Professional Documents
Culture Documents
Јагода Жунић
ОРИЈЕНТАЦИОНИ РАСПОРЕД
НАСТАВНОГ ГРАДИВА
СА ПРИПРЕМАМА
Рецензент
Александра Лалић, професор ОШ „Филип Филиповић“ у Београду
Уредници
мр Бранислава Марковић,
Драгица Морић - Радовановић
1
Одговорни уредник
Слободанка Ружичић
САДРЖАЈ
1. Предговор
2. Наставни план и програм
3. Глобални план
4. Оперативни план са припремама
2
1. ПРЕДГОВОР
Оријентациони распоред наставног градива са припремама за српски језик за пети разред основне школе треба да послужи наставницима српског
језика као оријентир како да спроведу наставу у 5. разреду.
Годишњи фонд часова подељн је на: књижевност, језик − граматика, правопис, језичка култура. Већи број часова посвећен је утврђивању, а у циљу
постизања трајног знања и умења ученика.
Осим циљева и задатака прописаних Правилником о наставном плану и програму за пети разред основног образовања и васпитања дајемо и
самостално припремљене задатке.
Табеларно је приказан распоред наставних јединица у годишњем плану, са прецизирањем наставних тема (1. Мудрост светом влада, 2. Неустрашива
реч, 3. Бескрајна чуда света, 4. Необичне пустоловине, 5. Благо мајци која те родила, 6. Чаролија љубави, 7. Радознала чула, 8. Чаробни врт детињства).
Наведен је број часова по наставној теми уз редни број часа, затим наставне јединице и за сваку наставну јединицу тип часа, корелација са другим
предметима, активности ученика и активности наставника.
Прецизно је обрађено свих 180 часова.
Свака наставна јединица има конкретне циљеве (образовни, васпитни и функционални) и тип часа, а у складу са садржајем часа прецизно одабране
наставне методе, облике и наставна средства. Разноликошћу метода, облика рада и наставних средстава најразноврсније приступамо свакој наставној
јединици.
Садржај часа подељен је на уводни, главни и завршни део, уз домаће задатке који ученике подстичу да обрађено градиво увежбавају код куће.
У садржају часа наводимо примере из наставне праксе, које сваки наставник може искористити као полазне идеје током обраде, утврђивања и
систематизације градива. Препоручујемо и употребу читанке, граматике и радне свеске.
Свака припрема садржи и анализу часа, коју наставник самостално попуњава као степен успешности часа и могућност побољшања рада.
Такође предлажемо програме допунске и додатне наставе, као и полугодишње и годишње тестове.
Основна одлика ових припрема су поступност и систематичност у свакој од 180 наставних јединица, што је нарочито важно код израде писмених
задатака, где се поступно током целог тромесечја раде адекватне говорне, писмене и правописне вежбе, тако да писмени задаци долазе као продукт апсолутне
припреме ученика. Наводимо и теме писмених задатака, што може бити подстицај за креативнији рад.
3
2. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ
СРПСКИ ЈЕЗИК
Циљ и задаци
Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно
изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка остварења из српске и светске
баштине.
− упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком и стилским могућностима српског језика;
− оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима његове усмене и писмене употребе и у различитим комуникационим
ситуацијама (улога говорника, слушаоца, саговорника и читаоца);
− развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво − усмено и писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског
израза;
− увежбавање и усавршавање гласног читања и читања у себи (доживљајног – изражајног, интерпретативног, истраживачког; читање с разумевањем, логичко
читање) у складу са врстом текста (књижевним и осталим текстовима);
4
− оспособљавање за читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и вредновање књижевноуметничких дела разних жанрова;
− упознавање, читање и тумачење популарних и информативних текстова из илустрованих енциклопедија и часописа за децу;
− поступно и систематично оспособљавање ученика за логичко схватање и критичко процењивање прочитаног текста;
− развијање потребе за књигом, способности да се њоме ученици самостално служе као извором сазнања; навикавање на самостално коришћење библиотеке
(одељењске, школске, месне);
− поступно и систематично оспособљавање ученика за доживљавање и вредновање сценских остварења (позориште, филм);
− усвајање основних функционалних појмова и теоријских појмова из књижевности, позоришне и филмске уметности;
− упознавање, развијање, чување и поштовање властитог националног и културног идентитета на делима српске књижевности, позоришне и филмске
уметности, као и других уметничких остварења;
− навикавање на редовно праћење и критичко процењивање часописа за децу и емисија за децу на радију и телевизији;
− подстицање, неговање и вредновање ученичких ваннаставних активности (литерарна, језичка, рецитаторска, драмска, новинарска секција и др.);
− васпитавање ученика за живот и рад у духу хуманизма, истинољубивости, солидарности и других моралних вредности;
− развијање патриотизма и васпитавање у духу мира, културних односа и сарадње међу људима.
Пети разред
Оперативни задаци:
5
− појам сложене реченице;
− увођење ученика у тумачење мотива, песничких слика и изражајних средстава у лирској песми;
− увођење ученика у структуру епског дела, с тежиштем на књижевном лику и облицима приповедања;
− оспособљавање ученика за самостално, планско и економично препричавање, причање, описивање, извештавање, те за обједињавање разних облика
казивања (према захтевима програма).
6
ПРЕДЛОГ МОГУЋИХ ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА ЗА 5. РАЗРЕД ПО НАСТАВНИМ ТЕМАМА
1. CJ.1.1.1. разуме текст CJ.1.2.1. зна и користи оба писма а) CJ.1.3.4. препознаје врсте CJ.1.4.1. повезује наслове
(ћирилични и латинични) који (ћирилицу и латиницу) речи; зна основне граматичке прочитаних књижевних дела
чита наглас и у себи CJ.1.2.2. саставља разумљиву, категорије променљивих речи; (предвиђених програмом V
CJ.1.1.4. разликује основне граматички исправну реченицу примењује књижевнојезичку разреда) са именима аутора тих
делове текста и књиге (наслов, CJ.1.2.4. уме да преприча текст норму у вези с облицима речи дела
наднаслов, поднаслов, основни CJ.1.2.7. зна да се служи CJ.1.3.8. одређује реченичне и
текст, поглавље, пасус, садржај); Правописом (школским синтагматске чланове у CJ.1.4.2. разликује типове
служи се садржајем да би издањем)* типичним (школским) књижевног стваралаштва
пронашао одређени део текста CJ.1.2.8. примењује правописну примерима (субјекат и предикат; (усмена и ауторска књижевност)
CJ.1.1.5. проналази и издваја норму (Употреба великог слова, именски и глаголски предикат)
основне информације из текста тачке, запете, управног говора) у б) CJ.1.3.14. зна значења речи и CJ.1.4.5. препознаје различите
према датим критеријумима једноставним примерима фразеологизама који се облике казивања у
CJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно употребљавају у контексту књижевноуметничком тексту:
Мудрост од небитног, главно од споредног свакодневне комуникације (у нарација, дескрипција, дијалог и
светом CJ.1.1.8. чита једноставне кући, школи и сл.), као и оних монолог
влада нелинеарне елементе текста: који се често јављају у
(20) легенде, табеле школским текстовима (у CJ.1.4.7. уочава битне елементе
уџбеницима, текстовима из књижевноуметничког текста:
лектире и сл.) мотив, тему, фабулу, време и
CJ.1.3.15. одређује значења место радње, лик...
непознатих речи и израза на
основу њиховог састава и/или
контекста у коме су
употребљени (једноставни
случајеви)
7
СРЕДЊИ НИВО
1. CJ.2.1.1. чита текст користећи CJ.2.2.5. зна правописну норму и а) CJ.2.3.3. познаје врсте речи; CJ.2.4.7. разликује облике
различите стратегије читања: примењује је у већини случајева препознаје подврсте речи; уме казивања у
„летимично читање“ (ради брзог да одреди облик променљиве књижевноуметничком тексту:
Мудрост налажења одређених речи приповедање, описивање,
светом информација); читање „с CJ.2.3.6. одређује реченичне и монолог/унутрашњи монолог,
влада оловком у руци“ (ради учења, синтагматске чланове у дијалог
(20) ради извршавања различитих сложенијим примерима CJ.2.4.8. уочава разлику између
задатака, ради решавања препричавања и анализе дела
проблема); читање ради CJ.2.4.9. уме да води дневник о
уживања* прочитаним књигама*
НАПРЕДНИ НИВО
1. CJ.3.1.4. чита и тумачи сложеније CJ.3.2.1. организује текст у CJ.3.3.7. уме да одреди значења CJ.3.4.1. наводи наслов дела,
нелинеарне елементе текста: логичне и правилно распоређене непознатих речи и израза на аутора, род и врсту на основу
вишеструке легенде, табеле пасусе; одређује прикладан основу њиховог састава, одломака, ликова
Мудрост наслов тексту и поднаслове контекста у коме су карактеристичних тема и мотива
светом деловима текста употребљени, или на основу
влада CJ.3.2.5. зна и доследно њиховог порекла
(20) примењује правописну норму
8
Наставна Наставне области и нивои постигнућа – 5. разред
тема НИВО вештина читања и разумевање писано изражавање граматика, лексика, народни и књижевност
прочитаног књижевни језик
ОСНОВНИ НИВО
2. CJ.1.1.1. разуме текст CJ.1.2.2. саставља разумљиву, а) CJ.1.3.4. препознаје врсте CJ.1.4.1. повезује наслове
(ћирилични и латинични) који граматички исправну реченицу речи (везници); зна основне прочитаних књижевних дела
чита наглас и у себи CJ.1.2.4. уме да преприча текст граматичке категорије (предвиђених програмом V
CJ.1.1.4. разликује основне CJ.1.2.6. влада основним променљивих речи (именице); разреда) са именима аутора тих
делове текста и књиге (наслов, жанровима писане примењује књижевнојезичку дела
наднаслов, поднаслов, основни комуникације: саставља писмо норму у вези с облицима речи CJ.1.4.2. разликује типове
текст, поглавље, пасус, садржај); CJ.1.2.7. зна да се служи CJ.1.3.7. разликује основне врсте књижевног стваралаштва
служи се садржајем да би Правописом (школским независних реченица (усмена и ауторска књижевност)
пронашао одређени део текста издањем)* (обавештајне, упитне, заповедне CJ.1.4.3. разликује основне
CJ.1.1.5. проналази и издваја CJ.1.2.8. примењује правописну CJ.1.3.9. правилно употребљава књижевне родове: лирику, епику
основне информације из текста норму (писање назива установа падеже у реченици и синтагми и драму
према датим критеријумима и предузећа) у једноставним б) CJ.1.3.15. одређује значења CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха
примерима непознатих речи и израза на (римовани и неримовани;
основу њиховог састава и/или осмерац и десетерац)
Неустра контекста у коме су CJ.1.4.5. препознаје различите
шива реч употребљени (једноставни облике казивања у
(23) случајеви) књижевноуметничком тексту:
CJ.1.3.16. служи се речницима, нарација, дескрипција, дијалог и
приручницима и монолог
енциклопедијама CJ.1.4.6. препознаје постојање
в) CJ.1.3.21. разуме важност стилских фигура у
књижевног језика за живот књижевноуметничком тексту
заједнице и за лични развој* (епитет, поређење, ономатопеја)
CJ.1.4.7. уочава битне елементе
књижевноуметничког текста:
мотив, тему, фабулу, време и
место радње, лик... CJ.1.4.8. има
изграђену потребу за читањем
књижевноуметничких текстова и
поштује национално, књижевно
и уметничко наслеђе
9
СРЕДЊИ НИВО
2. CJ.2.1.1. чита текст користећи CJ.2.2.5. зна правописну норму и а) CJ.2.3.3. познаје врсте речи; CJ.2.4.1. повезује дело из
различите стратегије читања: примењује је у већини случајева препознаје подврсте речи; уме обавезне лектире са временом у
„летимично читање“ (ради брзог да одреди облик променљиве којем је настало и са временом
Неустра налажења одређених речи које се узима за оквир
шива реч информација); читање „с CJ.2.3.6. одређује реченичне и приповедања
(23) оловком у руци“ (ради учења, синтагматске чланове у CJ.2.4.2. повезује наслов дела из
ради извршавања различитих сложенијим примерима обавезне лектире и род, врсту и
задатака, ради решавања б) CJ.2.3.10. зна значења речи и лик из дела; препознаје род и
проблема); читање ради фразеологизама који се јављају у врсту књижевноуметничког дела
уживања* школским текстовима (у на основу одломака, ликова,
уџбеницима, текстовима из карактеристичних ситуација
лектире и сл.), као и литерарним CJ.2.4.4. разликује
и медијским текстовима књижевнонаучне врсте:
намењеним младима, и правилно биографију
их употребљава CJ.2.4.7. разликује облике
казивања у
књижевноуметничком тексту:
приповедање, описивање,
дијалог CJ.2.4.3. разликује
лирско-епске врсте (поему)
CJ.2.4.3. разликује лирско-епске
врсте (поему)
НАПРЕДНИ НИВО
2. CJ.3.1.4. чита и тумачи сложеније CJ.3.2.1. организује текст у CJ.3.4.1. наводи наслов дела,
нелинеарне елементе текста: логичне и правилно распоређене аутора, род и врсту на основу
вишеструке легенде, табеле пасусе; одређује прикладан одломака, ликова
Неустра наслов тексту и поднаслове карактеристичних тема и мотива
шива реч деловима текста CJ.3.4.4. проналази и именује
(23) CJ.3.2.5. зна и доследно стилске фигуре; одређује
примењује правописну норму функцију стилских фигура у
тексту
CJ.3.4.5. одређује и именује
врсту стиха и строфе
10
Наставна Наставне области и нивои постигнућа – 5. разред
тема НИВО вештина читања и разумевање писано изражавање граматика, лексика, народни и књижевност
прочитаног књижевни језик
ОСНОВНИ НИВО
3. CJ.1.1.2. разликује уметнички и CJ.1.2.1. зна и користи оба писма а) CJ.1.3.4. препознаје врсте CJ.1.4.1. повезује наслове
неуметнички текст; уме да (ћирилицу и латиницу) речи (предлози); зна основне прочитаних књижевних дела
одреди сврху текста: експозиција CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматичке категорије (предвиђених програмом V
(излагање), дескрипција граматички исправну реченицу променљивих речи; примењује разреда) са именима аутора тих
(описивање), нарација CJ.1.2.4. уме да преприча текст књижевнојезичку норму у вези с дела
(приповедање) CJ.1.2.6. влада основним облицима речи CJ.1.4.3. разликује основне
CJ.1.1.4. разликује основне жанровима писане CJ.1.3.9. правилно употребљава књижевне родове: лирику, епику
делове текста и књиге (наслов, комуникације: саставља писмо падеже у реченици и синтагми и драму
наднаслов, поднаслов, основни CJ.1.2.7. зна да се служи (генитив, датив, акузатив, CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха
текст, поглавље, пасус, садржај); Правописом (школским вокатив, инструментал, (римовани и неримовани;
служи се садржајем да би издањем)* локатив) осмерац и десетерац)
пронашао одређени део текста CJ.1.2.8. примењује правописну б) CJ.1.3.12. познаје основне CJ.1.4.6. препознаје постојање
CJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно норму (из сваке правописне лексичке односе: синонимију, стилских фигура у
Бескрајна од небитног, главно од споредног области) у једноставним антонимију, хомонимију књижевноуметничком тексту
чуда света CJ.1.1.7. повезује информације и примерима CJ.1.3.14. зна значења речи и (епитет, поређење, ономатопеја)
(20) идеје изнете у тексту, уочава фразеологизама који се CJ.1.4.7. уочава битне елементе
јасно исказане односе (временски употребљавају у контексту књижевноуметничког текста:
след, средство – циљ, узрок – свакодневне комуникације (у мотив, тему, фабулу, време и
последица и сл.) и извoди кући, школи и сл.), као и оних место радње, лик...
закључак заснован на који се често јављају у
једноставнијем тексту школским текстовима (у
уџбеницима, текстовима из
лектире и сл.)
CJ.1.3.15. одређује значења
непознатих речи и израза на
основу њиховог састава и/или
контекста у коме су
употребљени (једноставни
случајеви)
11
СРЕДЊИ НИВО
3. CJ.2.1.1. чита текст користећи CJ.2.2.2. саставља вест а) CJ.2.3.3. познаје врсте речи; CJ.2.4.2. повезује наслов дела из
различите стратегије читања: препознаје подврсте речи; уме обавезне лектире и род, врсту и
„летимично читање“ (ради брзог CJ.2.2.5. зна правописну норму и да одреди облик променљиве лик из дела; препознаје род и
налажења одређених примењује је у већини случајева речи врсту књижевноуметничког дела
информација); читање „с CJ.2.3.7. препознаје главна на основу одломака, ликова,
оловком у руци“ (ради учења, значења падежа у синтагми и карактеристичних ситуација
ради извршавања различитих реченици CJ.2.4.3. разликује лирско-епске
задатака, ради решавања б) CJ.2.3.11. одређује значења врсте (поему)
проблема); читање ради непознатих речи и израза на CJ.2.4.5. препознаје и разликује
уживања* основу њиховог састава и/или одређене (тражене) стилске
Бескрајна контекста у коме су фигуре у књижевноуметничком
чуда света употребљени (сложенији тексту (персонификација,
(20) примери) хипербола, градација, метафора,
контраст)
CJ.2.4.6. одређује мотиве, идеје,
композицију, форму,
карактеристике лика и њихову
међусобну повезаност
CJ.2.4.7. разликује облике
казивања у
књижевноуметничком тексту:
приповедање, описивање,
дијалог
НАПРЕДНИ НИВО
3. CJ.3.1.1. проналази, издваја и CJ.3.2.1. организује текст у а) CJ.3.3.3. зна и у свом говору CJ.3.4.1. наводи наслов дела,
упоређује информације из два логичне и правилно распоређене примењује* акценатску норму аутора, род и врсту на основу
дужa текстa сложеније структуре пасусе; одређује прикладан CJ.3.3.4. познаје подврсте речи; одломака, ликова
или више њих (према датим наслов тексту и поднаслове користи терминологију у вези са карактеристичних тема и мотива
критеријумима) деловима текста врстама и подврстама речи и CJ.3.4.3. разликује аутора дела
Бескрајна CJ.3.2.5. зна и доследно њиховим граматичким од лирског субјекта и
чуда света примењује правописну норму категоријама приповедача у делу
(20) CJ.3.3.6. познаје главна значења CJ.3.4.7. изражава свој став о
падежа конкретном делу и
б) CJ.3.3.7. уме да одреди аргументовано га образлаже
значења непознатих речи и
израза на основу њиховог
састава, контекста у коме су
употребљени, или на основу
њиховог порекла
12
Наставна Наставне области и нивои постигнућа – 5. разред
тема НИВ вештина читања и разумевање писано изражавање граматика, лексика, народни и књижевност
О прочитаног књижевни језик
ОСНОВНИ НИВО
4. CJ.1.1.1. разуме текст CJ.1.2.1. зна и користи оба писма а) CJ.1.3.4. препознаје врсте CJ.1.4.1. повезује наслове
(ћирилични и латинични) који (ћирилицу и латиницу) речи (прилози); зна основне прочитаних књижевних дела
чита наглас и у себи CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматичке категорије (предвиђених програмом V
CJ.1.1.2. разликује уметнички и граматички исправну реченицу променљивих речи; примењује разреда) са именима аутора тих
неуметнички текст; уме да CJ.1.2.3. саставља једноставан књижевнојезичку норму у вези с дела
одреди сврху текста: дескрипција експозиторни, наративни и облицима речи CJ.1.4.2. разликује типове
(описивање), нарација дескриптивни текст и уме да га CJ.1.3.6. препознаје синтаксичке књижевног стваралаштва
(приповедање) организује у смисаоне целине јединице (реч, синтагму, (усмена и ауторска књижевност)
CJ.1.1.4. разликује основне (уводни, средишњи и завршни предикатску реченицу и CJ.1.4.3. разликује основне
делове текста и књиге (наслов, део текста) комуникативну реченицу) књижевне родове: лирику, епику
наднаслов, поднаслов, основни CJ.1.2.4. уме да преприча текст CJ.1.3.7. разликује основне врсте и драму
текст, поглавље, пасус, садржај); CJ.1.2.5. свој језик прилагођава независних реченица CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха
служи се садржајем да би медијуму изражавања* (говору, (обавештајне, упитне, заповедне) (римовани и неримовани;
Необичне пронашао одређени део текста односно писању), теми, прилици CJ.1.3.8. одређује реченичне и осмерац и десетерац)
пустолови CJ.1.1.5. проналази и издваја и сл.; синтагматске чланове у CJ.1.4.5. препознаје различите
не (20) основне информације из текста CJ.1.2.7. зна да се служи типичним (школским) облике казивања у
према датим критеријумима Правописом (школским примерима књижевноуметничком тексту:
CJ.1.1.7. повезује информације и издањем)* CJ.1.3.9. правилно употребљава нарација, дескрипција, дијалог и
идеје изнете у тексту, уочава CJ.1.2.8. примењује правописну падеже у реченици и синтагми монолог
јасно исказане односе (временски норму (писање вишечланих CJ.1.3.15. одређује значења CJ.1.4.6. препознаје постојање
след, средство – циљ, узрок – географских појмова, вокатива) непознатих речи и израза на стилских фигура у
последица и сл.) и извoди у једноставним примерима основу њиховог састава и/или књижевноуметничком тексту
закључак заснован на контекста у коме су (епитет, поређење, ономатопеја)
једноставнијем тексту употребљени (једноставни CJ.1.4.7. уочава битне елементе
случајеви књижевноуметничког текста:
в) CJ.1.3.17. разликује појмове мотив, тему, фабулу, време и
књижевног и народног језика место радње, лик...
