставних јединица пружа могућности активирања ученика
на часу, развијање логичког тока запажања појава и закључивања и потенцирање
експериментално-истраживачког рада, као и праћење усвојености и разумевања
садржаја у практичној и теоријској настави.
Садржаји су конципирани по разредима при чему је поштован принцип
поступности (ученици, прво, упознају предмет рада - послове уопште, радно
одељење, услове рада и основна средства за рад, а затим конкретне примере штампе
проширујући знања о материјалима и средствима за рад).
Планирани број часова обухвата часове за обраду новог, утврђивање и
систематизацију градива.
Успостављена је корелација садржаја са садржајима предмета технологија
графичког материјала, хемија и екологија - заштита и унапређивање животне
средине. Вођено је рачуна да не дође до понављања методских јединица, већ да се
прошире знања битна за овај образовни профил.
При остваривању садржаја треба користити слике, шеме, узорке материјала.
Такође, треба организовати стручне посете друштвеним и приватним предузећима
ради упознавања најразноврснијих технолошких могућности рада, што ће свакако
допринети развоју интересовања ученика за наведени образовни профил.

ПРАКТИЧНА НАСТАВА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ програма практична настава је оспособљавање ученика да обављају
послове у области ситоштампе.
Задаци програма практична настава су:
- оспособљавање ученика да обављају ручно и машинско затезање тканине;
- оспособљавање ученика да израђују матрице директном и индиректном
методом;
- оспособљавање ученика да обављају механичку синтезу боја за ручну и
машинску штампу.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(18 часова недељно, 630 часова годишње)

ИЗВОРИ ОПАСНОСТИ И ЗАШТИТА НА РАДУ (6)


Циљеви заштите на раду. Извори опасности. Мере заштите на раду.
ПРИПРЕМА МЕТАЛНИХ И ДРВЕНИХ РАМОВА И ЗАТЕЗАЊЕ ТКАНИНЕ
(78)
Обрада рамова. Подешавање уређаја за затезање. Затезање тканине машинским
путем.
ПРИПРЕМА СИТА ЗА ИЗРАДУ ШТАМПАРСКЕ ФОРМЕ И ИЗРАДА ФОРМЕ
(96)
Обезмашћивање сита. Састављање копирног слоја. Ослојавање сита. Копирање,
развијање и ретуш.
ИЗРАДА ШТАМПАРСКЕ ФОРМЕ ДИРЕКТНОМ МЕТОДОМ (180)
Израда штампарске форме директном методом. Вађење пробних отисака на
разним материјалима. Чишћење сита од боја и одстрањивање копирног слоја.
ПРИПРЕМА МЕТАЛНИХ РАМОВА И ЗАТЕЗАЊЕ ТКАНИНЕ (36)
Обрада рамова. Подешавање уређаја за затезање. Затезање тканине машинским
путем.
ИЗРАДА МАТРИЦЕ ИНДИРЕКТНОМ МЕТОДОМ И ШТАМПА
ЈЕДНОБОЈНИХ РАДОВА (60)
Копирна фолија, копирање, развијање. Преношење копије на мрежицу и блок-
ретуш. Вађење пробних отисака и штампа тиража.
ИЗРАДА ДИРЕКТ-ФИЛМ МАТРИЦЕ И ШТАМПА ЈЕДНОБОЈНИХ РАДОВА
(54)
Припрема мрежице, сечење филма на потребну величину, наношење филма на
мрежице, сушење, копирање, развијање и блок-ретуш. Вађење пробних отисака,
штампање тиража.
ИЗРАДА МАТРИЦЕ ДИРЕКТНОМ МЕТОДОМ И ШТАМПА ЈЕДНОБОЈНИХ
РАДОВА (72)
Израда матрице директном методом. Припрема и подешавање штампарске
форме. Вађење пробних отисака.
ШТАМПА ТИРАЖА У ЈЕДНОЈ БОЈИ НА РАЗЛИЧИТИМ МАТЕРИЈАЛИМА
(48)
Припрема и штампа на картону, у пластици, металу, стаклу и дрвету. Контрола
отисака и излагање табака.

II РАЗРЕД
(18 часова недељно, 594 часа годишње)

ПРИПРЕМА МЕТАЛНИХ РАМОВА И ЗАТЕЗАЊЕ ТКАНИНЕ (36)


Обрада рамова. Подешавање уређаја за затезање.
Затезање тканине машинским путем.
ИЗРАДА ШТАМПАРСКЕ ФОРМЕ КОД ВИШЕБОЈНИХ РАДОВА (180)
Израда матрица директном методом. Подешавање и израда "пас-форме".
Припрема боје за штампу. Вишебојна штампа, контрола и излагање.
ПРИПРЕМА СИТОШТАМПАРСКОГ СТОЛА ЗА ШТАМПУ Б-1 ФОРМАТА И
ШТАМПЕ НА ЊЕМУ (108)
Израда матрице директном методом Б-1 формата.
Подешавање стола и штампарске форме.
Вађење отисака.
Чишћење сита и одстрањивање копирног слоја.
ПРИПРЕМА ПОЛУАУТОМАТСКЕ МАШИНЕ (270)
Израда матрице директном методом Б-2 формата.
Подешавање машина и штампарске форме.
Вађење проходних отисака и штампа.
Чишћење сита и одстрањивање копирног слоја.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Садржаје овог програма треба реализовати тако да се ученици оспособе да


изводе операције почевши од израде штампарске форме до штампања на различитим
материјалима, ручно и машински.
Успешно остваривање овог програма захтева савремену организацију наставног
процеса. То подразумева правилан избор наставног рада, метода, облика и средстава
рада.
Наставни принцип очигледности, примењен у остваривању свих садржаја,
развија интересовање ученика за овај предмет.
Природа садржаја овог предмета захтева да се свака наставна јединица обрађује
уз максимално коришћење наставних средстава.
У остваривању програма треба се, углавном, придржавати редоследа садржаја
датих у програму и треба их прилагођавати конкретним условима.
Планирани број часова за остваривање садржаја овог предмета треба користити
за обраду новог, утврђивање и обнављање градива.
Оријентациони фонд часова за поједине тематске целине индиректно сугерише
наставнику обим, дубину и начин интерпретације садржаја. Оквирни број часова за
поједине тематске целине треба распоредити по типовима наставних часова: часови
за обраду новог градива, часови за утврђивање градива, систематизацију градива и
сл.
Методе и облици рада на часу треба да буду такви да подстичу и укључују
ученике да стичу знања сопственим ангажовањем и активношћу. Наставник треба да
подстиче и усмерава ученике на активан и ангажован однос према раду.

ЗАВРШНИ ИСПИТ
Завршним испитом проверава се припремљеност ученика за обављање послова
и радних задатака утврђених занимања у оквиру образовних профила.
Завршни испит обухвата:
1. практични рад,
2. усмену проверу знања.
1. ПРАКТИЧАН РАД
Садржаји практичног рада дефинишу се према захтевима образовних профила
из следећих области:
За образовни профил - ИЗРАЂИВАЧ ЦИГЛЕ И ЦРЕПА:
- припрема керамичких маса;
- израда цигле;
- израда црепа.
За образовни профил - ЛОНЧАР-ГРНЧАР
- израда уметничке грнчарије;
- израда грнчарије за домаћинства;
- израда грнчарских украса.
За образовни профил - СИТОШТАМПАР:
- припрема штампарске форме (сита);
- израда штампарских форми разним методама;
- припрема и штампа у једној боји;
- припрема и штампа у више боја;
- припрема и штампа на разним врстама материјала.
2. УСМЕНА ПРОВЕРА ЗНАЊА
Током израде практичног рада и усмене провере знања, ученик даје потребна
објашњења о начину извођења радова, поступцима и радним операцијама,
материјалу и употреби одговарајућег алата и другог прибора за рад, као и одговоре
на друга питања чланова комисије која се односе на обављени задатак.
За вредновање резултата завршног испита треба имати у виду:
- општу припремљеност кандидата да примењује стечена знања;
- какву је способност, спретност, уредност и радну дисциплину показао;
- у коликој је мери показао смисао за рационалну организацију посла, поступке
и радне операције, употребу одговарајућег алата и других средстава рада,
утврђивање потребне количине материјала;
- какве је резултате и квалитет рада остварио.
НАПОМЕНА:
Поступак и организацију завршног испита треба разрадити посебним
правилником у школи.
ПОДРУЧЈЕ РАДА
ТЕКСТИЛСТВО И КОЖАРСТВО
ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛИ
- шивач текстила,
- израђивач рукавица,
- израђивач капа.
ШИВАЧ ТЕКСТИЛА
КАРАКТЕРИСТИЧНИ ПОСЛОВИ И РАДНИ ЗАДАЦИ
Шивење одеће, рубља, опреме итд.: састављање рукава, подставе, предњих и
задњих делова, утврђивање и ушивање ластиша, тракица и међупостава,
обрубљивање и обрезивање; састављање горњих или доњих овратника, утврђивање
дужине; шивење набора, прекривача, шивење основе и подставе; израђивање џепова,
машинско везење; причвршћивање ознака, украса и величине кројева итд.; шивење
или ручно, или различитим машинама за прошивање или опшивање, са зрнчаним
или ланчаним, с једнонитним или вишенитним убодом и употребом различитих
радних средстава за вођење саставних делова и обликовање шавова; одржавање
машина, евидентирање, контролисање рада и квалитета.
Пуњење и прошивање прекривача, јоргана, јастука, и сл.: пуњење покривача,
уметање покривача у аутомате, одабирање програма или шаблона, проширивање
покривача, обрубљивање прошивених покривача.
Шивење сунцобрана, кишобрана, пресвлака, облога седишта и сл.: обављање
машинских, ручних и манипулативних послова у шиваоницама за израду пресвлака и
облога седишта, кишобрана, сунцобрана, спортске опреме и сл.
Дорађивање и отпремање конфекцијских производа: машинско шивење
дугмади, уметање ознака за дугмад или за рупице, обрађивање рупица за дугмад;
сортирање и комплетирање производа према бојама, материјалима, наруџбинама,
квалитету итд.; опремање готових производа с етикетама, отпремање готових
производа.
НЕОПХОДНЕ СПОСОБНОСТИ
1. Сензорне способности: оштрина вида, разликовање боја и тактилна
осетљивост се процењују на нивоу просечности, а слушна осетљивост, локализовање
извора звука и кинестетичка осетљивост су незнатно заступљене и не процењују се.
2. Менталне способности: су незнатно заступљене и не процењују се. Број IQ
је 55 и више.
3. Психомоторичке способности: ручна спретност, спретност прстију и
окуломоторна координација се процењује на нивоу просечности, а брзина реаговања
и општа и телесна спретност и балансирање су незнатно заступљене и не процењују
се.
4. Условљеност способности ученика са телесним активностима: седење се
процењује на нивоу нарочите изражености, а ходање, чучање, пењање, пузање,
дизање, ношење, гурање и вучење су незнатно изражене и не процењују се.
ИЗРАЂИВАЧ РУКАВИЦА
КАРАКТЕРИСТИЧНИ ПОСЛОВИ И РАДНИ ЗАДАЦИ
Кројење рукавица: припремање алата и шаблона за кројење; влажење коже,
растезање коже по дужини и ширини; утврђивање потрошње зависно од величине
рукавица; резање главних делова рукавица и палаца од коже или сурогата разноврсне
поставе; комплетирање искројених делова, резање уских трака коже за међупрсне
делове, упитке, ременчиће, обрубе и слично;
Шивење рукавица: обликовање рукавица на специјалним машинама за шивење
коже, сурогата или текстила; израда украса рукавица шивењем, дорађивањем шавова,
чишћење и технолошко уређивање машина за шивење;
Дорађивање рукавица: контролисање, опремање и слагање рукавица,
формирање, глачање, прегледање, чишћење, означавање, закопчавање, опремање,
слагање и отпремање рукавица;
НЕОПХОДНЕ СПОСОБНОСТИ
1. Сензорне способности: оштрина вида, разликовање боја и тактилна
осетљивост се процењују на нивоу просечности, а слушна осетљивост, локализација
извора звука и кинестетичка осетљивост су незнатно изражене и не процењују се.
2. Менталне способности: тачно и брзо перципирање, разговетан говор, лакоћа
вербалног изражавања, емотивна отпорност и одговорност и иницијатива и
самосталност у послу се процењују на нивоу просечности, а смисао за техничке
односе и општа сналажљивост су незнатно изражене и не процењују се. Број IQ је 65
и више.
3. Психомоторичке способности: ручна спретност, спретност прстију,
окуломоторна координација се процењује на нивоу просечности, а општа и телесна
спретност и балансирање су незнатно изражени и не процењују се.
4. Условљеност способности ученика са телесним активностима: седење се
процењује на нивоу просечности, а ходање, чучање, пењање, пузање, дизање,
ношење, гурање и вучење су незнатно изражени и не процесују се.
ИЗРАЂИВАЧ КАПА
КАРАКТЕРИСТИЧНИ ПОСЛОВИ И РАДНИ ЗАДАЦИ
Кројење капа: припремање алата и шаблона за кројење; утврђивање потрошње
зависно од величине капа;
Резање главних делова капа; комплетирање искројених делова;
Шивење капа: обликовање капа на машинама; чишћење и технолошко
уређивање машина за шивење;
Дорађивање капа: контролисање, опремање и слагање капа, формирање,
глачање, прегледање, чишћење, означавање, опремање, слагање и отпремање капа.
НЕОПХОДНЕ СПОСОБНОСТИ
1. Сензорне способности: оштрина вида, разликовање боја и тактилна
осетљивост се процењују на нивоу просечности, а слушна осетљивост, локализација
извора звука и кинестетичка осетљивост су незнатно изражене и не процењују се.
2. Менталне способности: тачно и брзо перципирање, разговетан говор,
лакоћа, вербалног израђавања, емотивна отпорност и одговорност и иницијатива и
самосталност у послу се процењују на нивоу просечности, а смисао за техничке
односе и општа сналажљивост су незнатно изражене и не процењују се. Број IQ је 65
и више.
3. Психомоторичке способности: ручна спретност, спретност прстију,
окуломоторна координација се процењују на нивоу просечности, а општа и телесна
спретност и балансирање су незнатно изражени и не процењују се.
4. Условљеност способности ученика са телесним активностима: седење се
процењује на нивоу просечности, а ходање, чучање, пузање, дизање, ношење, гурање
и вучење су незнатно изражене и не процењују се.
НАСТАВНИ ПЛАН ЗА ДВОГОДИШЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ
ПОДРУЧЈЕ РАДА ТЕКСТИЛСТВО И КОЖАРСТВО
Образовни профил: ШИВАЧ ТЕКСТИЛА

ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД УКУПНО


Ред.
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ недељно годишње недељно годишње недељно годишње
број
Т В Т В Т В Т В Т В Т В

Српски језик и књижевност


1. 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -
Матерњи језик и књижевност*

2. Српски језик* 2* - 2* - - 4*

3. Уређење друштва - - - - 2 - 66 - 2 - 66 -

4. Физичко васпитање 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

5. Математика 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

6. Познавање материјала 2 - 70 - - - - - 2 - 70

7. Машине и алати 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

8. Технологија шивења текстила 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

Практична настава - 18 - 630 - 18 - 594 -

12 18 420 630 12 18 396 594 24 36 816 1224


Укупно часова:
30 1050 30 990 60 2040
Укупно часова:
Напомена: * За ученике који наставу слушају на једном од језика народности (албански, мађарски, румунски, бугарски, турски,
русински, словачки) - члан 5. Закона о средњој школи.

Ред. А. ОБАВЕЗНИ ОБЛИЦИ ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД


УКУПНО
број ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА годишње годишње

1. Допунски рад до 60 часова до 60 часова до 120 часова

2. Додатни рад до 60 часова до 60 часова до 120 часова

3. Корективни рад до 90 часова до 90 часова до 180 часова

две наставне седмице на две наставне седмице на четири наставне


4. Пракса и практични рад
завршетку разреда завршетку разреда седмице

5. Друштвено-корисни рад до 60 часова до 60 часова до 120 часова

Ред. ДРУГИ
Б. ФАКУЛТАТИВНИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ ПРВИ РАЗРЕД
РАЗРЕД УКУПНО
РАДА годишње
број годишње

до 5 радних до 5 радних до 10 радних


1. Екскурзија
дана дана дана

2. Хор, секције и друге активности до 140 часова до 140 часова до 280 часова
НАСТАВНИ ПРОГРАМИ
ЗАЈЕДНИЧКИ ПРЕДМЕТИ
Програми наставних предмета: српски језик и књижевност, матерњи језик и
књижевност, српски језик, уређење друштва, физичко васпитање и математика
заједнички су за све образовне профиле у двогодишњем образовању.
СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ
ПОЗНАВАЊЕ МАТЕРИЈАЛА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ предмета познавање материјала је упознавање ученика са текстилним
материјалима, њиховим својствима и употреби у изради одевних предмета.
Задаци наставе познавање материјала су:
- упознавање, праћење и подстицање одређених склоности ученика везаних за
професионално оспособљавање;
- развијање позитивног односа према изабраном образовном профилу и
одговарајућим занимањима;
- стицање знања о основним и помоћним материјалима који се користе у изради
капа;
- развијање осећаја за разликовање материјала по сировинском саставу,
преплетају и боји;
- стицање потребних знања за правилан избор и употребу основних и помоћних
текстилних материјала.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

ЕЛЕМЕНТАРНА РАЗМАТРАЊА О ВЛАКНИМА (6)


Појам текстилних влакана.
Подела и употреба текстилних влакана.
ПРИРОДНА ВЛАКНА БИЉНОГ ПОРЕКЛА (10)
Памук: врсте влакана, својства и употреба.
Лан: врсте влакана, својства и употреба.
Остала биљна влакна, својства и употреба.
ПРИРОДНА ВЛАКНА ЖИВОТИЊСКОГ ПОРЕКЛА (10)
Вуна: врсте влакана, својства и употреба.
Свила: врсте влакана, својства и употреба.
ХЕМИЈСКА ВЛАКНА (2)
Врсте влакана, карактеристична својства и употреба.
ПОДЕЛА И СВОЈСТВА ТЕКСТИЛНИХ МАТЕРИЈАЛА (30)
Ткани материјали - сировински састав, врсте преплетаја, врсте тканина, врсте
дораде.
Плетени материјали - сировински састав, преплетаји, врсте плетенина, врсте
дорада.
Неткани материјали - сировински састав и врсте материјала.
ПОМОЋНИ И ОСТАЛИ МАТЕРИЈАЛИ ЗА ИЗРАДУ ТЕКСТИЛНИХ
ПРОИЗВОДА (8)
Својства и намена међупоставе и поставе.
Конци, траке и гајтани.
Патент затварачи.
Дугмад, копче и нитне.
Шнале и друго.
ИЗБОР И УПОТРЕБА МАТЕРИЈАЛА (4)
Понашање материјала при кројењу, шивењу и пеглању - основно.
Избор основног и помоћног материјала у зависности од врсте и намене
текстилног производа.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Садржај предмета је систематизован у две године по тематским целинама.


Имајући у виду способности ученика наставна грађа се мора изводити увек уз
примену очигледних средстава (конкретизација у раду), при чему се градиво из
наведених тематских области дозира у мери која је за њих прихватљива. Посебно је
код реализације појединих наставних јединица (извођење експеримента) нарочито
значајна предострожност како не би дошло до повреда. Како је програм примерен
просеку ученика, он се мора, када се укаже потреба и индивидуализовати, при чему
се не може занемарити стицање елементарних знања за овај степен стручне спреме.
У уводном делу истаћи значај самог предмета с обзиром на широку примену
текстилних влакана и текстила у практичном животу.
Својства влакана и текстила се различито понашају од услова у преради и
примени што ученицима треба увек огледом дочарати.
Детаљније обрадити влакна и текстил који се најчешће користе, посебно
обратити пажњу на добијање, својства и употребу.
Код осталих влакана и текстила дати само информативне појмове.
Посебно указати на потребу заштите на раду у разним ситуацијама прераде и
употребе влакана.
МАШИНЕ И АЛАТИ
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ предмета јесте да упозна ученике са машинама, алатима, уређајима и
прибором за израду одевних предмета, односно капа, и њиховим правилним
руковањем.
Задаци су следећи:
- упознавање са разним врстама машина и уређаја који се користе у изради
капа;
- упознавање са појединим деловима машина и уређаја, њиховом наменом и
одржавањем;
- упознавање са разним алатима, прибором и њиховом употребом.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

УВОД У ПРЕДМЕТ (10)


Машине и алати - историјски развој.
Врсте машина и алата.
Основне техничке карактеристике машина и уређаја.
ОРУЂЕ ЗА РАД - АЛАТИ (12)
Игла, напрстак, шпенадле и јастуче за пробу.
Маказе.
Сантиметар, лењири и кривуљари.
КОНАЦ ЗА ШИВЕЊЕ (4)
Памучни конац.
Свилени конац.
Ланени конац.
Синтетички конац.
МАШИНЕ ЗА ШИВЕЊЕ (36)
Појава шиваће машине и њен развој.
Облик шиваће машине.
Делови шиваће машине.
Могућности шиваће машине.
Врсте машинских убода и њихова примена.
Машински убоди и шавови (отворени и затворени).
Формирање машинског убода (зрнасти и ланчани).
МАШИНЕ И УРЕЂАЈИ ЗА ПЕГЛАЊЕ (4)
Ручна електрична пегла и столови за пеглање.
СРЕДСТВА УНУТРАШЊЕГ ТРАНСПОРТА (4)
Ручна, механичка, транспортна средства.

II РАЗРЕД
(2 часа недељно, 66 часова годишње)

МАШИНЕ ЗА ШИВЕЊЕ (34)


Облик и врсте шиваћих машина.
Према брзини шивења (спорошиваће и брзошиваће).
Према врсти убода (са зрнастим и ланчаним убодом).
Према броју игала (са једном, две или више игала).
Према врсти материјала који се шије (текстил, кожа, крзно).
Према намени (домаћинство, занатство, индустрију).
Према конструкцији и степену аутоматизације (обична, специјална, шиваћи
аутомати, агрегати, и трансфер стазе).
МАШИНЕ И УРЕЂАЈИ ЗА ПЕГЛАЊЕ (12)
Ручна електрична пегла и столови за пеглање.
Електропарна и парна пегла - столови.
Пресе за пеглање (парна и механичка).
Пресе за термофиксирање лепљивих међупостава.
Полуаутоматске и аутоматске пресе.
Агрегати за пеглање.
МАШИНЕ ЗА КРОЈЕЊЕ (16)
Машине за полагање материјала: ручне, полуаутоматске, аутоматске.
Машине за грубо кројење.
Електричне маказе.
Машина са вертикалним ножем.
Машина са округлим ножем.
Машина са вишеугаоним ножем.
Машине за фино кројење и други савремени уређаји за кројење.
СРЕДСТВА УНУТРАШЊЕГ ТРАНСПОРТА (4)
Ручна, механичка, транспортна средства.
Транспортне траке.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)


Садржај предмета је систематизован у две године по тематским целинама.
Имајући у виду способности ученика наставна грађа се мора изводити увек уз
примену очигледних средстава (конкретизација у раду), при чему се градиво из
наведених тематских области дозира у мери која је за њих прихватљива. Посебно је
код реализације појединих наставних јединица (извођење експеримента) нарочито
значајна предострожност како не би дошло до повреда. Како је програм примерен
просеку ученика, он се мора, када се укаже потреба и индивидуализовати, при чему
се не може занемарити стицање елементарних знања за овај степен стручне спреме.
У уводном делу истаћи значај самог предмета с обзиром на широку примену
машина, алата и прибора за израду, прераду и поправку одевних и других производа
у практичном животу.
Приликом упознавања са машинама, алатима и прибором који се користе у
изради одевних предмета и других производа у овом занату, обавезно је то чинити на
конкретан начин. Вербализацију наставника увек прати демонстрација поменутих
машина, алата и прибора и повезивање са наставом технологије израде, где се види и
њихова практична примена.
Детаљније обрадити најзначајније машине, алате и приборе којима ће се
ученици касније најчешће користити у своме раду.
Посебно указати на потребу заштите на раду у процесу производње како у
занатској радионици тако и у индустријским погонима при коришћењу разних
машина, алата и прибора.
ТЕХНОЛОГИЈА ШИВЕЊА ТЕКСТИЛА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ наставе јесте усвајање знања из технологије шивења текстила,
оспособљавање за практичну примену стечених знања и васпитања ученика за позив
за који се припрема.
Задаци наставе су:
- усвајање технолошких знања ради стицања вештина и навика потребних за
израду одеће на индустријски и занатски начин;
- упознавање машина, прибора и алата који се употребљавају у позиву шивач
текстила;
- оспособљавање ученика за рад на сложеним радним операцијама;
- развијање радних навика и мотивације за стручно усавршавање у свом
образовном профилу.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

УВОД У ПРЕДМЕТ (6)


Производња шивених предмета и њена друштвена потреба.
Карактеристике индустријске и занатске производње одеће.
Подела процеса производње одеће на фазе рада.
ТЕХНОЛОГИЈА ШИВЕЊА (58)
Врсте бодова: ручно и машински.
Врсте рупица, ушивање дугмади ручно и машински.
Израђивање и преправљање производа шивењем.
Постељина, пресвлака, завеса, мараме и торбе.
Заштитне одеће (кецеље, радна одећа и сл.).
ТЕХНОЛОГИЈА ПЕГЛАЊА (6)
Поступци пеглања.
Распеглавање и упеглавање шавова.

II РАЗРЕД
(2 часа недељно, 66 часова годишње)

ТЕХНОЛОГИЈА КРОЈЕЊА (45)


Кројење марама, столњака, кецеља, јастучница, прекривача.
Кројење шалова, појаса, кравата, грудњака, стезњака, друге специјализоване
спортске, ортопедске и сценске одеће.
Кројење сунцобрана, кишобрана, пресвлака и облога седишта.
ТЕХНОЛОГИЈА ШИВЕЊА (15)
Спајање нумерисаних искројених делова одеће.
Израђивање и преправљање производа шивењем.
Шивење и утврђивање ластиша, тракица, међупоставе, одрубљивање и
обрезивање, састављање горњих и доњих оковратника, утврђивање дужине.
Шивење набора прекривача, јоргана, јастука, столњака, марамица и сл.
Шивење - одржавање шалова, појаса, кравата, грудњака, стезњака и друге
специјализоване спортске, ортопедске и сценске одеће.
Шивење сунцобрана, кишобрана, пресвлака, облога седишта.
Машинско шивење дугмади.
Одржавање машина и радног простора.
ТЕХНОЛОГИЈА ПЕГЛАЊА (6)
Поступци пеглања.
Распеглавање и упеглавање шавова.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Садржај предмета је систематизован у две године по тематским целинама.