13
СРЕДЊИ НИВО
4. CJ.2.1.1. чита текст користећи CJ.2.2.1. саставља наративни и а) CJ.2.3.3. познаје врсте речи; CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне
различите стратегије читања: дескриптивни текст, који је препознаје подврсте речи; уме лектире са временом у којем је
„летимично читање“ (ради брзог јединствен, кохерентан и унутар да одреди облик променљиве настало и са временом које се
налажења одређених себе повезан речи узима за оквир приповедања
информација); читање „с CJ.2.2.5. зна правописну норму и CJ.2.3.6. одређује реченичне и CJ.2.4.2. повезује наслов дела из
оловком у руци“ (ради учења, примењује је у већини случајева синтагматске чланове у обавезне лектире и род, врсту и
ради извршавања различитих сложенијим примерима лик из дела; препознаје род и
задатака, ради решавања CJ.2.3.7. препознаје главна врсту књижевноуметничког дела
на основу одломака, ликова,
проблема); читање ради значења падежа у синтагми и
карактеристичних ситуација
уживања* реченици
CJ.2.4.3. разликује лирско-епске
CJ.2.1.5. проналази, издваја и б) CJ.2.3.11. одређује значења врсте (поему)
Необичне упоређује информације из два непознатих речи и израза на CJ.2.4.4. разликује
пустолови краћа текста или више њих основу њиховог састава и/или књижевнонаучне врсте:
не (20) (према датим критеријумима) контекста у коме су биографију
употребљени (сложенији CJ.2.4.5. препознаје и разликује
примери) одређене (тражене) стилске
фигуре у књижевноуметничком
тексту (персонификација,
хипербола, градација, метафора,
контраст)
CJ.2.4.9. уме да води дневник о
прочитаним књигама*
НАПРЕДНИ НИВО
4. CJ.3.1.3. изводи закључке CJ.3.2.1. организује текст у а) CJ.3.3.1. дели реч на слогове у CJ.3.4.1. наводи наслов дела,
засноване на сложенијем тексту логичне и правилно распоређене сложенијим случајевима аутора, род и врсту на основу
пасусе; одређује прикладан CJ.3.3.4. познаје подврсте речи; одломака, ликова
наслов тексту и поднаслове користи терминологију у вези са карактеристичних тема и мотива
деловима текста врстама и подврстама речи и CJ.3.4.4. проналази и именује
CJ.3.2.5. зна и доследно њиховим граматичким стилске фигуре; одређује
примењује правописну норму категоријама функцију стилских фигура у
CJ.3.3.5. познаје и именује тексту
подврсте синтаксичких јединица
CJ.3.4.5. одређује и именује
(врсте синтагми, независних и
Необичне врсту стиха и строфе
зависних предикатских реченица)
пустолови CJ.3.3.6. познаје главна значења CJ.3.4.7. изражава свој став о
не (20) падежа конкретном делу и
б) CJ.3.3.7. уме да одреди значења аргументовано га образлаже
непознатих речи и израза на
основу њиховог састава, контекста
у коме су употребљени, или на
основу њиховог порекла
14
Наставна Наставне области и нивои постигнућа – 5. разред
тема НИВО вештина читања и разумевање писано изражавање граматика, лексика, народни и књижевност
прочитаног књижевни језик
ОСНОВНИ НИВО
5. CJ.1.1.1. разуме текст CJ.1.2.1. зна и користи оба писма а) CJ.1.3.4. препознаје врсте CJ.1.4.2. разликује типове
(ћирилични и латинични) који (ћирилицу и латиницу) речи (придеви, бројеви, књижевног стваралаштва
чита наглас и у себи CJ.1.2.2. саставља разумљиву, именичке заменице); зна (усмена и ауторска књижевност)
CJ.1.1.4. разликује основне граматички исправну реченицу основне граматичке категорије CJ.1.4.3. разликује основне
делове текста и књиге (наслов, CJ.1.2.3. саставља једноставан променљивих речи; примењује књижевне родове: лирику, епику
наднаслов, поднаслов, основни експозиторни, наративни и књижевнојезичку норму у вези с и драму
текст, поглавље, пасус, садржај); дескриптивни текст и уме да га облицима речи CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха
служи се садржајем да би организује у смисаоне целине CJ.1.3.7. разликује основне врсте (римовани и неримовани;
пронашао одређени део текста (уводни, средишњи и завршни независних реченица осмерац и десетерац)
CJ.1.1.5. проналази и издваја део текста) (обавештајне, упитне, заповедне) CJ.1.4.5. препознаје различите
основне информације из текста CJ.1.2.4. уме да преприча текст CJ.1.3.9. правилно употребљава облике казивања у
према датим критеријумима CJ.1.2.7. зна да се служи падеже у реченици и синтагми књижевноуметничком тексту:
CJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно Правописом (школским CJ.1.3.10. правилно употребљава нарација, дескрипција, дијалог и
од небитног, главно од споредног издањем)* глаголске облике (осим монолог
CJ.1.1.7. повезује информације и CJ.1.2.8. примењује правописну имперфекта) CJ.1.4.6. препознаје постојање
идеје изнете у тексту, уочава норму (писање заменице Ви у б) CJ.1.3.12. познаје основне стилских фигура у
Благо јасно исказане односе (временски обраћању, одричне именичке лексичке односе: синонимију, књижевноуметничком тексту
мајци след, средство – циљ, узрок – заменице) у једноставним антонимију, хомонимију (епитет, поређење, ономатопеја)
која те последица и сл.) и извoди примерима CJ.1.3.13. препознаје различита CJ.1.4.7. уочава битне елементе
родила закључак заснован на значења вишезначних речи које књижевноуметничког текста:
(27) једноставнијем тексту се употребљавају у контексту мотив, тему, фабулу, време и
CJ.1.1.8. чита једноставне свакодневне комуникације (у место радње, лик...
нелинеарне елементе текста: кући, школи и сл.) CJ.1.4.8. има изграђену потребу
легенде, табеле CJ.1.3.15. одређује значења за читањем
непознатих речи и израза на књижевноуметничких текстова и
основу њиховог састава и/или поштује национално, књижевно
контекста у коме су и уметничко наслеђе*
употребљени (једноставни
случајеви)
CJ.1.3.16. служи се речницима,
приручницима и
енциклопедијама
в) CJ.1.3.17. разликује појмове
књижевног и народног језика
15
СРЕДЊИ НИВО
5. CJ.2.1.1. чита текст користећи CJ.2.2.1. саставља наративни и а) CJ.2.3.3. познаје врсте речи; CJ.2.4.1. повезује дело из
различите стратегије читања: дескриптивни текст, који је препознаје подврсте речи; уме да обавезне лектире са временом у
„летимично читање“ (ради брзог јединствен, кохерентан и унутар одреди облик променљиве речи којем је настало и са временом
налажења одређених себе повезан CJ.2.3.6. одређује реченичне и које се узима за оквир
информација); читање „с CJ.2.2.3. пише резиме краћег синтагматске чланове у приповедања
оловком у руци“ (ради учења, и/или једноставнијег текста сложенијим примерима CJ.2.4.2. повезује наслов дела из
ради извршавања различитих CJ.2.2.5. зна правописну норму и значења падежа у синтагми и обавезне лектире и род, врсту и
задатака, ради решавања примењује је у већини случајева реченици CJ.2.3.7. препознаје лик из дела; препознаје род и
главна
проблема); читање ради врсту књижевноуметничког дела
CJ.2.3.8. препознаје главна
уживања* на основу одломака, ликова,
значења и функције глаголских
CJ.2.1.5. проналази, издваја и облика карактеристичних ситуација
упоређује информације из два б) CJ.2.3.10. зна значења речи и CJ.2.4.5. препознаје и разликује
Благо краћа текста или више њих фразеологизама који се јављају у одређене (тражене) стилске
мајци (према датим критеријумима) школским текстовима (у фигуре у књижевноуметничком
која те уџбеницима, текстовима из тексту (персонификација)
родила лектире и сл.), као и литерарним и CJ.2.4.6. одређује мотиве, идеје,
(27) медијским текстовима намењеним композицију, форму,
младима, и правилно их карактеристике лика и њихову
употребљава међусобну повезаност
CJ.2.3.11. одређује значења CJ.2.4.7. разликује облике
непознатих речи и израза на казивања у
основу њиховог састава и/или књижевноуметничком тексту:
контекста у коме су употребљени приповедање, описивање,
(сложенији примери) монолог, дијалог
НАПРЕДНИ НИВО
5. CJ.3.1.1. проналази, издваја и CJ.3.2.1. организује текст у а) CJ.3.3.4. познаје подврсте CJ.3.4.1. наводи наслов дела,
упоређује информације из два логичне и правилно распоређене речи; користи терминологију у аутора, род и врсту на основу
дужa текстa сложеније структуре пасусе; одређује прикладан вези са врстама и подврстама одломака, ликова
или више њих (према датим наслов тексту и поднаслове речи и њиховим граматичким карактеристичних тема и мотива
Благо критеријумима) деловима текста категоријама CJ.3.4.4. проналази и именује
мајци CJ.3.1.3. изводи закључке CJ.3.2.5. зна и доследно CJ.3.3.6. познаје главна значења стилске фигуре; одређује
која те засноване на сложенијем тексту примењује правописну норму падежа функцију стилских фигура у
родила б) CJ.3.3.7. уме да одреди тексту
(27) значења непознатих речи и CJ.3.4.5. одређује и именује
израза на основу њиховог врсту стиха и строфе
састава, контекста у коме су CJ.3.4.8. повезује
употребљени, или на основу књижевноуметничке текстове с
њиховог порекла другим текстовима који се
обрађују у настави*
16
Наставна Наставне области и нивои постигнућа – 5. разред
тема НИВ вештина читања и разумевање писано изражавање граматика, лексика, народни и књижевност
О прочитаног књижевни језик
ОСНОВНИ НИВО
6. CJ.1.1.1. разуме текст CJ.1.2.1. зна и користи оба писма а) CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна CJ.1.4.1. повезује наслове
(ћирилични и латинични) који (ћирилицу и латиницу) основне граматичке категорије прочитаних књижевних дела
променљивих речи; примењује
чита наглас и у себи CJ.1.2.2. саставља разумљиву, књижевнојезичку норму у вези с
(предвиђених програмом V
CJ.1.1.2. разликује уметнички и граматички исправну реченицу облицима речи разреда) са именима аутора тих
неуметнички текст; уме да CJ.1.2.3. саставља једноставан CJ.1.3.6. препознаје синтаксичке дела
одреди сврху текста: дескрипција експозиторни, наративни и јединице (реч, синтагму, предикатску CJ.1.4.2. разликује типове
(описивање), нарација дескриптивни текст и уме да га реченицу и комуникативну реченицу) књижевног стваралаштва
CJ.1.3.7. разликује основне врсте
(приповедање) организује у смисаоне целине (усмена и ауторска књижевност)
независних реченица (обавештајне,
CJ.1.1.4. разликује основне (уводни, средишњи и завршни упитне, заповедне) CJ.1.4.3. разликује основне
делове текста и књиге (наслов, део текста) CJ.1.3.8. одређује реченичне и књижевне родове: лирику, епику
наднаслов, поднаслов, основни CJ.1.2.4. уме да преприча текст синтагматске чланове у типичним и драму
текст, поглавље, пасус, садржај); CJ.1.2.7. зна да се служи (школским) примерима CJ.1.4.5. препознаје различите
служи се садржајем да би Правописом (школским CJ.1.3.9. правилно употребљава облике казивања у
падеже у реченици и синтагми
Чаролија пронашао одређени део текста издањем)* CJ.1.3.10. правилно употребљава
књижевноуметничком тексту:
љубави CJ.1.1.5. проналази и издваја CJ.1.2.8. примењује правописну глаголске облике (презент, нарација, дескрипција, дијалог и
(23) основне информације из текста норму (Одрична речца не уз инфинитив, радни глаголски придев, монолог
према датим критеријумима именице, придеве и глаголе, перфекат, футур I) CJ.1.4.6. препознаје постојање
CJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно интерпункцијски знаци) у б) CJ.1.3.12. познаје основне лексичке стилских фигура у
појаве: једнозначност и вишезначност
од небитног, главно од споредног једноставним примерима књижевноуметничком тексту
речи; основне лексичке односе:
CJ.1.1.7. повезује информације и синонимију, антонимију, хомонимију (епитет, поређење, ономатопеја)
идеје изнете у тексту, уочава CJ.1.3.13. препознаје различита CJ.1.4.7. уочава битне елементе
јасно исказане односе (временски значења вишезначних речи које се књижевноуметничког текста:
след, средство – циљ, узрок – употребљавају у контексту мотив, тему, фабулу, време и
последица и сл.) и извoди свакодневне комуникације (у кући, место радње, лик...
школи и сл.)
закључак заснован на CJ.1.3.14. зна значења речи и CJ.1.4.8. има изграђену потребу
једноставнијем тексту фразеологизама који се употребљавају за читањем
у контексту свакодневне комуникације књижевноуметничких текстова и
(у кући, школи и сл.), као и оних који поштује национално, књижевно
се често јављају у школским и уметничко наслеђе*
текстовима (у уџбеницима, текстовима
из лектире и сл.)
CJ.1.3.15. одређује значења
непознатих речи и израза на основу
њиховог састава и/или контекста у
коме су употребљени (једноставни
случајеви)
в) CJ.1.3.17. разликује појмове
књижевног и народног језик
CJ.1.3.19. зна основне податке о
језицима националних мањина
17
СРЕДЊИ НИВО
6. CJ.2.1.1. чита текст користећи CJ.2.2.1. саставља наративни и а) CJ.2.3.3. познаје врсте речи; CJ.2.4.2. повезује наслов дела из
различите стратегије читања: дескриптивни текст, који је препознаје подврсте речи; уме да обавезне лектире и род, врсту и
„летимично читање“ (ради брзог јединствен, кохерентан и унутар одреди облик променљиве речи лик из дела; препознаје род и
налажења одређених себе повезан CJ.2.3.6. одређује реченичне и врсту књижевноуметничког дела
информација); читање „с CJ.2.2.3. пише резиме краћег синтагматске чланове у на основу одломака, ликова,
оловком у руци“ (ради учења, и/или једноставнијег текста сложенијим примерима карактеристичних ситуација
ради извршавања различитих CJ.2.3.7. препознаје главна CJ.2.4.5. препознаје и разликује
задатака, ради решавања значења падежа у синтагми и одређене (тражене) стилске
реченици
проблема); читање ради фигуре у књижевноуметничком
CJ.2.3.8. препознаје главна
уживања* тексту (персонификација)
значења и функције глаголских
CJ.2.1.5. проналази, издваја и облика CJ.2.4.6. одређује мотиве, идеје,
упоређује информације из два б) CJ.2.3.10. зна значења речи и композицију, форму,
краћа текста или више њих фразеологизама који се јављају у карактеристике лика
Чаролија (према датим критеријумима) школским текстовима (у (психолошке, социолошке,
љубави уџбеницима, текстовима из етичке) и њихову међусобну
(23) лектире и сл.), као и литерарним и повезаност
медијским текстовима намењеним CJ.2.4.7. разликује облике
младима, и правилно их казивања у
употребљава књижевноуметничком тексту:
CJ.2.3.11. одређује значења приповедање, описивање,
непознатих речи и израза на монолог/унутрашњи монолог,
основу њиховог састава и/или дијалог
контекста у коме су употребљени
(сложенији примери)
НАПРЕДНИ НИВО
6. CJ.3.1.1. проналази, издваја и CJ.3.2.1. организује текст у а) CJ.3.3.3. зна и у свом говору CJ.3.4.1. наводи наслов дела,
упоређује информације из два логичне и правилно распоређене примењује* акценатску норму аутора, род и врсту на основу
дужa текстa сложеније структуре пасусе; одређује прикладан CJ.3.3.4. познаје подврсте речи; одломака, ликова
или више њих (према датим наслов тексту и поднаслове користи терминологију у вези са карактеристичних тема и мотива
критеријумима) деловима текста врстама и подврстама речи и CJ.3.4.3. разликује аутора дела
CJ.3.1.2. издваја кључне речи и CJ.3.2.5. зна и доследно њиховим граматичким од лирског субјекта и
резимира текст примењује правописну норму категоријама приповедача у делу
Чаролија CJ.3.3.6. познаје главна значења CJ.3.4.4. проналази и именује
љубави падежа стилске фигуре; одређује
(23) б) CJ.3.3.7. уме да одреди функцију стилских фигура у
значења непознатих речи и тексту
израза на основу њиховог CJ.3.4.5. одређује и именује
састава, контекста у коме су врсту стиха и строфе
употребљени, или на основу CJ.3.4.7. изражава свој став о
њиховог порекла конкретном делу и
аргументовано га образлаже
18
Наставна Наставне области и нивои постигнућа – 5. разред
тема НИВ вештина читања и разумевање писано изражавање граматика, лексика, народни и књижевност
О прочитаног књижевни језик
ОСНОВНИ НИВО
7. CJ.1.1.1. разуме текст CJ.1.2.1. зна и користи оба писма а) CJ.1.3.4. препознаје врсте CJ.1.4.1. повезује наслове
(ћирилични и латинични) који (ћирилицу и латиницу) речи; зна основне граматичке прочитаних књижевних дела
чита наглас и у себи CJ.1.2.2. саставља разумљиву, категорије променљивих речи; (предвиђених програмом V
CJ.1.1.4. разликује основне граматички исправну реченицу примењује књижевнојезичку разреда) са именима аутора тих
делове текста и књиге (наслов, CJ.1.2.3. саставља једноставан норму у вези с облицима речи дела
наднаслов, поднаслов, основни експозиторни, наративни и CJ.1.3.6. препознаје синтаксичке CJ.1.4.3. разликује основне
текст, поглавље, пасус, садржај); дескриптивни текст и уме да га јединице (реч, синтагму, књижевне родове: лирику, епику
служи се садржајем да би организује у смисаоне целине предикатску реченицу и и драму
пронашао одређени део текста (уводни, средишњи и завршни комуникативну реченицу) CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха
CJ.1.1.5. проналази и издваја део текста) CJ.1.3.7. разликује основне врсте (римовани и неримовани;
основне информације из текста CJ.1.2.4. уме да преприча текст независних реченица осмерац и десетерац)
према датим критеријумима CJ.1.2.7. зна да се служи (обавештајне, упитне, заповедне) CJ.1.4.5. препознаје различите
CJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно Правописом (школским CJ.1.3.8. одређује реченичне и облике казивања у
од небитног, главно од споредног издањем)* синтагматске чланове у књижевноуметничком тексту:
CJ.1.1.7. повезује информације и CJ.1.2.8. примењује правописну типичним (школским) нарација, дескрипција, дијалог и
Радознала идеје изнете у тексту, уочава норму (писање запете, тачке, примерима монолог
чула (18) јасно исказане односе (временски цртице) у једноставним CJ.1.3.9. правилно употребљава CJ.1.4.6. препознаје постојање
след, средство – циљ, узрок – примерима падеже у реченици и синтагми стилских фигура у
последица и сл.) и извoди CJ.1.3.10. правилно употребљава књижевноуметничком тексту
закључак заснован на глаголске облике (презент, (епитет, поређење, ономатопеја)
једноставнијем тексту инфинитив, радни глаголски CJ.1.4.7. уочава битне елементе
придев, футур I) књижевноуметничког текста:
в) CJ.1.3.17. разликује појмове мотив, тему, фабулу, време и
књижевног и народног језика место радње, лик...
CJ.1.3.19. зна основне податке о CJ.1.4.8. има изграђену потребу
језицима националних мањина за читањем
CJ.1.3.20. има позитиван став књижевноуметничких текстова и
према дијалектима (свом и поштује национално, књижевно
туђем)* и уметничко наслеђе*
CJ.1.3.21. разуме важност
књижевног језика за живот
заједнице и за лични развој*
19
СРЕДЊИ НИВО
7. CJ.2.1.1. чита текст користећи CJ.2.2.1. саставља наративни и а) CJ.2.3.3. познаје врсте речи; CJ.2.4.2. повезује наслов дела из
различите стратегије читања: дескриптивни текст, који је препознаје подврсте речи; уме обавезне лектире и род, врсту и
„летимично читање“ (ради брзог јединствен, кохерентан и унутар да одреди облик променљиве лик из дела; препознаје род и
налажења одређених себе повезан речи врсту књижевноуметничког дела
информација); читање „с CJ.2.2.3. пише резиме краћег CJ.2.3.6. одређује реченичне и на основу одломака, ликова,
оловком у руци“ (ради учења, и/или једноставнијег текста синтагматске чланове у карактеристичних ситуација
ради извршавања различитих CJ.2.2.4. зна основне особине сложенијим примерима CJ.2.4.3. разликује лирско-епске
задатака, ради решавања говорног и писаног језика* CJ.2.3.7. препознаје главна врсте (поему)
проблема); читање ради CJ.2.2.5. зна правописну норму и значења падежа у синтагми и CJ.2.4.5. препознаје и разликује
уживања* примењује је у већини случајева реченици одређене (тражене) стилске
CJ.2.1.4. разликује све делове CJ.2.3.8. препознаје главна фигуре у књижевноуметничком
текста и књиге, укључујући значења и функције глаголских тексту (персонификација,
индекс, појмовник и облика хипербола, градација, метафора,
Радознала библиографију и уме њима да се б) CJ.2.3.10. зна значења речи и контраст)
чула (18) користи фразеологизама који се јављају у CJ.2.4.6. одређује мотиве, идеје,
CJ.2.1.7. препознаје став аутора школским текстовима (у композицију, форму,
неуметничког текста и разликује уџбеницима, текстовима из карактеристике лика
га од другачијих ставова изнетих лектире и сл.), као и литерарним (психолошке, социолошке,
у таквом тексту и медијским текстовима етичке) и њихову међусобну
намењеним младима, и правилно повезаност
их употребљава CJ.2.4.7. разликује облике
CJ.2.3.11. одређује значења казивања у
непознатих речи и израза на књижевноуметничком тексту:
основу њиховог састава и/или приповедање, описивање,
контекста у коме су монолог/унутрашњи монолог,
употребљени (сложенији дијалог
примери) CJ.2.4.9. уме да води дневник о
прочитаним књигама*
20
НАПРЕДНИ НИВО
7. CJ.3.1.1. проналази, издваја и CJ.3.2.1. организује текст у а) CJ.3.3.3. зна и у свом говору CJ.3.4.1. наводи наслов дела,
упоређује информације из два логичне и правилно распоређене примењује* акценатску норму аутора, род и врсту на основу
дужa текстa сложеније структуре пасусе; одређује прикладан CJ.3.3.4. познаје подврсте речи; одломака, ликова
или више њих (према датим наслов тексту и поднаслове користи терминологију у вези са карактеристичних тема и мотива
критеријумима) деловима текста врстама и подврстама речи и CJ.3.4.3. разликује аутора дела
CJ.3.1.2. издваја кључне речи и CJ.3.2.5. зна и доследно њиховим граматичким од лирског субјекта и
резимира текст примењује правописну норму категоријама приповедача у делу
CJ.3.3.5. познаје и именује CJ.3.4.4. проналази и именује
подврсте синтаксичких јединица стилске фигуре; одређује
(врсте синтагми, независних и функцију стилских фигура у
зависних предикатских тексту
реченица) CJ.3.4.5. одређује и именује
Радознала CJ.3.3.6. познаје главна значења врсту стиха и строфе
чула (18) падежа CJ.3.4.7. изражава свој став о
б) CJ.3.3.7. уме да одреди конкретном делу и
значења непознатих речи и аргументовано га образлаже
израза на основу њиховог CJ.3.4.8. повезује
састава, контекста у коме су књижевноуметничке текстове с
употребљени, или на основу другим текстовима који се
њиховог порекла обрађују у настави*
CJ.3.3.8. зна значења речи и
фразеологизама у
научнопопуларним текстовима,
намењеним младима, и правилно
их употребљава
21
Наставна Наставне области и нивои постигнућа – 5. разред
тема НИВ вештина читања и разумевање писано изражавање граматика, лексика, народни и књижевност
О прочитаног књижевни језик
ОСНОВНИ НИВО
8. CJ.1.1.1. разуме текст CJ.1.2.1. зна и користи оба писма а) CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; CJ.1.4.1. повезује наслове
(ћирилични и латинични) који (ћирилицу и латиницу) зна основне граматичке категорије прочитаних књижевних дела
чита наглас и у себи CJ.1.2.2. саставља разумљиву, променљивих речи; примењује (предвиђених програмом V разреда)
књижевнојезичку норму у вези с са именима аутора тих дела
CJ.1.1.4. разликује основне граматички исправну реченицу
облицима речи CJ.1.4.2. разликује типове
делове текста и књиге (наслов, CJ.1.2.3. саставља једноставан CJ.1.3.6. препознаје синтаксичке књижевног стваралаштва (усмена и
наднаслов, поднаслов, основни експозиторни, наративни и јединице (реч, синтагму, ауторска књижевност)
текст, поглавље, пасус, садржај); дескриптивни текст и уме да га предикатску реченицу и CJ.1.4.3. разликује основне
служи се садржајем да би организује у смисаоне целине комуникативну реченицу) књижевне родове: лирику, епику и
пронашао одређени део текста (уводни, средишњи и завршни CJ.1.3.7. разликује основне врсте драму
CJ.1.1.5. проналази и издваја део текста) независних реченица (обавештајне, CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха
основне информације из текста CJ.1.2.4. уме да преприча текст упитне, заповедне) (римовани и неримовани; осмерац и
према датим критеријумима CJ.1.2.5. свој језик прилагођава CJ.1.3.8. одређује реченичне и десетерац)
синтагматске чланове у типичним CJ.1.4.5. препознаје различите
CJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно медијуму изражавања* (говору,
(школским) примерима облике казивања у
од небитног, главно од споредног односно писању), теми, прилици CJ.1.3.9. правилно употребљава књижевноуметничком тексту:
CJ.1.1.7. повезује информације и и сл.; препознаје и употребљава падеже у реченици и синтагми нарација, дескрипција, дијалог и
идеје изнете у тексту, уочава одговарајуће језичке варијетете CJ.1.3.10. правилно употребљава монолог
Чаробни јасно исказане односе (временски (формални или неформални) глаголске облике презент, CJ.1.4.6. препознаје постојање
врт след, средство – циљ, узрок – CJ.1.2.7. зна да се служи инфинитив, радни глаголски придев, стилских фигура
детињства последица и сл.) и извoди Правописом (школским футур I књижевноуметничком тексту
(28) закључак заснован на издањем)* б) CJ.1.3.12. познаје основне (епитет, поређење, ономатопеја)
једноставнијем тексту лексичке појаве: једнозначност и CJ.1.4.7. уочава битне елементе
вишезначност речи; основне књижевноуметничког текста: мотив,
CJ.1.1.8. чита једноставне лексичке односе: синонимију, тему, фабулу, време и место радње,
нелинеарне елементе текста: антонимију, хомонимију лик...
легенде, табеле CJ.1.3.13. препознаје различита CJ.1.4.8. има изграђену потребу за
значења вишезначних речи које се читањем књижевноуметничких
употребљавају у контексту текстова и поштује национално,
свакодневне комуникације (у кући, књижевно и уметничко наслеђе*
школи и сл.) CJ.1.4.9. способан је за естетски
CJ.1.3.16. служи се речницима, доживљај уметничких дела*
приручницима и енциклопедијама
в) CJ.1.3.17. разликује појмове
књижевног и народног језика
CJ.1.3.20. има позитиван став према
дијалектима (свом и туђем)*
CJ.1.3.21. разуме важност
књижевног језика за живот
заједнице и за лични развој*
22
СРЕДЊИ НИВО
8. CJ.2.1.1. чита текст користећи CJ.2.2.1. саставља експозиторни, а) CJ.2.3.3. познаје врсте речи; CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне
различите стратегије читања: наративни и дескриптивни текст, препознаје подврсте речи; уме лектире са временом у којем је настало
и са временом које се узима за оквир
„летимично читање“ (ради брзог који је јединствен, кохерентан и да одреди облик променљиве приповедања
налажења одређених унутар себе повезан речи CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних
информација); читање „с CJ.2.2.4. зна основне особине CJ.2.3.6. одређује реченичне и књижевних дела (предвиђених
оловком у руци“ (ради учења, говорног и писаног језика* синтагматске чланове у програмом V разреда) са именима
ради извршавања различитих CJ.2.2.5. зна правописну норму и сложенијим примерима аутора тих дела
задатака, ради решавања примењује је у већини случајева CJ.2.3.7. препознаје главна CJ.1.4.2. разликује типове књижевног
стваралаштва (усмена и ауторска
проблема); читање ради значења падежа у синтагми и књижевност)
уживања* реченици CJ.1.4.3. разликује основне књижевне
CJ.2.1.4. разликује све делове CJ.2.3.8. препознаје главна родове: лирику, епику и драму
текста и књиге, укључујући значења и функције глаголских CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха
индекс, појмовник и облика (римовани и неримовани; осмерац и
десетерац)
библиографију и уме њима да се б) CJ.2.3.10. зна значења речи и CJ.1.4.5. препознаје различите облике
користи фразеологизама који се јављају у казивања у књижевноуметничком
школским текстовима (у тексту: нарација, дескрипција, дијалог
уџбеницима, текстовима из и монолог
лектире и сл.), као и литерарним CJ.1.4.6. препознаје постојање
стилских фигура
и медијским текстовима
књижевноуметничком тексту (епитет,
намењеним младима, и правилно поређење, ономатопеја)
Чаробни их употребљава CJ.1.4.7. уочава битне елементе
врт CJ.2.3.11. одређује значења књижевноуметничког текста: мотив,
детињства непознатих речи и израза на тему, фабулу, време и место радње,
(28) основу њиховог састава и/или лик
CJ.2.4.5. препознаје и разликује
контекста у коме су одређене (тражене) стилске фигуре у
употребљени (сложенији књижевноуметничком тексту
примери) (персонификација)
CJ.2.4.6. одређује мотиве, идеје,
композицију, форму, карактеристике
лика (психолошке, социолошке,
етичке) и њихову међусобну
повезаност
CJ.2.4.7. разликује облике казивања у
књижевноуметничком тексту:
приповедање, описивање,
монолог/унутрашњи монолог, дијалог
CJ.2.4.8. уочава разлику између
препричавања и анализе дела
CJ.2.4.9. уме да води дневник о
прочитаним књигама*
23
НАПРЕДНИ НИВО
8. CJ.3.1.2. издваја кључне речи и CJ.3.2.1. организује текст у а) CJ.3.3.1. дели реч на слогове у CJ.3.4.1. наводи наслов дела,
резимира текст логичне и правилно распоређене сложенијим случајевима аутора, род и врсту на основу
CJ.3.1.3. издваја из текста пасусе; одређује прикладан CJ.3.3.3. зна и у свом говору одломака, ликова
аргументе у прилог некој тези наслов тексту и поднаслове примењује* акценатску норму карактеристичних тема и мотива
(ставу) или аргументе против ње; деловима текста ) CJ.2.3.3. познаје врсте речи; CJ.3.4.3. разликује аутора дела
изводи закључке засноване на CJ.3.2.5. зна и доследно препознаје подврсте речи; уме од лирског субјекта и
сложенијем тексту примењује правописну норму да одреди облик променљиве приповедача у делу
речи CJ.3.4.4. проналази и именује
Чаробни CJ.2.3.6. одређује реченичне и стилске фигуре; одређује
врт синтагматске чланове у функцију стилских фигура у
детињства сложенијим примерима тексту
(28) CJ.2.3.7. препознаје главна CJ.3.4.5. одређује и именује
значења падежа у синтагми и врсту стиха и строфе
реченици б) CJ.3.3.7. уме да CJ.3.4.7. изражава свој став о
одреди значења непознатих речи конкретном делу и
и израза на основу њиховог аргументовано га образлаже
састава, контекста у коме су CJ.3.4.8. повезује
употребљени, или на основу књижевноуметничке текстове с
њиховог порекла другим текстовима који се
обрађују у настави*
24
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
ЈЕЗИК
Граматика
Обнављање, проверавање и систематизовање знања која се у овом и старијим разредима проширују и продубљују, до нивоа њихове примене и аутоматизације
у изговору и писању у складу са књижевнојезичком нормом и правописом.
Проста реченица − обнављање знања о главним реченичним члановима (конституентима): предикату, као централном члану реченице, и субјекту, као
независном члану реченице, који се слажу у роду и броју. Именски предикат. Зависни реченични чланови: прави и неправи објекат − допуна глагола и
прилошке одредбе за место, време, начин, узрок, меру и количину; атрибут и апозиција.
Приликом усвајања и обнављања знања о прилошким одредбама уочавање и препознавање прилога, њиховог значења и функције у реченици.
Појам променљивости и непроменљивости речи. Променљиве речи: именице, заменице, придеви, бројеви, глаголи; непроменљиве речи: прилози, предлози,
везници, узвици, речце.
Промена именица (деклинација): граматичка основа, наставак за облик, појам падежа. Уз промену именица указује се на гласовне алтернације (у руци), ради
правилног говора и писања, али се не обрађују.
Основне функције и значења падежа: номинатив − субјекат и део именског предиката; генитив − припадање и део нечега; датив − намена и управљеност;
акузатив − објекат; вокатив − дозивање, скретање пажње, обраћање; инструментал − средство и друштво, употреба у инструменталу; локатив − место.
Придеви − обнављање и систематизација: значење и врсте придева; слагање придева са именицом у роду, броју и падежу. Промена; компарација придева;
функција придева у реченици, придевски вид.
Именичке заменице − личне заменице: промена, наглашени и ненаглашени облици, употреба личне заменице сваког лица себе, се; неличне именичке
заменице (ко, што, итд.).
25
Глаголи − несвршени и свршени (глаголски вид); прелазни, непрелазни и повратни глаголи (глаголски род). Инфинитив и инфинитивна основа. Грађење и
основна функција глаголских облика. Презент, презентска основа; наглашени и ненаглашени облик презента помоћних глагола; радни глаголски придев,
перфекат, футур I.
Бројеви − појам и употреба бројева; систематизација врста; главни (основни, збирни) и редни; значење бројева.
Правопис
Проверавање, понављање и увежбавање садржаја из претходних разреда (писање присвојних придева са наставницима) -ов, -ев, -ин; и присвојних придева
који се завршавају на гласовне групе: -ски, -шки, -чки; управног говора; вишечланих географских имена, основних и редних бројева и др.).
Писање назива разних организација и њихових тела (органа). Писање заменица у обраћању: Ви.
Писање генитива, акузатива, инструментала и локатива именичких одричних заменица; одрична речца не уз именице, придеве и глаголе; речца нај у
суперлативу.
Ортоепија
Интонација и паузе везане за интерпункцијске знакове: запету, тачку и запету и три тачке.
26
КЊИЖЕВНОСТ
Лектира
Лирика
Епика
27
Народна песма: Женидба Душанова
Бранко Ћопић: Башта сљезове боје (избор приче из циклуса Јутра плавог сљеза)
28
Драма
Допунски избор
А. П. Чехов: Шала
Са предложеног списка, или слободно, наставник бира најмање три, а највише пет дела за обраду.
Павле Софрић Нишевљанин: Главније биље у народном веровању и певању код нас Срба (одељци о ружи, босиљку, храсту, липи...)
Веселин Чајкановић: Студије из српске религије и фолклора (Сунце, Месец, ружа, босиљак...)
29
Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу.
Тумачење текста
Увођење ученика у анализу лирских, епских и драмских дела: мотиви и песничке слике у лирској песми; уочавање и образлагање поступака у обликовању
књижевних ликова. Систематско навикавање ученика на тумачење ликова са више становишта: епско (у акцији), чулно (изглед), лирско (осећања), драмско
(сукоби), психолошко (мотивисање поступака); социолошко (услови формирања и испољавања), етичко (процењивање ставова и поступака).
Уочавање и тумачење форми приповедања (облика излагања) у епском тексту (нарација, дескрипција, дијалог).
Откривање композиције епског и драмског дела; увиђање и образлагање значајних појединости у структури дела.
Откривање језичкостилских средстава којима су обликоване слике и изазвани уметнички утисци у књижевном делу и образлагање њихове уметничке функције.
Читање и критичко процењивање одломака из бележака о прочитаној лектири.
Књижевнотеоријски појмови
Радом на тексту и путем читалачког искуства ученици увиђају и усвајају одређене књижевнотеоријске појмове.
Лирика
Композиција; мотиви и песничке слике као елементи композиције лирске песме; аналитички увид у водећи (главни) мотив, уметничке појединости и поенту
песме.
Врсте стихова према броју слогова у лирској песми: експресивност, изражајност, ритмичност.
Врсте ауторске и народне лирске песме: описна (дескриптивна) песма, митолошка народна песма, обредна народна лирика.
Епика
30
Облици приповедања (излагања): описивање, уочавање и образлагање облика приповедања у првом и трећем лицу; дијалог.
Врсте стихова према броју слогова у народној епској песми: експресивност, изражајност, ритмичност.
Врсте епских дела у стиху и прози: епска народна песма, бајка, новела, шаљива народна прича, прича о животињама.
Драма
Драма и позориште: драмски писац, глумац, редитељ, лектор, сценограф, костимограф и гледалац.
Функционални појмови
Ученици се подстичу да разумеју, усвоје и у одговарајућим говорним и наставним ситуацијама примењују следеће функционалне појмове: свест, машта,
доживљај, расположење, емпатија (преношење у душевни свет другог); став, гледиште, запажање, поређење, закључак; узрок − последица, главно −
споредно, лично − колективно, реално − фантастично; стил, сликовитост, изражајност; одломак, локализовање; писац, песник, читалац; искреност,
правичност, солидарност, честитост, племенитост, досетљивост, духовитост.
Читање
Увежбавање читања у себи, доживљајног и истраживачког читања; читање с разумевањем и са постављеним задацима у функцији истраживања, упоређивања,
документовања, одабирања примера и тумачења текста; читање с оловком у руци (писање подсетника за рад на тексту, припремање за анализу текста).
Посебно припремање проученог текста ради увежбавања изражајног читања (тематска и емоционална условљеност ритма, темпо, паузирање и реченички
акценат). Увежбавање изражајног читања у функцији убедљивог казивања и рецитовања. Учење напамет и изражајно казивање одломака из епске поезије и
прозе и рецитовање неколико лирских песама.
31
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
Препричавање кратких текстова. Уочавање структуре приче грађене хронолошким редом (увод − почетак приче, ток радње − истицање најважнијих момената,
врхунац и завршетак). Препричавање динамичне сцене из епског дела, филма и телевизијске емисије.
Причање о догађајима (хронолошки ток радње) и описивање доживљаја − према сачињеном плану. Причање о измишљеном догађају на основу дате теме −
према самостално сачињеном плану, уз консултовање са наставником.
Уочавање успелих књижевних портрета и језичко-стилских средстава којима су остварени. Портретисање личности из непосредне околине према сачињеном
плану.
Извештавање; вест; обликовање вести према питањима: ко, шта, када, где, како и зашто.