Имајући у виду способности ученика наставна грађа се мора изводити увек уз
примену очигледних средстава (конкретизација у раду), при чему се градиво из
наведених тематских области дозира у мери која је за њих прихватљива. Посебно је
код реализације појединих наставних јединица (извођење експеримента) нарочито
значајна предострожност како не би дошло до повреда. Како је програм примерен
просеку ученика, он се мора, када се укаже потреба и индивидуализовати, при чему
се не може занемарити стицање елементарних знања за овај степен стручне спреме.
У уводном делу истаћи значај самог предмета с обзиром на широку примену
шивених предмета у практичном животу.
Шивени материјали (постељина, столњаци, торбе, завесе и сл.) се користе у
различитим приликама и условима. Увек на очигледан начин дочарати прилике и
услове како би се они на адекватан начин користили.
Детаљније обрадити најзначајније процесе шивења и пеглања, увек уз
практичну примену.
Посебно указати на потребу заштите на раду у процесу производње како у
занатској радионици тако и у индустријским погонима.
ПРАКТИЧНА НАСТАВА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ практичне наставе јесте усвајање знања и вештина у технолошком
процесу израде разних предмета шивењем и оспособљавање ученика да стечена
знања примени у будућем раду за који се припрема.
Задаци практичне наставе су:
- повезивање теоријске наставе са практичним радом у поступку израде
производа;
- стицање вештина потребних за израду производа на занатски и индустријски
начин;
- уочавање грешака које се јављају у току израде, откривање узрока и начин
њиховог отклањања;
- оспособљавање ученика за правилно руковање и одржавање машина и
уређаја;
- развијање самосталности и упорности у раду;
- развијање осећаја одговорности за рационално коришћење материјала и
одржавање средстава за рад.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(18 часова недељно, 630 часова годишње)

УВОД (4)
Упознавање са технолошким процесом израде одеће и других предмета
шивењем.
Појам и подела радног места.
Припремање и одржавање радног места.
Заштита на раду.
РУЧНО ШИВЕЊЕ (170)
Увежбавање и прилагођавање положаја тела за ручни рад.
Коришћење прибора и алата за ручно шивење.
Проширивање делова.
Опшивање рубова тканине.
Израда рупица.
Спајање поставе са основом тканине косим невидљивим бодом.
Нашивање дугмади и копчи.
Израда разних порупчића и других детаља.
ИЗРАДА МАШИНСКИХ ШАВОВА И ШТЕПОВА (170)
Припремање обичних шиваћих машина и вежбање рада празним ходом.
Увлачење горњег конца, намештање и стављање доњег конца.
Увежбавање разних штепова на почетници.
Израда класичног отвореног шава.
Израда наштепаног шава.
Израда затвореног шава.
Израда двоструког затвореног шава (француски шав).
ИЗРАДА ДЕТАЉА ОДЕВНИХ И ДРУГИХ ПРЕДМЕТА (266)
Израда разних лајсни и појасева.
Израда џепова и поклопаца.
Израда оковратника за разне одевне предмете.
Израда манжетни за рукаве.
Израда свих врста отвора на сукњама и блузама.
ПЕГЛАЊЕ У ТОКУ РАДА - МЕЂУФАЗНО (20)
Пеглање детаља одевних предмета.
Пеглање и распеглавање шавова.
II РАЗРЕД
(18 часова недељно, 594 часа годишње)

ИЗРАДА ПОСТЕЉНОГ РУБЉА (200)


Израда наштепаног затвореног шава.
Израда двоструког затвореног шава.
Израда рупица.
Ушивање дугмади.
Распеглавање и упеглавање шавова.
Паковање готове постељине.
ИЗРАДА ДЕТАЉА ОДЕВНИХ ПРЕДМЕТА (200)
блуза, панталона, радног мантила.
Израда детаља одевних предмета по следећим операцијама:
- подавијање џепова, ушивање и састављање,
- састављање блузе, шивење крагне са наставком, ушивање,
- израда појаса и извртање, ушивање појаса,
- састављање рукава, ушивање манжетни,
- израда шлица на рукаву и ушивање рукава,
- израда гајки,
- подавијање џепова и ушивање,
- ушивање шлица, постављање лоштука,
- ушивање цвикли у кораку,
- састављање панталона са стране и у седлу,
- састављање панталона у кораку,
- ушивање појаса са гајкама,
- обрада шлицева и утврђивање,
- састављање предњица панталона и ушивање задњих гајки,
- ушивање ногавица,
- пеглање и паковање панталона.
ПРАКТИЧАН РАД У ОДЕЉЕЊУ ЛАКЕ КОНФЕКЦИЈЕ (194)
Шивење крагне на женској блузи, женској хаљини.
Нашивање манжетни на женској блузи и хаљини.
Шивење џепова, патни и поклопаца на блузи и хаљини.
Обрада ушитака и шавова.
Обрада предњице блузе и хаљине.
Састављање делова блузе, нашивање крагне.
Порубљивање блузе и хаљине.
Контрола сашивеног предмета и чишћење од конаца.
Израда женске сукње, постављене.
Израда поставе и обрада.
Израда мантила (радни, кишни и др.).
Нашивање патент затварача (панталоне, сукња, хаљина).
Пеглање сашивеног предмета.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Садржај предмета је систематизован у две године, у складу са програмима


технологије израде и другим наставним предметима, по тематским целинама.
Имајући у виду способности ученика пракса се реализује тако што се ученици
укључују у складу са предвиђеним програмом од укључивања радне операције за
које поред интереса покажу и одговарајуће способности. Прелаз на сложеније
операције може уследити тек пошто се претходне у потпуности овладају.
Посебна пажња мора бити посвећена заштити на раду.
У прво време обезбедити ученицима дуже паузе за одмор које се временом
скраћују док се постепено не уклопи у ритам рада и одмора других радника или
старијих ученика.
Нарочиту пажњу обратити да ученик током рада изради правилан однос према
машинама, апаратима и алатима са којима се служи као и просторија у којима ради,
одмара се или храни у току паузе.
НАСТАВНИ ПЛАН ЗА ДВОГОДИШЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ
ПОДРУЧЈЕ РАДА ТЕКСТИЛСТВО И КОЖАРСТВО
Образовни профил: ИЗРАЂИВАЧ РУКАВИЦА

ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД УКУПНО


Ред.
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ недељно годишње недељно годишње недељно годишње
број
Т В Т В Т В Т В Т В Т В

Српски језик и књижевност


1. 2 - 70 2 - 66 - 4 - 136 -
Матерњи језик и књижевност*

2. Српски језик* 2* - 2* - 4*

3. Уређење друштва - - - - 2 - 66 - 2 - 66 -

4. Физичко васпитање 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

5. Математика 2 - 70 - 2 - 66 4 136 -

6. Познавање материјала 3 - 105 - 2 - 66 - 5 - 171 -

7. Технологија израде рукавица 3 - 105 - 2 - 66 - 5 - 171 -

Практична настава - 18 - 630 - 18 - 594 -

12 18 420 630 12 18 396 594 24 36 816 1224


Укупно часова:

30 1050 30 990 60 2040


Укупно часова:
Напомена: * За ученике који наставу слушају на једном од језика народности (албански, мађарски, румунски, бугарски, турски,
русински, словачки) - члан 5. Закона о средњој школи.

Ред. А. ОБАВЕЗНИ ОБЛИЦИ ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД


УКУПНО
број ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА годишње годишње

1. Допунски рад до 60 часова до 60 часова до 120 часова

2. Додатни рад до 60 часова до 60 часова до 120 часова

3. Корективни рад до 90 часова до 90 часова до 180 часова

две наставне седмице на две наставне седмице на четири наставне


4. Пракса и практични рад
завршетку разреда завршетку разреда седмице

5. Друштвено-корисни рад до 60 часова до 60 часова до 120 часова

ДРУГИ
Ред. Б. ФАКУЛТАТИВНИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ ПРВИ РАЗРЕД
РАЗРЕД УКУПНО
број РАДА годишње
годишње

до 5 радних до 5 радних до 10 радних


1. Екскурзија
дана дана дана

2. Хор, секције и друге активности до 140 часова до 140 часова до 280 часова
НАСТАВНИ ПРОГРАМИ
ЗАЈЕДНИЧКИ ПРЕДМЕТИ
Програми наставних предмета: српски језик и књижевност, матерњи језик и
књижевност, српски језик, уређење друштва, физичко васпитање и математика
заједнички су за све образовне профиле у двогодишњем образовању.
СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ
ПОЗНАВАЊЕ МАТЕРИЈАЛА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ наставе предмета познавање материјала јесте стицање знања о
материјалима који се користе за израду рукавица, седларско ременарских производа
и горњих делова обуће.
Задаци наставе су:
- упућивање ученика у правилно коришћење свих врста материјала везаних за
израду одређених производа;
- схватање улоге и значаја хартије, текстилних материјала, пластичних маса,
гуме, лепкова, вештачке коже и крзна, материјала од метала и дрвета у добијању
производа;
- стицање знања о врстама, својствима и употребљивости природних и
вештачких кожа и крзна;
- развијање осећаја за разликовање природних и вештачких кожа.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(3 часа недељно, 105 часова годишње)

ПРЕРАДА КОЖЕ (54)


Сирова кожа (својства, грађа, хемијски састав, подела). Скидање коже и
конзервисање (средства и поступак). Квашење коже, лабављење длаке, скидање
длака и месине, цепање, откречавање, нагризање коже, средства за обраду и
поступак.
Штављење коже (циљ, штављења, средства и поступак).
ЗАВРШНА ОБРАДА КОЖЕ (30)
Цеђење, тањење, неутрализација, основно бојење, машћење, сушење, мекшање,
брушење, покривно бојење, пеглање, пресовање, мерење површине, класирање,
паковање.
Класирање готових кожа према ЈУС стандарду.
ЛЕПКОВИ (21)
Добијање лепкова, подела и примена.
Карактеристике најпознатијих врста кожарских лепкова.

II РАЗРЕД
(2 часа недељно, 66 часова годишње)

ПРИРОДНЕ КОЖЕ (15)


Врсте и карактеристике природних кожа: бокс, напа, лак, нубук, велур, семиш,
кравина, свињска, шевро и шоврет. Коже гмизаваца, риба и птица.
Коже за израду ремења.
Техничке бланк коже.
Остале врсте кожа.
ВЕШТАЧКЕ КОЖЕ (10)
Својства и употреба вештачких кожа.
Врста скаја и намена.
Поливинил фолије и поливинил на текстилној подлози различите дебљине.
Остале врсте вештачких кожа и њихова употреба.
ТЕКСТИЛНИ МАТЕРИЈАЛИ (7)
Подела текстилних влакана.
Најважнија својства памука, лана, вуне, вискозе и најлона.
Основне карактеристике текстилних материјала који се користе у изради
рукавица, обуће, седларских и ременарских производа. (Сомот, чоја, хеланка,
фланелска постава, плетена вунена постава, кепер, конац, ластиш, церадно платно,
вата, канап, филцани материјали, вештачко крзно - ткано, плетено, лепљено).
ХАРТИЈА (4)
Сировине за производњу и добијање хартије.
Хартије за израду шаблона и паковање производа.
ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ (5)
Производња и најважније врсте пластичних маса (полиуретан,
поливинилхлорид, полиетилен).
Пластични кедер, сунђер, потпетице.
Пластичне масе за ојачање заштитних рукавица.
МАТЕРИЈАЛИ ОД МЕТАЛА (4)
Шнале, дрикери, нитне, ојачање, дугмад, алке, расцепке, пуне и шупље
заковице, патент затварачи, ринглице, кланфе, закивци, разни украси и др.
ГУМЕ (9)
Сировине за производњу гума.
Добијање гуме.
Гуме за лице, поставе и ојачање.
ПРИРОДНО КРЗНО (7)
Крзнашице, подела крзна. Овчје, јагњеће, астраган, оцелот, леопард, гепард,
рис.
ОСТАЛИ МАТЕРИЈАЛИ (9)
Талк, парафин, боје, средства за импрегнацију и апретовање.
Дрво за израду седла, ексера, потпетица, ђонова калупа, нанула, кломпи.
Воскови и њихова употреба.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Садржаји програма предмета познавање материјала реализују се у зависности


од образовног профила који их изучавају.
Наставни програм првог разреда обрађују сви образовни профили, док се
обрада садржаја програма у другом разреду разликује по образовним профилима.
Број часова тематских целина дат је оријентационо, а наставнику се оставља
могућност да одређене садржаје прошири или сузи у зависности од захтева занимања
образовног профила.
Приликом обраде сирове коже обавезно користити цртеже пресека сирове коже,
слике и филмова. Завршне радове објаснити уз помоћ слика машина за цеђење и
тањење коже.
Код обраде разних врста материјала максимално користити илустративно
демонстрационе методе у бржем упознавању материјала који се користи у изради
одређених кожарских производа.
ТЕХНОЛОГИЈА ИЗРАДЕ РУКАВИЦА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ наставе предмета технологија израде рукавица јесте усвајање основних
знања о технолошком поступку израде нумерисаних и ненумерисаних рукавица.
Задаци наставе су:
- упознавање технолошког процеса, од припремних фаза, до завршних
операција;
- схватање значаја избора материјала, његове намене и могуће замене другим
материјалом;
- оспособљавање за примену стечених знања у практичном раду.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(3 часа недељно, 105 часова годишње)

ОСНОВНИ ПОЈМОВИ ПРОИЗВОДЊЕ (10)


Појам производње. Облици и начини производње.
Радна просторија и радно место.
Развој рукавичарског заната.
КЛАСИФИКАЦИЈА РУКАВИЦА (20)
Основна подела рукавица. Летње, зимске, спортске и ХТЗ рукавице.
Подела рукавица по конструкцији. Нумерисане и ненумерисане рукавице.
Подела рукавица по начину шивења.
АЛАТИ, ПРИБОР И УРЕЂАЈИ (44)
Алати за сечење, обележавање, мерење, истезање и стругање.
Средства за спајање и њихова примена.
Преса са полугом. Машина за кројење. Машина за шивење.
Електрична пегла. Развртач прстију.
Уређај за убацивање поставе.
ПРИПРЕМА МАТЕРИЈАЛА ЗА ШИВЕЊЕ (31)
Класирање материјала.
Квашење ножа.
Скидање - стругање машине.
Истезање коже. Грубо кројење делова.
Навлачење грубо искројених делова.
Ручно кројење главних делова. Кројење поставе.
Кројење палчева и међупрстних уметака.
Кројење помоћних делова рукавице.
Машинско кројење главних делова и палчева.

II РАЗРЕД
(2 часа недељно, 66 часова годишње)

ИЗРАДА УКРАСА НА РУКАВИЦАМА (16)


Израда украса просецањем материјала.
Израда украса уз помоћ украсних трака.
Израда украса ручним шавом.
Ручни шав. Начин извођења и техника рада.
Израда украса машинским шавом.
Штеп машина; Лош машина; Штафир машина; Ауфнат машина.
САСТАВЉАЊЕ РУКАВИЦА (22)
Састављање палца.
Израда поставе за рукавице.
Израда шлица за мушке зимске рукавице.
Израда каиша. Уређај за уградњу дрикера.
Састављање међупрстних уметака.
Спајање делова.
Формирање главног дела рукавице.
ЗАВРШНО ШИВЕЊЕ РУКАВИЦА (20)
Обрада отвора рукавице подавијањем ивица.
Обрада отвора рукавице уз помоћ кожне траке са једним и два шивења.
Уређај за наношење лепила.
Уређај за подавијање ивица.
ИЗВРТАЊЕ РУКАВИЦА И УРЕЂАЈ ЗА ИЗВРТАЊЕ (2)
ФАЗОНИРАЊЕ РУКАВИЦА (2)
ПЕГЛАЊЕ РУКАВИЦА (2)
ПАКОВАЊЕ РУКАВИЦА (2)

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Садржаје предмета технологија израда рукавица треба реализовати у учионици


или радионици. Препоручује се радионица због повезивања са практичном наставом.
За остваривање предвиђених садржаја треба користити шеме, слике, узорке
материјала и готове узорке.
Максимално треба користити визуелну технику: графоскоп, епископ и
епидијаскоп.
Приликом обраде наставних садржаја препоручује се комбинација што већег
броја метода: монолошка, дијалошка, објашњења, демонстрације, вежбе и др.
Садржаје програма реализовати постепено од основних ка сложенијим
захтевима. Посебно треба обрадити занатски, полуиндустријски и индустријски
начин израде рукавица и истаћи специфичности сваког поступка.
Квашењу, истезању и кројењу кожа посветити нарочиту пажњу уз објашњење
какав значај имају на финални производ. Посебно обрадити кројење делова од коже,
крзна или плетенина са свим законитостима и правилима за успешност те операције.
У реализацији целина које обухватају технологију израде рукавица наставнику
се оставља да изврши избор модела.
Детаљно обрадити завршне фазе како би ученици осетили значај естетског
изгледа израђеног предмета.
ПРАКТИЧНА НАСТАВА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ практичне наставе је усвајање знања и вештина у технолошком процесу
израде рукавица и оспособљавање ученика да стечена знања примени у будућем
раду.
Задаци наставе су:
- стицање радне културе и примереног односа према раду;
- стицање знања о избору материјала у зависности од врсте и модела рукавице;
- савладавање вештине коришћења алата и уређаја;
- развијање смисла за прецизност и естетско обликовање предмета;
- савладавање припремних и завршних операција у изради рукавица.
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(18 часова недељно, 630 часова годишње)

УВОД (27)
Упознавање технолошког процеса израде рукавица. Појам и елементи радног
места. Припрема радног места. Фактори незгоде на раду и њихово спречавање. Мере
заштите.
ПРИПРЕМА МАТЕРИЈАЛА И СРЕДСТАВА ЗА РАД (239)
Упознавање са прибором за рад, руковање и одржавање.
Ручно кројење делова од коже различитих облика.
Наношење лепила.
Подавијање ивица разних облика.
Пеглање коже и поставе.
ПРИПРЕМНЕ ОПЕРАЦИЈЕ (464)
Сортирање коже. Припрема алата и помоћног материјала. Квашење коже.
Скидање месине. Извлачење (истезање) коже. Исецање прстију праволинијски и са
округлинама.
Кројење међупрстних уметака (шихтли).
Ручно и машинско кројење фланел поставе. Кројење крзнене поставе. Кројење
поставе за међупрстне уметке.
Прекројавање коже са припремањем шаблона.
Ручно кројење главних делова и палчева.
Машинско кројење (пресовање) главних делова рукавице и палчева.
Нумерисање искројених делова.
Кројење искројених делова.
Кројење помоћних делова рукавица.
Комплетирање искројених делова.

II РАЗРЕД
(18 часова недељно, 594 часа годишње)

ПРИПРЕМА МАШИНА ЗА РАД (18)


Стављање у погон машина за израду украса, унутрашњег и спољашњег шава и
машина са штепом променљивог смера.
ТЕХНОЛОШКИ ПОСТУПАК ИЗРАДЕ РУКАВИЦА (522)
Обележавање украса. Припрема делова за ручни шав.
Израда украса ручним шавом.
Израда прста рукавице ручним шавом.
Израда палца рукавице ручним шавом.
Израда украса пресецањем материјала.
Формирање украса уз помоћ кожних трака.
Спајање прстију и међупрстних уметања ручним шавом.
Израда поставе ручним и машинским путем.
Састављање рукавица.
Превртање рукавица шивених унутрашњим шавом.
Контрола штихова.
Обележавање величине и редног броја рукавица.
Састављање траке лепљењем и шивењем.
Убацивање поставе у рукавице.
Спајање поставе са лицем рукавице лепљењем и шивењем.
Исецање вишка поставе.
Завршно шивење рукавица.
ЗАВРШНЕ ОПЕРАЦИЈЕ (54)
Уградња дрикера и других металних делова.
Фазонирање рукавица.
Пеглање рукавица.
Чишћење и паковање рукавица.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Практичну наставу изводити у школским радионицама.


С обзиром да су основни циљеви предмета да ученици стекну посебне вештине
и самосталност у раду, уз развијање способности за примену теоријских знања у
практичној настави, веома је важна организација праксе.
За све часове праксе оперативно програмирати и послове поделити на фазе
рада, операције и захвате. Посебну пажњу посветити средствима за рад, предметима
рада, уређајима, опреми и мерама сигурности на раду.
Пре сваког радног задатка и распоређивања ученика на радна места, треба
обрадити наставну јединицу из теоријске анализе.
У току обављања практичне наставе треба непрекидно пратити рад ученика.
Завршетак практичне наставе посветити анализи обављеног задатка и
отклањању грешака у раду.
НАСТАВНИ ПЛАН ЗА ДВОГОДИШЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ
ПОДРУЧЈЕ РАДА TЕКСТИЛСТВО И КОЖАРСТВО
Образовни профил: ИЗРАЂИВАЧ КАПА

ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД УКУПНО

Ред. број НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ недељно годишње недељно годишње недељно годишње

Т В Т В Т В Т В Т В Т В

Српски језик и књижевност


1. 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -
Матерњи језик и књижевност*

2. Српски језик* 2* - 2* - - 4*

3. Уређење друштва - - - - 2 - 66 - 2 - 66 -

4. Физичко васпитање 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

5. Математика 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

6. Познавање материјала 2 - 70 - - - - - 2 - 70 -

7. Машине и алати 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

8. Технологија израде капа 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

Практична настава - 18 - 630 - 18 - 594 -

12 18 420 630 12 18 396 594 24 36 816 1224


Укупно часова:
30 1050 30 990 60 2040
Укупно часова:

Напомена: * За ученике који наставу слушају на једном од језика народности (албански, мађарски, румунски, бугарски, турски,
русински, словачки) - члан 5. Закона о средњој школи.

Ред. А. ОБАВЕЗНИ ОБЛИЦИ ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД


УКУПНО
број ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА годишње годишње

1. Допунски рад до 60 часова до 60 часова до 120 часова

2. Додатни рад до 60 часова до 60 часова до 120 часова

3. Корективни рад до 90 часова до 90 часова до 180 часова

две наставне седмице на две наставне седмице на четири наставне


4. Пракса и практични рад
завршетку разреда завршетку разреда седмице

5. Друштвено-корисни рад до 60 часова до 60 часова до 120 часова

Ред. ДРУГИ
Б. ФАКУЛТАТИВНИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ ПРВИ РАЗРЕД
РАЗРЕД УКУПНО
РАДА годишње
број годишње

до 5 радних до 5 радних до 10 радних


1. Екскурзија
дана дана дана

2. Хор, секције и друге активности до 140 часова до 140 часова до 280 часова
НАСТАВНИ ПРОГРАМИ
ЗАЈЕДНИЧКИ ПРЕДМЕТИ
Програми наставних предмета: српски језик и књижевност, матерњи језик и
књижевност, српски језик, уређење друштва, физичко васпитање и математика
заједнички су за све образовне профиле у двогодишњем образовању.

СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ
ПОЗНАВАЊЕ МАТЕРИЈАЛА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ предмета познавање материјала је упознавање ученика са текстилним
материјалима, њиховим својствима и употреби у изради одевних предмета.
Задаци наставе познавање материјала су:
- упознавање, праћење и подстицање одређених склоности ученика везаних за
професионално оспособљавање;
- развијање позитивног односа према изабраном образовном профилу и
одговарајућим занимањима;
- стицање знања о основним и помоћним материјалима који се користе у изради
капа;
- развијање осећаја за разликовање материјала по сировинском саставу,
преплетају и боји;
- стицање потребних знања за правилан избор и употребу основних и помоћних
текстилних материјала.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

ЕЛЕМЕНТАРНА РАЗМАТРАЊА О ВЛАКНИМА (6)


Појам текстилних влакана.
Подела и употреба текстилних влакана.
ПРИРОДНА ВЛАКНА БИЉНОГ ПОРЕКЛА (10)
Памук: врсте влакана, својства и употреба.
Лан: врсте влакана, својства и употреба.
Остала биљна влакна, својства и употреба.
ПРИРОДНА ВЛАКНА ЖИВОТИЊСКОГ ПОРЕКЛА (10)
Вуна: врсте влакана, својства и употреба.
Свила: врсте влакана, својства и употреба.
ХЕМИЈСКА ВЛАКНА (2)
Врсте влакана, карактеристична својства и употреба.
ПОДЕЛА И СВОЈСТВА ТЕКСТИЛНИХ МАТЕРИЈАЛА (30)
Ткани материјали - сировински састав, врсте преплетаја, врсте тканина, врсте
дораде.
Плетени материјали - сировински састав, преплетаји, врсте плетенина, врсте
дорада.
Неткани материјали - сировински састав и врсте материјала.
ПОМОЋНИ И ОСТАЛИ МАТЕРИЈАЛИ ЗА ИЗРАДУ ТЕКСТИЛНИХ
ПРОИЗВОДА (8)
Својства и намена међупоставе и поставе.
Конци, траке и гајтани.
Патент затварачи.
Дугмад, копче и нитне.
Шнале и друго.
ИЗБОР И УПОТРЕБА МАТЕРИЈАЛА (4)
Понашање материјала при кројењу, шивењу и пеглању - основно.
Избор основног и помоћног материјала у зависности од врсте и намене
текстилног производа.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Садржај предмета је систематизован у две године по тематским целинама.


Имајући у виду способности ученика наставна грађа се мора изводити увек уз
примену очигледних средстава (конкретизација у раду), при чему се градиво из
наведених тематских области дозира у мери која је за њих прихватљива. Посебно је
код реализације појединих наставних јединица (извођење експеримента) нарочито
значајна предострожност како не би дошло до повреда. Како је програм примерен
просеку ученика, он се мора, када се укаже потреба и индивидуализовати, при чему
се не може занемарити стицање елементарних знања за овај степен стручне спреме.
У уводном делу истаћи значај самог предмета с обзиром на широку примену
текстилних влакана и текстила у практичном животу.
Својства влакана и текстила се различито понашају од услова у преради и
примени што ученицима треба увек огледом дочарати.
Детаљније обрадити влакна и текстил који се најчешће користе, посебно
обратити пажњу на добијање, својства и употребу.
Код осталих влакана и текстила дати само информативне појмове.
Посебно указати на потребу заштите на раду у разним ситуацијама прераде и
употребе влакана.
МАШИНЕ И АЛАТИ
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ предмета јесте да упозна ученика са машинама, алатима, уређајима и
прибором за израду одевних предмета, односно капа, и њиховим правилним
руковањем.
Задаци су следећи:
- упознавање са разним врстама машина и уређаја који се користе у изради
капа;
- упознавање са појединим деловима машина и уређаја, њиховом наменом и
одржавањем;
- упознавање са разним алатима, прибором и њиховом употребом.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

УВОД У ПРЕДМЕТ (10)


Машине и алати - историјски развој.
Врсте машина и алата.
Основне техничке карактеристике машина и уређаја.
ОРУЂЕ ЗА РАД - АЛАТИ (12)
Игла, напрстак, шпенадле и јастуче за пробу.
Маказе.
Сантиметар, лењири и кривуљари.
КОНАЦ ЗА ШИВЕЊЕ (4)
Памучни конац.
Свилени конац.
Ланени конац.
Синтетички конац.
МАШИНЕ ЗА ШИВЕЊЕ (36)
Појам шиваће машине и њен развој.
Облик шиваће машине.
Делови шиваће машине.
Могућности шиваће машине.
Врсте машинских убода и њихова примена.
Машински убоди и шавови (отворени и затворени).
Формирање машинског убода (зрнасти и ланчани).
МАШИНЕ И УРЕЂАЈИ ЗА ПЕГЛАЊЕ (4)
Ручна електрична пегла и столови за пеглање.
СРЕДСТВА УНУТРАШЊЕГ ТРАНСПОРТА (4)
Ручна, механичка, транспортна средства.

II РАЗРЕД
(2 часа недељно, 66 часова годишње)

МАШИНЕ ЗА ШИВЕЊЕ (34)


Облик и врсте шиваћих машина.
Према брзини шивења (спорошиваће и брзошиваће).
Према врсти убода (са зрнастим и ланчаним убодом).
Према броју игала (са једном, две или више игала).
Према врсти материјала који се шије (текстил, кожа, крзно).
Према намени (домаћинство, занатство, индустрију).
Према конструкцији и степену аутоматизације (обична, специјална, шивачи
аутомати, агрегати и трансвер стазе).
МАШИНЕ И УРЕЂАЈИ ЗА ПЕГЛАЊЕ (12)
Ручна електрична пегла и столови за пеглање.
Електропарна и парна пегла - столови.
Пресе за пеглање (парна и механичка).
Пресе за термофиксирање лепљивих међупостава.
Полуаутоматске и аутоматске пресе.
Агрегати за пеглање.
МАШИНЕ ЗА КРОЈЕЊЕ (16)
Машине за полагање материјала: ручне, полуаутоматске, аутоматске.
Машине за грубо кројење.
Електричне маказе.
Машина са вертикалним ножем.
Машина са округлим ножем.
Машина са вишеугаоним ножем.
Машине за фино кројење и други савремени уређаји за кројење.
СРЕДСТВА УНУТРАШЊЕГ ТРАНСПОРТА (4)
Ручна, механичка, транспортна средства.
Транспортне траке.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Садржај предмета је систематизован у две године по тематским целинама.


Имајући у виду способности ученика наставна грађа се мора изводити увек уз
примену очигледних средстава (конкретизација у раду), при чему се градиво из
наведених тематских области дозира у мери која је за њих прихватљива. Посебно је
код реализације појединих наставних јединица (извођење експеримента) нарочито
значајна предострожност како не би дошло до повреда. Како је програм примерен
просеку ученика, он се мора, када се укаже потреба и индивидуализовати, при чему
се не може занемарити стицање за овај степен стручне спреме.
У уводном делу истаћи значај самог предмета с обзиром на широку примену
машина, алата и прибора за израду, прераду и поправку одевних и других производа
у практичном животу.
Приликом упознавања са машинама, алатима и прибором који се користе у
изради одевних предмета и других производа у овом занату, обавезно је то чинити на
конкретан начин. Вербализацију наставника увек прати демонстрација поменутих
машина, алата и прибора и повезивање са наставом технологије израде, где се види и
њихова практична примена.
Детаљније обрадити најзначајније машине, алате и приборе са којима ће се
ученици касније најчешће користити у своме раду.
Посебно указати на потребу заштите на раду у процесу производње како у
занатској радионици тако и у индустријским погонима при коришћењу разних
машина, алата и прибора.
ТЕХНОЛОГИЈА ИЗРАДЕ КАПА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ наставе јесте усвајање знања из технологије израде разних врста капа,
оспособљавање за практичну примену стечених знања у занимању за које се
припрема.
Задаци наставе технологије израде су:
- усвајање технолошких знања ради стицања вештина и навика потребних за
израду разних врста (специјалних и вансеријских) капа на индустријски и занатски
начин;
- упознавање машина, прибора и алата који се употребљавају у занимању
израђивач капа;
- упознавање са елементима моделовања и кројења капа;
- оспособљавање ученика за рад на сложеним радним операцијама, у складу са
могућностима ученика.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

УВОД У ПРЕДМЕТ (6)


Производња капа и њена друштвена потреба.
Функционална и естетска улога капе.
Утицај моде на облик и материјал за израду капа.
Карактеристике индустријске и занатске производње капа.
Избор модела према изгледу и старости особе.
Подела процеса производње капа на фазе рада.
ТЕХНОЛОГИЈА ШИВЕЊА (58)
Врсте бодова: ручно и машински.
Врсте рупица, ушивање дугмади.
Избор и припрема основног и помоћног материјала према врсти и моделу капе.
Узимање мера за специјалне и вансеријске капе.
Скица и опис модела.
Израђивање и преправљање капа.
ТЕХНОЛОГИЈА ПЕГЛАЊА (6)
Поступци пеглања.
Распеглавање и упеглавање шавова.

II РАЗРЕД
(2 часа недељно, 66 часова годишње)

ТЕХНОЛОГИЈА КРОЈЕЊА И ШИВЕЊА (60)


Функционална и естетска улога капа.
Вађење шнита и преношење на материјал.
Кројење, слагање и обележавање исечених делова.
Моделовање појединих производа.
Шајкача.
Качкет.
Француска капа (беретка).
Разне врсте шешира.
Разне спортске капе (радничка, џокеј капа, капуљача, авијатичарска и др.).
Спајање нумерисаних искројених делова.
Шивење и опшивање капа.
Преправка и дотеривање капа и других покривача за главу.
ТЕХНОЛОГИЈА ПЕГЛАЊА (6)
Поступци пеглања.
Распеглавање и упеглавање шавова.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Садржај предмета је систематизован у две године по тематским целинама.


Имајући у виду способности ученика, наставна грађа се мора изводити увек уз
примену очигледних средстава (конкретизација у раду), при чему се градиво из
наведених тематских области дозира у мери која је за њих прихватљива. Посебно је
код реализације појединих наставних јединица (извођење експеримента) нарочито
значајна предострожност како не би дошло до повреда. Како је програм примерен
просеку ученика, он се мора, када се укаже потреба и индивидуализовати, при чему
се не може занемарити стицање елементарних знања за овај степен стручне спреме.
У уводном делу истаћи значај самог предмета с обзиром на широку примену
капа у практичном животу.
Капе се користе у различитим приликама и условима. Увек на очигледан начин
дочарати прилике и услове како би се они на адекватан начин користили.
Детаљније обрадити најзначајније процесе шивења и пеглања, увек уз
практичну примену.
Посебно указати на потребу заштите на раду у процесу производње како у
занатској радионици тако и у индустријским погонима.
ПРАКТИЧНА НАСТАВА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ практичне наставе јесте усвајање знања, и вештина у технолошком
процесу израде разних врста капа и оспособљавања ученика да стечена знања
примени у будућем раду за који се припрема.
Задаци практичне наставе су:
- повезивање теоријске наставе са практичним радом у поступку израде разних
врста капа;
- упознавање ученика и оспособљавање у руковању машинама, алатима и
другим прибором који се користе приликом израде разних врста капа;
- стицање вештина потребних за израду производа на занатски и индустријски
начин;
- уочавање грешака које се јављају у току израде, откривање узрока и начин
њиховог отклањања;
- оспособљавање ученика за правилно руковање и одржавање машина и
уређаја;
- развијање самосталности и упорности у раду;
- развијање осећаја одговорности за рационално коришћење материјала и
одржавање средстава за рад.

I РАЗРЕД
(18 часова недељно, 630 часова годишње)

УВОД (4)
Упознавање са технолошким процесом израде разних врста капа.
Појам и подела радног места.
Припремање и одржавање радног места.
Заштита на раду.
РУЧНО ШИВЕЊЕ (170)
Увежбавање и прилагођавање положају тела за ручни рад.
Коришћење прибора и алата за ручно шивење капа.
Прошивање делова.
Опшивање рубова.
Израда рупица.
Спајање поставе са основом тканине косим невидљивим бодом.
Пикирање делова.
Нашивање дугмади, украсних трака и копчи.
Израда разних порупчића и других детаља.
ИЗРАДА МАШИНСКИХ ШАВОВА И ШТЕПОВА (270)
Припремање обичних шиваћих машина и вежбање рада празним ходом.
Увлачење горњег конца, намештање и стављање доњег конца.
Увежбавање разних штепова на почетници.
Израда класичног отвореног шава.
Израда наштепаног шава.
Израда затвореног шава.
Израда двоструког затвореног шава (француски шав).
ИЗРАДА ДЕТАЉА КАПА (166)
Израда разних лајсни и нашивање сунцобрана.
Израда џепова и поклопаца на капи.
Израда украсних трака на капи.
Израда свих врста отвора на капама.
ПЕГЛАЊЕ У ТОКУ РАДА - МЕЂУФАЗНО (20)
Пеглање детаља одевних предмета.
Пеглање и распеглавање шавова.

II РАЗРЕД
(18 часова недељно, 594 часа годишње)

ТЕХНОЛОГИЈА ШИВЕЊА (408)


Узимање мера и израда шаблона за одређену врсту капа.
Кројење прибора, слагање и обележавање исечених делова.
Моделовање појединих производа.
Шајкача.
Качкет.
Француска капа (беретка).
Разне врсте шешира.
Разне спортске капе (радничка, џокеј капа, капуљача, авијатичарска и др.).
Спајање нумерисаних искројених делова.
Шивење и опшивање капа.
Преправка и дотеривање капа и других покривача за главу.
Одржавање машина и радног простора.
ИЗРАДА ДЕТАЉА КАПА (166)
Израда разних лајсни и нашивање сунцобрана.
Израда џепова и поклопаца на капи.
Израда украсних трака на капи.
Израда свих врста отвора на капама.
ПЕГЛАЊЕ У ТОКУ РАДА - МЕЂУФАЗНО (20)
Пеглање детаља одевних предмета.
Пеглање и распеглавање шавова.
Ручно пеглање разних врста капа.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Садржај предмета је систематизован у две године, у складу са програмима


технологије израде и другим наставним предметима, по тематским целинама.
Имајући у виду способности ученика, пракса се реализује тако што се ученици
укључују у складу са предвиђеним програмом од укључивања у радне операције за
које поред интереса покажу и одговарајуће способности. Прелаз на сложеније
операције може уследити тек пошто се претходне у потпуности савладају.
Посебна пажња мора бити посвећена заштити на раду.
У прво време обезбедити ученицима дуже паузе за одмор које се временом
скраћују, док се постепено не уклопе у ритам рада и одмора других радника или
старијих ученика.
Нарочиту пажњу обратити да ученик током рада изгради правилан однос према
другим радницима и особљу које са њим ради, однос према машинама, апаратима и
алатима којима се служи, као и просторијама у којима ради, одмара се или храни у
току паузе.
ЗАВРШНИ ИСПИТ
Завршни испит ученик полаже на крају двогодишњег образовања када је
позитивно оцењен из свих предмета предвиђених наставним планом и програмом за
образовни профил шивач текстила, израђивач капа и израђивач рукавица.
Овим испитом се проверава стручна оспособљеност кандидата за самостално
обављање послова и радних задатака утврђених занимања у оквиру образовних
профила.
Завршни испит састоји се из:
1. практичног рада и
2. усмене провере знања.
1. ПРАКТИЧАН РАД
У оквиру практичног рада израђује се производ или извршавају послови и
радни задаци карактеристични за структуру рада у оквиру занимања сваког
образовног профила. У зависности од образовног профила практични рад се односи
на следеће области:
- кројење и шивење текстила;
- конструкција, моделовање и израда разних врста капа;
- конструкција, моделовање и израда разних врста рукавица.
2. УСМЕНА ПРОВЕРА ЗНАЊА
У оквиру усмене провере знања ученик пред комисијом образлаже ток
технолошких операција карактеристичних за израду задатог производа или
извршавања одређених послова и задатака.
Питања у оквиру усмене провере знања везана су за израђени производ, а
односе се на избор основног и помоћног материјала, избор операција, машина,
уређаја и алата.
Ближе услове о организацији и начину спровођења завршног испита утврђује
школа израдом правилника о полагању завршног испита.

ПОДРУЧЈЕ РАДА
ГЕОДЕЗИЈА И ГРАЂЕВИНАРСТВО
ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛИ
1. помоћник молера,
2. помоћник подополагача,
3. помоћник водоинсталатера.
ПОМОЋНИК МОЛЕРА
КАРАКТЕРИСТИЧНИ ПОСЛОВИ И РАДНИ ЗАДАЦИ
Припремање материјала и алата за рад: чишћење и припремање зидних
површина за молерске радове (прање, глачање, брушење); уклањање старих намаза,
наношење материјала за изравнавање, обрада зидова гипсом; припремање боје, алата
и механизованих средстава за фарбање; чишћење од корозије и припремање за
фарбање металних површина; одстрањивање корозија и других нечистоћа
стругањем, брушењем, четкањем, прањем хемијским средствима; - уклањање
"старих" намаза са металних површина механичким и хемијским средствима;
припремање подлоге, наношење материјала за изравнавање; припремање дрвених
елемената за фарбање; припремање нових површина за ручно и машинско наношење
основних и завршних премаза; уклањање "старих" премаза са дрвених површина и
припрема за наношење нових премаза; чишћење и одржавање алата и другог прибора
за рад.
Наношење премаза: наношење основних и завршних премаза на зидове по
инструкцијама и под контролом; наношење основних, заштитних и површних
премаза на дрвене и металне површине уз инструкције и под контролом; чишћење и
одржавање алата и другог прибора за рад.
Постављање тапета: извођење припремних радова за полагање разних врста
тапета; обављање једноставних радних операција при облагању зидова тапетима
према упутствима (украјање тапета, премазивање лепком, постављање и лепљење);
чишћење и одржавање алата и другог прибора за рад.
НЕОПХОДНЕ СПОСОБНОСТИ
1. Сензорне способности: оштрина вида, разликовање боја, слушна
осетљивост, локација извора звука, тактилна осетљивост, кинестетичка осетљивост и
способност за рад на висини - процењују се на нивоу просечности.
2. Менталне способности: тачно и брзо перципирање, емотивна отпорност и
одговорност, иницијатива и самосталност у раду, смисао за техничке односе и општа
сналажљивост - процењује се на нивоу просечности; разговетан говор и лакоћа
вербалног изражавања, су незнатно изражени и не процењују се. Број IQ 55 и већи,
3. Психомоторичке способности: ручна спретност, спретност прстију,
окуломоторна координација, брзина реаговања и општа телесна спретност и
балансирање - процењује се на нивоу просечности.
4. Условљеност способности ученика телесним активностима: ходање,
чучање, пењање, дизање и ношење - процењује се на нивоу просечности; пузање,
гурање и вучење су незнатно изражени и не процењују се.
ПОМОЋНИК ПОДОПОЛАГАЧА
КАРАКТЕРИСТИЧНИ ПОСЛОВИ И РАДНИ ЗАДАЦИ
Припремање материјала, алата и прибора за рад: утоваривање, преношење и
слагање материјала за извођење подних подлога и подополагачких радова (ручно или
једноставном механизацијом).
Извођење подних конструкција: учествовање у изради разних врста подлога за
полагање подова; чишћење и припремање готових подлога; опслуживање
подополагача потребним алатом и материјалом у току рада; учествовање у изради
разних врста подних подлога према упутствима и под контролом; учествовање у
постављању разних врста подних облога према упутствима и под контролом;
учествовање у завршној обради подних облога; учествовање у радовима на
поправкама оштећених подова; уклањање отпадака и чишћење изведених подних
површина; одржавање материјала, алата и другог прибора за рад.
НЕОПХОДНЕ СПОСОБНОСТИ
1. Сензорне способности: оштрина вида, разликовање боја, слушна
осетљивост, локализација извора звука, тактилна осетљивост, кинестетичка
осетљивост и способност за рад на висини - процењују се на нивоу просечности.
2. Менталне способности: тачно и брзо перципирање, емотивна отпорност и
одговорност, иницијатива и самосталност у раду, смисао за техничке односе и општа
сналажљивост - процењују се на нивоу просечности; разговетан говор и лакоћа
вербалног изражавања, су незнатно изражени и не процењује се. Број IQ 55 и већи.
3. Психомоторичке способности: ручна спретност, спретност прстију,
окуломоторна координација, брзина реаговања и општа телесна спретност и
балансирање - процењују се на нивоу просечности.
4. Условљеност способности ученика телесним активностима: ходање,
чучање, пењање, дизање и ношење - процењује се на нивоу просечности; пузање и
вучење су незнатно изражени и не процењују се.
ПОМОЋНИК ВОДОИНСТАЛАТЕРА
КАРАКТЕРИСТИЧНИ ПОСЛОВИ И РАДНИ ЗАДАЦИ:
Припремање материјала, алата и прибора за рад: складиштење материјала за
водоводне и канализационе инсталације; одржавање алата и прибора за рад;
одржавање радног места, радионице.
Инсталирање водоводних инсталација: пријем усмених и писаних упутстава за
рад; извођење припремних радова на полагању водоводних цеви у земљи;
опслуживање и помагање водоинсталатеру при монтажи водоводних инсталација;
мерење, сечење, полагање и спајање цеви од различитих материјала, уграђивање и
спајање фазонских делова и арматуре према упутствима и под контролом.
Инсталирање канализације: пријем усмених и писаних упутстава за рад;
сортирање и складиштење материјала; извођење припремних радова за полагање
канализационих цеви од различитог материјала у земљи; опслуживање и помагање
водоинсталатеру при монтажи канализације; полагање, спајање и монтирање цеви и
фазонских делова канализационе мреже према упутствима и под контролом;
уграђивање санитарних објеката и арматуре према упутствима и под контролом;
одржавање алата и другог прибора за рад.
НЕОПХОДНЕ СПОСОБНОСТИ
1. Сензорне способности: оштрина вида, разликовање боја, слушна
осетљивост, локализација извора звука, тактилна осетљивост, кинестетичка
осетљивост и способност за рад на висини - процењују се на нивоу просечности.
2. Менталне способности: тачно и брзо перципирање, емотивна отпорност и
одговорност, иницијатива и самосталност у раду, смисао за техничке односе и општа
сналажљивост - процењују се на нивоу просечности; разговетан говор и лакоћа
вербалног изражавања су незнатно изражени и не процењују се. Број IQ 55 и већи.
3. Психомоторичке способности: ручна спретност, спретност прстију;
окуломоторна координација, брзина реаговања и општа телесна спретност и
балансирање - процењују се на нивоу просечности.
4. Условљеност способности ученика телесним активностима: ходање,
чучање, пењање, дизање и ношење - процењују се на нивоу просечности; пузање,
гурање и вучење су незнатно изражени и не процењују се.
НАСТАВНИ ПЛАН ЗА ДВОГОДИШЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ
ПОДРУЧЈЕ РАДА ГЕОДЕЗИЈА И ГРАЂЕВИНАРСТВО
Образовни профил: ПОМОЋНИК МОЛЕРА, ПОМОЋНИК ПОДОПОЛАГАЧА

ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД УКУПНО

Ред. број НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ Недељно Годишње Недељно Годишње Недељно Годишње

Т В Т В Т В Т В Т В Т В

1 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14
2

Српски језик и књижевност


1. 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -
Матерњи језик и књижевност*

2. Српски језик* 2* - - - 2* - - - 4* - - -

3. Уређење друштва - - - - 2 - 66 - 2 - 66 -

4. Физичко васпитање 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

5. Математика 2 - 70 - 2 - 66 4 136 -

6. Цртање и сликање - 2 - 70 - - - - - 2 - 70

7. Грађевински објекти и материјали 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

8. Технологија рада 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

9. Практична настава - 18 - 630 - 18 - 594 - 36 - 1224


10 20 350 700 12 18 396 594 22 38 746 1294
Укупно часова:

30 1050 30 990 60 2040


Укупно часова:
Напомена: * За ученике који наставу слушају на једном од језика народности (албански, мађарски, румунски, бугарски, турски,
русински, словачки) - члан 5. Закона о средњој школи.
Образовни профил: ПОМОЋНИК ВОДОИНСТАЛАТЕРА

ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД УКУПНО


Ред.
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ недељно годишње недељно годишње недељно годишње
број
Т В Т В Т В Т В Т В Т В

Српски језик и књижевност


1. 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -
Матерњи језик и књижевност*

2. Српски језик* 2* - - - 2* - - - 4* - - -

3. Уређење друштва - - - - 2 - 66 - 2 - 66 -

4. Физичко васпитање 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

5. Математика 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

6. Техничко цртање са нацртном геометријом 2 - 70 - 1 - 33 - 3 - 103 -

7. Грађевински објекти и материјали 2 - 70 - 1 - 33 - 3 - 103 -

8. Технологија рада 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -


9. Практична настава - 18 - 630 - 18 - 594 - 36 816 1224

12 18 420 630 12 18 396 594 24 36 816 1224


Укупно часова:

30 1050 30 990 60 2040


Укупно часова:

Напомена: * За ученике који наставу слушају на једном од језика народности (албански, мађарски, румунски, бугарски, турски,
русински, словачки) - члан 5. Закона о средњој школи.

Ред. А. ОБАВЕЗНИ ОБЛИЦИ ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД


УКУПНО
број ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА годишње годишње

1. Допунски рад до 60 часова до 60 часова до 120 часова

2. Додатни рад до 60 часова до 60 часова до 120 часова

3. Корективни рад до 90 часова до 90 часова до 180 часова

две наставне седмице на две наставне седмице на четири наставне


4. Пракса и практични рад
завршетку разреда завршетку разреда седмице

5. Друштвено-корисни рад до 60 часова до 60 часова до 120 часова

Ред. ДРУГИ
Б. ФАКУЛТАТИВНИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ ПРВИ РАЗРЕД
РАЗРЕД УКУПНО
РАДА годишње
број годишње

1. Екскурзија до 5 радних до 5 радних до 10 радних


дана дана дана

2. Хор, секције и друге активности до 140 часова до 140 часова до 280 часова
Образовни профил: ПОМОЋНИК МОЛЕРА
НАСТАВНИ ПРОГРАМИ
ЗАЈЕДНИЧКИ ПРЕДМЕТИ
Програми наставних предмета: српски језик и књижевност, матерњи језик и
књижевност, српски језик, уређење друштва, физичко васпитање и математика
заједнички су за све образовне профиле у двогодишњем образовању.
СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ
ЦРТАЊЕ И СЛИКАЊЕ
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ овог програма је да се код ученика подстакне и развија ликовно
изражавање, утиче на формирање исправних ставова и критеријума у односу на
естетику, форму, боје и облике.
Задаци програма су:
- развијање способности визуелног опажања;
- упознавање ликовних законитости кроз самостална ликовна остварења, као и
на основу посета изложбама, галеријама или музејима;
- омогућавање ученицима да разумеју и савладају универзални ликовни језик
јер уметност доприноси оплемењивању међуљудских односа и укидању језичких,
националних и расних раздвајања;
- оспособљавање ученика да компоновањем масе и боје у простору граде
колористичке хармоније;
- оспособљавање ученика да усвојене естетске вредности уграћују у практични
рад у свакодневном животу и уобличавању своје околине.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часа годишње)

ЦРТАЊЕ
Цртање оловком (30)
Орнаменти.
Орнаменти из наше средњовековне уметности. Орнаменти са фресака.
Орнаменти са портала.
Цртање правих и кривих линија различитог интензитета и стварање естетских
композиција. Развијање моторике руке. Начин држања оловке.
Конструкције праве линије.
Стварање мреже линија различите светлосне вредности. Ликовна равнотежа у
овој композицији.
Орнаментална решења. Прецизност цртања линија. Појам ритма. Преплети
кривих и правих линија у одређеним ритмичким интервалима.
Сложене орнаменталне линеарне структуре.
Шрафура. Сенке (помоћу шрафуре).
Пластичност облика и просторне појаве првог, другог и трећег плана.
Цртање по постављеном моделу графитном оловком.
Равнотежа облика у простору. Неравнотежа.
Цртање два или више облика. Линеарни цртеж. У каснијој фази рада овај цртеж
акварелисати. Појам локалне боје и рефлекса.
СЛИКАЊЕ
Основне теорије боје (30) (10)*
Сликање темпером.
Конструисање и сликање сликарског круга (спектра).
Колористичке хармоније.
Комплементарни контрасти.
Осликавање орнаменталних композиција једним паром комплементарних боја.
Сликање орнаменталне композиције претходно прецизно нацртане паром
комплементарних боја и хроматском сивом (мешовитом). Комбинације са белом и
црном.
За образовни профил: ПОМОЋНИК МОЛЕРА (према избору)
Цртање сложених апстрактних и орнаменталних композиција принципом
прецизних правих и кривих линија и осликавање. Хармоније боја примењене у овим
композицијама. Дијаде, тријаде, хексаде. Валерско решавање.
Односи хроматских и ахроматских боја.
Стилизовање облика из природе (воће, цвеће) и стварање орнаменталне
композиције осликане једном од хармонија боје.
Стварање слободних композиција наношењем боје без претходног цртања
оловком.
Подешавање густине боје, њене количине на палети и четки и осмишљено
повлачење линија и површина.
КОЛАЖ - ИНТАРЗИЈА (10) (30)*
Колаж као техника ликовног изражавања.
Појам текстуре.
Композиције орнаменталног карактера са различито усмереним текстуралним
линијама примењеног материјала.
НАПОМЕНА:
Број часова означен * је за образовни профил: помоћник подополагача.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Садржаји овог програма одабрани су тако да ученици овладају основним


правилима и техникама ликовног изражавања, да се усмеравају да све ствари око
себе, а посебно производе свога рада посматрају са једног вишег естетског нивоа као
форме одређених облика, боја и димензија чија хармонија или несклад доприносе
формирању укуса људи, па тако утичу и на укупан квалитет живљења.
Програм садржи три целине: цртање, сликање и колаж. Поред основних
поставки и законитости ликовног изражавања, за образовни профил помоћник
молера програмом је предвиђено да ученици упознају детаљније и шире теорију боја,
као и да се припреме да користе боје и нихова својства у обављању практичне
наставе и доцније у свакодневном раду.
Приликом остваривања дела програма који обухвата цртање пажњу треба
посветити развијању моторике руке и изради прецизних и занатски чистих цртежа.
При том, ученици треба да раде цртеже слободном руком. Примену лењира треба
потпуно искључити. Посебну пажњу обратити на пластичност облика и просторних
појава и елементе сенке која се остварује шрафуром.
За објашњење орнамента и орнаменталних решења ученицима треба приказати
слајдове или фотографије објеката из наше богате средњовековне архитектуре где
овај елеменат ликовног израза има значајно место на фрескама и порталима.
Приликом цртања по постављеном моделу посебну пажњу треба посветити
објашњењима равнотеже облика у простору. Препоручује се рад по једном
постављеном предмету. Његовим умножавањем на истом папиру створити ситуације
неравнотеже, па их следећим поставкама уравнотежавати.
У сликању треба користити темперу и при том инсистирати на занатски
прецизном и равномерном наношењу боје. Као мерило прецизности може да
послужи неки продукт сито штампе. Сликању орнаменталне комбинације треба
посветити већи број часова.
При остваривању дела програма који обухвата израду колажа - интарзије треба
користити различите врсте материјала, папир, тканину, фурнир, дрво, тапет. При
обликовању одређених композиција, посебно за образовни профил помоћник
подополагача инсистирати да радови буду на потребном занатском нивоу, а такође
обратити пажњу и на ликовни израз.
Приликом остваривања предвиђених садржаја за образовни профил помоћник
молера посебну пажњу треба посветити стилизовању облика из природе и стварању
орнаменталних композиција. Овај део посла захтева пуно ангажовање наставника,
јер постоји опасност да ученици уместо да буду поведени ка изналажењу правих
ликовних решења одлутају у претеривање и неукус.
У току остваривања наставе овог предмета неопходно је да ученици редовно
прате ликовне догађаје у граду или непосредној околини. Треба их повести у музеје,
у галерије и на изложбе и при том, организовати пригодна предавања.
Настава се остварује у специјализованој учионици која треба да буде
опремљена свим прописаним наставним средствима, моделима, цртежима, сликама.
Напредовање ученика у овладавању техником цртања и сликања треба пратити
и подстицати редовно и систематски у току школске године. Треба инсистирати да
ученици све задатке ураде прецизно и занатски чисто, да остваре потребан ликовни
квалитет и усвоје одређене естетске критеријуме које ће примењивати у свом
будућем раду и свакодневном животу.