Комбиновање говорних и правописних вежби − говорна интерпретација интерпункцијских знакова (подизање тона испред запете и испред три тачке, а
спуштање испред тачке и тачке и запете).
Ортоепске, граматичке, лексичке и стилске вежбе у усменом и писаном изражавању различитих садржаја (препричавање, причање, описивање, извештавање
и др.).
Препричавање динамичне сцене из епског дела, филма, телевизијске емисије − према заједничком плану.
Причање о догађајима (хронолошки ток радње) и описивање доживљаја − по самостално сачињеном плану.
Описивање спољашњег и унутрашњег простора, појединости у природи − по датом плану. Портретисање личности из непосредне околине − према датом плану.
Писмо (међушколско дописивање); општа правила о писму као саставу и облику општења.
32
Ортоепске вежбе: увежбавање правилног изговора речи, исказа, реченица, пословица, брзалица, загонетака, питалица, краћих текстова; слушање звучних
записа, казивање напамет лирских и епских текстова; снимање казивања и читања, анализа снимка и вредности.
Лексичке и семантичке вежбе: изналажење синонима и антонима, уочавање семантичке функције акцента; некњижевне речи и туђице − њихова замена
језичким стандардом; основно и пренесено значење речи.
Синтаксичке и стилске вежбе: састављање и писање реченица према посматраним предметима на слици и заданим речима; састављање и писање питања о
тематској целини у тексту, на слици, у филму; писање одговора на та питања.
Коришћење уметничких, научнопопуларних и ученичких текстова као подстицаја за сликовито казивање. Вежбе за богаћење речника и тражење погодног
израза. Уопштено и конкретно казивање. Промена гледишта. Уочавање и отклањање безначајних појединости и сувишних речи у тексту и говору. Отклањање
празнословља и туђица. Отклањање нејасности и двосмислености.
Увежбавање технике у изради писменог састава (тежиште теме, избор и распоред грађе, основни елементи композиције и груписање грађе према
композиционим етапама).
Четири школска писмена задатка − по два у сваком полугодишту (један час за израду задатка и два за анализу и писање побољшање верзије састава)*
Уџбеници за ученике:
Љ. Бајић, З. Мркаљ: Читанка за 5. разред, Завод за уџбенике, Београд, 2007.
М. Николић, М. Николић: Српски језик и језичка култура за 5. разред, Завод за уџбенике, Београд, 2007.
М. Николић, М. Николић: Радна свеска за српски језик у 5. разреду основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2007.
Књиге лирске, епске и драмске поезије предвиђене програмом за пети разред; допунски избор и научнопопуларни и информативни текстови.
33
М. Андрић: Наставно проучавање народног песништва, Завод за уuбенике и наставна средства, Београд, 1997.
Живојин Станојчић, Љубомир Поповић: Граматика српског језика, Завод за уџбенике, Београд, 2008.
М. Пешикан, Ј. Јерковић, М. Пижурица: Правопис српскога језика, Матица српска, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997.
И. Тартаља: Теорија књижевности, Завод за уџбенике, Београд, 2008.
Р. Пешић, Н. Милошевић-Ђорђевић: Народна књижевност, Требник, Београд, 1997.
Речник књижевних термина, уредник Д. Живковић, Нолит, Београд, 1992.
В. Јанковић: Митови и легенде, СКЗ, Београд 2006.
П. Булат, В. Чајкановић: Митолошке речник, СКЗ, Београд 2007.
М. Николић: Стилске вежбе, Просветни преглед, Београд, 2000.
34
3. ГЛОБАЛНИ ПЛАН
НАСТАВНА ОБЛАСТ Број часова обраде, утврђивања и обнављања
КЊИЖЕВНОСТ 64
ЈЕЗИК И ПРАВОПИС 69
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА 47
УКУПНО 180
35
УКУПНО 83 55 8 34 180
36
17. Анализа ДЗ : „Моја бајка“ УТВРЂИВАЊЕ
37
Писмо; општа правила о саставу и
3. БЕСКРАЈНА ЧУДА 20 44. облику ОБРАДА
Променљиве и непроменљиве речи
СВЕТА 45. ОБРАДА
Променљиве и непроменљиве речи
46. на задатом тексту УТВРЂИВАЊЕ
47. Ђачки растанак, Бранко Радичевић ОБРАДА
48. Именице по значењу, род и број ОБРАДА
49. Именице − деклинација ОБРАДА
50. Небеска река, Гроздана Олујић ОБРАДА
51. Именице − функција у реченици УТВРЂИВАЊЕ
52. Поход на Мјесец, Бранко Ћопић ОБРАДА
53. Поход на Мјесец, Бранко Ћопић УТВРЂИВАЊЕ
54. Номинатив ОБРАДА
55. Вест ОБРАДА
Башта сљезове боје, Јутра плавог
56. сљеза, Бранко Ћопић ОБРАДА
57. Генитив ОБРАДА
58. Појам предлога ОБРАДА
59. 20.000 миља под морем, Жил Верн ОБРАДА
60. Датив ОБРАДА
ДЗ „Слика детињства коју носим у
61. себи“ (анализа) УТВРЂИВАЊЕ
62. Акузатив ОБРАДА
63. Акузатив УТВРЂИВАЊЕ
4. НЕОБИЧНЕ 20 64. Робинсон Крусо, Данијел Дефо ОБРАДА
ПУСТОЛОВИНЕ 65. Робинсон Крусо, Данијел Дефо УТВРЂИВАЊЕ
66. Вокатив ОБРАДА
38
Писање вишечланих географских
67. појмова и вокатива ОБРАДА
Путовање у путопис, Вида
68. Огњеновић ОБРАДА
ДЗ „Моје чудесно
69. путовање“(анализа) УТВРЂИВАЊЕ
Други школски писмени задатак
70. ОБРАДА
71. Инструментал ОБРАДА
72. Анализа ПЗ (колективни исправак) УТВРЂИВАЊЕ
Писање побољшане верзије ПЗ
73. (индивидуално) УТВРЂИВАЊЕ
39
Женидба Душанова, народна епска
90. песма УТВРЂИВАЊЕ
ДЗ: „Лик Милоша Војиновића“
91. (анализа) УТВРЂИВАЊЕ
92. Бројеви ОБРАДА
93. Бројеви, писање бројева ОБРАДА
94. Народне епске песме старијих
времена
ОБРАДА
Народне епске песме старијих
95. времена ОБРАДА
96. Именичке заменице ОБРАДА
97. Именичке заменице УТВРЂИВАЊЕ
Вила зида град, народна лирска
98. песма ОБРАДА
Тест: Именске речи (значење и
99. функција падежа) ПРОВЕРА
100. Анализа теста УТВРЂИВАЊЕ
Војевао бели Виде
101. ОБРАДА
Студије из српске религије и
102. фолклора, Веселин Чајкановић ОБРАДА
103. Писање заменице Ви у обраћању; УТВРЂИВАЊЕ
одричне именичке заменице
Народне лирске песме (митолошке
104. и обредне) ОБРАДА
Рецитовање научених одломака из
народних епских песама старијих
времена и лирских, митолошких и
обредних
105. ГВ
106. Глаголи − глаголски вид ОБРАДА
107. Глаголи − глаголски род ОБРАДА
108. Глаголски вид и род УТВРЂИВАЊЕ
109. Народна књижевност − епика СИСТЕМАТ.
40
110. Народна књижевност − лирика СИСТЕМАТ.
111. Инфитив и инфинитивна основа ОБРАДА
ЧАРОЛИЈА Прва бразда, Милован Глишић
6. ЉУБАВИ 23 112. ОБРАДА
113. Прва бразда, Милован Глишић УТВРЂИВАЊЕ
114. Презент; презентска основа ОБРАДА
115. Презент помоћних глагола ОБРАДА
116. ОБРАДА
Песме о мајци, Бранко В. Радичевић
117. Кад мати меси медењаке ОБРАДА
Кад отац бије, Бранко В. Радичевић
Песме о мајци
118. Инфинитив и презент УТВРЂИВАЊЕ
119. Десетица, И. Цанкар ОБРАДА
120. Десетица, И. Цанкар УТВРЂИВАЊЕ
121. Лик мајке из обрађених текстова ПВ
ДЗ: „Портрет личности из
122. непосредне околине“ УТВРЂИВАЊЕ
„Волим да обрадујем драгу
особу“
Одрична речца не уз именице,
придеве и глаголе, интерпункцијски
123. знаци УТВРЂИВАЊЕ
124. Трећи школски писмени задатак ОБРАДА
125. Радни глаголски придев ОБРАДА
126. Перфекат ОБРАДА
127. Перфекат УТВРЂИВАЊЕ
Анализа Трећег школског писменог
128. задатка (колективно) УТВРЂИВАЊЕ
Писање побољшане верзије
129. писменог задатка (индивидуално) УТВРЂИВАЊЕ
Обрађени глаголски облици
130. СИСТЕМАТ.
41
(инфинитив, презент, радни
глаголски придев, перфекат)
Антологија српске поезије за децу,
131. Душан Радовић ОБРАДА
132. Синоними, антоними УТВРЂИВАЊЕ
133. Кирија, Бранислав Нушић ОБРАДА
Кирија, Бранислав Нушић (сценски
134. приказ) УТВРЂИВАЊЕ
РАДОЗНАЛА Футур први
7. ЧУЛА 18 135. ОБРАДА
136. Футур први УТВРЂИВАЊЕ
Моји изуми, Никола Тесла
137. ОБРАДА
138. Глаголи – вид, род СИСТЕМАТИЗАЦИЈА
Глаголски облици и времена
139. УТВРЂИВАЊЕ
140. Вашар у Тополи, Добрица Ерић ОБРАДА
141. Писање запете, тачке, цртице УТВРЂИВАЊЕ
142. Мостови, Иво Андрић ОБРАДА
143. Мостови, Иво Андрић УТВРЂИВАЊЕ
144. Људи на раду ГВ
ДЗ: „Мостови су руке које спајају
145. обале и људе“ УТВРЂИВАЊЕ
Променљиве и непроменљиве врсте
146. речи УТВРЂИВАЊЕ
147. Контролна вежба ПРОВЕРА
Шешир професора Косте Вујића,
148. Милован Витезовић ОБРАДА
Шешир професора Косте Вујића,
149. Милован Витезовић УТВРЂИВАЊЕ
150. „Кад одрастем бићу...“ ПВ
Сликовито казивање обрађених
151. текстова ГВ
„Успомене, доживљаји, сазнања“,
152. Милутин Миланковић ОБРАДА
8. ЧАРОБНИ ВРТ 28 153. Врсте речи, практична вежбања УТВРЂИВАЊЕ
ДЕТИЊСТВА 154. Хајдуци, Бранислав Нушић ОБРАДА
42
155. Хајдуци, Бранислав Нушић УТВРЂИВАЊЕ
Главни и зависни реченични
156. чланови УТВРЂИВАЊЕ
157. Чича Јордан, Стеван Сремац ОБРАДА
158. Чича Јордан, Стеван Сремац УТВРЂИВАЊЕ
„Наши мали несташлуци“
(описивање доживљаја по
159. самостално сачињеном плану) ГВ
160. Проста и сложена реченица СИСТЕМАТ.
161. Поље, Ј. Дучић ОБРАДА
Покошена ливада, Десанка
162. Максимовић ОБРАДА
Лето на висоравни, Стеван
Раичковић
163. ОБРАДА
164. Описивање појединости из природе
по датом плану
ПВ
Правопис – систем основних
165. правила; знаци интерпункције СИСТЕМАТИЗАЦИЈА
166. ДЗ: „Пролећна слика мога града“ УТВРЂИВАЊЕ
167. Четврти школски писмени задатак ОБРАДА
168. Корњаче, С. Раичковић ОБРАДА
169. Анализа писменог задатка УТВРЂИВАЊЕ
Писање побољшане верзије
170. писменог задатка УТВРЂИВАЊЕ
Капетан Џон Пиплфокс, Душан
171. Радовић ОБРАДА
Капетан Џон Пиплфокс, Душан
172. Радовић СГ
Падежи (практична вежбања),
173. функција речи у реченици СИСТЕМАТИЗАЦИЈА
174. Доживљаји Тома Сојера, Марк Твен ОБРАДА
175. Доживљаји Тома Сојера, Марк Твен ОБРАДА
Годишњи тест (језик, правопис,
176. књижевност) ПРОВЕРА
177. Шашава песма, Мирослав Антић ОБРАДА
43
178. Анализа годишњег теста УТВРЂИВАЊЕ
179. Песма о песми, Ј. Ј. Змај УТВРЂИВАЊЕ
Казујемо најлепше стихове, мисли,
научено у 5. разреду
Књиге које треба прочитати у току
180. летњег распуста ГВ
44
4. ОПЕРАТИВНИ ПЛАН СА ПРИПРЕМАМА
Фебруар – март Придеви; писање придева на -ски, -чки, -шки, -ов, -ев, -ин; извођење придева од именица
са Ј у основи (армија − армијски)
Глаголи, глаголски вид, глаголски род
Глаголске основе, инфинитивна и презентска основа
45
Април − мај Правопис (употреба великог слова, запете у апозицији и вокативу, одричне заменице са
предлогом: ни са ким)
Глаголски облици (инфинитив, радни глаголски придев, презент, перфекат, футур I
Септембар – Књижевно дело по избору ученика – тумачење ( увођење ученика у разумевање битних
октобар одлика књижевног дела: тема, композиција, ликови, језик)
Главни и зависни реченични чланови
46
Април – мај Припрема за градско такмичење из језика и језичке културе (збирка текстова)
Учешће на градском такмичењу
Проучавање локалног говора; састављање речника локалних речи и израза и њихово
замењивање речима и изразима из стандардног књижевног језика
Разговор о гледаној позоришној представи ( глума и глумци, режија и редитељ, текст и
писац; музика и композитор)
47
1. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са програмом, планираним распоредом градива; годишњим, месечним; Читанком, Уџбеником, Радном свеском...
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати љубав према свом, српском језику; неговати га и волети.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
CJ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге; служи се садржајем да би пронашао одређени текст
CJ.1.1.8. чита једноставне нелинеарне елементе текста: легенде, табеле
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Годишњи програм рада; Читанка, Српски језик и језичка култура (Уџбеник) и Радна свеска; Завод за уџбенике 2007.
САДРЖАЈ ЧАСА
48
− раду школске библиотеке и начину коришћења књижног фонда;
− вођењу „Дневника прочитаних књига“;
− начину читања књига (образац).
АНАЛИЗА ЧАСА:
49
2. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
САДРЖАЈ ЧАСА:
Научи да читаш „са оловком у руци“ и да записујеш све што ти заокупи пажњу и подстакне те на размишљање.
50
− назив дела, издавача, место и годину издања;
− битније податке о писцу;
− запажања о прочитаном делу: утиске, осећања, занимљива и необична места; све што те је зачудило и задивило; оцену дела...;
− недоумице о ликовима, току радње и другим уметничким чиниоцима и питања која у вези са тим постављаш;
− фабулу, сиже, кратак садржај дела;
− водеће ликове (карактеристике);
− композицију дела и кључне моменте у току радње;
− важне поруке које могу бити изражене и народним пословицама, афоризмима, крилатицама, изрекама...;
− облике изражавања (упечатљиве описе, занимљиве дијалоге, унутрашње монологе, делове наративног текста...);
− лепе реченице, синтагме и речи (уз откривање њиховог значења).
Овакви записи постаће драгоцени за дневник којем ћеш се вратити и кад порастеш. Пратићеш сопствено сазревање до читаоца са искуством. Уочићеш
колико је књижевност као уметност дубока за онога ко зарони у њен чудесни свет.
51
ТУМАЧЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ
ФАБУЛА – хронолошки организована прича, низ догађаја или мотива узрочно-последично повезаних.
КОМПОЗИЦИЈА – начин на који се различити елементи књижевног дела повезују у јединствену уметничку целину.
ДЕСКРИПЦИЈА – опис природе, људи... (Извор: По јутру се дан познаје, читанка за 5. разред, Београд, Завод за уџбенике, 2004)
АНАЛИЗА ЧАСА:
52
3. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Утврдити колико су ученици савладали изражајно читање, посебно непознатих текстова.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Значај правилног читања у култури изражавања и свакодневном животу и раду.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Правилно изражајно читање као предуслов за уметничко изражавање: рецитовање, учење драмских улога, казивање драмских текстова
и сл.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
САДРЖАЈ ЧАСА:
53
ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:
Коментарисање са ученицима ко је најбоље и најлепше читао. Изабрати троје најбољих.
АНАЛИЗА ЧАСА:
54
4. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
САДРЖАЈ ЧАСА:
Зовем се _______________________________________________________________________
55
Ученик сам Основне школе ________________________________ у _____________________ .
Идем у __________ разред.
Подвучену групу речи напиши скраћено: Идем у Основну школу „Вук Караџић“. ________________________
2. захтев – диктат
− Живели смо у Инђији, у Улици војводе Степе коју су због мирисног дрвореда звали и Улица липа. У Инђији постоје улице оригиналних назива:
Ластина улица и Голубија улица.
− Често путујемо на Фрушку гору, Палићко језеро и Обедску бару.
АНАЛИЗА ЧАСА:
Основна правила солидно савладана у млађим разредима.
56
5. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Даље увођење ученика у народно стваралаштво – прозно; упознавање са врстама народне приповедне прозе и бројном мотивском грађом.
Шаљиве народне приче на шаљив начин исмевају људске нарави и мане.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати правилан однос према народној културној традицији; развијати љубав и поштовање.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
САДРЖАЈ ЧАСА:
57
Из ког краја је човек кога називамо Ером? По чему су Ере познате у народу?
АНАЛИЗА ЧАСА:
58
6.
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са овом врстом народне прозе засноване на врелу народног духа и хумора
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати љубав и поштовање према нашој народној књижевној традицији
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијати код ученика потребу, жељу за читањем богатог народног стваралаштва
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
САДРЖАЈ ЧАСА:
59
1. група
− Служећи се својим Дневницима прочитаних књига, у које су по избору забележили кратке садржаје, ликове, занимљиве и хумористичке сцене из прича о
Ери, ученици ће уоквирити лик Ере: сналажљив, лукав, довитљив, неухватљив, уман..., баш као што и јесте човек из народа.
* Еро и кадија
− тема: Како је Еро још једном надмудрио Турчина
1. слика – Еро чува говеда; 2. Краве се поболе; 3. Кадија гледа у ћитап.
* Ера је најпознатији шаљиви довитљивац народних приповедака, око кога се ствара циклус. Носилац етичких, националних и социјалних одлика, духовит и
несаломљив борац против Турака, кадија, трговаца, других етичких група.
2. група
− Група која је кроз шаљиве приче о Насрадин хоџи изградила његов лик, презентоваће важније особине и смешне ситуације у којима се оне
испољавају.
По једна општељудска особина (мудрост, глупост, грамзивост, злоба) која се приписује махом анонимним носиоцима радње, везује се, врло
често, за одређене личности. Постајући прави типови, ове личности добијају извесну „национално-социјалну“ обојеност. Тако је код Срба
најпознатији довитљивац Ера, на подручју Црне Горе Вук Дојчевић, међу Хрватима Петрица Керемпух, у муслиманско-турској средини Насрадин
Хоџа.
3. група
Шаљива прича је кратка прича заснована на комици речи или ситуације. Описује један догађај, једну особину, даје један одговор. Често је заснована на
неспоразуму који произлази из употребе страних речи, хомонима, из буквалног схватања речи (лењи сељак се погодио да га газда храни и облачи, па остао
лежећи – очекујући остварење погодбе).
* Хумор великог броја прича о верским представницима произлази из несагласности њих и њиховог позива (поп се утопи иако му са обале говоре да им да
руку, јер није навикао ништа да даје – требало му је рећи: „На попе руку!“).
* Горчину сатире има већина прича о кадијама, агама, беговима и њиховим поступцима према раји.
АНАЛИЗА ЧАСА:
60
7. и 8. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Проверити степен усвојености градива из српског језика и књижевности из млађих разреда.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
САДРЖАЈ ЧАСА:
61
ТЕСТ
ПРОВЕРА ПРЕДЗНАЊА УЧЕНИКА ПЕТОГ РАЗРЕДА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
________________________________ ______________________
Име и презиме ученика Број бодова
Редни Број
ЗАДАЦИ
број бодова
1. Препиши латиницом правилно следећи текст.