ГРАЂЕВИНСКИ ОБЈЕКТИ И МАТЕРИЈАЛИ


ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ овог програма је да ученици стекну основна знања о грађевинарству као
привредној грани и грађевинским објектима као финалним производима у овом
подручју рада, да на једноставан, систематичан и приступачан начин упознају
грађевинске објекте као склопове конструктивних делова одређених функционалних
и естетских квалитета и да се оспособе да примењују усвојена знања приликом
изучавања садржаја других стручних предмета, посебно технологије рада и
практичне наставе, као и при обављању послова и радних задатака одабраног
занимања.
Задаци програма су:
- упознавање грађевинарства као привредне делатности која обухвата
пројектовање, изградњу и одржавање објеката;
- упознавање врсте објеката као финалних производа у грађевинарству;
- упознавање фаза и поступака у процесу реализације грађевинских објеката,
као и врста и редоследа извођења радова;
- упознавање конструктивних елемената зграде и других објеката, њихових
облика и димензија и функција које имају у склопу;
- уочавање и разумевање значаја квалитетног извођења свих појединачних
радова, њихове међусобне повезаности и зависности како у фази изградње објеката
тако и у време одржавања;
- упознавање основних својстава грађевинског материјала и његове примене у
извођену основних, завршних, инсталатерских и других радова на објектима;
- оспособљавање ученика да графички приказују елементе објеката у
пројекцијама и да "читају" цртеже који приказују грађевинске објекте или њихове
делове;
- развијање логичког начина мишљења и расуђивања указивањем на последице
које настају због лоше обликованих или нестручно изведених конструктивних
решења;
- развијање интересовања за будући позив.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

САДРЖАЈИ И ЗАДАТАК ПРЕДМЕТА (2)


ГРАЂЕВИНАРСТВО КАО ПРИВРЕДНА ДЕЛАТНОСТ (6)
Подручја и фазе грађевинске производње.
Индустрија грађевинског материјала.
Гране у грађевинарству. Високоградња, нискоградња, хидроградња.
Објекти високоградње. Стамбене зграде. Објекти друштвеног стандарда.
Привредни објекти. Специјални објекти.
Објекти нискоградње и хидроградње.
Снабдевање водом. Одвођење отпадних и атмосферских вода.
ПОСТУПЦИ И ФАЗЕ У РЕАЛИЗАЦИЈИ ГРАЂЕВИНСКИХ ОБЈЕКАТА (6)
Пројектовање. Врсте пројеката.
Припреме за грађење.
Учесници у реализацији грађевинских објеката.
Радови на изградњи објеката. Геодетски радови. Земљани радови. Основни,
груби грађевински радови. Завршни, занатски радови. Инсталатерски радови.
Градилиште. Грађевинска механизација.
СИСТЕМИ У ГРАЂЕЊУ ОБЈЕКАТА (6)
Традиционална градња.
Прогресивно (унапређено) и полумонтажно грађење. Префабрикација и
монтажно грађење објеката.
ЗГРАДА И ЊЕНИ ДЕЛОВИ (10)
Грађевински објекат као целина у простору. Зграде. Подела зграда.
Елементи зграде. Називи елемената. Подела према положају и функцији.
Носећи елементи. Неносећи елементи. Елементи обраде. Елементи опреме.
Инсталатерски радови.
ГРАФИЧКЕ ВЕЖБЕ (10)
Начин приказивања елемената у пројекцијама.
Елементи техничког цртања. Прибор за цртање. Исцртавање линија различитог
интензитета прибором.
Размера: 1:1, 1:10, 1:50, 1:100.
Појам основе, изгледа, пресека.
ВЕРТИКАЛНИ КОНСТРУКТИВНИ (НОСЕЋИ) ЕЛЕМЕНТИ (20)
Зидови и стубови.
Зидови. Врсте зидова. Подела према положају, намени и начину израде. Зидови
од опекарских производа, камена, бетонских и других блокова, бетона, армираног
бетона, дрвета.
Малтери за зидање. Материјал, справљање и примена.
Хоризонтални и вертикални серклажи.
Преградни зидови.
Отвори у зидовима и елементи отвора. Врата и прозори.
Канали у зидовима. Димњаци.
Стубови. Стубови од опеке, камена, бетона, армираног бетона.
Темељи. Тракасти темељи. Темељи самци. Плоче.
Заштита зидова од влаге. Хидроизолације. Функција, материјали и извођење.
Хоризонтална и вертикална хидроизолација зидова. Изолација мокрих просторија,
санитарни блокови. Дренажа.
ГРАФИЧКЕ ВЕЖБЕ (10)
Графичка обрада једног мањег грађевинског објекта.
Вертикални конструктивни елементи. Темељи и зидови са хоризонталним и
вертикалним хидроизолацијама. Основе, изгледи, пресеци и детаљи у одговарајућим
размерама.

II РАЗРЕД
(2 часа недељно, 66 часова годишње)

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА (2)


Конструктивни елементи зграде.
ХОРИЗОНТАЛНИ КОНСТРУКТИВНИ ЕЛЕМЕНТИ (20)
Међуспратне конструкције. Функција и материјали. Носећи делови таванице.
Подови и плафони. Подела према начину извођења.
Пуне, равне плоче.
Ребрасте таванице.
Ситноребрасте међуспратне конструкције ливене у оплати и са шупљим телима
испуњени (ТМ).
Полумонтажне међуспратне конструкције.
Монтажне међуспратне конструкције.
Међуспратне конструкције од дрвета.
ВЕРТИКАЛНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ (8)
Степенице. Функција степеница. Подела према значају и употреби,
конструкцији и материјалу. Степенице ван објекта. Степенице у објекту.
Степенишни простор. Графички приказ основа и вертикалних пресека. Делови
степеница и њихови називи.
Степенице од бетона и армираног бетона ливене на лицу места.
Степенице од префабрикованих елемената.
Степенице од дрвета.
Дизалице (лифтови). Покретне степенице (ескалатори). Косе рампе за пешаке и
моторна возила (само поменути).
КРОВНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ (6)
Равни и скошени кровови.
Равни кровови. Слојеви равног крова. Начин остваривања заштите објекта од
топлоте, односно хладноће и атмосферских падавина.
Скошени кровови. Кровна конструкција и кровни покривачи. Материјали.
Тавански простор. Адаптација и коришћење таванског простора.
ЗАВРШНИ РАДОВИ НА ОБЈЕКТИМА (16)
Фасадерски радови. Молерско-фарбарски радови. Облагање разним
материјалима. Подополагачки радови.
Покривачки радови. Лимарски радови. Покривање кровова лимом. Опшивање.
Одводњавање олуцима и олучним цевима.
Столарски радови. Браварски радови. Стаклорезачки радови.
ИНСТАЛАТЕРСКИ РАДОВИ (4)
Инсталације у зградама. Врсте инсталација.
Инсталације за водовод и канализацију, грејање, вештачко проветравање и
климатизацију.
Електричне инсталације.
Громобрани.
ГРАЂЕВИНСКИ ОБЈЕКТИ У РАТНИМ УСЛОВИМА (4)
Привремени објекти смештаја. Брвнаре, бараке, надстрешнице.
Монтажне конструкције за ратне потребе. Врсте конструкција и материјали.
Ускладиштење, чување, транспорт, монтажа.
Инсталације. Снабдевање водом у посебним условима.
Ојачање и оспособљавање објеката високоградње за коришћење у ратним
условима.
Онеспособљавање објеката. Запречавање и рушење.
ГРАФИЧКА ВЕЖБА (10)
Хоризонтални конструктивни елементи. Основа мање зграде са распоредом
ребара таванице.
Вертикални пресеци и детаљи разних врста таваница. Размере је 1:50; 1:10.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Садржаји овог програма одабрани су тако да пруже ученицима основна знања о


грађевинарству као привредној делатности и грађевинским објектима као финалним
производима у овом подручју рада којима треба да се остваре одређени
конструктивни, функционални и естетски захтеви. На једноставан и систематски
начин ученици треба да упознају разне проблеме који се јављају у току извођења и
експлоатације грађевинских објеката да би лакше схватили место и улогу свог радног
места и добро обављених послова одабраног занимања.
Програм је конципиран тако да садржи часове теоријске наставе и израду
графичких вежби. Тематске целине поређане су према сложености, функцији и
фазама градње. Уз сваку тематску целину дат је оријентациони број часова за
остваривање, као оквир и помоћ наставнику за планирање обима и начина обраде
појединих делова програма. При том, треба водити рачуна о потребама образовног
профила, па обраду одређених садржаја (обим и дубина) прилагођавати постављеним
захтевима. Ученицима треба објаснити функције појединих елемената у објекту,
њихове облике и димензије, материјале од којих се израђују и посебно, како се
приказују на цртежима.
Приликом остваривања програма треба имати у виду захтеве образовног
профила што подразумева одговарајући приступ у обради појединих тематских
целина, као и могућу корелацију предвиђеног броја часова за реализацију. Такође
треба водити рачуна о узрасту и реалним могућностима ученика. Не треба их
оптерећивати сувишним детаљисањем, прорачунима или димензионисањем. Важно
је да ученици разумеју и схвате да је грађевински објекат конструктивни склоп у
простору, да сваки његов носећи и неносећи део, као и инсталација воде,
канализације, струје или грејања има своју одговарајућу функцију и да сваки
појединачни добро или лоше изведени рад има директног утицаја на коначни
квалитет обликоване целине.
На часовима предвиђеним за графичке вежбе ученици треба да раде добро
одмерене и примерене задатке прибором за цртање у одређеним размерама уз помоћ
и контролу наставника. Обим и садржај сваке вежбе треба планирати тако да
ученици могу да исцртају одређене задатке у школи. Графичке вежбе треба
оцењивати и исправити све грешке и пропусте да их ученици не би понављали.
Графичке вежбе треба да допринесу бољем разумевању градива и усвајању
знања. Наставник треба непосредно и континуирано да ради са сваким учеником, да
благовремено укаже на пропусте и недостатке у раду, пружи додатна објашњења и
стекне ваљан увид у остварене резултате.
У току остваривања програма овог предмета не треба планирати обавезне
домаће задатке.
Настава се остварује у специјализованој учионици која треба да буде
опремљена свим прописаним наставним средствима, макетама, моделима
конструктивних елемената и склопова, сликама и цртежима, пројектима. Посебно је
важно да наставници припреме аксонометријске приказе делова објеката и
конструктивних елемената и да их редовно примењују приликом остваривања
програма поред графичког приказивања конструкција у пројекцијама.
Оцењивање ученика треба обављати систематски у току школске године. При
том, треба вредновати усмене одговоре, резултате рада на графичким вежбањима, као
и укупан учеников однос према раду, извршавању планираних обавеза и поштовању
утврђених рокова.

ТЕХНОЛОГИЈА РАДА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ овог програма је да ученици стекну потребна теоријска знања о молерско-
фарбарским радовима да би се оспособили да их примењују у остваривању програма
практичне наставе, односно послова и радних задатака занимања помоћник молера.
Задаци програма су:
- упознавање материјала који се користе у извођењу молерско-фарбарских
радова, њихових својстава и начина примене;
- упознавање својстава и начина припремања разних врста подлога за молерске,
фарбарске и тапетарске радове;
- упознавање средстава рада, алата и механизованих средстава;
- стицање знања о фазама, поступцима и радним операцијама у извођењу
молерско-фарбарских радова;
- оспособљавање ученика да усвојена знања примењују у остваривању
практичне наставе ради успешног укључивања у рад.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

УВОД (4)
Упознавање наставног програма. Начин остваривања.
Уџбеник и друга стручна литература.
Молерско-фарбарски радови.
Послови и радни задаци образовног профила.
Радно место. Организација. Радна дисциплина.
МОЛЕРСКО-ФАРБАРСКИ РАДОВИ (18)
Место и значај у оквиру завршних радова. Перспектива развоја.
Атмосферски, механички и други штетни утицаји који разорно делују на
обојене површине.
Заштитно бојење спољашњих омалтерисаних фасада.
Заштитно бојење бетонских елемената фасада.
Бојење унутрашњих простора различитих намена.
Бојење стамбених простора.
Молерско-фарбарски радови на споменицима културе.
Украсна бојења дрвених елемената.
Украсна и заштитна бојења кровних елемената.
ПРЕМАЗНА СРЕДСТВА (28)
Неорганске природне боје (земљане).
Органске природне боје.
Вештачке органске и неорганске боје.
Структура премазних средстава. Везива и пигменти.
Везива и њихова примена. Неорганска везива. Органска везива (туткало, уља,
смоле, воскови). Емулзиона везива.
Разређивачи и њихова употреба.
Материјали за убрзавање сушења (сикативи).
Китови и њихова примена.
Основни премази и њихово коришћење у молерско-фарбарским радовима.
Основни премаз зидне површине, дрвета, метала.
Покривни премази.
Савремени производи хемијске индустрије за бојење. Минералне боје,
дисперзионе боје, лакови. Емајл лакови.
АЛАТ И ПРИБОР ЗА РАД (6)
Алат крупни и ситни. Четке и шајбне. Шпахтле. Ваљци. Разни други алати и
помагала. Посуде за припрему боја и рад.
Машине за обраду површина и наношење боје.
Транспортна средства у радионици или на радилишту.
ИЗВОРИ ОПАСНОСТИ И МЕРЕ ЗАШТИТЕ НА РАДУ (14)
Основни извори и узроци опасности. Опасна зона.
Опасности од механичких повреда. Мере и средства заштите.
Опасности од електричне струје. Мере и средства заштите. Прва помоћ
настрадалом од удара електричне струје.
Опасност од пожара. Мере и средства заштите.
Опасности при раду са лако запаљивим материјалима. Мере и средства
заштите.
Опасности при раду са отровним материјалима. Мере и средства заштите.
Опасности при раду са материјалима који делују као наркотици. Мере и
средства заштите.
Опасности при раду на висини. Рад на лествама и скелама. Мере и средства
заштите.

II РАЗРЕД
(2 часа недељно, 66 часова годишње)

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА (2)


ПОДЛОГЕ ЗА БОЈЕЊЕ (20)
Врсте подлога за бојење. Минералне подлоге. Дрвене подлоге. Металне
подлоге. Вештачки материјали као подлоге. Подлоге посебног састава.
Нове подлоге за бојење.
Својства подлога и припреме за наношење премаза.
Механичко и хемијско чишћење.
Попуњавање пукотина на подлогама.
Заглађивање.
Старе подлоге.
Уклањање старих премаза.
Изолација, импрегнација и неутрализација подлога.
Уклањање корозије.
Одмашћивање.
Основни премази на разним врстама подлога.
Припрема подлога за лакирање.
БОЈЕЊЕ ПОСНИМ И ДИСПЕРЗИВНИМ БОЈАМА (18)
Бојење зидова и плафона.
Припрема зидова за бојење. Малтерисање зидова. Малтери за малтерисање.
Справљање малтера. Глетовање. Уклањање старе боје и припрема зидова за
наношење нове боје.
Тонирање и извлачење линија.
Израда молераја ваљцима и четкама.
Декоративно малање зидова помоћу шаблона (мустре).
Остале декоративне технике.
Поступци при извођењу поправки молераја. Уклањање флека разног порекла.
Контрола квалитета изведених радова.
БОЈЕЊЕ УЉАНИМ БОЈАМА И ЛАКОВИМА (18)
Бојење зидних површина уљаним бојама и лаковима.
Припрема нових зидова за бојење.
Припрема "старих" бојених површина за наношење нове боје.
Бојење столарије и других предмета од дрвета.
Припрема површина за бојење. Начин уклањања "старе" боје и припрема
површина за наношење нове боје.
Бојење са лакирањем.
Бојење металних површина.
Припрема површина за бојење. Начин уклањања "старе" боје и припрема
површина за наношење нове боје. Наношење основног заштитног премаза.
ТАПЕТАРСКИ РАДОВИ (10)
Врсте тапета. Тапети од папира. Пластични и ткани тапети. Украсне траке.
Алат и прибор за рад. Лепкови. Начин одржавања.
Припрема зидова за извођење тапетарских радова.
Поступак постављана тапета. Одмеравање, начин резања, украјања и уклапања
"шара".
Поступак припреме и наношење лепка.
Квалитет изведених радова.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Садржаји овог програма одабрани су тако да омогуће ученицима да упознају


материјале који се користе у молерско-фарбарским радовима, фазе, поступке и
технике рада и да се оспособе да усвојена знања користе при остваривању практичне
наставе, односно при обављању послова и радних задатака одабраног занимања,
односно образовног профила.
Програм је сачињен из низа тематских целина уз које је дат оријентациони број
часова за остваривање. При изради оперативног плана и програма рада, ако је
потребно, наставник може да одступи од предвиђеног редоследа у остваривању
појединих садржаја, као и да изврши неопходне корекције предвиђеног броја часова
за њихову реализацију.
Приликом остваривања тематске целине о премазним средствима, не треба
ученике оптерећивати хемијом и процесима производње боја лакова и других
материјала, већ пажњу посветити њиховим физичким и хемијским својствима,
понашању у различитим условима и посебно примени у извођењу радова.
Наведене технике рада у оквиру молерско-фарбарске делатности треба
објаснити тако да ученици науче фазе и поступке извођења, одговарајућу примену
материјала и средстава рада, принципе и правила којих се морају придржавати
уколико желе да остваре потребан квалитет.
При остваривању тематске целине о узроцима и изворима опасности на раду,
поред општих, заједничких питања и проблема, треба имати у виду посебне захтеве
образовних профила и нарочиту пажњу посветити обради оних садржаја који
објашњавају проблематику рада одређених занимања, лична средства заштите, као и
мере и средства којима се спречава загађивање околине отпадним материјалом у току
извођења конкретних радова.
Настава се остварује у специјализованој учионици која треба да буде
опремљена потребним очигледним средствима, узорцима боја и другог материјала.
Остваривање програма треба повезивати са изучавањем одговарајућих садржаја и
другим предметима, а нарочито ликовном образовању и практичној настави.
При остваривању садржаја овог предмета не треба планирати домаће задатке
ни писмене провере знања.

ПРАКТИЧНА НАСТАВА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ овог програма је да ученици овладају практичним знањима, умењима и
вештинама и да се оспособе да квалитетно и безбедно обављају послове и радне
задатке одабраног занимања, односно образовног профила.
Задаци програма су:
- упознавање послова и радних задатака занимања, односно одговарајућег
образовног профила;
- упознавање материјала, алата и прибора за рад и оспособљавање ученика да
исправно рукују средствима рада и да их одржавају;
- повезивање и примењивање знања стечених изучавањем других стручних
предмета;
- упознавање мера заштите на раду и оспособљавање ученика да исправно
примењују средства за личну заштиту, као и средства за заштиту других радника и
околине;
- овладавање процесом рада понављањем радних операција и обављањем
конкретних послова и радних задатака утврђене сложености за одговарајуће
занимање, односно образовни профил;
- стицање и развијање радних навика и радне дисциплине, као основе за
успешно обављање свих будућих радних активности.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
I РАЗРЕД
(18 часова недељно, 630 часова годишње)

Послови и радни задаци помоћника молера.


Организација радног места. Одржавање радног места.
Материјал, алат и друга средства за рад.
Складиштење материјала.
Одржавање материјала, алата и прибора за рад.
Припремање материјала за рад.
Извођење припремних молерско-фарбарских радова.
Припремање подлоге за извођење молерско-фарбарских радова.
Мешање боја.
Извођене једноставних молерско-фарбарских радова.
Чишћење просторија након обављених радова и уклањање отпадака.
Уклањање старе боје са зидова, дрвета и метала.
Извођење других једноставних радова из делокруга послова и радних задатака
образовног профила.
Примена мера и средстава заштите на раду.

II РАЗРЕД
(18 часова недељно, 594 часа годишње)

Припремање материјала, одржавање алата и другог прибора за рад.


Припремање нових површина за бојење.
Припремање подлога за бојење. Припрема зидова. Глетовање.
Бојење зидова каолином у разним тоновима.
Бојење зидова дисперзивним бојама.
Бојење "старих" зидних површина. Уклањање "старе" боје и припремање
површина за ново бојење.
Украсно бојење зидова. Употреба шаблона-мустри. Извлачење линија
различитих дебљина.
Поправке оштећеног молераја. Уклањање флека разне природе.
Бојење зидова, столарије и металних површина уљаним бојама и лаковима.
Бојење дрвених подова. Лакирање паркета. Припремање подлоге.
Припремање зидова за лепљење тапета.
Украјање и постављање разних врста тапета. Наношење лепка на укројене
тапете и облагање зидова.
Лепљење украсних лајсни.
Примена мера заштите на раду и заштитних средстава.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Програм је конципиран тако да омогући ученицима да стекну потребна


практична знања, умења и вештине према захтевима образовног профила и да се
оспособе да самостално и безбедно обављају послове и радне задатке одговарајућег
занимања, обухваћеног Номенклатуром.
Имајући у виду психофизичке могућности ученика, као и посебне облике и
методе рада и специфичне услове за остваривање предвиђених садржаја, у овом
програму нису издвојене тематске целине и није предвиђен број часова за њихову
реализацију. Програм практичне наставе, односно оперативно планирање садржаја
овог програма треба да буде у потпуној корелацији са остваривањем одговарајућих
тематских целина програма технологија рада. Зато је неопходно да наставник
практичне наставе приликом одређивања конкретних задатака и планирања времена
за извршење стално сарађује са реализатором програма технологија рада, односно да
се у току читаве школске године остварује неопходно усклађивање редоследа,
поступака и фаза радова као и времена потребног за успешно усвајање предвиђених
садржаја.
У првом разреду ученици треба да овладају руковањем алата и прибора за рад,
да савладају основне једноставне радне операције, да науче прописе из заштите на
раду и како да их примењују. У другом разреду треба да се оспособе да квалитетно
обављају одређене послове и радне задатке, према упутствима и под контролом, да
одржавају алат, прибор за рад и радно место и самостално примењују средства
заштите.
Приликом остваривања садржаја овог програма треба инсистирати да ученици
повезују и примењују усвојена знања из стручних теоријских предмета, а посебно
оних који обрађују ужестручне садржаје. Нарочито треба обратити пажњу на
остваривање садржаја који обухватају својства и исправну примену одређених
материјала, као и заштиту на раду, ради оспособљавања ученика да исправно
примењују мере и средства за личну заштиту других радника и околине.
Посебно треба инсистирати да ученици, обављајући послове и радне задатке
одабраног занимања, односно образовног профила, схвате значај тимског рада при
извођењу завршних радова, као и неопходност сталне сарадње са стручњацима истог
или другог подручја рада који учествују у сложеном процесу грађења и одржавања
објеката.
При остваривању практичне наставе ученика треба поспупно и систематски
уводити у процес рада. Сваки поступак или радну операцију треба детаљно
објаснити, образложити и практично показати ученицима како се радови изводе. У
зависности од личних могућности и способности обим и сложеност сваког задатка
треба примерити ученицима појединачно, поједине поступке и радне операције
понављати све док не постигну потребну спретност и одређени квалитет, не
захтевати да ураде оно што они не могу да остваре или што може да угрози
безбедност и њихову и других ученика у току рада. Нарочито на почетку
остваривања програма не треба им давати сложене, компликоване задатке, а посебно
не оне послове где се примењују средства рада или материјали који могу да угрозе
здравље или живот.
При вредновању постигнутих резултата треба узимати у обзир колико је ученик
оспособљен да самостално и безбедно обавља одређене послове и радне задатке, а
исто тако и његов укупан однос према раду, какву је радну дисциплину показао, да
ли је поштовао утврђене договоре и рокове.

ЗАВРШНИ ИСПИТ
Завршним испитом проверава се да ли је ученик оспособљен да стручно и
безбедно обавља послове и радне задатке занимања обухваћеног одговарајућим
образовним профилом.
Завршни испит састоји се из:
1. практичног рада и
2. усмене провере знања.
1. ПРАКТИЧНИ РАД
Садржаји практичног рада дефинишу се према захтевима образовног профила
помоћник молера из следећих области:
- бојење зидова и плафона каолином и дисперзивним бојама,
- бојење зидова, столарије и металних површина уљаним бојама и лаковима,
- облагање зидова тапетима.
Задаци за практични рад треба да буду јасно формулисани, примерени
захтевима образовних профила и времену за извршење.
Пре израде практичног рада, ученик је дужан да сачини план рада у писменој
форми. План обавезно треба да садржи: задатак, фазе и радне операције, методе и
поступке, средства рада и потребан материјал.
Практични рад се остварује на градилишту или у самосталној занатској радњи.
2. УСМЕНА ПРОВЕРА ЗНАЊА
Током израде практичног рада и усмене провере знања ученик даје потребна
објашњења о начину извођења радова, поступцима и радним операцијама,
материјалу и употреби одговарајућег алата и другог прибора за рад, као и одговоре
на друга питања чланова комисије, која се односе на обављени задатак.
За вредновање резултата завршног испита треба имати у виду нарочито:
- општу припремљеност кандидата да самостално примењује стечена знања,
умења и вештине;
- какву је способност, спретност, уредност и радну дисциплину показао;
- какве је резултате и квалитет рада остварио.
НАПОМЕНА:
Поступак и организацију завршног испита треба разрадити посебним
правилником у школи.

Образовни профил: ПОМОЋНИК ПОДОПОЛАГАЧА

НАСТАВНИ ПРОГРАМИ
ЗАЈЕДНИЧКИ ПРЕДМЕТИ
Програми наставних предмета: српски језик и књижевност, матерњи језик и
књижевност, српски језик, уређење друштва, физичко васпитање и математика
заједнички су за све образовне профиле у двогодишњем образовању.

СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ
ЦРТАЊЕ И СЛИКАЊЕ
Програм је идентичан са програмом овог предмета за образовни профил
ПОМОЋНИК МОЛЕРА
ГРАЂЕВИНСКИ ОБЈЕКТИ И МАТЕРИЈАЛИ
Перограм је идентичан са програмом овог предмета за образовни профил
ПОМОЋНИК МОЛЕРА.
ТЕХНОЛОГИЈА РАДА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ овог програма је да се ученицима омогући да упознају подне
конструкције, начин извођења и одржавања подних облога и да се оспособе да
усвојена знања правилно примењују у остваривању послова и радних задатака
утврђене категорије сложености образовног профила помоћник подополагача.
Задаци програма су:
- упознавање материјала који се користе у извођењу подополагачких радова,
њихових својстава и начина примене;
- упознавање својстава и начина извођења разних врста подлога за полагање
подова;
- упознавање алата, механизованих средстава и прибора за рад, како се
исправно употребљавају и одржавају;
- оспособљавање ученика да повезују и примењују усвојена знања из других
стручних предмета;
- стицање теоријских знања потребних за остваривање практичне наставе ради
оспособљавања за успешно укључивање у рад.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

УВОД (4)
Упознавање наставног програма. Начин остваривања.
Уџбеник и друга стручна литература.
Подополагачки радови.
Послови и радни задаци образовног профила.
Радно место. Организација. Радна дисциплина.
ПОДОПОЛАГАЧКИ РАДОВИ (16)
Подови и њихово извођење у оквиру завршних радова у грађевинарству.
Подови у објекту и подови ван објекта.
Врсте подова према материјалима и начину извођења.
Материјали за израду подова.
Алат, механизована средства и прибор за рад.
ПОДОВИ ВАН ОБЈЕКТА (18)
Подови на терену. Пешачке стазе и прилази објектима.
Подлоге. Материјали и начини извођења.
Подови од опеке, камених плоча, бетонских плоча.
Ливене бетонске стазе.
Асфалтне облоге.
Извођење и одржавање подова ван објекта.
ПОДОВИ У ГРАЂЕВИНСКОМ ОБЈЕКТУ (18)
Врсте подова у зависности од намене просторије.
Материјали за израду подова у зградама. Својства материјала.
Топли, полутопли и хладни подови.
Подови са спојницама и без спојница.
Подови отпорни на абање. Подови отпорни на хемијске утицаје.
ИЗВОРИ ОПАСНОСТИ И МЕРЕ ЗАШТИТЕ НА РАДУ (14)
Основни извори и узроци опасности. Опасна зона.
Опасности од механичких повреда. Мерс и средства заштите.
Опасности од електричне струје. Мере и средства заштите. Прва помоћ
настрадалом од удара електричне струје.
Опасности од пожара. Мере и средства заштите.
Опасности при раду са лако запаљивим материјалима. Мере и средства
заштите.
Опасности при раду са отровним материјалима. Мере и средства заштите.
Опасности при раду са материјалима који делују као наркотици. Мере и
средства заштите.
Опасности при раду на висини. Рад на лествама и скелама. Мере и средства
заштите.
II РАЗРЕД
(2 часа недељно, 66 часова годишње)

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА (4)


КОНСТРУКЦИЈА ПОДОВА (20)
Слојеви подне конструкције.
Подови на тлу (подрум или приземље). Подне подлоге. Заштита од влаге.
Материјали за извођење подних облога. Начин извођења подова и њихово
одржавање.
Подови на међуспратним конструкцијама. Подне подлоге у зависности од врсте
таванице. Материјали и начин извођења. Подне облоге у зависности од намене
просторије и других захтева (естетика, лако одржавање, посебни захтеви).
ПОДОВИ ОД ДРВЕТА (20)
Дрво као материјал за извођење подова.
Под од дасака. Бродски под.
Подови од паркета. Класичан паркет, ламел паркет, мозаик паркет. Врсте
дрвета. Димензије. Слојеви пода.
Подлоге за извођење подова од дрвета. Подлоге за дашчане подове. Подлоге за
паркет. Термичка и звучна изолација.
Начин извођења подова од дрвета. Финална обрада уграђених подова. Чишћење
машином и ручно. Фарбање и лакирање.
Декоративни подови од дрвених облица.
Одржавање и поправка дрвених подова у експлоатацији. Демонтажа оштећених
делова, поправка оштећене подлоге и реконструкција подова.
ПОДОВИ ОД ПЛАСТИЧНИХ МАСА (12)
Виназ, винфлекс, гума. Својства материјала и димензије елемената за облагање.
Подлоге. Материјали и начин израде.
Термичка и звучна изолација. Материјали и начин израде.
Начин извођења подова. Финална обрада.
Одржавање подова у експлоатацији.
Ливени подови. Материјал и начин израде.
"Подови из конзерве". Својства и начин извођења.
ТКАНЕ ПОДНЕ ОБЛОГЕ (10)
Таписон, итисон, тафтинг.
Подлоге. Материјали и начин израде.
Термичка и звучна изолација.
Начин полагања тканих подних облога. Везивна средства.
Одржавање подова од тканих облога. Реконструкција оштећених подова.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Овај програм намењен образовном профилу помоћник подополагача треба да


омогући ученицима да стекну потребна теоријска знања о материјалима и начину
извођења подова да би се оспособили за квалитетно извођење радова одабраног
занимања.
Програм је сачињен из низа тематских целина уз које је дат оријентациони број
часова за остваривање. При изради оперативног плана и програма рада, ако је
потребно, наставник може да одступи од предвиђеног редоследа у остваривању
појединих садржаја, као и да изврши неопходне корекције предвиђеног броја часова
за њихову реализацију.
Наставу треба остваривати у специјализованој учионици опремљеној
прописаним очигледним средствима, сликама, цртежима, моделима, проспектима.
Предвиђене тематске целине треба објашњавати тако да ученици науче фазе и
поступке извођења разних врста подова, одговарајућу примену материјала и средства
рада, принципе и правила којих се морају придржавати уколико желе да остваре
потребан квалитет. Наставник треба да се труди да сваку тематску целину јасно
образложи и посебно укаже на последице које наступају ако радови нису изведени по
прописима или онако како је уговорено.
При остваривању тематске целине о узроцима и изворима опасности на раду,
поред општих, заједничких питања и проблема, треба имати у виду захтеве
образовних профила и нарочиту пажњу посветити обради оних садржаја који
објашњавају проблематику рада овог занимања, лична средства заштите, као и мере
и средства којима се спречава загађивање околине отпадним материјалом у току
извођења конкретних радова.
У току школске године било би добро да се организују посете изложбама или
сајму грађевинског материјала и опреме, као и појединим грађевинским предузећима
и градилиштима где су ови радови у току, да ученици виде разне фазе извођења
подова, подних облога и изолација, посебно када се ради о специфичним подовима
који се ређе срећу у пракси.
Приликом остваривања програма садржаје треба повезивати са обрадом
одговарајућих тематских целина и другим предметима. Корелација треба да буде
посебно остварена са практичном наставом.
У току остваривања програма не треба планирати посебне домаће задатке ни
израду графичких радова.

ПРАКТИЧНА НАСТАВА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ овог програма је да ученици овладају практичним знањима, умењима и
вештинама и да се оспособе да квалитетно и безбедно обављају послове и радне
задатке одабраног занимања, односно образовног профила.
Задаци програма су:
- упознавање послова и радних задатака занимања, односно одговарајућег
образовног профила;
- упознавање материјала, алата и прибора за рад и оспособљавање ученика да
исправно рукују средствима рада и да их одржавају;
- повезивање и примењивање знања стечених изучавањем других стручних
предмета;
- упознавање мера заштите на раду и оспособљавање ученика да исправно
примењују средства за личну заштиту, као и средства за заштиту других радника и
околине;
- овладавање процесом рада понављањем радних операција и обављањем
конкретних послова и радних задатака утврђене сложености за одговарајуће
занимање, односно образовни профил;
- стицање и развијање радних навика и радне дисциплине, као основе за
успешно обављање свих будућих радних активности.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(18 часова недељно, 630 часова годишње)
Послови и радни задаци занимања помоћник подополагача.
Организација радног места. Одржавање радног места.
Материјал, алат и друга средства рада.
Складиштење материјала. Одржавање материјала, алата и другог прибора за
рад.
Припремање материјала.
Извођење припремних радова. Припрема подлога за полагање подова.
Извођење једноставних радних операција при полагању разних врста подова,
Чишћење просторија након обављених радова и уклањање отпадака.
Демонтажа и уклањање старих и дотрајалих подних облога.
Извођење других једноставних послова и радних задатака из делокруга рада
подополагача.
Примена мера и средстава заштите на раду.

II РАЗРЕД
(18 часова недељно, 594 часа годишње)

Организација и уређење складишта или радилишта.


Транспорт и складиштење материјала.
Припремање материјала, одржавање алата и других средстава за рад.
Припремање разних подлога за подове.
Извођење разних врста изолација.
Полагање подних облога од разних материјала.
Извођење подлога и подних облога ван објекта.
Извођење подлога и подних облога у грађевинском објекту.
Извођење припремних радова за полагање подова од дрвета. Полагање дрвених
подних облога.
Извођење припремних радова за полагање подова од винил-азбестних
производа. Полагање подних облога од винил-азбеста.
Извођење припремних радова за полагање подова од тканина. Полагање тканих
подних облога.
Постављање ивичних елемената за разне врсте подних облога.
Завршна обрада разних врста подова.
Примена мера и средстава заштите на раду.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Овај програм је конципиран тако да омогући ученицима да стекну потребна


практична знања, умења и вештине према захтевима образовног профила, односно да
се оспособе да самостално и безбедно обављају послове и радне задатке
одговарајућег занимања, обухваћеног Номенклатуром.
Имајући у виду психофизичке могућности ученика, као и посебне облике и
методе рада и специфичне услове за остваривање предвиђених садржаја, у овом
програму нису издвојене тематске целине и није предвиђен број часова за њихову
реализацију. Програм практичне наставе, односно оперативно планирање садржаја
овог програма треба да буде у потпуној корелацији са остваривањем одговарајућих
тематских целина програма технологија рада. Зато је неопходно да наставник
практичне наставе приликом одређивања конкретних задатака и планирања времена
за извршење стално сарађује са реализатором програма технологија рада, односно да
се у току читаве школске године остварује неопходно усклађивање редоследа,
поступака и фаза радова као и времена потребног за успешно усвајање предвиђених
садржаја.
У првом разреду ученици треба да овладају руковањем алата и прибора за рад,
да савладају основне једноставне радне операције, да науче прописе из заштите на
раду и како да их примењују. У другом разреду треба да се оспособе да квалитетно
обављају одређене послове и радне задатке, према упутствима и под контролом, да
одржавају алат, прибор за рад и радно место и самостално примењују средства
заштите.
Приликом остваривања садржаја овог програма треба инсистирати да ученици
повезују и примењују усвојена знања из стручних теоријских предмета, а посебно
оних који обрађују ужестручне садржаје. Нарочито треба обратити пажњу на
остваривање садржаја који обухватају својства и исправну примену одређених
материјала, алата, механизованих средстава и другог прибора, као и заштиту на раду,
ради оспособљавања ученика да исправно примењују мере и средства за личну
заштиту и заштиту других радника и околине.
Посебно треба инсистирати да ученици, обављајући послове и радне задатке
одабраног занимања, односно образовног профила, схвате значај тимског рада при
извођењу завршних радова, као и неопходност сталне сарадње са стручњацима истог
или другог подручја рада који учествују у сложеном процесу грађења и одржавања
објеката.
При остваривању практичне наставе ученике треба поступно и систематски
уводити у процес рада. Сваки поступак или радну операцију треба детаљно
објаснити, образложити и практично показати ученицима како се радови изводе. У
зависности од личних могућности и способности обим и сложеност сваког задатка
треба примерити ученицима појединачно, поједине поступке и радне операције
понављати све док не постигну потребну спретност и одређени квалитет, не
захтевати да ураде оно што они не могу да остваре или што може да угрози
безбедност и њихову и других учесника у току рада. Нарочито на почетку
остваривања програма не треба им давати сложене, компликоване задатке, а посебно
не оне послове где се примењују средства рада или материјали који могу да угрозе
здравље или живот.
При вредновању постигнутих резултата треба узимати у обзир колико је ученик
оспособљен да самостално и безбедно обавља одређене послове и радне задатке, а
исто тако и његов укупан однос према раду, какву је радну дисциплину показао, да
ли је поштовао утврђене договоре и рокове.
ЗАВРШНИ ИСПИТ
Завршним испитом проверава се да ли је ученик оспособљен да стручно и
безбедно обавља послове и радне задатке занимања обухваћеног одговарајућим
образовним профилом.
Завршни испит састоји се из:
1. практичног рада и
2. усмене провере знања.
1. ПРАКТИЧНИ РАД
Садржаји практичног рада дефинишу се према захтевима образовног профила
помоћник подополагача из следеће области:
- израда подлога и полагање разних врста подова у објектима;
Задаци за практични рад треба да буду јасно формулисани, примерени
захтевима образовних профила и времену за извршење.
Пре израде практичног рада, ученик је дужан да сачини план рада у писменој
форми. План обавезно треба да садржи: задатак, фазе и радне операције, методе и
поступке, средства рада и потребан материјал.
Практични рад се остварује на градилишту или у самосталној занатској радњи.
2. УСМЕНА ПРОВЕРА ЗНАЊА
Током израде практичног рада и усмене провере знања ученик даје потребна
објашњења о начину извођења радова, поступцима и радним операцијама,
материјалу и употреби одговарајућег алата и другог прибора за рад, као и одговоре
на друга питања чланова комисије, која се односе на обављени задатак.
За вредновање резултата завршног испита треба имати у виду нарочито:
- општу припремљеност кандидата да самостално примењује стечена знања,
умења и вештине;
- какву је способност, спретност, уредност и радну дисциплину показао;
- какве је резултате и квалитет рада остварио.
НАПОМЕНА:
Поступак и организацију завршног испита треба разрадити посебним
правилником у школи.

Образовни профил: ПОМОЋНИК ВОДОИНСТАЛАТЕРА

НАСТАВНИ ПРОГРАМИ
ЗАЈЕДНИЧКИ ПРЕДМЕТИ
Програми наставних предмета: српски језик и књижевност, матерњи језик и
књижевност, српски језик, уређење друштва, физичко васпитање и математика
заједнички су за све образовне профиле у двогодишњем образовању.

СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ
ТЕХНИЧКО ЦРТАЊЕ СА НАЦРТНОМ ГЕОМЕТРИЈОМ
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ овог програма је да ученици стекну основна општестручна знања
неопходна за успешно овладавање садржајима других стручних предмета и да се
оспособе да користе технички цртеж као основно средство за споразумевање у
струци.
Задаци програма су:
- развијање способности перцепције простора и логичког начина закључивања;
- оспособљавање ученика да облике и предмете из простора приказују
цртежима у равни, као и да на основу цртежа и других неопходних података
формирају просторну представу о пројектованим облицима;
- упознавање елемената и правила техничког изражавања цртежом у
одговарајућим размерама;
- упознавање начина графичког приказивања објеката у пројекцијама, ознака
грађевинских елемената, материјала, опреме, санитарних уређаја, водоводних,
канализационих и других инсталација;
- упознавање начина обраде појединих графичких прилога, њиховог садржаја,
димензија, кота и других неопходних података, као и размере у којима се цртају;
развијање код ученика схватања о неопходности уредног и прецизног
графичког изражавања, као услова за успешну реализацију пројектованог решења.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

ТЕХНИЧКО ЦРТАЊЕ (2)


Задатак техничког цртања.
Материјали и прибор за рад. Врсте папира. Мине, лењири, шестар. Врсте
техничких цртежа. Формати. Опрема цртежа.
1. Вежба (2)
Цртање правих линија различитих дебљина, пуних и испрекиданих, њихово
спајање и укрштање. Шрафирање.
2. Вежба (2)
Цртање кривих линија шестаром. Спајање правих и кривих линија.
3. Вежба (4)
Цртање основних геометријских конструкција (паралеле, нормале, симетрале
дужи и угла).
4. Вежба (8)
Конструкције геометријских тела (призма, пирамида, ваљак, купа). Развијање
мрежа и израда модела од картона.
НАЦРТНА ГЕОМЕТРИЈА
ПОЈАМ И ВРСТЕ ПРОЈЕКЦИЈА (4)
Ортогонална пројекција. Коса пројекција.
ОРТОГОНАЛНА ПРОЈЕКЦИЈА (10)
Координатни триједар.
Пројекције тачке.
Права. Дуж. Равни геометријски ликови. Општи и специјални положаји (само у
првом октанту).
1. Вежба (8)
Цртање правих, дужи и равних геометријских ликова у општем и специјалном
положају.
ГЕОМЕТРИЈСКА ТЕЛА (6)
Пројекције правилних правих геометријских тела са базисима паралелним
пројекцијским равнима. Пројекције правилних правих геометријских тела са
базисима у пројекцијским равнима.
2. Вежба (6)
Цртање правилних правих геометријских тела са базисима паралелним
пројекцијским равнима и са базисима у пројекцијским равнима.
РОТАЦИЈА И ТРАНСФОРМАЦИЈА (4)
Одређивање правих величина дужи и њихових нагибних углова према
пројекцијским равнима.
КОСА ПРОЈЕКЦИЈА (4)
Аксонометрија. Изометрија.
1. Вежба (10)
Цртање елемената (грађевински и други детаљи) у аксонометрији и изометрији.

II РАЗРЕД
(1 час недељно, 33 часа годишње)

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА (3)


ГРАЂЕВИНСКИ ПЛАНОВИ (6)
Пројектни елаборат. Садржај.
Врсте планова. Садржај и размере. Основа, пресек, изглед, ситуација.
Графички прилози као подлога за реализацију грађевинских и инсталатерских
радова.
1. Вежба (4)
Размере цртежа. Врсте размере. Размерници. Примена размере на цртежу.
2. Вежба (4)
Котирање цртежа. Врсте котних линија. Правила за котирање.
3. Вежба (6)
Ознаке у плановима.
Ознаке материјала, намештаја и опреме.
Исцртавање ознака у табелама.
4. Вежба (10)
Ознаке у плановима.
Ознаке санитарних уређаја и водоводних и канализационих инсталација.
Исцртавање цеви и фасонских делова водоводних и канализационих инсталација
прибором у размери.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Овај програм треба да омогући ученицима да стекну основна знања о


графичком начину изражавања техничким цртежима и приказивању елемената у
пројекцијама. Садржаји су одабрани тако да ученике оспособе да исправно тумаче и
"читају" скице и друге цртеже, што треба да им омогући успешно остваривање
послова и радних задатака, а такође и неопходно комуницирање са стручњацима
истог или другог подручја рада.
Програм је конципиран тако да садржи три сегмента: елементе техничког
цртања, нацртну геометрију и грађевинске планове. Уз сваку тематску целину
предвиђене су графичке вежбе и дат је оријентациони број часова за остваривање
одговарајућих садржаја. У зависности од реалних потреба и индивидуалних
могућности ученика, наставник може да одступи од предвиђеног редоследа
тематских целина или вежби приликом планирања обима и начина обраде појединих
садржаја, као и да изврши неопходне корекције предложеног броја часова за
остваривање.
Техничко цртање треба остваривати пажљиво одабраним, тематски одређеним
и добро одмереним графичким вежбама. Задаци за вежбе треба да буду примерени
могућностима и потребама ученика. Треба инсистирати да цртежи буду прецизни,
тачно котирани и обележени са разумевањем. Не треба постављати високе захтеве
када је у питању квалитет графичке обраде или исписивање бројева и слова. Цртежи
се раде искључиво у оловци на одговарајућој хартији.
При остваривању садржаја програма који обухвата нацртну геометрију треба
имати у виду психофизичке могућности ученика и њихове реалне могућности, као и
потребе и захтеве образовног профила. Треба увек имати у виду основни циљ
предмета а то је да ученици овладају простором и науче да "читају" пројекције.
Приликом обраде сваке тематске целине нове садржаје треба надовезивати на већ
усвојена знања, и стално подстицати ученике да повезују познато са непознатим,
како би са разумевањем доносили одговарајуће закључке и активно учествовали у
решавању задатака. Овај део програма остварује се искључиво графичком методом,
што подразумева коректно приказан цртеж на табли и прибором у одговарајућој
размери цртане задатке које ученици самостално раде на листовима. Унапред
припремљени цртежи могу се приказати преко графоскопа, али се у тим случајевима
мора посебно објашњавати свака етапа у њиховом настајању, како би ученици могли
да прате поступак у решавању задатака, од поставке до коначног облика.
С обзиром на тешкоће које могу да наступе у остваривању ових садржаја, због
недовољно развијене способности ученика да просторне облике приказују у једној
равни, све задатке треба решавати искључиво у првом октанту.
Нарочиту пажњу треба посветити обради тематске целине коса пројекција и
исцртавању грађевинских елемената и других облика, применом правила
аксонометрије и изометрије. Ученике треба поступно оспособљавати да уместо често
непрецизних и нејасних усмених објашњења у комуницирању користе јасан и
прецизан цртеж.
Тематске целине које се обрађују у оквиру дела програма нацртна геометрија
треба повезивати са остваривањем програма техничко цртање, што подразумева увек
коришћење одговарајућег прибора за рад и примену правила за израду техничког
цртежа.
Остваривање садржаја грађевински планови треба да омогући ученицима да
науче да исправно тумаче и "читају" графичке прилоге техничке документације и
приказане елементе (димензије, елементи конструкције, ознаке материјала,
инсталације водовода и канализације). Обим и садржај вежби треба примерити
захтевима образовног профила. Задатке ученици раде у оловци на хамеру уз примену
одговарајућих шаблона (за одређене врсте размера), дрвених бојица за гвоздено-
ливене, керамичке и друге врсте цеви.
Ученици раде графичке вежбе искључиво у школи на часовима вежбања, под
контролом и уз неопходну, сталну помоћ наставника. Сваки цртеж треба оценити,
написати запажања и указати на грешке да их ученици не би понављали.
Настава се остварује у специјализованој учионици, која треба да буде
опремљена прописаним наставним средствима. У току остваривања програма
неопходно је стално користити одговарајуће моделе (геометријска тела, ортогонални
триједар, равни ликови), пројекте грађевинских објеката, слике и друге графичке
прилоге.
У току остваривања овог програма не треба планирати домаће задатке ни
графичке радове.
Оцењивање ученика треба обављати систематски у току школске године. Поред
оцена добијених на графичким вежбама и усменим одговорима, треба узимати у
обзир колико је ученик оспособљен да примењује усвојена знања, какав је однос
имао према раду, извршавању радних обавеза и поштовању утврђених рокова.

ГРАЂЕВИНСКИ ОБЈЕКТИ И МАТЕРИЈАЛИ


ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ овог програма је да ученици стекну основна знања о грађевинарству као
привредној грани и грађевинским објектима као финалним производима у овом
подручју рада, да на једноставан, систематичан и приступачан начин упознају
грађевинске објекте као склопове конструктивних делова одређених функционалних
и естетских квалитета и да се оспособе да примењују усвојена знања приликом
изучавања садржаја других стручних предмета, посебно технологије рада и
практичне наставе, као и при обављању послова и радних задатака одабраног
занимања.
Задаци програма су:
- упознавање грађевинарства као привредне делатности која обухвата
пројектовање, изградњу и одржавање објеката;
- упознавање врста објеката као финалних производа у грађевинарству;
- упознавање фаза и поступака у процесу реализације грађевинских објеката,
као и врста и редоследа извођења радова;
- упознавање конструктивних елемената зграде и других објеката, њихових
облика и димензија и функција које имају у склопу;
- уочавање и разумевање значаја квалитетног извођења свих појединачних
радова, њихове међусобне повезаности и зависности како у фази изградње објеката
тако и у време одржавања;
- упознавање основних својстава грађевинског материјала и његове примене у
извођењу основних, завршних, инсталатерских и других радова на објектима;
- оспособљавање ученика да графички приказују елементе објеката у
пројекцијама и да "читају" цртеже који приказују грађевинске објекте или њихове
делове, водоводне и канализационе инсталације;
- развијање логичког начина мишљења и расуђивана указивањем на последице
које настају због лоше обликованих или нестручно изведених конструктивних
решења;
- развијање интересовања за будући позив.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

САДРЖАЈ И ЗАДАТАК ПРЕДМЕТА (2)


ГРАЂЕВИНАРСТВО КАО ПРИВРЕДНА ДЕЛАТНОСТ (6)
Подручја и фазе грађевинске производње.
Индустрија грађевинског материјала.
Гране у грађевинарству. Високоградња, нискоградња, хидроградња.
Објекти високоградње. Стамбене зграде. Објекти друштвеног стандарда.
Привредни објекти. Специјални објекти.
Објекти нискоградње и хидроградње.
Снабдевање водом. Одвођење отпадних и атмосферских вода.
ПОСТУПЦИ И ФАЗЕ У РЕАЛИЗАЦИЈИ ГРАЂЕВИНСКИХ ОБЈЕКАТА (6)
Пројектовање. Врсте пројеката.
Припреме за грађење.
Учесници у реализацији грађевинског објекта.
Радови на изградњи објеката. Геодетски радови. Земљани радови. Основни,
груби грађевински радови. Завршни, занатски радови. Инсталатерски радови.
Градилиште.
Грађевинска механизација.
СИСТЕМИ У ГРАЂЕЊУ ОБЈЕКАТА (6)
Традиционална градња.
Прогресивно (унапређено) и полумонтажно грађење. Префабрикација и
монтажно грађење објеката.
Конструктивни системи: линијски, површински и просторно-површински.
ЗГРАДА И ЊЕНИ ДЕЛОВИ (10)
Грађевински објекат као целина у простору. Зграде. Подела зграда.
Елементи зграде. Називи елемената. Подела према положају и функцији.
Носећи елементи. Неносећи елементи. Елементи обраде. Елементи опреме.
Инсталатерски радови.
ВЕРТИКАЛНИ КОНСТРУКТИВНИ (НОСЕЋИ) ЕЛЕМЕНТИ (20)
Зидови и стубови.
Зидови. Врсте зидова. Подела према положају, намени и начину израде. Зидови
од опекарских производа, камена, бетонских и других блокова, бетона, армираног
бетона, дрвета.
Малтери за зидање. Материјал, справљање и припрема.
Хоризонтални и вертикални серклажи.
Преградни зидови.
Отвори у зидовима и елементи отвора. Врата и прозори.
Канали у зидовима. Димњаци.
Стубови. Стубови од опеке, камена, бетона, армираног бетона.
Темељи. Тракасти темељи. Темељи самци. Плоче.
Заштита зидова од влаге. Хидроизолација. Функција, материјали и извођење.
Хоризонтална и вертикална хидроизолација зидова. Изолација мокрих просторија.
Санитарни блокови. Дренажа.
ХОРИЗОНТАЛНИ КОНСТРУКТИВНИ ЕЛЕМЕНТИ (20)
Међуспратне конструкције. Функција и материјали. Носећи делови таванице.
Подови и плафони. Подела према начину извођења.
Пуне, равне плоче.
Ребрасте таванице.
Ситноребрасте међуспратне конструкције ливене у оплати и са шупљим телима
испуне (ТМ).
Полумонтажне међуспратне конструкције.
Монтажне међуспратне конструкције.
Међуспратне конструкције од дрвета.

II РАЗРЕД
(1 час недељно, 33 часа годишње)

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА (2)


Конструктивни елементи зграде.
ВЕРТИКАЛНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ (6)
Степенице. Функција степеница. Подела према значају и употреби,
конструкцији и материјалу. Степенице ван објекта. Степенице у објекту.
Степенишни простор. Графички приказ основа и вертикалних пресека. Делови
степеница и њихови називи.
Степенице од бетона и армираног бетона ливене на лицу места.
Дизалице (лифтови). Покретне степенице (ескалатори). Косе рампе за пешаке и
моторна возила (само поменути).
КРОВНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ (6)
Равни и скошени кровови.
Равни кровови. Слојеви равног крова. Начин остваривања заштите објекта од
топлоте, односно хладноће и атмосферских падавина.
Скошени кровови. Кровна конструкција и кровни покривачи. Материјали.
Тавански простор. Адаптација и коришћење таванског простора.
ЗАВРШНИ РАДОВИ НА ОБЈЕКТИМА (4)
Фасадерски радови. Молерско-фарбарски радови. Облагање разним
материјалима.
Покривачки радови. Лимарски радови. Покривање кровова лимом. Опшивање.
Одводњавање олуцима и олучним цевима.
ИНСТАЛАТЕРСКИ РАДОВИ (11)
Инсталације у зградама. Врсте инсталација.
Инсталације водовода и канализације. Одвођене отпадних вода. Снабдевање
топлом водом.
Инсталације за грејање, вештачко проветравање и климатизацију.
Електричне инсталације.
Громобрани.
ГРАЂЕВИНСКИ ОБЈЕКТИ У РАТНИМ УСЛОВИМА (4)
Привремени објекти смештаја. Брвнаре, бараке, надстрешнице.
Монтажне конструкције за ратне потребе. Врсте конструкција и материјали.
Ускладиштење, чување, транспорт, монтажа.
Инсталације. Снабдевање водом у посебним условима.
Ојачање и оспособљавање објеката високоградње за коришћење у ратним
условима.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Садржаји овог програма одабрани су тако да пруже ученицима основна знања о


грађевинарству као привредној делатности и грађевинским објектима као финалним
производима у овом подручју рада којима треба да се остваре одређени
конструктивни, функционални и естетски захтеви. На једноставан и систематски
начин ученици треба да упознају разне проблеме који се јављају у току извођења и
експлоатације грађевинских објеката да би лакше схватили место и улогу свог радног
места и добро обављених послова одабраног занимања.
Тематске целине поређане су према сложености, функцији и фазама градње. Уз
сваку тематску целину дат је оријентациони број часова за остваривање, као оквир и
помоћ наставнику за планирање обима и начина обраде појединих делова програма.
При том, треба водити рачуна о потребама образовног профила, па обраду одређених
садржаја (обим и дубина) прилагођавати постављеним захтевима. Ученицима треба
објаснити функцију појединих елемената у објекту, њихове облике и димензије,
материјале од којих се израђују и посебно, како се приказују у пројекцијама. При
томе треба повезивати и примењивати знања која су ученици усвојили изучавањем
предмета техничко цртање са нацртном геометријом.
Приликом остваривања програма треба имати у виду захтеве образовног
профила што подразумева одговарајући приступ у обради појединих тематских
целина, као и могућу корекцију предвиђеног броја часова за реализацију. Такође,
треба водити рачуна о узрасту и реалним могућностима ученика. Не треба их
оптерећивати сувишним детаљисањем, прорачунима или димензионисањем. Важно
је да ученици разумеју и схвате да је грађевински објекат конструктивни склоп у
простору, да сваки његов носећи и неносећи део, као и инсталација воде,
канализације, струје или грејање има своју одговарајућу функцију и да сваки
појединачни добро или лоше изведени рад има директног утицаја на коначни
квалитет обликоване целине.
Приликом обраде појединих тематских целина наставник може да планира
израду графичких вежби мањег обима које ће ученици радити прибором у
одговарајућој размери, што треба да допринесе да боље разумеју и савладају
предвиђене садржаје (вертикални носећи елементи, међуспратне конструкције). При
том, наставник треба непосредно и континуирано да ради са сваким учеником, да
благовремено указује на пропусте и недостатке у раду, пружа додатна објашњења и
стекне ваљан увид у остварене резултате.
У току остваривања програма овог предмета не треба планирати обавезне
домаће задатке.
Настава се остварује у специјализованој учионици која треба да буде
опремљена свим прописаним наставним средствима, макетама, моделима
конструктивних елемената и склопова, сликама и цртежима, пројектима. Посебно је
важно да наставници припреме аксонометријске приказе делова објеката и
конструктивних елемената и да их редовно примењују приликом остваривања
програма поред графичког приказивања конструкција у пројекцијама.
Оцењивање ученика треба обављати систематски у току школске године. При
том треба имати у виду укупан учеников однос према раду, извршавању планираних
обавеза и поштовању утврђених рокова.