јована живковић је ученица петог разреда основне школе доситеј обрадовић у новом саду. Станује у улици
јована јовановића змаја. сваке године за ускрс она иде код баке и деке у аранђеловац. увек понесе неколико
бројева политикиног забавника. у аранђеловцу су и њени љубимци пас фића и мачак лаки.
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
20
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
62
Јанко _____________________ Ваљево __________________
Мита _____________________ Ужице __________________
Биљана ___________________ Нови Сад________________
6
1._______________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
2. _______________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
3. _______________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
8. У следећој реченици именски скуп речи подвуци једном, а глаголски скуп двема цртама. 5
63
Мала брза веверица јутрос ужурбано сакупља лешнике по шуми.
Маја, моја најбоља другарица, данас ће лепо одиграти утакмицу у препуној градској хали.
Маја ________________________
моја најбоља другарица _____________________
данас __________________________
ће одиграти _____________________ 10
лепо ___________________________
утакмицу _________________________
у препуној градској хали ____________________
препуној градској __________________________
________________,
Милица _________________, _______________, ______________,
________________, ученица лишће песак 7
радост _________________, _______________.
читање петак
РОД БРОЈ
64
облак ____________________ _____________________
деца ____________________ _____________________
цветови ____________________ _____________________
Маја ____________________ _____________________
вода ____________________ _____________________
65
17. Променљиве речи су: Непроменљиве су:
_______________________ _________________________
ученик данас
_______________________ _________________________
ја на
________________________ _________________________ 10
вредан и
________________________ _________________________
три ох
________________________ _________________________
учити не
СРЕЋНО!!!
АНАЛИЗА ЧАСА:
66
9. и 10. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Стварност и фантастика у народним приповеткама; уочити разлику између бајке и новеле. Уочити мотивско-тематску суштину бајки, њихове
опште карактеристике, митолошке, нестварне мотиве и ликове; указати да постоје у нашој народној књижевности и друге врсте прича; особине новеле;
паралела: новела – бајка.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи
CJ.1.3.15. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (једноставни случајеви)
CJ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, садржај); служи се садржајем да би
пронашао одређени део текста ;
CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумима;
CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност)
CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“
(ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*;
CJ.3.2.1. организује текст у логичне и правилно распоређене пасусе; одређује прикладан наслов тексту и поднаслове деловима текста;
САДРЖАЈ ЧАСА:
67
О мудрости. Појам.
Шта значи надмудрити некога?
Зашто је важно бити мудар?
Шта све човеку може да помогне да постане мудрији?
СРЕЋАН
ЗАВРШЕТАК
РАСПЛЕТ
ЦАР СЕ ПОНЕСЕ
НАЉУТИ НАЈДРАЖЕ
ПОСТАВЉА
ПРОСИДБА
УСЛОВ
ПИТАЊА НА
МУДРИ ОДГОВОРИ
ОБРТ
ДВОРУ
ДА ИСУШИ МОРЕ ДА ЗАПУШИ ИЗВОРЕ И ЈЕЗЕРА
ДА ОСТАНЕ ПОЉЕ СТУПОМ
ДА ОД ПОВЕСМА ЛАНА ИЗАТКА ДА ОД КОМАДА ДРВЕТА
УЖЕ И ЈЕДРА ЗА БРОД НАПРАВИ РАЗБОЈ
ДА ИЗ ВАРЕНИХ ЈАЈА ИЗЛЕЖЕ ПОМОЗИ, БОЖЕ, ДА РОДИ
УСПОН
68
АНАЛИЗА ЧАСА:
Веома успешно обрађен текст.
Мисаона активност ученика све време!
2. час
АНАЛИЗА ЧАСА:
69
11. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Јасним мислима се најлакше споразумевамо са саговорником, а то је циљ језика као основног средства комуникације
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
САДРЖАЈ ЧАСА:
70
Производио је велику буку.
Кинези их користе и данас.
Такве механизме правиће и убудуће.
б)
Ови ватромети су опасни.
Дим им је био црн.
гл. део именски део
− Предикат је главни члан реченице који казује радњу или стање субјекта.
− Може бити глаголски и именски. Именски – објекту се приписује нека особина.
− Са субјектом се слаже у лицу, броју и роду (ако глаголски облик разликује род).
АНАЛИЗА ЧАСА:
71
12. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособити ученике да уочавају централну улогу предиката у реченици; мора бити глагол у личном глаголском облику.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи;
CJ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примерима (субјекат и предикат; именски и глаголски предикат
CJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима
САДРЖАЈ ЧАСА:
72
Две девојчице нису хтеле да путују (нису хтеле путовати).
Анализирати реченице − предикате и закључити:
Предикат је глагол у личном глаголском облику.
Може бити прост и сложен.
Сложени глаголски предикат садржи глагол непотпуног значења, допуњен презентом другог глагола и везником да,
( Нису хтеле да путују) или инфинитивом (Нису хтеле путовати).
Нелични глаголски облици не могу бити предикати (певушећи).
АНАЛИЗА ЧАСА:
73
13. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Уочити разлику између бајке и приче о животињама и између басне
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
САДРЖАЈ ЧАСА:
74
в) сукоб са противником
г) побеђује најјачи
− Тумачење непознатих појмова током анализе
* „Побијеђени вук“
* приче по избору ученика које су забележили у Дневник прочитаних књига
*** Приче о животињама су развијене народне приповетке чији су носиоци радње животиње.
Појам комичног – смешног у причама.
АНАЛИЗА ЧАСА:
75
14. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Утврдити знања о глаголском предикату и на одабраним примерима уочавати да именске речи могу бити у функцији именског дела
предиката (предикатива)
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи
CJ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примерима (субјекат и предикат; именски и глаголски предикат
CJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима:
САДРЖАЈ ЧАСА:
76
Милица је ученица. Иде у први разред. Веома је вредна.
После наставе игра у плесној групи школе. Она ће бити добра плесачица. Њени родитељи желе да буде одличан ђак.
ПРЕДИКАТИ
Глаголски Именски
Иде је ученица
Игра је вредна
Желе ће бити добра плесачица
буде одличан ђак.
гл. део именски део
(спона) (предикатив)
Именски предикат се састоји из два дела:
− глаголски део (јесам/бити) − спона
− именски део (именске речи: именице, заменице, придеви, бројеви) − предикатив.
Именским предикатом се субјекту најчешће приписује нека особина.
77
15. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи;
CJ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примерима (субјекат и предикат; именски и глаголски:
ТЕСТ
Допуни реченице:
1. Реченице по значењу могу бити:
а) _______________________________, б) _____________________________,
в) _______________________________.
78
Субјекат је: ___________________________
Предикат је: ___________________________
Предикат је у реченици:
а) именски б) глаголски
8. Павле је победио.
Подвуци предикат у реченици.
Предикат је: а) именски б) глаголски
Заокружи слово испред тачног одговора.
9. Павле је победник.
Подвуци предикат. а) именски б) глаголски
Предикат је:
Заокружи слово испред тачног одговора.
10. Ту Миона извади храну. Простре торбицу па разреди по њој: лук, со, кромпире и танку погачицу.
79
а) У наведеном тексту подвуци деминутиве.
б) Из истог текста испиши објекте:
___________________, __________________, __________________,
___________________, __________________, __________________.
14. Због болести Марија, наша мезимица, дуго није ишла у школу.
Коју службу (функцију) имају следећи делови реченице?
Због болести __________________________
Марија ___________________________
наша мезимица ______________________
дуго _____________________
није ишла ______________________
у школу ________________________
80
а) прави објекти б) неправи објекти
Заокружи слово испред тачног одговора.
САДРЖАЈ ЧАСА:
АНАЛИЗА ЧАСА:
81
16. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
САДРЖАЈ ЧАСА:
82
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:
− „Дневник прочитаних књига“ (Избор ученика)
− Анализирати бајке: Аждаја и царев син, Баш-челик; Немушти језик...
83
17. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Развијати креативност и самостално стваралаштво ученика у повезивању фантастичних и реалних мотива, уз поштовање композиције бајке.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
САДРЖАЈ ЧАСА:
84
ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:
Изабрати најбоље задатке за пано у учионици.
АНАЛИЗА ЧАСА:
85
18. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити, проширити и утврдити нова знања о објекту (допуни) и прилошким одредбама
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи;
CJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима
САДРЖАЈ ЧАСА:
86
− Не сећам се филма.
− Гледао сам филм.
Зависни реченични чланови су ДОПУНЕ и ОДРЕДБЕ.
Допуне су ПРАВИ и НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ.
Прави објекат је у акузативу без предлога (кога, шта) и деоном генитиву.
Неправи објекат је у генитиву, дативу, акузативу са предлозима, инструменталу и локативу.
АНАЛИЗА ЧАСА:
87
19. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обрадити на примерима битне књижевнотеоријске појмове о врстама кратких народних умотворина
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Вежбати ученике у логичком закључивању о смисаоности и кондензованим, искуственим народним мудростима
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Научити и знати применити у комуникацији што више народних пословица, изрека...
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
САДРЖАЈ ЧАСА:
88
Прва група: ПОСЛОВИЦЕ
* Питали пса:
– Зашто свакога репом поздрављаш?
– Зато што немам капе.
Питалице се састоје од питања и одговора. Поента је у одговору. Најчешће су у дијалогу.
АНАЛИЗА ЧАСА:
89
20. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са драмом као књижевним родом; појмовима драматизације, јунака, дидаскалија...
ВАСПИТНИ ЦИЉ: На основним сукобима добра и зла развијати позитивне, племените људске особине.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ
САДРЖАЈ ЧАСА:
90
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:
− Ученици (претходно подељене улоге) читају текст изражајно, доживљено.
− Утисци о тексту
− Карактеризација ликова, почев од имена: Биберче, Добриша, Свадиша, Стогодан...
− Улога приповедача у тексту – повезивање догађаја који чине радњу
− Радња – најважнији елемент драме (књ. род)
− Етапе у развоју драмског текста:
1. експозиција (увод у радњу)
2. заплет
3. врхунац (кулминација)
4. перипетија (обрт радње)
5. расплет радње
− Биберче – лик – јунак – главна уметничка личност у тексту.
АНАЛИЗА ЧАСА:
91
21. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за правилан изговор гласова, правилно акцентовање и ваљану реченичну интонацију
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена ортоепских вежби у казивању кратких народних умотворина
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
САДРЖАЈ ЧАСА:
92
− загонетке
− питалице
АНАЛИЗА ЧАСА:
93
22. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи
CJ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примерима (субјекат и предикат; именски и глаголски предикат)
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима
САДРЖАЈ ЧАСА:
94
− На српском увек седим испред Милана. (за место)
− Цео дан смо радили без плана. (за начин)
Данас је Марко због такмичења изненада отпутовао у Ниш.
Марко ће у Нишу остати кратко.
Прилошким одредбама изричемо време, место, начин, количину или узрок вршења радње исказане предикатом.
Најчешће су исказане прилогом или именицом у неком падежу.
Сваку одредбу појединачно објаснити.
АНАЛИЗА ЧАСА:
95
23. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за уочавање непроменљивих речи, почев од прилога; делимична променљивост у компарацији; значења, функције
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи ; непроменљиве;прилози; зна основне граматичке категорије променљивих речи
САДРЖАЈ ЧАСА:
96
Прилози су непроменљиве речи које најчешће стоје уз глаголе и означавају време, место, начин, количину вршења глаголске радње.
Према значењу могу бити:
а) за време: јуче, данас, сутра, зимус, летос, некад, тад...
б) за место: горе, доле, лево, десно, тамо, амо, овде, онде, свуда...
в) за начин: неуморно (вежба), радознало (пита), упорно (вежба)...
г) за количину: дуго (гледа), много, доста, оволико, пуно, још...
АНАЛИЗА ЧАСА:
97
24. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: У далекој прошлости људи су колективне представе изражавали митовима. То су приче у којима су сачувана првобитна веровања људи и
заједнице.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
САДРЖАЈ ЧАСА:
98
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:
Изражајно читање
− Мит о Ахилу
− Одисејева лутања.
− Одисеј је био омиљени лик у античкој књижевности и уметности.
− Мит о Одисеју обрађивали су у својим делима велики писци трагедија: Есхил, Софокле, Еурипид; песник Хомер.
− Одисеја су неки звали Уликс (мудри). Оженио се разборитом прелепом Пенелопом, која је годинама чекала да јој се муж врати кући. Она је просце
заваравала тако што је предиво које би дању исплела, ноћу парала. Дочекала је да се Одисеј врати, а он је сурово казнио њене просце.
* Ахил – у грчкој митологији син краља Пелеја и богиње Тетиде, главни јунак Илијаде и, уједно, највећи грчки јунак.
* Аргус – вечито будан див из грчке митологије са сто очију.
* Прометеј – син дива Јапета, који је с неба украо ватру и донео је људима. Зевс га сурово казнио – приковао за стену.
АНАЛИЗА ЧАСА:
Ученици доста знају о митовима. Занимљиве приче.
99
25. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати усмено и писмено изражавање, користећи знања о глаголским додацима
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
САДРЖАЈ ЧАСА:
100
Самостално саставити кратку причу, у којој ће бити употребљени и главни и зависни реченични чланови које су до тада научили.
АНАЛИЗА ЧАСА:
101
26. и 27. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Вук Караџић – биограф једног од највећих и најнеобичнијих јунака Првог српског устанка; књижевни лик – портрет; појам житија
ВАСПИТНИ ЦИЉ: На примерима јунака из наше славне прошлости показати који су људски квалитети и које моралне вредности треба да нас руководе у
животу.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Увођење ученика у структуру и анализу епског дела, с тежиштем на књижевном лику.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
САДРЖАЈ ЧАСА:
102
Дела: Пјесмарица, Писменица, Српски рјечник (1818. и 1852.)
три књиге Српских народних пјесама, Нови завет (превод)
– реформа језика и правописа
2. час
− Биографија (животопис, житије) јесте књижевно дело у којем је описан живот неке историјске личности.
− Слика – портрет Хајдук Вељка (рад Уроша Кнежевића)
− Упутити на подсетник за портретисање ( Уџбеник, стр. 61)
АНАЛИЗА ЧАСА:
103
28. и 29. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити и проширити именичку одредбу атрибут као зависни члан синтагме и апозицију као издвојену именичку одредбу.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
САДРЖАЈ ЧАСА:
104
Атрибут је реч која стоји уз именицу и ближе је одређује. У служби атрибута најчешће су ПРИДЕВИ, ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ (моја, твоја), РЕДНИ
БРОЈЕВИ (први ред), ИМЕНИЦЕ (наруквица од сребра, колач од чоколаде).
* Речи у служби атрибута могу бити и део именског предиката уз глаголе ЈЕСАМ/БИТИ (Сналажљив дечак. Дечак је сналажљив).
Примери:
− Вук Караџић, сакупљач народних умотворина, рођен је у Тршићу.
− Марија, моја сестра од тетке, допутовала је у Ниш.
− Милан, Марков друг, иде у биоскоп.
− Новак Ђоковић, најбољи српски тенисер, угостио је децу са Косова.
Апозиција је издвојена именичка одредба која на други начин казује исто што и именица коју одређује.
У говору се обележава паузама, а у писању запетама.
АНАЛИЗА ЧАСА:
2. час – Вежбања на тексту
105
30. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Портрет – књижевни лик – свеукупност изгледа и карактерних особина дат кроз поступке у делу
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати поштовање и љубав према националним јунацима, браниоцима, устаницима; неговати културу писменог изражавања
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Усвојити и практично у задацима применити знања о портретисању књижевног лика.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
САДРЖАЈ ЧАСА:
106
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:
− Читање задатака и колективно процењивање
− Ученици – критичари, саветници; предлагачи нових, бољих начина изражавања
− Вредновати задатке
− Одабрати три најбоља по избору ученика уз потпуно образложење избора и ставити на пано – Наши домаћи задаци
− Битно је да ученици уоче портрет Вељка Петровића – физички изглед и карактер, заправо најизражајније карактерне особине испољене у одређеним
ситуацијама (у сукобу са Турцима, војводама, у односу према друговима, Карађорђу, Совјету).
АНАЛИЗА ЧАСА:
107
31. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Савладати правописна правила везана за писање назива установа, предузећа и сл.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена научених правописних правила у писању (свакодневна комуникација, писма, литерарни састави…)
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
CJ.1.2.8. примењује правописну норму (писање назива установа и предузећа) у једноставним примерима
CJ.2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајеваа
САДРЖАЈ ЧАСА:
108
Издвојити пет диктата са најмањим бројем грешака и наградити их адекватном оценом.
АНАЛИЗА ЧАСА:
109
32. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати културу писменог изражавања ученика и неговања лепе речи
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ:
Проверити усвојеност писменог изражавања; израда првог школског писменог задатка
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
САДРЖАЈ ЧАСА:
110
– Припремне радње: обрађени текстови, домаћи задатак, одељак, композиција задатка; правописна вежбања обављена на претходним часовима у
континуитету
– Поделити свеске за писмене задатке и подсетити ученике на техничку страну израде задатка.
С обзиром на то да су већ писали домаћи задатак „Моја бајка“ и увежбали структуру бајке, треба их само подсетити на следеће елементе:
– отмица или бекство чланова породице,
– одлазак јунака да поврати изгубљено,
– јунак путује чаробним средствима, али прекрши неко правило, забрану,
– срећан повратак кући.
И за другу тему урађене су припреме „Лик Хајдук-Вељка Петровића“, шта све треба да садржи лик – портрет (изглед, карактерне особине кроз
поступке)
На крају часа скупити вежбанке.
АНАЛИЗА ЧАСА:
111
33. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена знања о реченицама у култури писаног и усменог изражавања
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
САДРЖАЈ ЧАСА:
* Предлози, везници и речце су у реченици помоћне речи. Оне помажу у повезивању реченичних делова и обележавању односа међу њима.
* Остале врсте речи: именице, заменице, придеви, бројеви, глагол у неличном облику и прилози врше функцију једног од реченичних чланова.
* Чланови реченице су: субјекат, предикат, прилошке одредбе за место, време, начин, узрок, меру и циљ; атрибут и апозиција.
* Коју ће функцију реч вршити зависи од: ВРСТЕ РЕЧИ којој припада и од тога у какву је везу у реченици доведена са другим речима.
112
Пример: Жена је водила дете.
прилошка одредба
прилошка одредба за време субјекат предикат објекат
за место
У ТОМ ТРЕНУТКУ ЖЕНА ЈЕ ВОДИЛА ЖИВАХНО ДЕТЕ ПРЕКО УЛИЦЕ.
показна именица м. именица именица именица
предлог глагол придев предлог
заменица р. ж. р. ср. р. ж. р.
АНАЛИЗА ЧАСА:
113
34. и 35. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособити ученике за поштовање композиције писменог задатка; одељка, језика, стила, и правописа
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена савладаног градива у самосталном писменом изражавању и богаћење лексике
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
САДРЖАЈ ЧАСА:
114
Указивање на добре стране, као и на стилске и језичке погрешке у радовима; на табли направити табелу у којој ће се бележити неправилно и правилно
написане речи и изрази (НИЈЕ − НЕГО).
− Поделити ученицима свеске.
− Сваки ученик исписује у свесци за школски рад своје погрешке.
2. час
Писање побољшане верзије првог писменог задатка у вежбанкама.
Ученици предају наставнику вежбанке, да утврди квалитет побољшане верзије задатка.
115
36. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Поступно уочити и усвојити појам сложене реченице; најмање два предиката; предикат само глагол у личном глаголском облику
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
САДРЖАЈ ЧАСА:
116
– Поделити наставне листиће на којима је одломак из бајке Биберче (може и Читанка, стр. 53).
– Текст је познат, те се може одмах прећи на уочавање врсте реченица.
– Инсистирати на уочавању предиката, уз напомену да само глагол у личном глаголском облику може бити предикат.
– Одређивати границе предикатских (простих) реченица према броју предиката и смислу.
– Објаснити да нелични глаголски облици не могу бити предикати (гледајући, плачући).
* Закључујемо: Сложене реченице су састављене од најмање две предикатске (просте) реченице. Повезане су везницима (и, па, те, али, да, јер...) или
одвојене запетама.
АНАЛИЗА ЧАСА:
117
37. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Да би се у потпуности савладала сложена реченица, неопходно је познавање везника као непроменљиве врсте речи и њихове везивне
функција помоћних речи
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи (везници); зна основне граматичке категорије променљивих речи
САДРЖАЈ ЧАСА:
118
– Записивање на табли и закључивање ученика
*Везници су помоћне непроменљиве речи које везују речи и реченице.
Усклађени су са значењима речи и реченица и истичу та значења (вежбање бр. 1, у Уџбенику, на стр. 150).
Рад у паровима, вежба 47. у Радној свесци.
Прва три пара, која без грешке све ураде, добијају одличне оцене.
АНАЛИЗА ЧАСА:
119
38. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за тумачење лирске песме; појам лирике; песма као израз снажног родољубља сликовито представљеног у
песничким сликама; емоционални однос према домовини; версификација
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати родољубива осећања; родољубље као неисцрпна инспирација наших песника.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
САДРЖАЈ ЧАСА:
УВОДНИ ДЕО ЧАСА:
Психолошко-емоционална припрема. Човек мисли и осећа. Бројна су осећања: радост, усхићење, туга, страх, љубав, мржња... Које је најснажније
човеково осећање? (Љубав) Љубав према домовини. Како називамо поезију у којој песници изражавају своја осећања? (Лирика)
120
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Песме у којима песници изражавају љубав према домовини – родољубиве – патриотске.
О песнику:
Душан Васиљев је српски песник. Био је велика нада нашег песништва, али је његово стваралаштво прекинуто прераном смрћу (1900−1924). Писао је
искрене и лепе песме о домовини (као ова) и песме о последицама ратног страдања – Човек пева после рата.
Изражајно читање песме Звучна читанка – Домовина – изражајна маркација.
Главни мотив (тема) и идеја се поклапају, чине јединство;
− искрена, дубока и непомућена љубав према родној груди – домовини.
Анализа теме: Композицију песме чине 3 песничке слике.
Прва слика
– Обухвата 2 строфе. Домовина није само географски појам, нити детаљ мртве природе, домовина су и њени људи, њихов живот, њихова песма.
Домовина је – рад, труд и плодови тога рада, „класје што богато буја“.
Домовина је прошлост – „руже што су на гробљима свеле“. Домовина је и ваздух који удишемо, лет птица – цео један живот – његове љубави и патње.
Друга слика
− Домовина је смисао нашег живота, наша радост и топлина, као мајчино крило и мајчин загрљај.
Трећа слика
− Домовина је наша будућност, наша маштања, наша стремљења – то су снови о нечему још лепшем, срећнијем
Стилска анализа: Богатство епитета
Версификација:
− Песма има 4 строфе са по 4 стиха.
− Стихови по броју слогова нису јединствени – 10−13 слогова.
− Римују се у свим строфама 1. и 3. и 2. и 4. Рима је чиста и тонски правилно сложена.
*** Рима је посебно подударање слогова на крају два стиха или према месту у строфи, са становишта укрштања сликова, постоје 3 основне врсте риме.
аа – ПАРНА РИМА – гласовно подударање 1. и 2. ; 3. и 4. стиха ББ
абаб – УКРШТЕНА РИМА – гласовно подударање 1. и 3. ; 2. и 4. стиха
абба – ОБГРЉЕНА РИМА – 1. и 4. ; 2. и 3.
** Мушка рима (подударање 1 слога)
** Женска рима (подударање 2 слога)
** ВЕРСИФИКАЦИЈА (метричка) је наука о ритму у стиховима. грч. реч metrom − мера; versus − стих
** Песнички језик – језик поезије
Елементи: − Емоционалност – осећајност / претварање речи у посебан доживљај
− Музикалност – понављање језичких јединица / анафора, епифора
− Ритмичност – кратки и дуги вокали, наглашени и ненаглашени слогови, четири врсте акцента...
Рима доприноси музикалности и ритмичности.
121
АНАЛИЗА ЧАСА:
122
39. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Развијати културу усменог изражавања, уз поштовање природне интонације, акцентуације и уметничких изражајних елемената.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: На примерима из одабране родољубиве лирике и сличних прозних текстова, неговати љубав према домовини.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом V разреда) са именима аутора тих дела
CJ.1.4.8. има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује национално, књижевно и уметничко наслеђе*
САДРЖАЈ ЧАСА:
УВОДНИ ДЕО ЧАСА:
Објаснити ученицима значај усменог казивања. Подсетити их на текстове који ће се казивати. Поделити ученике у три групе, према афинитетима и
жељама.
123
Жири ученика бира најбољег рецитатора и казивача.
АНАЛИЗА ЧАСА:
124
40. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Утврдити знања о сложеној реченици, систематски повезивати знања о предикату, везницима...
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Уочавати реченице у тексту; разликовање предикатске (просте) од проширене; сложену реченицу – најмање два глагола у личном
глаголском облику
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
САДРЖАЈ ЧАСА:
125
− Читање текста, који је иначе обрађен, Еро с онога свијета и уочавање сложених реченица у одабраном одломку.
− Не задржавати се на делу текста који се налази у Уџбенику јер је он анализиран на претходном часу.
− Негде на половини часа спровести такмичење у уочавању сложених реченица са подвученим предикатима и обележеним границама.
Рад на делу текста који није коришћен:
− формира се шест група по 4 ученика,
− рад група траје 10 минута
− извештавање група; провера тачности.
АНАЛИЗА ЧАСА:
Напомена: Овај текст је одабран јер га ученици воле, а садржаје језика треба радити на обрађеним текстовима.
126
41. и 42. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Систематизовати и проверити у којој су мери заиста усвојени садржаји – реченица, служба речи, главне и зависне, реченични чланови;
прилози и везници
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати потребу за правилним писменим изражавањем и придржавањем језичких норми и прописа
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
САДРЖАЈ ЧАСА:
127
ПРОВЕРА – ТЕСТ (ЗАДАЦИ)
_______________________________________________________________________________________________________
8. Подвуци предикате и обележи границе предикатских (простих) реченица у следећој сложеној реченици:
Није смео да погледа у њега јер га је било стид.
128
10. Препиши писаним словима следећу реченицу:
ОНИ СУ УЧЕНИЦИ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ВУК КАРАЏИЋ КОЈА СЕ НАЛАЗИ У ПЕТРОВЦУ НА МЛАВИ И ЧЕСТО ШЕТАЈУ ПЕТРОВАЧКИМ УЛИЦАМА.
______________________________________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________________________________
АНАЛИЗА ЧАСА:
129
43. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за читање, разумевање и тумачење књижевног дела у форми писма
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав према књижевности, лепој речи; развијати способност комуникације формом писма.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
130
САДРЖАЈ ЧАСА:
АНАЛИЗА ЧАСА:
131
44. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав према књижевности; љубав према животињама и људима
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: На примеру писма Андију научити писање писма као форме општења међу људима
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
САДРЖАЈ ЧАСА:
132
* Писање писма у свесци за школски рад (20')
− Читање 2−3 писма
− Анализа форме и садржаја
АНАЛИЗА ЧАСА:
133
45. и 46. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Указати на карактеристике променљивости неких врста речи; класификовати врсте речи по променљивости, односно непроменљивости
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати језичко осећање за разликовање речи које мењају − не мењају свој облик.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи ; зна основне граматичке категорије променљивих речи
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
САДРЖАЈ ЧАСА:
134
Ове речи имају своја посебна лексичка значења, али и заједничко граматичко значење – означавају квалитет исказан именицом. Према заједничком
граматичком значењу, деле се на врсте речи! У зависности од тога да ли се употребљавају у различитим облицима или увек у истом облику; све речи се деле
на променљиве и непроменљиве.
ПРОМЕНЉИВЕ НЕПРОМЕНЉИВЕ
−делимично променљиви
1. именице 6. прилози
именске брзо трчи; брже трчи
падежи
2. заменице речи 7. предлози
3. придеви 8. везници употребљавају се увек
4. бројеви − делимично 9. узвици у једном
− лица, времена, начини вид и облику
5. глаголи 10. речце
род
АНАЛИЗА ЧАСА:
2. час
Рад на задатом тексту − утврђивање
135
47. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за усвајање појмова: ПОЕМА, уметнички свет песме, лирски јунак – субјект, епитет
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати љубав према поезији, стиху као облику изражавања емоција и догађаја
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Упознавање са поезијом Б. Радичевића и његовим доприносом за увођење народног језика у књижевност; Мини Караџић у спомен
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
САДРЖАЈ ЧАСА:
136
− Појам поеме – лирско-епска песма (догађај са осећањима)
АНАЛИЗА ЧАСА:
137
48. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити научено и обрадити остала значења именица; природни и граматички род; једнина и множина
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи ;зна основне граматичке категорије променљивих речи (именице
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
САДРЖАЈ ЧАСА:
138
Разврстај именице из наведеног текста према значењу:
Именице су самосталне, променљиве пунозначне речи, које означавају имена бића, предмета и појава.
Граматичке категорије именица су: РОД, БРОЈ и ПАДЕЖ.
Род: природни (мушки и женски); граматички (мушки, женски и средњи)
Број: једнина и множина
Падеж: седам различитих облика именске речи
АНАЛИЗА ЧАСА:
139
49. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике да уочавају промену облика именице према функцији у реченици, као и других именских речи.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи ;зна основне граматичке категорије променљивих речи (именице
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
САДРЖАЈ ЧАСА:
Њиха се _______________. Веверица је на __________. Сада скаче с __________на _________. Ено је вере се оном _____________. Не видим је више од великих
_________. Изгубила се у лиснатим ____________.
140
(Њиха се грана. Веверица је на грани. Сада скаче с гране на грану. Ено је вере се оном граном. Не видим је више од великих грана. Изгубила се у лиснатим
гранама. )
АНАЛИЗА ЧАСА:
141
50. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
САДРЖАЈ ЧАСА:
142
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:
Изражајно читање текста
Утисци о тексту
Тумачење текста према истраживачким задацима на стр. 75 Читанке.
− Шта је нарочито занимљиво у овој причи?
− Како је представљена небеска река у тексту? (Као несташна девојчица која има своје снове.)
− По чему се разликовала од својих сестара?
− Како је мајка покушавала да заштити своју најмлађу кћер?
− Који тренутак је искористила да побегне пут неба?
Указивати на стилску изражајност епитета, поређења и персификација.
АНАЛИЗА ЧАСА:
143
51 . час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособити ученике да разликују функције именице у реченици, субјекат, предикатив, објекат, прилошка одредба, атрибут и апозиција.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи (именице)
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
САДРЖАЈ ЧАСА:
144
Ових дана слободно време проводи у својој соби слушајући музику са радија.
ПО за време обј. ПО место прави обј. атрибут
АНАЛИЗА ЧАСА:
145
52. и 53. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Изражајно читање текста, карактер приповетке, слика детињства, ликови, односи између дечака и осталих ликова, откривање непознатих
светова
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике да прочитају збирку Башта сљезове боје Бранка Ћопића.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
146
Дела: Песме, романи: Пролом, Осма офанзива; приповетке Доживљаји Николетине Бурсаћа
АНАЛИЗА ЧАСА:
147
54. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Утврдити да именица има седам облика и да ћемо овога часа уочавати основна значења и функције номинатива – субјекат, именски део
предиката, атрибут, апозиција...
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи (именице)
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагми (номинатив)
САДРЖАЈ ЧАСА:
148
− Видимо град.
− Хеј, граде, друже!
− Шетам градом.
− Био сам у граду.
*
Миша учи. (ГРАМАТИЧКИ) СУБЈЕКАТ
Миша је студент. (ИМЕНСКИ) ПРЕДИКАТ
Наш Миша је одличан студент. АТРИБУТ
Миша, најбољи студент, полаже АПОЗИЦИЈА
сутра.
* По односу према осталим речима у реченици у падежном систему разликујемо НЕЗАВИСНЕ и ЗАВИСНЕ ПАДЕЖЕ.
* Номинатив је независни падеж, којим се именују бића, предмети, појмови и појаве. У реченици је најчешће: субјекат (граматички), предикат (именски),
атрибут и апозиција.
* Пожар! – Ласте! – Снег! (непотпуне – елиптичне реченице)
АНАЛИЗА ЧАСА:
149
55. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијати културу читања штапе, праћења занимљивих информативних емисија на радију, телевизији и интернету.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
УВОДНИ ДЕО:
Ученици доносе вести исечене из новина. Разговор о облицима новинског изражавања.
150
Догађај у вестима мора да је актуелан, а подаци проверени и тачни.
Питања на која вест мора дати одговор: КО, ШТА, ГДЕ, КАДА, КАКО, ЗАШТО се нешто догодило.
Напишите вест о: спортском такмичењу, приредби, екскурзији или излету.
АНАЛИЗА ЧАСА:
151
56. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обрадити уметничку личност приповедача и живот и сликовитост нарације у причама. Осветлити лик деда Рада и самарџије Петрака; хумор у
причама
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Истицати да би без заноса, радозналости и маштовитости живот био сиромашан; подстицати стваралачку машту и сензибилност ученика.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијати код ученика способност уживљавања у душевни свет других људи. Истраживачким усмеравањем побуђивати стваралачко
интересовање.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Збирка приповедака Башта сљезове боје Бранка Ћопића и писмени радови ученика из Дневника прочитаних књига.
САДРЖАЈ ЧАСА:
152
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:
− Читање и анализа писмених радова ученика – „Дневник прочитаних књига“
− Башту сљезове боје уоквирује посвета пишчевом пријатељу Зији Диздаревићу, убијеном 1942. године у Јасеновцу.
− Није ова књига само пишчево сећање на детињство и пређашњи живот већ и борба против нечовештва...
− Мотив баште јавља се као творбени и вишеструки симбол Ћопићеве књиге.
− Јавља се и везује за духовне вредности и карактерне особине.
− Прикључује се симболичкој представи детињства сатканог од маштања и снова.
− Деда Раде је својом љубављу и чистотом загрејао и озарио целокупни свет детињства.
АНАЛИЗА ЧАСА:
57. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: На одабраним примерима уочити и усвојити основна значења генитива без предлога и са предлозима, припадање, део нечега, потицање.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Уочавати многозначност генитива јер је то падеж са највећим бројем значења.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи (именице)
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагми
153
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Монолошко-дијалошка, демонстрације
САДРЖАЈ ЧАСА:
б) С ПРЕДЛОГОМ
154
* Указати на квалитативни генитив
То је човек педесетих година, средњег стаса, лепе главе, седих коса, зеленкастих благих очију.
* Систематизовати.
* Предлози уз генитив: ОД, ДО, ИЗ, БЕЗ, КОД, У, ЗА, СА, ОКО, ПРЕ, ПОСЛЕ, ПРЕКО, ЗБОГ, РАДИ
АНАЛИЗА ЧАСА:
155
58. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Уочавати предлоге, њихову непроменљивост и просторне, временске и друге односе које они означавају; употреба уз одговарајуће падеже.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Правилна употреба предлога и падежа као предуслов правилног изражавања.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи (именице)
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи;
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник (стр. 145) и Радна свеска (вежбе 45 и 46 на стр. 61)
САДРЖАЈ ЧАСА:
156
− за циљ: ради, за…,
− за друштво: са.
Закључити: предлози су непроменљиве речи. Стоје уз именице и личне заменице и означавају просторне, временске и друге односе.
− Слагање предлога са падежима у реченици (вежбање на стр. 147 Уџбеника).
157
59. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
158
Упознавање са писцем. Изражајно читање текста. Локализација. Одломак из романа 20.000 миља под морем
Тема − главни мотив одломка. Подводна шетња двојице научника по давно потонулој планини и људском насељу (Атлантида).
Тумачење одломка према захтевима аутора Читанке и тезама:
− „Наутилус“ израња на површину мора (изглед)
− Ходање двојице научника по морским дубинама
− Долазак на живописне остатке некадашњег људског насеља
− Вулкан − планина
Појам авантуристичког романа
Научно-фантастична књижевност
159
60. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати љубав према језику и неопходност развоја језичке културе
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи (именице)
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагми
САДРЖАЈ ЧАСА:
160
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:
− Истицање циља часа
− Примери:
* − Позајмио сам другу књигу? Коме? – намена
− Вратио сам се својој кући. Чему? – усмереност
− Спава му се. − носилац стања / логички субјекат
* Дакле, основна значења датива без предлога су:
НАМЕНА, УСМЕРЕНОСТ и НОСИЛАЦ СТАЊА (закључак ученика)
АНАЛИЗА ЧАСА:
161
61. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Анализа домаћег задатка „Слика детињства коју носим у себи“
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Развијати креативност и самостално стваралаштво ученика, уз поштовање композиције писменог састава.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати креативно и самостално писмено изражавање, живост и занимљивост у приповедању.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Тематска повезаност са предстојећим другим писменим задатком; континуитет одређеног облика изражавања (нарације)
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
162
ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:
Изабрати најбоље задатке за пано у учионици.
АНАЛИЗА ЧАСА:
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи (именице)
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагми
163
САДРЖАЈ ЧАСА:
ЗНАЧЕЊЕ ФУНКЦИЈА
− Ана воли Милована. предмет радње прави објекат
а) − Читам књигу. предмет радње прави објекат
− Милица се заљубила у Петра. предмет радње неправи објекат
− Ану је страх. носилац стања логички субјекат
б)
− Боли ме глава. носилац стања логички субјекат
− Ушао је у учионицу. место прилошка одредба за место
в)
− Прошао је кроз град. место прилошка одредба за место
− Целу ноћ није спавала. време прилошка одредба за време
г)
− У понедељак идемо у позориште. време прилошка одредба за време
− Отишао је на брзину. начин прилошка одредба за начин
д)
− Одговорио је кроз плач. начин прилошка одредба за начин
Ученици закључују: Акузатив је падеж за казивање објекта, места, времена, начина и логичког субјекта.
Добија се на питања – Кога (видиш), Шта (примећујеш)
ПРЕДЛОЗИ: У, НА ЗА
АНАЛИЗА ЧАСА:
164
64. и 65. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Подстицати интересовање за читањем прозних дела која својом садржином подстичу развој маште и креативности.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
165
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:
− О писцу – биографски подаци (укратко)
− Фабула романа
− Врста – авантуристички
− Радња романа се прича у 1. лицу (главни јунак), чиме је постигнута непосредност доживљаја, занимљивост и узбудљивост.
− Делови романа по хронологији догађаја
− Лик главног јунака (уочавање карактерних особина кроз поступке)
− Петко
* Проблемско питање: Шта је Робинсону пружала природа? Како се адаптирао на природну околину?
Како је постепено савладавао усамљеност?
− На који начин бисте ви храбрили себе да издржите више година у таквим условима?
АНАЛИЗА ЧАСА:
166
66. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи (именице)
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагми
CJ.1.2.8. примењује правописну норму у једноставним примерима
САДРЖАЈ ЧАСА:
167
− Петре, дођи!
− Чујте, браћо, то он говори!
− Зашто ме, Милице, не слушаш?
Вокатив служи за дозивање и обраћање.
Увек се употребљава без предлога, као и номинатив.
У говору се обележава интонацијом – паузом, а у писању запетама (до наведене формулације доћи закључцима ученика, уочавањем).
АНАЛИЗА ЧАСА:
168
67. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.2.8. примењује правописну норму (писање вишечланих географских појмова, вокатива) у једноставним примерима
CJ.2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева
САДРЖАЈ ЧАСА:
169
*Имена планина, гора, брда... пишу се великим почетним словима – Фрушка гора, Стара планина; Атлантски океан, Северни ледени океан,
Охридско језеро...
АНАЛИЗА ЧАСА:
170
68. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са појмом путописа – путописне прозе, ретроспективна прича
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Путопис – књижевна врста; пејзаж – опис предела; ретроспекција – од садашњости ка прошлости
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
171
− Анализа поступка наставнице српског језика
− Понашање девојчициних другарица
− Како се осећала девојчица?