ТЕХНОЛОГИЈА РАДА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ овог програма је да ученици стекну стручно-теоријска знања о кућном
водоводу и канализацији потребна за успешно савладавање програма практичне
наставе и обављање послова и радних задатака утврђене категорије сложености
одговарајућег занимања, односно образовног профила помоћник водоинсталатера.
Задаци програма су:
- повезивање и примена знања усвојеног у изучавању садржаја других стручних
предмета;
- упознавање врста и својстава материјала који се примењују у инсталатерским
радовима при извођењу кућног водовода и канализације;
- упознавање алата, прибора и других средстава за извођење инсталатерских
радова;
- упознавање редоследа радних операција и фаза у извођењу радова и
указивање на значај и потребу сталне сарадње са свим учесницима у извођењу
радова;
- оспособљавање ученика да теоријска знања повезују са практичним и
примењују при остваривању конкретних радова.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

УВОД (4)
Упознавање наставног програма. Начин остваривања. Уџбеник и друга стручна
литература. Инсталатерски радови. Послови и радни задаци образовног профила.
ВОДОВОД (10)
Значај воде за жива бића. Подземне, површинске и атмосферске воде.
Састав и својства пијаће воде. Квалитет и својства минералне, морске и
лековите воде.
Снабдевање насеља питком водом.
Извори, бунари, резервоари. Индивидуално снабдевање. Бунари. Чесме на
извору. Самостални кућни водовод.
Градска мрежа. Сврха и значај изградње. Гранаста и прстенаста мрежа.
Гравитациони водовод и водовод са потискивањем.
Кућни водовод.
КАНАЛИЗАЦИЈА (8)
Значај и функционисање канализације.
Отпадне воде. Загађеност и количине отпадних вода.
Канализациона мрежа у индустрији.
Канализација у насељеном месту.
Јавна или градска канализација. Системи и функционисање.
Кућна канализација и њено функционисање. Дворишна и унутрашња
канализациона мрежа.
МАТЕРИЈАЛ ЗА ВОДОВОДНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ (10)
Водоводне праве цеви и фасонски делови.
Ливене гвоздене цеви. Израда спојева ливених цеви. Челичне цеви. Челичне
поцинковане цеви. Азбестноцементне цеви. Израда спојева. Оловне цеви. Бакарне
цеви. Пластичне цеви.
Квалитет водоводних цеви. Начин спајања цеви у зависности од места и услова
рада.
Водоводне арматуре. Затварачко-пропусне, испусне или изливне, прикључне,
регулационе, мерне арматуре.
Точеће арматуре.
Изливне арматуре и батерије (за судопере, умиваонике и каде).
Хидранти. Вентили за хидранте.
Регулационе арматуре.
Мерне арматуре. Водомери. Место постављања водомера и функционисање.
МАТЕРИЈАЛИ ЗА ИЗРАДУ КАНАЛИЗАЦИЈЕ (10)
Канализационе цеви и фасонски делови.
Керамичке цеви. Праве цеви и фасонски делови.
Челичне одводне цеви.
Оловне цеви.
Азбест-цементне цеви. Пластичне одводне цеви.
Бетонске, месингане, бакарне, стаклене и цеви од лима.
Материјали за спајање делова цеви од различитих врста материјала у
канализациону мрежу.
АЛАТ И ДРУГА СРЕДСТВА ЗА РАД (10)
Мерни алат и прибор. Мерила за мерење дужине (размерници). Кљунасто
помично мерило са очитавањем од 0,1 mm (милиметарска подела) и "1/6" (цоловна
подела).
Алат и прибор за обележавање и оцртавање. Плоче, угаоници, игле и тачкаши.
Котирање.
Алат за причвршћивање и држање материјала. Покретне и непокретне стеге
(менгеле). Клешта (врсте и примена). Кључеви и одвијачи. Начин коришћења.
Алат за ручну и машинску обраду материјала. Тестере, маказе, турпије, чекићи
(браварски и лимарски), пробојци, бушилице. Начин коришћења.
Алати за резање навоја. Урезнице и нарезнице.
ЈЕДНОСТАВНИ ПРИПРЕМНИ РАДОВИ (8)
Појам и сврха мерења, обележавања и оцртавања елемената.
Резање навоја. Поступак. Означавање навоја на цртежу.
Савијање материјала. Савијање лимова и цеви. Поступак ручног и машинског
савијања.
Исправљање материјала. Исправљање лимова и цеви. Поступак ручног и
машинског исправљања.
Спајање материјала. Спајање елемената вијцима, закивањем, лемљењем,
варењем.
ИЗВОРИ ОПАСНОСТИ И МЕРЕ ЗАШТИТЕ (10)
Основни извори и узроци опасности. Опасна зона.
Опасности од механичких повреда. Мере и средства заштите.
Опасности од електричне струје. Мере и средства заштите. Прва помоћ
настрадалом од удара електричне струје.
Опасности од пожара. Мере и средства заштите.
Мере заштите на раду. Лична средства заштите и заштита других радника и
околине.

II РАЗРЕД
(2 часа недељно, 66 часова годишње)

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА (4)


КУЋНИ ВОДОВОД (10)
Довођење воде до потрошача.
Водоводна мрежа.
Делови на мрежи од прикључка на градску мрежу до точећег места.
Прикључивање кућног водовода на уличну мрежу. Начин полагања, спајања и
заптивања цеви.
Полагање водоводних цеви у земљи.
Причвршћивање цеви за конструкцију.
Прописи за водоводне инсталације.
ЗАШТИТА ВОДОВОДНЕ МРЕЖЕ (4)
Заштита водоводне мреже од знојења.
Заштита од електричне струје.
Заштита од механичких удара и хемијских средстава.
Поступак испитивања исправности изведене водоводне мреже.
ОДРЖАВАЊЕ ВОДОВОДНЕ МРЕЖЕ (4)
Оштећења на водоводној мрежи.
Утврђивање и начин отклањања кварова.
Замена оштећених делова.
Санација и реконструкција водоводне мреже.
Испитивање исправности реконструисане водоводне мреже.
КУЋНА КАНАЛИЗАЦИЈА (12)
Хоризонтални канализациони развод.
Прикључак главног кућног канала на градску мрежу.
Полагање цеви у ровове.
Брзина протицања отпадне воде и нагиби канала.
Ревизиона окна. Цевна ревизиона окна и окна са кинетама.
Каскаде. Појам и начин извођења.
Вертикале за санитарну отпадну воду. Елементи вертикалних спроводника.
Уливи грана у вертикалу.
Хоризонтални канали или сабирни водови.
Вентилациони водови. Примарни и секундарни. Делови вентилација.
Прописи за канализацију.
Испитивање исправности канализационе мреже.
Чишћење и одржавање инсталација.
НАЧИН ИЗРАДЕ И ПОСТАВЉАЊА ОГРАНАКА И ГРАНА (10)
Постављање канализационих одводника. Отворени и затворени начин.
Причвршћивање цеви.
Вертикале. Вођење вертикала. Причвршћивање вертикала.
Пролаз вертикала кроз међуспратне конструкције.
Прелаз вертикала у хоризонталу.
Продор цеви кроз зидове.
Сабирни водови.
САНИТАРНИ УРЕЂАЈИ И КАНАЛИЗАЦИОНИ ОБЈЕКТИ (10)
Санитарни објекти. Врсте санитарних објеката. Начин уграђивања и монтажа.
Прибори за фекалну воду. Врсте, начин уграђивања и монтажа.
Прибор за кухињску отпадну воду. Врсте, начин уграђивања и монтажа.
Прибори за умивање и купање. Врсте, начин уграђивања и монтажа.
Разни и специјални прибори. Врсте, начин уграђивања и монтажа.
ПРОТИВПОЖАРНИ РАЗВОД И УРЕЂАЈИ У ЗГРАДАМА (4)
Хидрантски уређаји. Начин напајања и врсте хидрантске мреже.
Аутоматски хидрантски уређаји.
АТМОСФЕРСКЕ ВОДЕ (8)
Прикупљане и одвођење атмосферског талога.
Обични и дубоки олучњаци на терасама.
Дворишни сливници.
Каналисање подземне воде. Успоравање у отицању и мере за спречавање
успореног отицања.
Излив у речно корито.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Овај програм конципиран је тако да омогући ученицима да овладају теоријским


знањима потребним за успешно остваривање практичне наставе и допринесе
њиховом стручном оспособљавању за обављање одговарајућих послова и радних
задатака утврђене категорије сложености.
Тематске целине дефинисане су тако да обезбеђују потребна теоријска знања о
материјалима, алату и другом прибору за рад, као и о поступцима и начину извођења
радова на инсталацијама водовода и канализације. Уз сваку тематску целину дат је
оријентациони број часова за остваривање предвиђених садржаја, као оквир и помоћ
наставнику за планирање обима и начина обраде појединих делова програма.
Настава се остварује у специјализованој учионици која треба да буде
опремљена одговарајућим наставним средствима и училима (алат и други прибор за
рад, водоводне и канализационе цеви, фасонски делови, санитарне арматуре, слике и
графички прикази водоводног и канализационог развода).
Приликом остваривања садржаја овог програма треба примењивати
одговарајуће методе и облике рада, примерене популацији ученика, али и захтевима
образовног профила.
Нарочиту пажњу треба посветити обради тематских целина које обухватају
изворе опасности и мере заштите при извођену радова и како се правилно
употребљава алат и материјал, као и поступке и редослед радних операција и
појединих фаза у реализацији радова.
У току остваривања садржаја овог програма треба остваривати корелацију са
обрадом одговарајућих тематских целина предвиђених у програмима других
стручних предмета, повезивати и примењивати знања која су ученици већ стекли или
их стичу паралелно са изучавањем овог предмета (техничко цртање са нацртном
геометријом, грађевински објекти и материјали). Посебно треба обратити пажњу да
се ученици оспособе да теоријска знања успешно примењују у практичној настави.
ПРАКТИЧНА НАСТАВА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ овог програма је да ученици овладају практичним знањима, умењима и
вештинама и да се оспособе да квалитетно и безбедно обављају послове и радне
задатке одабраног образовног профила.
Задаци програма су:
- упознавање послова и радних задатака занимања, односно одговарајућег
образовног профила;
- упознавање материјала, алата и прибора за рад и оспособљавање ученика да
исправно рукују средствима рада и да их одржавају;
- повезивање и примењивање знања стечених изучавањем других стручних
предмета;
- упознавање мера заштите на раду и оспособљавање ученика да исправно
примењују средства за личну заштиту, као и средства за заштиту других радника и
околине;
- овладавање процесом рада понављањем радних операција и обављањем
конкретних послова и радних задатака утврђене сложености за одговарајуће
занимање, односно образовни профил;
- стицање и развијање радних навика и радне дисциплине, као основе за
успешно обављање свих будућих радних активности.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(18 часова недељно, 630 часова годишње)

Послови и радни задаци помоћника водоинсталатера.


Организација радног места. Одржавање радног места.
Материјал, алат и друга средства за рад.
Складиштење материјала, алата и прибора за рад.
Припремање материјала.
Извођење једноставних припремних радова за водоводне и канализационе
инсталације.
Копање ровова и њихово обезбеђивање. Разастирање пешчане подлоге у
одговарајућем нагибу за полагање цеви канализационог одвода.
Припремање водоводних цеви за монтажу. Мерење и сечење цеви према
упутствима и под контролом. Нарезивање и урезивање навоја.
Спајање водоводних цеви од различитих материјала.
Спајање канализационих цеви од различитих врста материјала.
Припремање канализационих цеви и фазонских делова за полагање и монтажу
канализационе мреже.
Спајање канализационих цеви од различитих врста материјала.
Извођење других помоћних једноставних радова (сечење, савијање,
исправљање материјала, спајање вијцима, закивањем, лемљењем, варењем).
Примена мера и средстава заштите на раду.

II РАЗРЕД
(18 часова недељно, 594 часа годишње)

Припремање материјала, алата и другог прибора за рад.


Извођење радова на кућном водоводу.
Прикључивање кућног водовода на уличну водоводну мрежу. Постављање и
монтажа водомера.
Монтажа водоводне мреже у објекту. Израда канала и жлебова за полагање
цеви.
Провођење водоводних цеви кроз конструкцију. Причвршћивање цеви за
конструктивне елементе објекта.
Монтажа арматуре.
Извођење заштите водоводне мреже.
Испитивање исправности водоводне инсталације.
Извођење кућне канализационе мреже.
Полагање и спајање канализационих цеви хоризонталног развода у земљи.
Прикључивање кућне канализације на уличну мрежу.
Полагање и спајање канализационих цеви у објекту у санитарним блоковима.
Повезивање вертикалних и хоризонталних делова кућне мреже.
Уграђивање санитарних објеката и арматуре.
Извођење вентилација канализационе инсталације. Постављање вентилационих
цеви и вентилационих глава.
Испитивање исправности канализационе мреже.
Чишћење и одржавање кућне канализације.
Припрема мера и средстава заштите на раду.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Овај програм је конципиран тако да омогући ученицима да стекну потребна


практична знања, умења и вештине према захтевима образовног профила и да се
оспособе да самостално и безбедно обављају послове и радне задатке одговарајућег
занимања, обухваћеног Номенклатуром.
Имајући у виду психофизичке могућности ученика, као и посебне облике и
методе рада и специфичне услове за остваривање предвиђених садржаја, у овом
програму нису издвојене тематске целине и није предвиђен број часова за њихову
реализацију. Програм практичне наставе, односно оперативно планирање садржаја
овог предмета треба да буде у потпуности са остваривањем одговарајућих тематских
целина програма технологија рада. Зато је неопходно да наставник практичне
наставе приликом одређивања конкретних задатака и планирања времена за
извршење стално сарађује са реализатором програма технологија рада, односно да се
у току читаве школске године остварује неопходно усклађивање редоследа,
поступака и фаза радова као и времена потребног за успешно усвајање предвиђених
садржаја.
У првом разреду ученици треба да овладају руковањем алата и прибора за рад,
да савладају основне једноставне радне операције, да науче прописе из заштите на
раду и како да их примењују. У другом разреду треба да се оспособе да квалитетно
обављају одређене послове и радне задатке, према упутствима и под контролом, да
одржавају алат, прибор за рад и радно место, и самостално примењују средства
заштите.
Приликом остваривања садржаја овог програма треба инсистирати да ученици
повезују и примењују усвојена знања из стручних теоријских предмета, а посебно
оних који обрађују ужестручне садржаје. Нарочито треба обратити пажњу на
остваривање тематских целина које обухватају својства и исправну примену
одређених материјала, алата, механизованих средстава и другог прибора, као и
заштиту на раду, ради оспособљавања ученика да исправно примењују мере и
средства за личну заштиту и заштиту других радника и околине.
Посебно треба инсистирати да ученици, обављајући послове и радне задатке
одабраног занимања, односно образовног профила, схвате значај тимског рада при
извођењу завршних и инсталатерских радова, као и неопходност сталне сарадње са
стручњацима истог или другог подручја рада који учествују у сложеном процесу
грађења и одржавања објеката.
При остваривању практичне наставе ученике треба поступно и систематски
уводити у процес рада. Сваки поступак или радну операцију треба детаљно
објаснити, образложити и практично показати ученицима како се радови изводе. У
зависности од личних могућности и способности обим и сложеност сваког задатка
треба примерити ученицима појединачно, поједине поступке и радне операције
понављати све док не постигну потребну спретност и одређени квалитет, не
захтевати да ураде оно што они не могу да остваре или што може да угрози
безбедност и њихову и других учесника у току рада. Нарочито на почетку
остваривања програма не треба им давати сложене, компликоване задатке, а посебно
не оне послове где се примењују средства рада или материјали који могу да угрозе
здравље или живот.
При вредновању постигнутих резултата треба узимати у обзир колико је ученик
оспособљен да самостално и безбедно обавља одређене послове и радне задатке, а
исто тако и његов укупан однос према раду, какву је радну дисциплину показао, да
ли је поштовао утврђене договоре и рокове.

ЗАВРШНИ ИСПИТ
Завршним испитом проверава се да ли је ученик оспособљен да стручно и
безбедно обавља послове и радне задатке занимања обухваћеног одговарајућим
образовним профилом.
Завршни испит састоји се из:
1. практичног рада и
2. усмене провере знања.
1. ПРАКТИЧАН РАД
Садржаји практичног рада дефинишу се према захтевима образовног профила
помоћник водоинсталатера из следећих области:
- радови на монтажи хоризонталног и вертикалног развода кућног водовода;
- радови на монтажи хоризонталног и вертикалног развода кућне канализације.
Задаци за практични рад треба да буду јасно формулисани, примерени
захтевима образовних профила и времену за извршење.
пре израде практичног рада ученик је дужан да сачини план рада у писменој
форми. План обавезно треба да саджи: задатак фазе и радне операције, методе и
поступке, средства рада, потребан материјал и литературу.
Практичан рад се остварује на градилишту или у самосталној занатаској радњи.
2. УСМЕНА ПРОВЕРА ЗНАЊА
Током израде практичног рада и усмене провере знања ученик даје потребна
објашњења о начину извођења радова, поступцима и радним операцијама,
материјалу и употреби одговарајућег алата и другог прибора за рад, као и одговоре
на друга питања чланова комисије, која се односе на обављени задатак.
За вредновање резултата завршног испита треба имати у виду нарочито:
- општу припремљеност кандидата да самостално примењује стечена знања,
умења и вештине;
- какву је способност, спретност, уредност и радну дисциплину показао;
- какве је резултате и квалитет рада остварио.
НАПОМЕНА:
Поступак и организација завршног испита треба разрадити посебним
правилником у школи.

ПОДРУЧЈЕ РАДА
ТРГОВИНА, УГОСТИТЕЉСТВО И ТУРИЗАМ
ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛИ
- припремач намирница,
- сервир,
- пакер.
ПРИПРЕМАЧ НАМИРНИЦА
КАРАКТЕРИСТИЧНИ ПОСЛОВИ И РАДНИ ЗАДАЦИ
Припремање и довршавање јела и одлагање намирница: учествовање у
преузимању сировина из складишта; учествовање у припремању намирница и
њиховој обради; обављање термичке обраде намирница; стављање припремљених
јела и посластица у водену купку и остале просторе предвиђене за издавање јела и
посластица; одлагање прибора за издавање јела и посластица ради дистрибуције;
слагање неупотребљених намирница у наменске просторије и уређаје.
Чишћење, конзервирање и деконзервирање инвентара и објеката; чишћење и
поспремање простора, посуђа, прибора и машина који су коришћени у току дана;
учествовање у конзервирању посуђа, прибора, уређаја и објеката након завршетка
туристичке сезоне, и деконзервирање пре употребе, пред туристичку сезону;
припремање инвентара за попис и оштећеног инвентара за отпис.
Хигијенска заштита особља, посуђа, прибора и објеката: спровођење личне
хигијене и хигијене рада у извршавању послова и радних задатака; учествовање у
одстрањивању покварене и загађене хране; учествовање у спровођењу дезинфекције,
дезинсекције и дератизације простора, посуђа и прибора; учествовање у пружању
прве помоћи код тровања, гушења, опекотина, посекотина и друго.
НЕОПХОДНЕ СПОСОБНОСТИ
1. Сензорне способности: оштрина вида, разликовање боја, тактилна
осетљивост и чуло мириса се процењују на нивоу просечности, а слушна
осетљивост, локализовање извора звука и кинестетичка осетљивост су незнатно
изражени и не процењују се.
2. Менталне способности: незнатно су изражене и не процењује се. Број IQ је
55 и више.
3. Психомоторичке способности: ручна спретност, спретност прстију и
окуломоторна координација се процењује на нивоу просечности, а брзина реаговања
и општа и телесна спретност и балансирање су незнатно изражени и не процењују
се.
4. Условљеност способности ученика са телесним активностима: ходање,
дизање, ношење и гурање се процењује на нивоу просечности, а чучање, пењање,
пузање и вучење су незнатно изражени и не процењује се.
ПАКЕР
КАРАКТЕРИСТИЧНИ ПОСЛОВИ И РАДНИ ЗАДАЦИ
Паковање робе: припремање амбалаже за паковање робе; паковање робе;
препаковање робе; одвајање и мерење робе по налогу; слагање и премештање
спаковане робе; обележавање припремане робе за отпрему; слагање робе на траку;
палету и сл; предаја робе на основу отпремног листа; утовар робе; маркирање робе.
Хигијенско-техничка заштита робе, прибора и објеката: спровођење хигијене
рада неопходне у извршавању послова и радних задатака; учествовање у
одстрањивању покварене и загађене робе; учествовање у спровођењу дезинфекције,
дезинсекције и дератизације простора, робе и прибора.
НЕОПХОДНЕ СПОСОБНОСТИ
1. Сензорне способности: разликовање боја и тактилна осетљивост се
процењује на нивоу просечности, а оштрина вида, слушна осетљивост, локализација
извора звука и кинестетичка осетљивост су незнатно изражени и не процењују се.
2. Менталне способности: незнатно су изражене и не процењује се. Број IQ је
55 и више.
3. Психомоторичке способности: ручна спретност, спретност прстију и
окуломоторна координација се процењују на нивоу просечности, а брзина реаговања
и општа телесна спретност и балансирање су незнатно изражени и не процењују се.
4. Условљеност способности ученика са телесним активностима: дизање,
ношење, гурање, вучење, спајање и седење се процењују на нивоу просечности, а
ходање, чучање, пењање и пузање су незнатно изражени и не процењују се.
СЕРВИР
КАРАКТЕРИСТИЧНИ ПОСЛОВИ
Припремање столова, линија и сале за ручавање: чишћење и уређивање
конобарске припремнице; прање, брисање, распоређивање суђа и прибора по
витринама и полицама; уређивање ресторана и распоређивање намештаја према
упутству; припремање стола и постављање прибора за јело; стављање поставе за
оброке; уређивање малог стоног инвентара, припремање и одржавање колица за
послуживање, укључивање и искључивање грејача и топлих столова.
Разношење јела и пића; поспремање стола пред гостом; слагање употребљеног
посуђа и прибора по величини и врсти за машинско прање; спремање употребљеног
рубља и предаје у перионицу; услуживање госта са јелом и пићем под надзором.
Послуживање у мањим објектима: припремање и послуживање одређене хране
и пића; припремање топлих и хладних напитака; припремање и послуживање
сендвича, јела од јаја, хреновки, кобасица и сл. одржавање основних средстава за рад
и просторије за рад.
Послуживање хране у специјалним објектима (болнице, домови за стара лица,
дечији вртићи и сл.) - преузимање хране и напитака, подела и послуживање хране и
напитака по врсти и количини; припремање једноставних топлих и хладних
напитака; уређивање чајне кухиње и инвентара; одржавање простора и опреме према
посебним санитарним и другим прописима; доношење и сортирање неупотребљеног
јела.
Хигијенско-техничка заштита особља, посуђа, прибора и објекта: одржавање
личне хигијене према санитарним прописима; контрола и остваривање покварене и
загађене хране под надзором; учествовање у спровођењу дезинфекције, дератизације
и дезинсекције простора и прибора под надзором.
НЕОПХОДНЕ СПОСОБНОСТИ
1. Сензорне способности: оштрина вида процењује се на нивоу просечности а
разликовање боја, слушна осетљивост, локализација извора звука, тактилна
осетљивост и кинестетичка осетљивост су незнатно изражене и не процењују се.
2. Менталне способности: незнатно су изражене и не процењују се. Број IQ је
60 и више.
3. Психомоторичке способности: ручна спретност, спретност прстију,
окуломоторна координација и општа и телесна спретност и балансирање се
процењује на нивоу просечности, а брзина реаговања је незнатно изражена и не
процењује се.
4. Условљеност способности ученика са телесним активностима: ходање,
чучање, дизање, ношење, гурање и вучење се процењује на нивоу просечности, а
пењање и пузање су незнатно изражени и не процењују се.
НАСТАВНИ ПЛАН ЗА ДВОГОДИШЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ
ПОДРУЧЈЕ РАДА ТРГОВИНА, УГОСТИТЕЉСТВО, ТУРИЗАМ
Образовни профил: ПРИПРЕМАЧ НАМИРНИЦА
ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД УКУПНО
Ред.
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ недељно годишње недељно годишње недељно годишње
број
Т В Т В Т В Т В Т В Т В

Српски језик и књижевност


1. 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -
Матерњи језик и књижевност*

2. Српски језик* 2* - 2* - - 4*

3. Уређење друштва - - - - 2 - 66 - 2 - 66 -

4. Физичко васпитање 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

5. Математика 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

6. Основи угоститељства 2 70 2 70

7. Познавање робе 2 66 2 66

8. Хигијена и заштита на раду 2 70 2 70

9. Припремање намирница 2 70 2 66 4 136

Практична настава - 18 - 630 - 18 - 594 - 36 1224

10 20 350 700 10 20 330 660 20 40 680 1360


Укупно часова:
30 1050 30 990 60 2040
Укупно часова:
Напомена: * За ученике који наставу слушају на једном од језика народности (албански, мађарски, румунски, бугарски, турски,
русински, словачки) - члан 5. Закона о средњој школи.