− Незадовољство, негодовање, страх од писменог задатка
* Путопис – књижевна врста у којој писац износи своје утиске о земљама, пределима кроз које путује; опис путовања
Пејзаж – опис предела, краја, природе
АНАЛИЗА ЧАСА:
172
69. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Развијати креативност и самостално стваралаштво ученика, развијати креативно стваралачко маштање.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати тачност, јасност, прецизност, убедљивост и сликовитост у изражавању. Неговати креативно и самостално писмено изражавање,
живост и занимљивост у приповедању.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике да је изражавање најбоље када се са мало речи много каже. Домаћи задатак као припрема за наредни Други
писмени задатак.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:
САДРЖАЈ ЧАСА:
173
Читање домаћих задатака и разговор о њима. Док један ученик чита свој задатак, остали бележе своја запажања, примедбе и сугестије везане за
одговор на тему, композицију, стил изражавања, језик, занимљивост приповедања, разноврсност мотива, маштовитост и креативност. После свака три
прочитана задатка, усмено коментарисати.
АНАЛИЗА ЧАСА:
174
70. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Композиција, језик, стил, правопис и обрада теме; стваралачко маштање и приповедање о доживљајима.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Проверити усвојеност писменог изражавања; израда другог школског писменог задатка
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
175
Записати теме на табли и објаснити.
– Теме:
1. Открио сам лепоту коју други нису приметили
2. Неочекивана радост
С обзиром на то да су већ писали домаћи задатак „Моје чудесно путовање“, и теме треба да буду усклађене са свим садржајима обрађеним између два
писмена задатка.
АНАЛИЗА ЧАСА:
176
71. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
C CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи (именице)
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагми
CJ.1.2.8. примењује правописну норму () у једноставним примерима
САДРЖАЈ ЧАСА:
ЗНАЧЕЊЕ ФУНКЦИЈА
а) − Пишем оловком. средство ПО средства
177
− Путујем возом. средство ПО средства
− Разговарала сам са Пером. друштво ПО друштва
б)
− Крени с нама. друштво ПО друштва
АНАЛИЗА ЧАСА:
178
72. и 73. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Анализа другог писменог задатка / Писање побољшане верзије писменог задатка
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособити ученике за поштовање композиције писменог задатка; одељка, језика, стила, и правописа.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена савладаног градива у самосталном писменом изражавању и богаћење лексике.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
179
ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:
Припрема за писање побољшане верзије писменог задатка.
2. час
Писање побољшане верзије првог писменог задатка у вежбанкама.
Ученици предају наставнику вежбанке, да утврди квалитет побољшане верзије задатка.
180
74. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Усвојити знања о локативу, падежу места; истаћи искључиву употребу са предлозима.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Препознати значења и функције локатива на тексту и његово разликовање од датива.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи (именице)
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагми
САДРЖАЈ ЧАСА:
181
4. Састаћемо се по недељи. (локатив – место)
5. Обојицу хоће објесити о вратима града Вучитрна. (локатив – место)
6. По мајчином доласку Ниџа је одахнуо. (локатив – време)
7. Побратиме, Краљевићу Марко, да ти мени о јесени дођеш о јесени, о Дмитрову данку, а о моме крсноме имену. (локатив – време)
8. Разговарамо о падежима. (локатив – предмет радње; неправи објекат)
*** Локатив најчешће означава место и предмет радње, а може и време, начин...
Увек се употребљава са предлозима.
Предлози уз локатив су: У, НА, О, ПО, ПРИ, ПРЕМА
ПИТАЊА: ГДЕ, НА ЧЕМУ СТОЈИШ? О КОМЕ, О ЧЕМУ ГОВОРИШ?
АНАЛИЗА ЧАСА:
182
75. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи (именице)
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагми
САДРЖАЈ ЧАСА:
183
(Садржај на фолији)
АНАЛИЗА ЧАСА:
ОДРЕДИТИ
а) врсту падежа
б) значење падежа
184
76. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Појам дескриптивне песме; композиција; порука; Војислав Илић – изразити дескриптивни песник
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
185
* О песнику
− Војислав Илић, познати српски песник. Рођен 1860. у Београду, у породици песника. Умро је 1894. Писао је лирске и епске песме, али је трајан траг
оставио као лиричар (претеча модерне српске поезије). Описне песме.
* Основни мотив (тема): Опис зимског јутра.
* Композиција песме: Строфе су потпуне целине – ритамске и тематске.
(песничке слике) Прва строфа – Одреди стилску и визуелни функцију речи јутро.
Зелено лишће је опаљено оштрим мразом, снежни покривач је свуда около – по пољима и кућама. У позадини се назире тамна боја неба.
Друга строфа – Посматрање се преноси на село. Оно мирно спава. Визуелна слика је појачана акустичком: видимо и чујемо петла – лепет
крила.
Трећа строфа – Јављају се динамички мотиви. Ловац пролази селом, журно, погурен је од зиме, а за њим трчкарају ловачки пси.
Акустички део слике представљају звиждање и промукао глас ловца.
Четврта строфа – Очекујемо наставак наговештеног буђења, али њега нема. Напротив, све је опет замрло „свуда је пустош и мир“.
АНАЛИЗА ЧАСА:
186
77. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
187
Изражајно читање текста. Тумачење према истраживачким задацима аутора Читанке:
− Како ти се допала прича?
− Шта ти је њој најинтересантније?
− Зашто се прича зове Шала? О каквој је шали заправо реч?
− Проучи како речи „ја вас волим, Нађенка“ делују на Нађенку.
− Објасни њено настојање да одгонетне ко јој казује ове речи.
− Прочитај описе зимског поподнева и санкања. Осети, замисли и доживи те тренутке.
− Шта ти је занимљиво у Нађенкином изгледу?
− Подвуци глаголе који означавају кретање и јачину ветра (персонифицирани).
− Објасни шта је у Шали духовито и безазлено а шта озбиљно.
− Забележи поруке приче.
АНАЛИЗА ЧАСА:
188
78 час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи (именице)
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагми
САДРЖАЈ ЧАСА:
189
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:
Фолија
Подвуци именице, одреди падеж, значење и функцију.
АНАЛИЗА ЧАСА:
190
79. и 80. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи (именице)
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.2.3.7. препознаје главна значења падежа у синтагми и реченици
CJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагми
CJ.1.2.8. примењује правописну норму у једноставним примерима
CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом V разреда) са именима аутора тих дела
CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност)
CJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту
CJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива
САДРЖАЈ ЧАСА:
191
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:
Израда теста
АНАЛИЗА ЧАСА:
ПОЛУГОДИШЊИ ТЕСТ
2. На основу наведених одломака, препознај и напиши књижевне ликове и дела из којих су наведени!
а) „Истина је, честити царе, да си ми то казао, али погледај што си на овој карти
потписао...“
____________________________ ____________________________
књижевни лик књижевно дело
____________________________ ____________________________
књижевни лик књижевно дело
в) „Још бих вас замолио, ако ми се нећете смејати, да му прочитате ово моје
192
писмо и да му кажете да ја нисам крив, ... и да га нећу никада заборавити.“
____________________________ ____________________________
књижевни лик књижевно дело
193
7. Одреди падеж и његово значење подвученим именицама у примерима:
падеж значење
Саша је ученик. ___________________ ____________________
Иде у школу. ___________________ ____________________
Попио је чашу сока. __________________ ____________________
Разговарају о филму. ___________________ ____________________
Пише оловком. ___________________ _____________________
Седи у соби. __________________ ____________________
Шета са другом. ___________________ ____________________
Дођи, Милане! ___________________ _____________________
Читај књиге. ____________________ _____________________
Путују ка планини. ____________________ _____________________
Помози другу. ____________________ _____________________
Узми књигу са полице. ____________________ _____________________
8. Напиши правилно писаним словима следеће реченице и стави запету где је намерно изостављена!
194
Главни реченични чланови су _______________ и ________________ .
Зависни реченични чланови су ______________ и ________________.
Допуне су _______________ и ____________________ .
Одредбе су ________________ и _________________ .
195
81. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Описати зимски снежни амбијент и неговати правилно и самостално писмено изражавање.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати љубав према природи; осетити је свим чулима, сликовито је приказивати.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
196
Писање писмене вежбе − састава.
АНАЛИЗА ЧАСА:
197
82. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Прочитао сам у току зимског распуста (или првог полугодишта)
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
198
Служећи се белешкама из „Дневника прочитаних књига“, ученици представљају књиге које су прочитали и говоре и књизи која је на њих оставила
најснажнији утисак. Истовремено је препоручују и осталим ученицима.
АНАЛИЗА ЧАСА:
199
83. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Усвајање знања о придевима, врстама према значењу; неодређени и одређени вид; компарација.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Постизати сликовитост и изражајност у приповедању и описивању захваљујући употреби придева.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи ; зна основне граматичке категорије променљивих речи (именице
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.2.3.7. препознаје главна значења падежа у синтагми и реченици
CJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагми
САДРЖАЈ ЧАСА:
200
1) Описни (квалитативни) придеви означавају особине појмова уз чија имена стоје: плав, црвен, нов, висок, добар, храбар...
2) Присвојни (посесивни) означавају припадање: очев, мајчин, сестрин, Марков, школски...
3) Градивни придеви означавају састав, од чега је појам уз чије име стоје: златан, пешчани, дрвен, оловни, свилен...
4) Придеви временског односа означавају време на које се односи појам означен именицом уз коју придев стоји: данашњи, вечерашњи, ондашњи,
летошњи...
5) Придеви просторног односа означавају на које се место односи појам означен именицом уз коју придев стоји: доњи, горњи, тамошњи...
6) Придеви других односа (намене): сточна (пијаца), житни (трг), здравствени (картон).. .
* Као несамосталне речи, придеви добијају ознаке рода, броја и падежа, зависно од именица уз које стоје.
Неодређени и одређени вид: Већина придева остварује се у два низа облика краћим и дужим облицима, названим тако према номинативу рода који може бити
− са наставком Ø (краћи облик) плав младић
− са наставком и (дужи облик) плави младић
АНАЛИЗА ЧАСА:
201
84. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Усвајање знања о придевима, врстама према значењу; неодређени и одређени вид; компарација, појам конгруенције.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Постизати сликовитост и изражајност у приповедању и описивању захваљујући употреби придева.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи ; зна основне граматичке категорије променљивих речи (именице и придеви
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагми
CJ.1.2.8. примењује правописну норму у једноставним примерима
САДРЖАЈ ЧАСА:
202
− ЗДРАВО ухо (средњи род).
На основу анализе издвојених придева закључити: сваки придев има посебне облике за поједине родове − трородност. Именице имају свој род, али
само један једини, значи: немају трородност. Придеви се са именицом слажу у роду, броју и падежу.
203
85. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: У корелацији са наставом историје упознати ученике са династијом Немањића, а посебно са делима великог жупана Стефана Немање.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богатити знања ученика о нашој прошлости, културној баштини и делима инспирисаним традицијом.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
204
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:
Читање песме са јасним интонативним истицањем Савиног монолога и апострофа са благим призвуком изражајне патетике.
Лексика и друга појмовна значења:
„Куд се ђеде цар Немање благо“ / у шта је потрошено Немањино богатство
„Седам кула гроша и дуката“ / велика количина разног новца
„Просто да си Немањићу Саво! проста душа твојих родитеља!“ / ваша душа нема кривицу, безгрешна је
Интерпретација песме:
− На којим су се местима најчешће сакупљали српски великаши приликом збора и договора /код цркава и манастира? Овога пута код манастира
Грачаница
− На које питање су „господа хришћанска“ (српска господа) тражили одговоре на овом договору? / „Куд се ђеде цар Немање благо“
− Који се манастири помињу у овој песми као задужбине Стефана Немање? (Хиландар, Студеница, Милешева)
− Какву је људску и владарску особину поседовао Стефан Немања? (Стефан Немања је много више улагао у градитељство, духовни живот и
културу, него у оружје.)
Идеја песме: Стефан Немања је био владар који је допринео развоју културних добара; чинио је велика доброчинства цркви и народу.
АНАЛИЗА ЧАСА:
205
86. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати се са животом и радом Cв. Саве; Cв. Сава – инспирација народних и ауторских стваралаца.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богатити знања ученика о нашој прошлости, културној баштини и делима инспирисаним традицијом.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
206
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Групе су добиле конкретне задатке на 1. часу у 2. полугодишту
1. – Свети Сава у народној песми (испевано више од 30 песама)
2. – Свети Сава у народним причама
3. – Свети Сава у народној традицији
4. – Свети Сава у ауторској поезији (бар 3 песника)
− Након извештавања група обједињују се и записују тезе о лику св. Саве, његовом значају као просветитеља, лекара, државника.
− Дела св. Саве: Житије светог Симеона, црквени закони
АНАЛИЗА ЧАСА:
207
87. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Усвајање знања о придевима, врстама према значењу; неодређени и одређени вид; компарација, појам конгруенције
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Постизати сликовитост и изражајност у приповедању и описивању захваљујући употреби придева
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи (именице)
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагми
CJ.1.2.8. примењује правописну норму у једноставним примерима
САДРЖАЈ ЧАСА:
208
Компарација
Компарацију уочавати на народној песми Риба и девојка (стр. 45 у Радној свесци).
Закључити после анализе следеће:
− основни облик придева − позитив: драг, сладак, брз;
− први степен поређења − компаратив: дражи, слађи, бржи − гради се додавањем наставака на позитив: -ији, -ји, -ши ( само три придева граде
компаратив са овим наставком: леп − лепши, мек − мекши, лак − лакши);
− други степен поређења − суперлатив: најдражи, најслађи, најбржи − гради се додавањем поредбене речце нај испред компаратива.
Могу се поредити само описни придеви (вежба на 108. стр. Уџбеника).
Придевски вид
− Неодређени: Прође нека млада и лепа жена.
− Одређени: Ова млада и лепа жена прође улицом.
Оба придевска вида имају само описни придеви, док остали имају само одређени вид (вежба на 105. стр. Уџбеника).
Функција
− Атрибутска − најчешћа функција придева: лепа млада жена.
− Предикатска − предикатив: Млада жена је лепа. Држање јој је било достојанствено.
У предикатској служби употребљавају се заједно са глаголима јесам и бити (вежба на 110. стр. Уџбеника).
АНАЛИЗА ЧАСА:
209
88. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Поновити и утврдити писање вишечланих географских имена, управног говора, присвојних придева са наставцима -ски, -шки, -чки, -ов,
-ев, -ин, апозиције и др.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
210
− Боба капитен нашег школског тима највиши је у одељењу.
− Девојчице ћепоћи самном, а дечаци сњим.
− Шета ћемо поред реке саве, а увече идемо у сава центар на концерт.
− Небринем за никога.
− Јован неговори са никим.
− Ишао је сарајевском улицом у београду.
− Шетао је свим Сарајевским улицама.
− Посетили смо основну школу Бранко Радичевић у новом Београду.
− Мој стриц станује у улици Авалској број десет.
− С чиме си ово писао?
− Милицин задатак је нај бољи. Писала је о приповетци сурово срце.
АНАЛИЗА ЧАСА:
211
89. и 90. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Увести ученике у свет народног стваралаштва; упознати их са Вуковом поделом епске народне поезије и поделом на циклусе ради лакшег
изучавања; посебно се осврнути на песме тематског круга о Немањићима и Мрњавчевићима.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати осећање припадности своме народу, љубав према народној традицији и народном стваралаштву.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
(2 часа)
УВОДНИ ДЕО ЧАСА:
О епским народним песмама и њиховој подели.
212
Песме тематског круга о Немањићима и Мрњавчевићима.
Локализација одломка.
Он је човек из народа који се и по начину живота, и по понашању, и по говору, разликује од феудалне господе иако је царев сестрић. Носи грубо
пастирско одело, као прави народни човек, а када му шићарџије нуде дукате за коња, он им мудро и духовито одговара.
Његово понашање је природно и једноставно. Он у путу задрема на кулашу, јер је на то навикао као чобанин у планини.
Мудар је и сналажљив када препознаје Роксанду девојку.
Издвојити стилска средства: сталне епитете, поређења, хиперболу.
АНАЛИЗА ЧАСА:
213
91.
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Описати физички изглед и кроз поступке карактерне особине Милоша Војиновића.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Неговати културу писменог и усменог изражавања и подстицати љубав према народном епском стваралаштву.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
214
АНАЛИЗА ЧАСА:
215
92. и 93. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи (именице)
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.1.2.8. примењује правописну норму у једноставним примерима
САДРЖАЈ ЧАСА:
216
* Основни бројеви до четири се мењају по падежима.
Кад бројеви два, три и четири стоје уз именицу, онда је она у генитиву (два човека, три ученика, четири петице).
Ако су уз именицу бројеви од пет до двадесет, онда су оне у генитиву множине (пет људи, девет ученика).
Код сложених бројева последњи број ће условљавати G1 или G2 (сто педесет четири човека, сто педесет пет људи).
АНАЛИЗА ЧАСА:
217
94. и 95.
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознавање са богатим епским стваралаштвом наших народа, нашем бурном прошлошћу.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
218
Постанак и развој народне књижевности.
Подела народне књижевности.
Епске народне песме.
АНАЛИЗА ЧАСА:
219
96.
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Усвојити основна знања о именичким заменицама, њиховој промени, наглашеним и ненаглашеним облицима и употреби личне заменице
сваког лица себе/се; неличне именичке заменице.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Ширити знања о језику и његовој употреби у свакодневном животу и литерарном стваралаштву.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи (придеви, бројеви, именичке заменице); зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку
норму у вези с облицима речи
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријама
САДРЖАЈ ЧАСА:
220
Именичке заменице у реченици су самосталне, као и именице, односно не зависе од других речи, него се, напротив, друге речи на њих наслањају и од
њих зависе. То су личне заменице, лична заменица сваког лица СЕБЕ, СЕ, упитна заменица за лица и ствари КО (ТКО) и ШТО (ШТА) и неодређене, односно
одричне заменице сложене са КО (ТКО) и ШТО (ШТА): НЕКО (НЕТКО), НЕШТО (НЕШТА), НИКО (НИТКО), НИШТА и ОПШТЕ: свако, ма ко, било ко.
Личне заменице 1. и 2. л. имају посебну промену, само њима својствену, док заменица 3. л., која има облике за сва три рода, у својој промени има
облике већине придевских заменица у генитиву, дативу, акузативу, оба броја личне заменице сва три лица имају двојаке облике: дуже (акцентске) и краће
(енклитичке).
Лична заменица сваког лица себе, се има следећу промену: 1. –; 2. себе; 3. себе; 4. себе (се); 5. –; 6. собом; 7. (о) себи.
АНАЛИЗА ЧАСА:
221
97. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Утврдити основна знања о личним и неличним заменицама и њиховој правилној употреби и промени
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Ширити знања о језику и његовој употреби у свакодневном животу и литерарном стваралаштву.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена знања, особито заменица са предлогом; и личне заменице себе/се.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи (придеви, бројеви, именичке заменице); зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку
норму у вези с облицима речи
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријама
CJ.1.2.8. примењује правописну норму (писање заменице Ви у обраћању, одричне именичке заменице) у једноставним примерима
САДРЖАЈ ЧАСА:
222
− Самостални рад у Радној свесци, стр. 38−39.
− Повратна информација након 15 минута рада.
− Исправљање, корекције грешака; додатна тумачења.
− Самостални рад вежбе бр. 28.
− Промена заменица по падежима (личне и неличне)
* Правилна употреба заменица (вежба у Уџбенику)
АНАЛИЗА ЧАСА:
223
98. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Појам митолошке песме; повезаност са бајкама; мотиви; слике; стих; стилска средства и језик народа
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
224
– Изражајно читање песме
– Доживљеност – ученици; како замишљају вилу?
– Тумачење мотива:
а) митолошких, фантастичних (нестварних) – чудесних
б) стварних, реалних
– Сличности са бајкама (Чардак ни на небу ни на земљи)
– Стваралачко маштање
– Замисли вилин град
– Тумачи слике врата – од злата, бисера, шкерлета
– Временске појаве персонифициране као вила и њена породица
*Персонификацијом се неживим стварима, појавама приписују својства и особине живих бића.
* Стални епитет (бјела вила)
АНАЛИЗА ЧАСА
225
99. и 100. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Тест: Именске речи (значења и функције падежа) и анализа теста
ТИП ЧАСА:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Проверити усвојеност знања о именицама, заменицама (именичким), придевима, бројевима; њиховим основним значењима и функцијама;
деклинација именских речи
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи (придеви, бројеви, именичке заменице); зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку
норму у вези с облицима речи
CJ.1.2.8. примењује правописну норму (писање заменице Ви у обраћању, одричне именичке заменице) у једноставним примерима
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријама
САДРЖАЈ ЧАСА:
226
ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:
Коментарисање теста.