Ред. А. ОБАВЕЗНИ ОБЛИЦИ ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД


УКУПНО
број ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА годишње годишње

1. Допунски рад до 60 часова до 60 часова до 120 часова

2. Додатни рад до 60 часова до 60 часова до 120 часова

3. Корективни рад до 90 часова до 90 часова до 180 часова

две наставне седмице на две наставне седмице на четири наставне


4. Пракса и практични рад
завршетку разреда завршетку разреда седмице

5. Друштвено-корисни рад до 60 часова до 60 часова до 120 часова

Ред. ДРУГИ
Б. ФАКУЛТАТИВНИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ ПРВИ РАЗРЕД
РАЗРЕД УКУПНО
РАДА годишње
број годишње

до 5 радних до 5 радних до 10 радних


1. Екскурзија
дана дана дана

2. Хор, секције и друге активности до 140 часова до 140 часова до 280 часова
НАСТАВНИ ПРОГРАМИ
ЗАЈЕДНИЧКИ ПРЕДМЕТИ
Програми наставних предмета: српски језик и књижевност, матерњи језик и
књижевност, српски језик, уређење друштва, физичко васпитање и математика
заједнички су за све образовне профиле у двогодишњем образовању.
СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ
ОСНОВИ УГОСТИТЕЉСТВА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ програма је стицање основних знања из области угоститељства.
Задаци наставе су:
- упознавање појмовног одређења угоститељских пословних јединица;
- упознавање услова и организације рада у угоститељству;
- указивање на значај кадрова у угоститељству.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

УВОД (10)
Појам и подела угоститељства.
Карактеристике и задаци угоститељства.
Значај угоститељства.
УГОСТИТЕЉСКЕ УСЛУГЕ (10)
Појам и подела угоститељских услуга.
Значај угоститељских услуга.
УГОСТИТЕЉСКЕ ПОСЛОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ (25)
Појам угоститељске пословне јединице.
Врсте угоститељских пословних јединица.
Угоститељске пословне јединице за смештај:
- хотел,
- мотел,
- пансион,
- туристичко насеље,
- преноћиште,
- камп.
Угоститељске пословне јединице за исхрану и пиће:
- ресторан,
- кафана,
- гостиона,
- бифе,
- крчма,
- бар.
ПОСЛОВАЊЕ УГОСТИТЕЉСКИХ ПОСЛОВНИХ ЈЕДИНИЦА (25)
Средства пословања угоститељских јединица.
Појам средстава.
Подела средстава.
Коришћење средстава.
Трошкови пословања угоститељских јединица.
Појам трошкова.
Врсте трошкова.
Формирање цена услуга у угоститељству
Резултати пословања угоститељских јединица.
Појам резултата.
Расподела резултата.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Остваривање овог програма ученицима је омогућено стицање основних знања о


угоститељству као привредној делатности и укаже на карактеристике и значај ове
делатности у склопу укупне туристичке услуге. Ученик треба да схвати појам
угоститељских услуга, врсте угоститељских услуга и значај угоститељских услуга за
обављање укупне делатности у угоститељству.
Имајући у виду да се ученик оспособљава за обављање послова и задатака у
оквиру угоститељске пословне јединице, треба да стекне знање о појму
угоститељских јединица и врсти угоститељских јединица. Угоститељске пословне
јединице за смештај могу се обрадити само информативно а знатно већу пажњу
треба посветити угоститељским пословним јединицама за исхрану и пиће.
Ученик треба да овлада знањима, схвати основне појмове и категорије у
пословању угоститељских јединица. Остваривањем програма који се односи на
средства, ученика треба подстицати да схвати однос улагања средстава и трошкова и
утицај висине трошкова на резултате пословне јединице.
ПОЗНАВАЊЕ РОБЕ
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ програма познавање робе је стицање основних знања о намирницама за
припрему јела.
Задаци наставе су:
- стицање основних знања о намирницама;
- стицање основних знања о пићима;
- упознавање поступка и услова чувања намирница.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

II РАЗРЕД
(2 часа недељно, 66 часова годишње)

УВОД (5)
Појам, врсте и обележавање робе. Услови чувања робе. Магацинске просторије.
Амбалажа. Појам и врсте амбалаже. Паковање и означавање робе.
НЕПРЕХРАМБЕНА РОБА (25)
Сапуни и детерџенти. Врсте сапуна. Детерџенти и њихова својства. Хлор,
амонијак, нафталин, крезол, сода, амонијачна вода. Средства за чишћење и полирање
метала, стакла, керамике и дрвета. Руковање средствима за чишћење.
Производи од стакла, керамике, метала и текстила. Врсте, чување и одржавање
производа.
ЖИВОТНЕ НАМИРНИЦЕ (25)
Животне намирнице биљног порекла. Житарице и производи од житарица.
Поврће и производи од поврћа. Воће и производи од воћа.
Намирнице животињског порекла. Млеко и млечни производи. Месо и
производи од меса. Јаја. Карактеристике и чување јаја.
ПИЋА (11)
Алкохолна пића. Вина, врсте, карактеристике и чување. Пиво, врсте,
карактеристике и чување. Јака алкохолна пића.
Безалкохолна пића. Сокови, сирупи, вештачка газирана пића.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Програм предмета познавање робе остварује се у другом разреду са 66 часова


укупно. Од укупно предвиђеног времена за остваривање градива, 10 одсто времена је
планирано за обнављање и утврђивање. Приликом извођења наставе потребно је
придржавати се наставног плана, како по обиму тако и по структури, имајући у виду
стално циљ и задатке наставе. Наставни програм, оријентационо, треба поделити на
месечне програме и седмичне програме рада. Остваривање програма зависи од
услова и начина интерпретације наставног градива. Ученици треба да овладају
знањима о врсти и квалитету робе као и начину обележавања, паковања и чувања
робе. Ученици треба да схвате основна својства и врсте животних намирница која
служе за припрему хране у угоститељству. За објашњавање наставних садржаја треба
користити знања из основне школе стечена у одговарајућим предметима. Приликом
остваривања наставног програма мора се стално водити рачуна о корелацији са
програмима других предмета. Имајући у виду психофизичке могућности ученика,
потребно је у остваривању програма користити очигледна наставна средства, а то
значи наставу изводити у кабинетима, угоститељским објектима или школским
учионицама. У току наставе потребно је користити скице, цртеже, филмове, узорке и
друга наставна средства.
ХИГИЈЕНА И ЗАШТИТА НА РАДУ
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ наставе предмета хигијена и заштита на раду је упознавање разноврсних
фактора који утичу на здравље.
Задаци наставе су:
- упознавање утицаја хигијене у заштити здравља;
- формирање позитивног става о значају хигијенског начина живљења као
основног фактора за очување здравља;
- схватање и разумевање заштите на раду као институције заштите физичког
интегритета угоститељског радника од опасности и штетности на раду, као и заштиту
његовог здравља и личне сигурности.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

УВОД (5)
Време, задаци и подела хигијене. Време, задаци и схватање заштите на раду.
Савремено схватање здравља и чиниоца који утичу на здравље.
ХИГИЈЕНА РАДНЕ СРЕДИНЕ (10)
Радна средина. Услови радне средине. Појам и врсте поделе на раду. Мере
заштите на раду. Личне мере. Хигијенске мере.
ЛИЧНА ХИГИЈЕНА (15)
Значај чистоће тела у очувању здравља. Болести које настају као последица
лоше хигијене. Штетности дејства алкохола, наркотика и дувана. Заштита и подизање
отпорности организма. Дезинфекција, дезинсекција, дератизација и вакцинација.
МЕНТАЛНА ХИГИЈЕНА (10)
Душевно здравље угоститељских радника. Фактори који одређују понашање
угоститељских радника у процесу рада. Девијације (одступање од понашања).
Хигијена исхране. Улога исхране у здрављу. Хранљиве материје. Својства и потребе.
Болести услед неправилне исхране. Тровање храном.
ИЗВОРИ ОПАСНОСТИ, ЗАШТИТА И ПРВА ПОМОЋ (15)
Механички извори опасности од повреда на раду. Повреде на раду при
руковању машинама, уређајима и апаратима. Мере заштите при раду ножевима,
секирама, тестерама и другим алатима. Опасности од удара електричне енергије.
Правилно руковање електричним прибором, проводницима и утикачима.
ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА (5)
Извори и узроци пожара. Апарати за гашење пожара. Начин гашења пожара.
Коришћење заштитне опреме.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Остваривањем садржаја програма овог предмета ученици треба да стекну


знања која су неопходна и чине значајну компоненту њихове културе; да усвоје
хигијенске захтеве као сопствени стил живљења и деловања који значајно утиче на
њихову ресоцијализацију.
При утврђивању садржаја програма поред сагледавања функције предмета у
укупном стручном образовању угоститељског радника узети су у обзир садржаји
других наставних целина као и садржаји програма који се у основној школи
изучавају.
Избор наставних садржаја је одговарајуће структурирање програма извршено
на основу дидактичких захтева поступности и повезаности садржаја. Ученици треба
да схвате феномен односа човека и средине, да уоче суштину настанка болести и да
стекну лично позитивно понашање према здрављу и елементима који га чувају. Циљ
програма је да ученици упознају утицај околине на здравље људи, значај заштите
човекове средине, да схвате значај хигијене радне средине, да упознају принципе
менталне хигијене и да стекну знања о значају правилне исхране. Ученици треба да
схвате и усвоје значај личне хигијене и утицај осталих фактора на здравље човека.

ПРИПРЕМАЊЕ НАМИРНИЦА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ програма је оспособљавање ученика за обављане послова и задатака
образовног профила припремач намирница.
Задаци наставе су:
- стицање основних знања о куварству;
- стицање знања о начину чувања намирница;
- стицане знања о припремању намирница.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

УВОД (2)
Појам, значај и задаци куварства.
КУХИЊСКА ОДЕЉЕЊА И СРЕДСТВА ЗА РАД (18)
Кухињска одељења - просторије. Намена, уређење и распоред кухињске
просторије. Одржавање чистоће и хигијене у кухињи и помоћним просторијама
кухињског блока. Време чишћења у кухињи. Средства за чишћење у кухињи.
Употреба средстава за чишћење.
СРЕДСТВА ЗА РАД (30)
Врсте средстава за рад која се користе у кухињи. Одржавање и чишћење
средстава за рад. Врсте алата који се користе у кухињи. Инвентар. Врсте инвентара и
њихово коришћење. Начин одржавања инвентара.
РАДНИЦИ У КУХИЊИ (20)
Особине, дужности, изглед и понашање радника у кухињи. Заштита на раду.
Радна одећа и обућа.

II РАЗРЕД
(2 часа недељно, 66 часова годишње)

ЗАЧИНИ И МИРОЂИЈЕ КОЈИ СЕ КОРИСТЕ У ПРИПРЕМИ ХРАНЕ (10)


Миришљави зачини. Љути зачини. Слани зачини и кисели зачини.
ПРИПРЕМАЊЕ НАМИРНИЦА ЖИВОТИЊСКОГ ПОРЕКЛА (20)
Месо: говеђе, телеће, свињско, јагњеће и пилеће. Расецање трупа на половине и
четвртине. Сечење меса на основне делове. Припремање живинског меса за примену
у куварству. Речне и морске рибе. Припремање рибе за примену у куварству.
НАМИРНИЦЕ БИЉНОГ ПОРЕКЛА (20)
Врсте воћа и поврћа. Прање, љуштење, чишћење ручним и машинским путем
воћа и поврћа.
ПРЕУЗИМАЊЕ ЖИВОТНИХ НАМИРНИЦА (16)
Преузимање и одлагање меса. Преузимање и одлагање рибе. Чување и одлагање
зачина. Преузимање и чување воћа и поврћа.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Циљ програма припремања намирница је да оспособи ученика за обављање


послова образовног профила. Настава овог предмета се остварује у кабинетима или
угоститељским објектима као вежба због чега је неопходно да наставник да најпре
теоријска тумачења, упути ученика у поступке рада и омогући правилно извођење
тих поступака. Ученици треба поступно да усвајају знања и вештине од простијих ка
сложенијим. Вежбања и понављања омогућавају лакше исправљање грешака у раду
ученика. Ученици су стално активни и ангажовани на различите начине. Рад у
кабинету најбоље задовољава принципе ученика и памћење наставних садржаја тј.
највише одговара психофизичком узрасту ученика. Теме које се односе на средства за
рад и кухињска одељења и које захтевају усвајање стручне терминологије ученици
усвајају кроз теоријска објашњења наставника а само делимично кроз вежбе.
Припремање животних намирница као наставна тема остварује се, пре свега, кроз
вежбе у кабинетима школе.

ПРАКТИЧНА НАСТАВА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ наставе је оспособљавање ученика за обављање послова и задатака
образовног профила припремач намирница.
Задаци наставе су:
- упознавање структуре угоститељских јединица, технике рада у
угоститељским јединицама као и коришћење средстава и опреме у угоститељским
објектима;
- упознавање важности и неопходности одржавања чистоће, уредности,
тачности и одговорности у раду;
- развијање смисла за ефикасно и економично деловање и учествовање у раду.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(18 часова недељно, 630 часова годишње)

Упознавање распореда кухињских просторија. Упознавање средстава за рад у


кухињи. Упознавање инвентара и средстава заштите на раду. Упознавање средстава
за чишћење. Чишћење и одржавање разних врста подова. Чишћење и одржавање
обојених и обложених зидова. Чишћење и одржавање намештаја.

II РАЗРЕД
(18 часова недељно, 594 часа годишње)

Преузимање, сортирање, прање, чишћење и одржавање воћа и поврћа.


Припрема воћа и поврћа за даљу обраду. Пријем, расецање и припрема свињског,
говеђег, телећег и пилећег меса за даљу обраду. Чишћење и припрема рибе за даљу
обраду.
Мерење намирница. Мерење текућина.
Чишћење алата и машина у услужним угоститељским објектима.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Програм практичне наставе треба остваривати применом извођења и


утврђивања кабинетских вежби у условима рада угоститељских јединица.
Специфичност ове наставе је у томе да наставник ученика укључује у делове
послова који су предвиђени програмом практичне наставе без обзира на послове који
се у том времену остварују у угоститељском објекту. Ученика не треба укључивати у
простије или сложеније послове у угоститељској радњи који нису предвиђени
програмом практичне наставе. Уз краћа теоријска објашњења наставник упућује
ученика у посао, помаже или омогућује ученику да самостално обавља послове.
Уколико ученик није у могућности да се укључи у сложеније послове и задатке
наставник га враћа на послове који су мање сложени, а тек по оспособљавању
укључује и у сложеније операције. Програм практичне наставе дат је оријентационо
и даје могућности наставнику да га детаљније разради и оствари зависно од услова и
психофизичких могућности ученика.
Програм практичне наставе у првом разреду структуриран је тако да омогућава
ученику стицање знања о условима у којима ради, о средствима и људима са којима
ради као и стицање навика за одржавање хигијене и чистоће радних услова, која је
веома битна у остваривању ових услуга.
Програм другог разреда захтева оспособљавање ученика за сложеније послове
као што су мерење животних намирница, преузимање, сортирање, чишћење и
припремање намирница животињског и биљног порекла за даљу обраду, коришћење
и одржавање средстава за рад.
ЗАВРШНИ ИСПИТ
На крају успешно завршеног двогодишњег образовања и успешно обављене
практичне наставе ученици полажу завршни испит.
Испитом се утврђује стручна оспособљеност за обављање послова и задатака
занимања обухваћених образовним профилом припремач намирница.
Испит се састоји из:
1. практичног рада и
2. усмене одбране.
На практичном раду проверава се практична оспособљеност кандидата за
обављање конкретних послова и радних задатака помоћног радника у угоститељству
и туризму.
Задаци за практичан рад конституишу се из програма практичне наставе.
Практичне задатке кандидати реализују у конкретним условима рада у објектима
угоститељских радних организација или школској радионици односно кабинету.
На усменој одбрани кандидат даје објашњење у вези са методама и поступцима
које је користио при обављању практичног задатка као и теоријска образложења
заснована на садржајима из стручних предмета који су у непосредној вези са
практичним задатком.
Ближа упутства о начину полагања и организацији испита за проверу стручне
оспособљености утврђује школа посебним правилником о полагању испита.
НАСТАВНИ ПЛАН ЗА ДВОГОДИШЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ
ПОДРУЧЈЕ РАДА ТРГОВИНА, УГОСТИТЕЉСТВО, ТУРИЗАМ
Образовни профил: СЕРВИР
ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД УКУПНО
Ред.
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ недељно годишње недељно годишње недељно годишње
број
Т В Т В Т В Т В Т В Т В

Српски језик и књижевност


1. 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -
Матерњи језик и књижевност*

2. Српски језик* 2* - 2* - - 4*

3. Уређење друштва - - - - 2 - 66 - 2 - 66 -

4. Физичко васпитање 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

5. Математика 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

6. Основи угоститељства 2 70 2 70

7. Хигијена 2 70 2 70

8. Заштита на раду 2 66 2 66

9. Сервирање 2 70 2 66 4 136

Практична настава - 18 - 630 - 18 - 594 - 36 1224

10 20 350 700 10 20 330 660 20 40 680 1360


Укупно часова:
30 1050 30 990 60 2040
Укупно часова:
Напомена: * За ученике који наставу слушају на једном од језика народности (албански, мађарски, румунски, бугарски, турски,
русински, словачки) - члан 5. Закона о средњој школи.

Ред. А. ОБАВЕЗНИ ОБЛИЦИ ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД


УКУПНО
број ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА годишње годишње

1. Допунски рад до 60 часова до 60 часова до 120 часова

2. Додатни рад до 60 часова до 60 часова до 120 часова

3. Корективни рад до 90 часова до 90 часова до 180 часова

две наставне седмице на две наставне седмице на четири наставне


4. Пракса и практични рад
завршетку разреда завршетку разреда седмице

5. Друштвено-корисни рад до 60 часова до 60 часова до 120 часова

ДРУГИ
Ред. Б. ФАКУЛТАТИВНИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ ПРВИ РАЗРЕД
РАЗРЕД УКУПНО
број РАДА годишње
годишње

до 5 радних до 5 радних до 10 радних


1. Екскурзија
дана дана дана

2. Хор, секције и друге активности до 140 часова до 140 часова до 280 часова
НАСТАВНИ ПРОГРАМИ
ЗАЈЕДНИЧКИ ПРЕДМЕТИ
Програми наставних предмета: српски језик и књижевност, матерњи језик и
књижевност, српски језик, уређење друштва, физичко васпитање и математика
заједнички су за све образовне профиле у двогодишњем образовању.
СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ
ОСНОВИ УГОСТИТЕЉСТВА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ програма је стицање основних знања из области угоститељства.
Задаци наставе су:
- упознавање појмовног одређења угоститељских пословних јединица;
- упознавање услова и организације рада у угоститељству;
- указивање на значај кадрова у угоститељству.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

УВОД (10)
Појам и подела угоститељства.
Карактеристике и задаци угоститељства.
Значај угоститељства.
УГОСТИТЕЉСКЕ УСЛУГЕ (10)
Појам и подела угоститељских услуга.
Значај угоститељских услуга.
УГОСТИТЕЉСКЕ ПОСЛОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ (25)
Појам угоститељске пословне јединице.
Врсте угоститељских пословних јединица.
Угоститељске пословне јединице за смештај:
- хотел,
- мотел,
- пансион,
- туристичко насеље,
- преноћиште,
- камп.
Угоститељске пословне јединице за исхрану и пиће:
- ресторан,
- кафана,
- гостиона,
- бифе,
- крчма,
- бар.
ПОСЛОВАЊЕ УГОСТИТЕЉСКИХ ПОСЛОВНИХ ЈЕДИНИЦА (25)
Средства пословања угоститељских јединица.
Појам средстава
Подела средстава
Коришћење средстава.
Трошкови пословања угоститељских јединица:
Појам трошкова
Врсте трошкова
Формирање цена услуга у угоститељству
Резултати пословања угоститељских јединица
Појам резултата
Расподела резултата.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Остваривањем овог програма ученицима је омогућено стицање основних знања


о угоститељству као привредној делатности и значају ове делатности у склопу
укупне туристичке услуге. Ученик треба да схвати појам угоститељских услуга,
врсте угоститељских услуга и значај угоститељских услуга за обављање укупне
делатности у угоститељству.
Имајући у виду да се ученик оспособљава за обављање послова и задатака у
оквиру угоститељске пословне јединице, остваривањем програма треба да стекне
знање о појму угоститељских јединица и врсти угоститељских јединица.
Угоститељске пословне јединице за смештај могу се обрадити само информативно а
знатно већу пажњу треба посветити угоститељским пословним јединицама за
исхрану и пиће.
Ученик треба да овлада знањима, схвати основне појмове и категорије и
појмове везане за пословање угоститељских јединица. Остваривањем програма који
се односи на средства, ученика треба подстицати да схвати однос улагања средстава
и трошкова и утицај висине трошкова на резултате пословне јединице.

ХИГИЈЕНА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ наставе овог предмета је стицање основних знања о чињеницама које
утичу на човечји организам.
Задаци наставе су:
- упознавање метода којима се хигијена служи за заштиту здравља човека;
- упознавање мера које се спроводе у спољној средини у циљу очувања здравља
и спречавања обољења;
- омогућавање ученицима да стекну знања о недостацима услова који могу
штетно да делују у процесу рада како би могли да их запажају и отклањају.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

УВОД У ХИГИЈЕНУ (5)


Предмет, задаци и подела хигијене. Појам здравља и фактори који утичу на
здравље.
ЛИЧНА ХИГИЈЕНА (20)
Значај чистоће тела у очувању здравља. Болести које настају као последица
лоше хигијене. Превенција вашљивости, шуге, инфекције коже и гљивичних
обољења. Хигијена органа за варење. Штетна дејства алкохола. Хигијена
циркулаторног и респираторног система. Штетност пушења и наркоманије. Хигијена
полних органа. Полне болести и превенције. Заразне болести - извор инфекције и
путеви преношења заразних болести. Појам епидемије, епидемије и пандемије.
Заштита и подизање отпорности организма, дезинфекција, дезинсекција,
дератизација и вакцинација.
МЕНТАЛНА ХИГИЈЕНА (5)
Предмет, значај и задаци. Ментално хигијенски проблеми пубертета и
адолесценције. Девијације у понашању. Делинквенције - узроци и превенција
делинквентног понашања. Другарство, пријатељство, љубав и равноправност међу
половима.
ХИГИЈЕНА ИСХРАНЕ (10)
Значај правилне исхране за здравље. Хранљиве материје, својства и потребе.
Болести услед неправилне исхране - дефицитарне и преобилне. Тровање храном.
КОМУНАЛНА ХИГИЈЕНА (15)
Хигијена ваздуха. Аерозагађење - значај, извори и фактори који утичу на
аерозагађење. Дејство аерозагађења на здравље људи и превенција.
Хигијена земљишта. Распадање органских материја и способност земљишта за
њихово пречишћавање. Неорганске материје у земљи, порекло и превенција
загађивања.
Хигијена воде. Вода и здравље, улога у организму у личној и комуналној
хигијени. Физичка и хемијска својства пијаће воде. Микробиолошки састав воде и
епидемиолошки значај. Водни објекти.
Отпадне материје. Њихов значај и подела. Уклањање чврстих отпадних
материја и отпадних вода.
ХИГИЈЕНА РАДНЕ СРЕДИНЕ (19)
Подела нокси радне средине. Хигијенски услови радног места и радних
просторија. Нефизиолошки услови рада (замор, премор, нефизиолошки положај
тела, напрезање појединих органа). Професионална обољења и повреда на раду.
Мере заштите (опште, личне и здравствене). Одмор, спорт и рекреација.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Остваривањем садржаја програма овог предмета ученици треба да стекну


знања која су неопходна за културу понашања и живљења.
При утврђивању концепције садржаја програма поред сагледавања функције
предмета у укупном кључном образовању угоститељског радника узети су у обзир
садржаји из других стручних наставних дисциплина као и садржаји програма који се
у основној школи изучавају.
Избор наставних садржаја и одговарајуће структурирање програма извршено је
на основу дидактичких захтева поступности и повезаности садржаја. Ученици треба
да схвате феномен односа човека и средине, да уоче суштину настанка болести и да
стекну лично позитивно понашање према здрављу и елементима који га чине.
Програм се састоји од више наставних целина које треба ученика поступно да
уведу у нужност чувања здравља.
ЗАШТИТА НА РАДУ
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ наставе овог предмета је стицање основних знања о заштити на раду.
Задаци наставе су:
- упознавање са законским прописима из заштите на раду;
- уочавање извора могућих незгода;
- оспособљавање ученика за пружање прве помоћи;
- стицање вештина и навика при употреби заштитних средстава.
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

II РАЗРЕД
(2 часа недељно, 66 часова годишње)

УВОД (5)
Дефинисање заштите на раду. Потребе за спровођењем мера заштите на раду.
Развој заштите на раду у свету и у нас.
Повреде на раду. Обрада података о повредама на раду.
ЗАКОНСКИ ПРОПИСИ ИЗ ЗАШТИТЕ НА РАДУ (5)
Основне одредбе Закона о заштити на раду. Регулисање заштите на раду. Права,
дужности и одговорности радника због непридржавања и непоштовања мера заштите
на раду.
ИЗВОРИ ОПАСНОСТИ, ЗАШТИТА И ПРВА ПОМОЋ (20)
Механички извори опасности од повреда на раду. Повреде на раду при
руковању машинама, уређајима и апаратима. Опасности приликом кретања при раду
машина и уређаја.
Мере заштите при раду ножевима, секирама, тестерама и другим алатима.
Опасности од удара електричне енергије. Правилно руковање електричним
прибором, уређајима, проводницима, утикачима.
Опасности од хемијских средстава и експлозивних материја. Заштита при раду
у складиштима.
Пружање прве помоћи код расеклина, прелома, уганућа, удара електричне
струје, контузије, загађивања рана, смрзавања, опекотина и тровања. Ормарић прве
помоћи.
НАЈЧЕШЋИ УЗРОЦИ ПОВРЕДА И ПРОФЕСИОНАЛНИХ ОБОЉЕЊА (10)
Човек и рад. Радна средина. Бука и вибрације. Зрачења. Испаравања.
Микроклима у затвореном простору. Хемијска средства. Радне и санитарне
просторије. Осветљеност радних просторија.
Техничко-технолошки, организациони и санитарно-хигијенски узроци повреда,
професионална и друга обољења.
ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА (10)
Извори и узроци пожара. Пожарни пут. Апарати за гашење пожара. Методе и
начини гашења пожара.
ЗАШТИТНА ОПРЕМА (10)
Заштитна опрема за спречавање механичких повреда на раду. Заштитна опрема
према групама отровности хемијских средстава.
УМОР, ОДМОР И РЕКРЕАЦИЈА (10)
Врсте умора. Физиолошка подлога умора. Манифестација умора. Трајање рада
и умора. Одмор. Рекреација. Заштита од АБХ средстава.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Остваривање наставе овог предмета треба да омогући ученицима стицање


основних знања о заштити на раду. Наставни садржаји су структурирани у седам
наставних целина које постепено уводе ученика у неопходност заштите на раду.
Реализацијом овог програма ученици треба да се оспособе да заштите здравље од
повреде на раду и опасности од хемијских средстава, електричне енергије, тровања,
смрзавања.
У уводном делу ученици се упознају са појмом заштите на раду и потребама за
спровођење мера заштите на раду.
У другој тематској целини ученици треба да схвате која су им права, дужности
и одговорности због непридржавања мера заштите на раду.
У трећој тематској целини ученике треба упознати са изворима опасности на
радном месту, мерама заштите од опасности и указиване прве помоћи у случају
повреда. Посебно треба указати ученицима на коришћење заштитне опреме у
заштити од пожара. Имајући у виду да обављање послова и задатака образовног
профила захтева значајне физичке напоре, ученике треба упутити на потребе одмора
и рекреацију и њихов утицај на физичко и ментално здравље.
СЕРВИРАЊЕ
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ програма је стицање теоријских и практичних знања за обављање послова
и задатака сервирање.
Задаци наставе су:
- упознавање просторија за услуживање и њихове намене;
- упознавање са особинама особља које ради на пословима сервирања;
- стицање знања о инвентару и прибору за сервирање;
- стицање знања о припремним радовима за сервирање;
- упознавање технике сервирања најједноставнијих јела и напитака.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

УВОД (5)
Појам и врсте услуга у услуживању.
УСЛУЖНО ОСОБЉЕ (10)
Особље и дужности особља (физичке, стручне и етичке). Лична и радна
хигијена услужног особља.
ОПРЕМА И НАМЕШТАЈ ПРОСТОРИЈЕ ЗА УСЛУЖИВАЊЕ (10)
Основне просторије: доручковаоница, кафана, друштвени ресторан,
гостионица, крчма.
Помоћне просторије: конобарски офис, приручни магацин, точионица,
точионица пића, кафе кухиња, санитарне просторије.
Столови: облици и димензије, столице, колица за услуживање (врсте и намена)
ИНВЕНТАР ЗА УСЛУЖИВАЊЕ (15)
Основна подела инвентара. Рубље. Инвентар од стакла. Инвентар од порцелана.
Инвентар од метала. Прибор за јело. Мали стони инвентар.
ОДРЖАВАЊЕ ИНВЕНТАРА (20)
Одржавање рубља. Одржавање инвентара од стакла, порцелана и метала.
Евиденција инвентара.
ПРИПРЕМНИ РАДОВИ У ТОЧИОНИЦИ И КАФЕ КУХИЊИ (10)
Прање, брисање и полирање целокупног инвентара у точионици. Припремање
уређаја и опреме за рад у точионици пића. Пријем робе и пића по требовању.
Ускладиштење робе и пића. Припремни радови у кафе кухињи.

II РАЗРЕД
(2 часа недељно, 66 часова годишње)
ПРИПРЕМНИ РАДОВИ ЗА СЕРВИРАЊЕ (20)
Припремни радови у офису, доручковаоници, ресторану. Припремање, чишћење
и полирање целокупног инвентара за сервирање. Уређивање офиса и радних столова
у офису.
Припремни радови у салама ресторана друштвене исхране, гостионица,
кантина и др. Спајање столова и постављање столњака. Постављање потребног
инвентара за одговарајући оброк.
ДНЕВНИ ОБРОЦИ (20)
Сервирање и постављање за главне и међуоброке.
РАСПРЕМАЊЕ УПОТРЕБЉЕНОГ ИНВЕНТАРА (26)
Распремање употребљеног посуђа и прибора за јело: чаша, малог ситног
инвентара, тањира и стоног рубља. Начин слагања и ношења употребљеног
инвентара. Одлагање прибора за јело у перионици суђа. Одлагање чаша у точионици.
Прање, одржавање и одлагање употребљеног инвентара.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Сервирање је стручни предмет који омогућава ученицима стицање основних


теоријских и практичних знања за обављање послова сервира. Задатак овог предмета
указује на потребу да се у излагању програмских садржаја мора приступити са
претходно добро проученим и утврђеним дидактичким и методичким принципима
реализације наставе. Програм се остварује у оба разреда и у наставном плану као и у
садржају предвиђено је да се оствари као кабинетске вежбе. Кабинетска настава се
изводи у школским кабинетима или угоститељским услужним јединицама.
Наставник демонстрира вежбу уз помоћ групе ученика, даје теоријска објашњења и
изводи вежбу као целовиту операцију или наставник даје теоријска објашњења
вежбе, а затим ученици изводе самостално вежбу уз контролу и интервенцију
наставника. Неке наставне јединице као што су појам и врста услуга у услуживању
наставник даје само уз теоријска објашњења.
Приликом извођења теоријских вежби важно је да наставник обезбеди да су
ученици стално активни и ангажовани на разне начине, да усмери усвајање знања и
вештина од једноставнијих ка сложенијим пословима обједињавајући теоријску и
практичну наставу. Наставник у остваривању програма треба да стави акценат на
делове програма који оспособљавају ученика за рад и чине садржај програма у
другом разреду. Могућност примене разних облика и метода рада у кабинетској
настави је велика и наставник треба максимално да их користи у циљу што
ефикаснијег усвајања програмских садржаја од стране ученика и у циљу што већег
мотивисања ученика за проширивање знања. У ту сврху могу се користити сва
наставна средства: графоскоп, дијапројектор, филмска и видео техника.
Кроз кабинетске вежбе ученике треба уводити у сазнања о важности културног
и професионалног односа према члановима колектива, важности примене хигијенске
заштите, естетског уређења амбијента, другим речима код ученика треба развијати
смисао за лепо.
ПРАКТИЧНА НАСТАВА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ програма практичне наставе је оспособљавање ученика за обављање
послова сервирања у ресторанима друштвене исхране, гостионицама, крчмама,
кантинама и другим угоститељским објектима.
Задаци наставе су:
- стицање знања за коришћење опреме и инвентара у угоститељским објектима;
- стицање знања и навика за коришћење мера хигијенско-техничке заштите на
раду;
- упознавање важности неопходности одржавања чистоће, уредности и
тачности, као и правилан однос према раду.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(18 часова недељно, 630 часова годишње)

Упознавање угоститељског објекта. Упознавање опреме и намештаја у


угоститељском објекту. Одржавање и чишћење опреме и намештаја у услужним
одељењима. Чишћење и одржавање инвентара од стакла. Чишћење и одржавање
инвентара од метала. Чишћење и одржавање инвентара од порцелана. Рад у
конобарском офису. Припремни радови у точионици пића. Рад у кафе кухињи.

II РАЗРЕД
(18 часова недељно, 594 часа годишње)

Чишћење машина које се користе у услужним радионицама. Припремни радови


у офису. Припремни радови у доручковаоници. Припремни радови у сали ресторана
друштвене исхране у гостионици и кантинама. Распремање столова и одношење
употребљеног инвентара у одељење за прање. Одржавање и одлагање употребљеног
инвентара.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Програм практичне наставе се остварује у угоститељском објекту како би се


омогућило ученику да стечена знања у школи примени у пракси. Практична настава
се остварује у сарадњи наставника, ученика и стручног лица запосленог у
угоститељском објекту. Ефекти практичне наставе у смислу стицања знања, вештина
и осамостаљивања су најбитнији за оспособљавање ученика у образовном профилу.
Наставник у припремној фази треба да обезбеди услове у којима ће се практична
настава на најбољи начин остварити. Обезбеђивање услова остварује се избором
угоститељских услужних јединица и сарадњом са стручним лицем запосленим у
угоститељској услужној јединици. Ученику треба омогућити постепено стицање
знања, самопоуздања и самосталности у раду без обзира што се технолошки процеси
и услуге међусобно преплићу у угоститељској услужној јединици. Не сме се
дозволити да ученик обавља операцију за коју није оспособљен или обавља само
једну врсту посла или се у послове не укључује већ знања стиче посматрањем. За
стицање радних навика и потребних знања ученик мора бити под контролом
наставника стално укључен у послове и задатке и то тако да на крају образовног
процеса постигне самосталност и креативност у раду.
ЗАВРШНИ ИСПИТ
На крају успешно завршног двогодишњег образовања и успешно обављене
практичне наставе ученици полажу завршни испит.
Испитом се утврђује стручна оспособљеност за обављање послова и задатака
занимања обухваћених образовним профилом сервир.
Испит се састоји из:
1. практичног рада и
2. усмене одбране.
На практичном раду проверава се практична оспособљеност кандидата за
обављање конкретних послова и радних задатака помоћног радника у угоститељству
и туризму.
Задаци за практичан рад конституишу се из програма практичне наставе.
Практичне задатке кандидати реализују у конкретним условима рада у објектима
угоститељских радних организација.
На усменој одбрани кандидат даје објашњење у вези са методама и поступцима
које је користио при обављању практичног задатка као и теоријска образложења
заснована на садржајима из стручних предмета који су у непосредној вези са
практичним задатком.
Ближа упутства о начину полагања и организацији испита за проверу стручне
оспособљености утврђује школа посебним правилником о полагању испита.
НАСТАВНИ ПЛАН ЗА ДВОГОДИШЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ
ПОДРУЧЈЕ РАДА ТРГОВИНА, УГОСТИТЕЉСТВО, ТУРИЗАМ
Образовни профил: ПАКЕР
ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД УКУПНО

Ред. број НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ недељно годишње недељно годишње недељно годишње

Т В Т В Т В Т В Т В Т В

Српски језик и књижевност


1. 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -
Матерњи језик и књижевност*

2. Српски језик* 2* - 2* - - 4*

3. Уређење друштва - - - - 2 - 66 - 2 - 66 -

4. Физичко васпитање 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

5. Математика 2 - 70 - 2 - 66 - 4 - 136 -

6. Основи трговине 2 70 - - - - - 2 70 -

7. Познавање робе 2 70 - - - - - 2 70 -

8. Складишно и транспортно пословање 2 - 70 - 2 - 66 - 2 - 66 -

9. Техника паковања - - - - - 2 - 66 - 4 - 136

Практична настава - 18 - 700 - 18 - 594 - 36 1224

12 28 350 700 10 20 330 660 20 40 680 1360


Укупно часова:
30 1050 30 990 60 2040
Укупно часова:
Напомена: * За ученике који наставу слушају на једном од језика народности (албански, мађарски, румунски, бугарски, турски,
русински, словачки) - члан 5. Закона о средњој школи.

Ред. А. ОБАВЕЗНИ ОБЛИЦИ ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД


УКУПНО
број ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА годишње годишње

1. Допунски рад до 60 часова до 60 часова до 120 часова

2. Додатни рад до 60 часова до 60 часова до 120 часова

3. Корективни рад до 90 часова до 90 часова до 180 часова

две наставне седмице на две наставне седмице на четири наставне


4. Пракса и практични рад
завршетку разреда завршетку разреда седмице

5. Друштвено-корисни рад до 60 часова до 60 часова до 120 часова

Ред. ДРУГИ
Б. ФАКУЛТАТИВНИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ ПРВИ РАЗРЕД
РАЗРЕД УКУПНО
РАДА годишње
број годишње

до 5 радних до 5 радних до 10 радних


1. Екскурзија
дана дана дана

2. Хор, секције и друге активности до 140 часова до 140 часова до 280 часова
НАСТАВНИ ПРОГРАМИ
ЗАЈЕДНИЧКИ ПРЕДМЕТИ
Програми наставних предмета: српски језик и књижевност, матерњи језик и
књижевност, српски језик, уређење друштва, физичко васпитање и математика
заједнички су за све образовне профиле у двогодишњем образовању.
СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ
ОСНОВИ ТРГОВИНЕ
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ наставе је стицање знања о улози трговине у друштву.
Задаци наставе су:
- указивање на значај предмета у оквиру занимања за које се ученик определи;
- овладавање основним знањима из области трговине.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

УВОД
НАСТАНАК И РАЗВОЈ ТРГОВИНЕ (5)
Услови настанка трговине, историјски развој трговине, развој трговине у
савременим условима.
ФУНКЦИЈЕ ТРГОВИНЕ (5)
Функција трговине у привреди.
ТРГОВИНА КАО ПРИВРЕДНА ДЕЛАТНОСТ (5)
Место трговине у привреди, везе трговине са другим привредним делатностима
(производња, транспорт, туризам)
ПОДЕЛА И ОРГАНИЗАЦИЈА ТРГОВИНЕ (5)
Унутрашња и спољна трговина, промет робе.
ТРГОВИНА И ТРЖИШТЕ (5)
Појам и подела тржишта, понуда и тражње на тржишту.
ТРГОВИНА НА ВЕЛИКО (5)
Носиоци промета робе на велико, локација у промету на велико, карактеристике
промета на велико у нашој земљи.
ТРГОВИНА НА МАЛО (10)
Функција трговине на мало у промету робе, трговинска мрежа на мало,
носиоци промета на мало (трговинске организације произвођачи и др.), класична
малопродајна мрежа и њена структура, савремена малопродајна мрежа и њена
структура, услови за обављање малопродаје, локација малопродајне мреже,
карактеристике и основни проблеми, трговина на мало у нашој земљи.
УСЛУГЕ У СФЕРИ РОБНОГ ПРОМЕТА (10)
Функција услуга у савременом робном промету, врсте услуга и њихови
организациони облици (шпедицијске услуге, комисионе услуге, складишне услуге,
услуге контроле квалитета, услуге економске пропаганде и друге услуге уобичајене у
робном промету).
СПЕЦИФИЧНОСТИ ЕКОНОМИЈЕ У ОБЛАСТИ РОБНОГ ПРОМЕТА (5)
Организација и технологија пословања у трговини. Трошкови и формирање
цена у трговини.
СПЕЦИФИЧАН ПОЛОЖАЈ ТРГОВИНЕ У НАШОЈ ЗЕМЉИ (5)
Организација носилаца промета робе, добити као мотивације у промету робе,
сарадња трговине на велико и са произвођачима, сарадња трговине на мало са
организованим потрошачима.
ОРГАНИЗАЦИЈА ПОСЛОВАЊА ТРГОВИНСКИХ ПРЕДУЗЕЋА (10)
Набавна служба: Појам, значај и задаци набавне службе.
Продајна служба: Појам, значај и задаци продајне службе.
Складишна служба: Појам, значај и задаци складишне службе. Појам и врсте
складишта. Пријем робе у складиште. Издавање робе из складишта. Складишна
евиденција. Резултати пословања трговинских предузећа: трошкови пословања.
Резултати пословања: укупни приход и добит. Расподела остварених резултата.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Остваривање програма основи трговине треба да омогући ученицима да


овладају основним појмовима и категоријама у области трговине имајући у виду
њихово оспособљавање за послове и задатке у области трговине. При изради
програма водило се рачуна да предмет треба да обухвати сва теоријска знања нужна
за остваривање практичних задатака и да ученици немају никаква претходна знања
из ове области.
Програмски садржаји сврстани су у више тема: појам и подела трговине, услуге
у области робног промета, организација пословања трговинских предузећа. У оквиру
сваког тематског дела наведене су уже теме, истакнути главни појмови и категорије
које ученици треба да усвоје у већини случајева. Свака реченица садржи наставну
јединицу коју наставник треба да обради у току једног или више часова.
Садржаји програма представљају новину за ученике. Због тога су наставне
јединице дефинисане упрошћено и уопштено. Наставник има могућности да учини
садржаје приступачним повезивањем градива са конкретним примерима и
свакодневним животним ситуацијама.
Уводни део програма треба да омогући ученицима да схвате појам привреде,
појам трговине, везу трговине са другим привредним делатностима. Послови и
задаци за које се ученици образују остварују се у трговини на мало и трговини на
велико са одређеним специфичностима. Зато програм треба остварити тако да
ученици схвате специфичност трговине на мало као и специфичност трговине на
велико. Ученици самостално могу да израде схеме мреже трговине на мало и
трговине на велико.
Ученици се оспособљавају за обављање услуга у трговини због чега се
неопходно упознају и остале врсте услуга.
У завршном делу програма ученици треба да овладају знањима о ближим
условима у којима ће радити.
ПОЗНАВАЊЕ РОБЕ
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ наставе је стицање основних знања о својствима робе, врстама, пореклу и
квалитету робе.
Задаци наставе су:
- стицање основних знања о чувању робе и факторима који утичу на квалитет
робе;
- указивање на значај предмета у практичном животу;
- развијање љубави према раду и смисла за колективан рад.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

ПОЈАМ И ПОДЕЛА РОБЕ (5)


Подела робе према пореклу и саставу. Подела робе према степену дораде.
Подела робе према квалитету. Појам сурогата и примери.
КВАЛИТЕТ РОБЕ (5)
Појам квалитета робе. Карактеристике квалитета. Значај контроле квалитета
робе.
Инспекцијски преглед робе. Ниво и врсте квалитета. Основни начини за
побољшање квалитета робе.
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ РОБЕ (5)
Марка робе. Заштитни знак на роби. Декларација робе. Знак квалитета "ЈУС".
ЧУВАЊЕ РОБЕ У СКЛАДИШТИМА (5)
Температура и влага у складиштима, чување робе у хладњачама. Принцип
чувања робе и неопходни поступци при складиштењу робе.
КОНЗЕРВИРАЊЕ ПРЕХРАМБЕНЕ РОБЕ (5)
Појам конзервирања. Врсте конзервирања и значај.
ПРЕХРАМБЕНА РОБА (14)
Брашно, хлеб пециво, тестенине и услови чувања. Шећер, бомбоне, какао-
производи и услови чувања.
Воће, поврће и њихове прерађевине као и услови чувања у складиштима.
Основни елементи квалитета. Млеко и млечне прерађевине и услови чувања.
Месо, месне прерађевине, јаја и услови чувања. Чај и услови чувања. Со, уље и
масти, услови чувања.
ПРОМЕНА СВОЈСТВА ПРЕХРАМБЕНЕ РОБЕ (5)
Фактори који утичу на кварење робе. Дејство паразита. Врење и фактори који
утичу на врење. Други фактори који утичу на кварење робе.
ТЕКСТИЛНА РОБА (5)
Шта се све користи као сировина у текстилној индустрији. Основни елементи
квалитета појединих текстилних сировина. Основни елементи квалитета текстилних
полупроизвода.
Појам и подела трикотаже. Означавање величине основних трикотажних
производа. Ознака на декларацији текстилних производа.
МЕТАЛИ (5)
Уопште о металима. Финални производи металне индустрије. Алати.
ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКА РОБА (5)
Материјал за електричне инсталације. Сијалице, лустери. Машине и апарати.
Радиоактивна роба.
НЕМЕТАЛИ (5)
Стакло, сировине, врсте стакла. Непорозна керамичка роба. Порозна керамика.
Грађевински материјал.
ДРВО (5)
Особине и врсте дрвета. Производи од дрвета. Папир.
ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ КАО МАТЕРИЈАЛ ЗА ПАКОВАЊЕ (5)
Особине и врсте пластичне амбалаже.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Остваривање садржаја предмета познавање робе омогућава ученицима да


овладају знањима о квалитету робе, њиховим најважнијим физичким, хемијским и
механичким особинама, а на примерима схвате утицај ових особина на употребну
вредност робе. Посебно треба истаћи значај квалитета робе као и врсте амбалаже за
очување квалитета робе. При обради врсте роба тежиште треба дати на обради
полупроизвода и финалних производа а врло кратко треба обрађивати технолошке
поступке за добијање одређене врсте роба. Приликом остваривања програма
пожељно је користити разноврсне узорке како би се ученици и практично могли
оспособити за препознавање врсте и квалитета роба. Поред указивања на квалитет
робе у остваривању програма се мора стално имати у виду утицај фактора на
очување квалитета робе као и фактора који утичу на промену тог квалитета.
Приликом остваривања програма познавања робе ученике треба упућивати на
правилно руковање робом, односно правилно паковање, одлагање и складиштење
робе.
СКЛАДИШНО И ТРАНСПОРТНО ПОСЛОВАЊЕ
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ програма је стицање основних знања о складишном и транспортном
пословању.
Задаци наставе су:
- стицање знања о складишту као организацији и месту обављања профила
пакера;
- стицање знања о транспортним средствима као основним средствима допреме
и отпреме робе;
- развијање свести и навика за правилан однос према раду.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

УВОД (2)
Појам и улога складишта.
ВРСТЕ СКЛАДИШТА (10)
Складишта према начину градње: Затворена складишта, полуотворена
складишта, отворена складишта, силоси.
Складишта према врсти робе: Складиште сировина, полупроизвода, готових
производа, амбалаже, отпадака, горива и грађевинског материјала.
ФАКТОРИ КОЈИ УТИЧУ НА ФУНКЦИОНИСАЊЕ СКЛАДИШТА (8)
Осветљење, грејање, вентилација.
ОПРЕМА СКЛАДИШТА (10)
Намештај. Уређај за мерење и вагање. Палете и контејнери.
СМЕШТАЈ И ЧУВАЊЕ РОБЕ У СКЛАДИШТУ (10)
Распоред складишних површина. Смештај запаљиве, експлозивне и отровне
робе. Смештај робе којој је потребна посебна нега. Смештај остале робе.
РОБНО-МАТЕРИЈАЛНИ ГУБИЦИ У СКЛАДИШТУ (10)
Дозвољени губици. Прекомерни губици.
ПРЕУЗИМАЊЕ РОБЕ У СКЛАДИШТУ (10)
Квалитативни и квантитативни пријем робе. Припреме за попис робе, амбалаже
и ситног инвентара.
ИЗДАВАЊЕ И ОТПРЕМА РОБЕ ИЗ СКЛАДИШТА (10)
Отпрема робе туђим транспортним средствима. Отпрема робе сопственим
средствима.
II РАЗРЕД
(2 часа недељно, 66 часова годишње)

УВОД (5)
Појам саобраћаја као привредне делатности и његова веза са трговином;
Задаци и значај транспортног пословања. Врсте транспорта.
ТРАНСПОРТНЕ ГРАНЕ (15)
Железнички транспорт. Појам и средства, врсте пошиљака, утовар и истовар
робе, записник увиђаја. Речни транспорт. Појам и средства, пошиљке, пропратни
документи, поступак код утовара и истовара. Поштански промет. Врсте пошиљака,
општи услови за предају пакета, пропратни документи.
Друмски транспорт. Појам и средства, врсте пошиљака, пропратни документи,
утовар, истовар. Отпрема путем шпедитера. Појам и задаци шпедитера.
ТРАНСПОРТНА СЛУЖБА (10)
Организација и послови транспортне службе. Транспорт робе сопственим
транспортним средствима. Транспорт робе средствима јавног саобраћаја.
УНУТРАШЊИ ТРАНСПОРТ (25)
Унутрашњи транспорт у трговинским радним организацијама. Унутрашњи
транспорт у производним радним организацијама. Заштита робе при руковању
односно транспорту. Основна начела транспортног паковања. Врсте транспортне
заштитне амбалаже (специјално паковање производа, паковање производа на
палетама, контејнери). Опрема и средства за руковање робом у унутрашњем
транспорту (опрема и средства којима се рукује ручно, опрема и средства с моторним
погоном).
ТРАНСПОРТНО ОСИГУРАЊЕ (11)
Појам и врсте транспортног осигурања. Уговор о осигурању, полиса и друга
документа. Поступак код губитака роба и штета.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Приликом израде програма складишно и транспортно пословање пошло се од


послова и задатака образовног профила за који се ученик образује. Имајући у виду да
се ученик оспособљава за паковање робе у централним и помоћним складиштима, а
том послу претходи преузимање и чување робе, ученик треба да овлада основним
знањима о складишту и врстама складишта.
Остваривањем програма транспортно пословање ученици стичу знање о
транспорту робе у робном промету. Остваривањем овог програма ученици треба да
овладају знањима о појму транспорта, врстама транспорта и унутрашњем
транспорту. Транспорт робе условљава начин паковања робе као и начин њеног
распакивања. Транспорт робе утиче на очување квалитета робе због чега ученици
морају да схвате значај припреме робе за транспорт као и поступке транспортовања
робе.
ТЕХНИКА ПАКОВАЊА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ програма техника паковања је стицање теоријских и практичних знања за
обављање послова образовног профила пакер.
Задаци наставе су:
- стицање знања из области паковања робе;
- развијање одговорности према раду;
- чување и правилно руковање амбалажом и робом.
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

II РАЗРЕД
(2 часа недељно, 66 часова годишње)

УВОД (5)
Паковање робе. Значај паковања робе у трговини. Врсте паковања.
АМБАЛАЖА (10)
Појам и функција амбалаже. Значај амбалаже. Подела амбалаже. Амбалажни
материјал. Помоћни амбалажни материјал. Врсте амбалаже. Конфекционирана -
готова амбалажа. Комерцијална амбалажа. Савремени системи комерцијалног
паковања. Повратна амбалажа. Неповратна амбалажа. Подела амбалаже према
материјалу од кога је израђена; амбалажа од папира, дрвета, стакла, пластике,
текстила, алуминијума и друго.
ТЕХНИКА ПАКОВАЊА (45)
Техника паковања у омотни материјал: папир, картон, пластичне фолије,
алуминијумске фолије, текстил и комплексне материјале.
Техника паковања у конфекционирану амбалажу: папир (фишек, врећа), картон
(кутија од обичног картона и дрвета, валовити папир), пластика (обичне кесе, кесе са
дршком, вреће), текстил (мале вреће, веће вреће).
Комерцијално класично паковање; папирна амбалажа, картонска амбалажа,
пластична амбалажа, стаклена амбалажа, метална амбалажа, текстилна амбалажа,
дрвена амбалажа. Поступак са роком у савременом комерцијалном паковању.
Транспортна амбалажа. Техника одвајања робе од транспортне амбалаже, ако је роба
комерцијално запакована. Поступак при отварању транспортне амбалаже ако роба
није комерцијално упакована (ринфузна роба) па је треба распаковати или
размеравати.
АЛАТ И ПРИБОР ЗА РАСПАКИВАЊЕ И ПАКОВАЊЕ РОБЕ (10)
Чување и коришћење алата и прибора.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Приликом израде програма за предмет паковање имало се у виду


оспособљавање ученика за послове и задатке образовног профила. Циљ програма је
да ученици стекну теоријска знања за обављање послова образовног профила пакер.
Садржаји програма су оријентационо одређени и структурирани у три тематске
целине. У првој тематској целини ученици треба да овладају знањима о амбалажи;
врсти амбалаже, чувању и коришћењу амбалаже. У другој тематској целини
остваривањем програма ученици треба да стекну знања о техникама паковања робе у
различите амбалаже, техникама одвајања робе од транспортне амбалаже, техникама
отварања транспортне амбалаже ако роба није комерцијално упакована, ринфузна
роба. Остваривањем програма друге тематске целине ученици треба да овладају
знањима технике распакивања и размеравања робе. У трећој тематској целини
ученици треба да овладају знањима чувања и коришћења алата и прибора који се
користе у процесу распакивања и паковања робе.
Остваривање програма техника паковања мора бити у корелацији са
остваривањем програма предмета практичне наставе. Због тога се даје могућност да
се редослед остваривања наставних јединица може променити у оквиру датог
програма.
ПРАКТИЧНА НАСТАВА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ наставе је стицање потребних практичних знања, развијање способности
за тачно и спретно обављање послова у складиштима и приручним магацинима.
Задаци наставе су:
- примена стечених теоријских знања у непосредном практичном раду;
- развијање интересовања ученика за практичан рад и позитиван став према
раду;
- ширење културе и васпитања за правилан однос према средствима рада и
колективу;
- упознавање средстава за рад, намештаја и инвентара, амбалаже и робе;
- правилно руковање средствима за рад, средствима за одржавање хигијене и
средствима за заштиту на раду;
- правилно руковање средствима за унутрашњи транспорт робе до складишта
као и средствима за чување робе.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РАЗРЕД
(18 часова недељно, 630 часова годишње)

Упознавање организације складишног и магацинског простора. Упознавање


састава задатка и одговорности особља које ради у магацину и складиштима.
Упознавање обавеза и права радне дисциплине и заштите на раду.
Упознавање величине складишта, магацина. Упознавање опрема и уређаја у
складишту. Упознавање техничких средстава и инсталација у магацину. Упознавање
поступка складиштења и чувања робе.

II РАЗРЕД
(18 часова недељно, 594 часа годишње)

Упознавање са набавком робе, пријем робе у складиште односно магацин.


Распакивање, чишћење и дотеривање робе (поступак и начин, средства). Груписање и
сортирање робе. Мерење и паковање робе. Паковање ринфузне робе. Паковање робе
у конфекционирану амбалажу. Комерцијално-класично паковање робе у папирну,
картонску, пластичну, стаклену, металну, текстилну и дрвену амбалажу. Паковање
робе у омотни материјал: папир, картон, пластичне фолије, алуминијумске фолије.
Одвајање робе од транспортне амбалаже. Отварање транспортне амбалаже ако роба
није комерцијално упакована. Размеравање ринфузне робе. Коришћење алата и
прибора за распакивање и паковање робе. Коришћење средстава хигијенско-техничке
заштите.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Програм је структуриран тако да постепено уводи ученике у услове и задатке


пакера. Постепено савладавање знања се мора имати у виду и ако се послови у
складишту, односно магацину међусобно преплићу и не могу бити јасно
разграничени. Не сме се дозволити да ученик на радном месту обавља само једну
врсту посла или се у посао укључује само као посматрач. У циљу стицања радних
навика и потребних знања ученик мора стално бити укључен у послове и то тако да
на крају постигне самосталност и креативност у раду. Наставник који контролише
програм остваривања практичне наставе у сарадњи са задуженим лицем у складишту
мора настојати да се делови програма у целини остваре.
Имајући у виду да ће се ученици у будућем раду бавити паковањем различитих
врста роба, школа мора да организује практичну наставу тако да ученик обави праксу
у различитим врстама складишта односно магацина. Програм практичне наставе не
би био остварен уколико ученик обавља практичну наставу само са једном врстом
робе.
При изради програма практичне наставе водило се рачуна о психофизичким
могућностима ученика, те је програм у првом разреду састављен тако да ученици
упознају складиште, технологију и организацију рада, упознају средства и опрему,
као и колектив са којим раде. У другом разреду ученик се укључује у обављање
послова и задатака.
Квалитет остваривања овог програма у највећој мери утиче на оспособљеност
ученика за образовни профил за који су се определили, због чега се стално мора
радити на организацији, евиденцији и контроли рада ученика.
ЗАВРШНИ ИСПИТ
На крају успешно завршеног двогодишњег образовања и успешно обављене
практичне наставе ученици полажу завршни испит.
Испитом се утврђује стручна оспособљеност за обављање послова и задатака
занимања обухваћених образовним профилом пакер.
Испит се састоји из:
1. Практичног рада и
2. Усмене одбране.
На практичном раду проверава се практична оспособљеност кандидата за
обављање конкретних послова и радних задатака помоћног радника у угоститељству
и туризму.
Задаци за практичан рад конституишу се из програма практичне наставе.
Практичне задатке кандидати реализују у конкретним условима рада у објектима
трговинских радних организација.
На усменој одбрани кандидат даје објашњење у вези са методама и поступцима
које је користио при обављању практичног задатка као и теоријска образложења
заснована на садржајима из стручних предмета који су у непосредној вези са
практичним задатком.
Ближа упутства о начину полагања и организације испита за проверу стручне
оспособљености утврђује школа посебним правилником о полагању испита.

You might also like