АНАЛИЗА ЧАСА:
ИМЕНСКЕ РЕЧИ
ТЕСТ
227
Од кога си узео књигу? _____________________________________________
С ким си био? _______________________________________________________
О чему размишљаш? _________________________________________________
Од којих врата је овај кључ?____________________________________________
а) да б) не
у генитиву _____________________
у дативу _______________________
у акузативу ____________________
8. Са леве стране, један уз други, налазила су се два кратка кревета, изнад њих икона светог Николе, рад неког примитивног сликара.
Именице _____________________________________________________
Придеве______________________________________________________
Заменице _____________________________________________________
Бројеве_______________________________________________________
9. На црти иза сваке реченице напиши називе падежа подвучених речи и израза и њихово значење:
228
Погледом је мерио одстојање од реке._______________________________________
Сељани су били мирни и тихи._____________________________________________
врана.
б) „Ћути!“ рече капетан с ужасом на лицу, па притрча богаљу. „Да ниси ти,
ВЕСЕО, ЈУТАРЊИ, ЗЛАТАН, ГОРЊИ, ВЕЧЕРЊИ, ЗАДЊИ, ПРИЈАТАН, БАКРЕНИ, ДЕСНИ, ШКОЛСКИ, ЈЕСЕЊИ, ДЕЧЈИ, МАРИЈИН
ОПИСНИ:______________________________________________________________
ПРИСВОЈНИ: ___________________________________________________________
ГРАДИВНИ: ____________________________________________________________
МЕСНИ: _______________________________________________________________
ВРЕМЕНСКИ:___________________________________________________________
229
СТРОГ ______________ ГРДАН _______________
ДОБАР ______________ ЗАО _________________
Свакога дана у школама вредни наставници упорно уче заинтересоване и незаинтересоване ученике.
Субјекат ____________________________________
Предикат ___________________________________
Атрибути ___________________________________
Објекат_____________________________________
Прилошка одредба за место ________________________
Прилошка одредба за време ________________________
Прилошка одредба за начин ________________________
230
20. Напиши у управном говору реченицу:
________________________________________________________________________
231
101. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособити ученике да уоче разлику између митолошких и обредних песама; појам коледа
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
232
– Истицање циља часа – записивање на табли
– Изражајно читање
– Тумачење многобожачког божанства Вид / Видовдан
– Песма се налази у 5. књизи Вуковој, где су „различите женске пјесме“, под насловом „Пјесма домаћину од боље руке“
– Мотив повратка белог Вида с бојишта
– Хипербола – преувеличавање у уметничком свету песме
– Мотив радости животиња повратку господара
– Особине Видове љубе – верна (стални епитет)
– Коледо – припев (везује се за 1. дан у новој години)
– Мотиви таме и светлости (контрастне слике)
– Мотив коња – Видово јунаштво
– Мотив голубова – долазак светлости, радости, благостања
АНАЛИЗА ЧАСА:
233
102. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са истраживачким радом Веселина Чајкановића, који је показао да су веровања и обичаји нашег народа поуздан извор за
препознавање његове религије пре примања хришћанства.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
НАСТАВНА СРЕДСТВА: „Дневник прочитаних књига“, Студије из српске религије и фолклора Веселина Чајкановића
САДРЖАЈ ЧАСА:
234
Божић − веровање да се сунце наново рађа сваке године, и отуда празновање Божића, тј. младог сунца. Трагови од искона и данас присутни у божићним
празницима: бадњак, божићна слама, печеница, песме, обичаји.
Месец − асоцијација ока, сматран за небеско или божанско око.
АНАЛИЗА ЧАСА:
235
103. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Увежбавати правилну употребу заменице Ви у обраћању из поштовања и одричне заменице нико/ништа.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Научити ученике да се служе правописом и да стечена знања примењују у пракси.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
236
Поштовани директоре,
Обавештавамо Вас да смо најбољи на турниру. Радујте се и Ви са нама! Знамо да сте баш Ви заслужни за овако успешну организацију турнира. Стога
смо Вам веома захвални.
Много Вас поздрављамо.
После овог кратког диктата ученици размењују свеске са паром из клупе и исправљају грешке, пишући их на маргини. Утврђивање правила и
самовредновање.
Напиши правилно одговоре на следећа питања заменицама НИКО/НИШТА.
А. Од кога си добио лопту? Ни од кога.
Б. С киме сте се договарали? Ни са ким.
В. По чему си баш њега препознао? Ни по чему.
Г. Да ли о некоме лоше мислиш? Ни о коме.
Д. Имаш ли поверења бар у некога? Ни у кога.
Ђ. Око чега сте се посвађали? Ни око чега.
АНАЛИЗА ЧАСА:
237
104. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознавање са појмовима – митолошке, обредне песме; синкретизам у народној лирској песми; стилска средства; мотиви
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Читањем ући у свет древних времена, навике и веровања људи
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
238
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:
− Белешке на табли – наставна јединица
* Известилац 2. групе – о митолошким песмама
− Мотиви: виле, небеске и природне појаве (звезде, Месец, муња) доведени у везу са светом људи
Песме: Вила зида град, Женидба сјајног Мјесеца, Сунце се девојком жени
− Анализа песама по избору групе.
* Известилац 3. групе: о обредним народним лирским песмама
− зимске обредне песме (божићне)
− пролећне обредне песме (ђурђевске)
− летње обредне песме (краљичке, ивањске, додолске)
* Известилац 4. групе: занимљивости из Српског рјечника, Митолошког речника, Живота и обичаја народа српског Вука Караџића
− Бележење све време кључних теза на табли
239
105. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Рецитовање научених одломака из народних епских песама старијих времена и лирских, митолошких и обредних
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Тематски и мотивски повезати лирске и епске песме. Утврдити обрађена стилска изражајна средства у наученим песничким сликама
(стални епитети, поређење, хипербола, персонификација).
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати културу изражајног и доживљеног казивања епског и лирског десетерца.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Дијалошко казивање народних лирских песама, уз корелацију са музичком културом.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
240
ДОМАЋИ (САМОСТАЛАН) РАД:
АНАЛИЗА ЧАСА:
241
106. ЧАС
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Поновити поделу глагола по значењу (радња, стање, збивање) и усвојити ново градиво – подела глагола према трајању радње – глаголски
вид.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати љубав према матерњем језику, уочавањем перфективних и имперфективних глагола
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Оспособити ученике за практичну примену стечених знања, препознавање на тексту и у говорним ситуацијама
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи (придеви, бројеви, именичке заменице, глаголи); зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује
књижевнојезичку норму у вези с облицима речи
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике (презент, , перфекат, футур I)
САДРЖАЈ ЧАСА:
242
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:
На основу три илустрације аналитичким путем закључити да глаголи по трајању радње могу бити:
– СВРШЕНИ (ПЕРФЕКТИВНИ) – трајање је ограничено на један тренутак
– НЕСВРШЕНИ (ИМПЕРФЕКТИВНИ) – трајање радње није ограничено, дуже трају
– УЧЕСТАЛИ (ИТЕРАТИВНИ) − подврста несвршених и значе радњу која се више пута понављала
ЗАПИСАТИ:
* Глаголски вид је разлика у трајању радње, стања или збивања које глаголи као лексичке речи означавају.
У српском језику глаголи се деле на три групе:
1. ИМПЕРФЕКТИВНИ (НЕСВРШЕНИ)
2. ПЕРФЕКТИВНИ (СВРШЕНИ)
3. ДВОВИДСКИ ГЛАГОЛИ
1. ИМПЕРФЕКТИВНИ глаголи означавају радње, стања или збивања дугог, неодређеног трајања. (ШЕТАТИ, КУЦКАТИ, СТАРИТИ)
ДЕЛЕ СЕ НА ДВА ТИПА (ВИДСКА ЛИКА):
а) – ДУРАТИВНИ (ТРАЈНИ): ШЕТАТИ, ЈЕСТИ, СУМЊАТИ, СЕДЕТИ...
Они значе непрекидно вршење радње или стања.
б) – ИТЕРАТИВНИ (УЧЕСТАЛИ) : КУЦКАТИ, ЈАВЉАТИ СЕ, ПОСКАКИВАТИ...
Они значе више пута понављање радње или стања која се врше дуже, али с прекидима.
2. ПЕРФЕКТИВНИ означавају радњу, стање или збивање чије је трајање ограничено на један свршени тренутак. (ЛЕЋИ, СЕСТИ, ПОТРАЖИТИ, ПОПИТИ)
Свршени тренутак радње може бити различит, те се ови глаголи деле на неколико видских ликова:
а) ТРЕНУТНО-СВРШЕНИ: СЕСТИ, ПАСТИ, ТРЕПНУТИ, КУЦНУТИ...
Означавају радњу која се цела извршила у једном тренутку.
б) ПОЧЕТНО-СВРШЕНИ: ПОТРАЖИТИ, ЗАПЕВАТИ, ЗАПЛАКАТИ, ПРОГОВОРИТИ...
Они значе свршени почетак радње иза којег радња може трајати и дуже, неодређено.
в) ЗАВРШНО-СВРШЕНИ: ПОПИТИ, ПОКОСИТИ, ДОЋИ, ПРОЧИТАТИ, ИЗГОВОРИТИ...
Они значе свршетак радње пре којега је радња могла дуже трајати.
г) НЕОДРЕЂЕНО-СВРШЕНИ: ЗАГРИСТИ, РАЗВИКАТИ СЕ, ЗАИГРАТИ СЕ, ПОЛЕЖАТИ, ПОПЛАКАТИ,…
Они значе свршени тренутак радње и извесно дуже или краће вршење дате радње, стања или збивања.
3. ДВОВИДСКИ ГЛАГОЛИ − они којима се може означавати и несвршена и свршена радња. Да ли су једног или другог вида одређује се само у реченици
(контексту). Такви су: ЧУТИ, ВИДЕТИ, РУЧАТИ, ВЕЧЕРАТИ, ТЕЛЕФОНИРАТИ...
* Седим и ручам. (несвршени)
* Чим ручам, отићи ћу у школу. (свршени)
243
Урадити вежбања у Уџбенику, стр. 120 и у Радној свесци, вежбање 39, стр. 52.
АНАЛИЗА ЧАСА:
244
107. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Поновити глаголски вид и усвојити ново градиво – поделу глагола према предмету радње (глаголски род)
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Уочавањем глаголског рода развијати љубав према матерњем језику и жељу за новим сазнањима.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Наставити са оспособљавањем ученика за практичну примену усвојених знања из ове области.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи (придеви, бројеви, именичке заменице,глаголи ); зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује
књижевнојезичку норму у вези с облицима речи
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике (презент, перфекат, футур I)
САДРЖАЈ ЧАСА:
УВОДНИ ДЕО ЧАСА:
Поновити и утврдити претходно стечена знања о глаголима – појам и глаголски вид.
ЗАПИСАТИ:
245
– Глаголски род у ширем смислу је разликовање глагола према томе да ли захтевају употребу ПРАВОГ ОБЈЕКТА (у облику акузатива без предлога) као
обавезне допуне (која се или изриче или само подразумева) или не захтевају.
Према томе, глаголи се деле на три групе:
1. ПРЕЛАЗНЕ (ТРАНЗИТИВНЕ)
2. НЕПРЕЛАЗНЕ (НЕТРАНЗИТИВНЕ)
3. ПОВРАТНЕ (РЕФЛЕКСИВНЕ)
ПРЕЛАЗНИ глаголи су они који захтевају објекат у облику акзатива без предлога, ређе у генитиву без предлога: писати (књигу), изградити (кућу), пити
(воде), купити (хлеба)
НЕПРЕЛАЗНИ глаголи су они који не могу имати објекат у акузативу без предлога: СЕСТИ, СЕДЕТИ, ИЋИ, ЛЕЖАТИ, ГЛЕДАТИ, ГЛЕДЕТИ, ПЛАКАТИ,
БОЛОВАТИ.
ПОВРАТНИ глаголи су они који се изговарају са обавезном речцом „СЕ“ и деле се на 3 групе:
1. ПРАВИ ПОВРАТНИ глаголи − означавају радње које појам у субјекту врши сам на себи; у којима се речца „СЕ“ тумачи као акузатив заменице за свако
лице СЕБЕ: ЧЕШЉАТИ (СЕ), УМИВАТИ (СЕ), КУПАТИ (СЕ), ИСПРАВИТИ (СЕ), ПОПЕТИ (СЕ), НАПИТИ (СЕ).
2. УЗАЈАМНО-ПОВРАТНИ (РЕЦИПРОЧНИ) глаголи − означавају радње које врше најмање два вршиоца један на другом: РВАТИ (СЕ), ТУЋИ (СЕ),
СПРИЈАТЕЉИТИ (СЕ).
3. НЕПРАВИ-ПОВРАТНИ глаголи − означавају радње, стања и збивања уз чије се глаголе „СЕ“ не може тумачити као „СЕБЕ“: БЕЛЕТИ СЕ, ЦРВЕНЕТИ СЕ,
НАДАТИ СЕ, ЧУДИТИ СЕ, ЉУТИТИ СЕ, ПЛАШИТИ СЕ...
246
108. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити и утврдити основна знања о глаголима; глаголском виду и роду.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Уочавати, препознавати и преобликовати глаголски вид несвршени/свршени; глаголски род.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи (придеви, бројеви, именичке заменице); зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку
норму у вези с облицима речи
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике (презент, перфекат, футур I)
САДРЖАЈ ЧАСА:
247
б) глаголи свршеног вида
в) двовидски глаголи
− Додавањем префикса преобликуј глаголе несвршеног вида у свршене (ГОВОРИТИ – ПРОГОВОРИТИ)
* Радна свеска, вежба бр. 39.
− Бирамо пар који ће најбрже, тачно написати по пет:
а) прелазних глагола
б) непрелазних глагола
в) повратних глагола
− два права
− два неправа
− један узајамно-повратни
АНАЛИЗА ЧАСА:
248
109. ЧАС
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити и систематизовати знања о обрађеној народној прози (бајке, новеле, шаљиве приче, кратке народне умотворине) и епским
песмама старијих времена.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијање способности за самостално тумачење народне прозе и епске народне песме
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
249
Користећи „Дневнике прочитаних књига“ и додатну литературу припремити синтезу научене (обрађене) прозе и песама о Немањићима и
Мрњавчевићима по групама.
АНАЛИЗА ЧАСА:
250
110. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Систематизовати знања о народној лирској песми и њеним одликама (субјективност, емоционалност, сликовитост, музикалност, сажетост
израза); мелодија као верни пратилац народне лирске песме.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Повезивање знања о народним песмама са познавањем народних обичаја и народне традиције.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
251
− Стилска изражајност
− персонификација
− епитет
− Вук о вилама
3. група: Обредне песме
− додолске
− коледарске − синкретизам (спој музике, речи, игре)
− ђурђевске
− краљичке − колективно извођење
− обредни карактер песама према одговарајућим приликама
− стилска изражајност (поређење, епитети... )
− врста стиха
АНАЛИЗА ЧАСА:
252
111. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Усвојити основну функцију инфинитива и презента, као и њихову творбу, уз посебан осврт на њихове основе – сличности и разлике;
наставци.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав према свом језику уочавањем стилске функције инфинитива и презента
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Употреба инфинитива и презента у реченици – на тексту уочавати функцију и стилску вредност.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи (придеви, бројеви, именичке заменице,глаголи); зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује
књижевнојезичку норму у вези с облицима речи
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике (презент, инфинитив, перфекат, футур I)
САДРЖАЈ ЧАСА:
253
* Зависно од тога коме се приписује радња, стање или збивање, глаголи имају различите облике за 1. лице (говорно), 2. лице (којем се нешто говори), 3.
лице (лице које је изван говорника и саговорника). Они се јављају у облицима једнине и множине.
* Зависно од тога да ли се радња, стање или збивање приписују некоме или нечему за ВРЕМЕ У ПРОШЛОСТИ, САДАШЊОСТИ ИЛИ БУДУЋНОСТИ – глаголски
облици ће имати различите завршетке. Они се, дакле, мењају по ВРЕМЕНИМА, а време се рачуна од ВРЕМЕНА ГОВОРЕЊА.
На пример:
– је читао (пре времена говорења)
– чита (за време када се о радњи говори)
– читаћу (после времена говорења).
* Глаголски начини означавају став говорног лица према још неоствареној жељи, радњи, стању. (ИМПЕРАТИВ: пиши; ПОТЕНЦИЈАЛ: бих писао; ФУТУР II:
будем писао).
254
112. и 113. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са стваралаштвом Милована Глишића. Појам реалистичке приповетке. Тумачење текста према плану. Књижевни лик.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговање љубави, поштовања и захвалности према мајци; пожртвовање мајке да својој деци омогући здрав и успешан живот.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Приближавање старих патријархалних законитости савременом ученичком сензибилитету и повезивање са уметничким делима трајне
вредности која их описују.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
255
УВОДНИ ДЕО ЧАСА:
Разговор о породици и породичним односима у прошлости и данас.
256
114. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати правилно и сликовито изражавање, као и приповедање коришћењем приповедачког презента.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Усвојити знања о глаголским облицима, првенствено презенту, његовој употреби и значају у приповедању.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи (придеви, бројеви, именичке заменице); зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку
норму у вези с облицима речи
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике (презент, инфинитив, радни глаголски придев, перфекат, футур I)
САДРЖАЈ ЧАСА:
257
Презент је прост и личан глаголски облик који значи да се радња врши у тренутку говора, односно да је доведена у садашњост помоћу наше свести и
маште.
Најчешће се гради – употребљава од несвршених глагола.
– Гради се када се на презентску основу додају наставци:
ЈЕДНИНА МНОЖИНА
1. л. Ја читам (-м) 1. л. Ми (-мо)
читамо
2. л. Ти читаш (-ш) 2. л. Ви (-те)
читате
3. Он чита (-) 3. л. Они (-ју, е,
л. читају у)
– Глаголи на ћи, чија се инфинитивна основа завршава на к, г, х, у облицима презента мењају те консонанте пред вокалима е у ч, ж, ш (вући – вукти
– вукем – вучем): ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА.
– Код неких глагола су консонанти измењени у презенту и, добијени су гласовном променом као: викати – вик-јем – вичем, писати – пис-јем – пишем.
* Презентска основа се добија кад се од 2. л. ј. одбије наставак -ш (Ти пише/ш, пише-) или од 1. л. мн. наставак -мо (Ми чита/мо, чита-)
258
115. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Помоћни глаголи у српском језику; облици презента. ЈЕСАМ/БИТИ/ХТЕТИ. Краћи и дужи (наглашени и ненаглашени) облици.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи (придеви, бројеви, именичке заменице); зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку
норму у вези с облицима речи
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике (презент, инфинитив, радни глаголски придев, перфекат, футур I)
САДРЖАЈ ЧАСА:
259
(Ти) јеси, си будеш хоћеш, ћеш
(Он) јесте, је буде хоће, ће
(Ми) јесмо, смо будемо хоћемо, ћемо
(Ви) јесте, сте будете хоћете, ћете
(Они) јесу, су буду хоће, ће
Глаголи јесам и хтети имају дуже и краће облике. Краћи облици служе за грађење сложених глаголских облика.
260
116. и 117. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Показати са колико љубави и поштовања песник говори о својој мајци.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Неговати љубав и поштовање међу члановима породице. Прочитати целу збирку и прозне текстове о мајци.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Збирка Песме о мајци Бранка В. Радичевића, Читанка и „Дневник прочитаних књига“.
САДРЖАЈ ЧАСА:
261
Читање песама по избору ученика; читање прозног текста Чија је моја мајка.
АНАЛИЗА ЧАСА:
262
118. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати правилно изражавање и употребу презента у постизању сликовитости и динамичности приповедања.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи (придеви, бројеви, именичке заменице); зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку
норму у вези с облицима речи
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике (презент, инфинитив, радни глаголски придев, перфекат, футур I)
САДРЖАЈ ЧАСА:
263
Примери: певуши (презент, 3. л. ј.) певушиТИ певуши-
Ми певушиМО певуши-
намигне (презент, 3. л. ј.) намигнуТИ намигну-
Ми намигнеМО намигне-
тече (презент, 3. л. ј.) тећи, текОХ тек-
Ми течеМо тече-
сија (презент, 3. л. ј.) сијаТИ сија-
Ми сијаМО сија-
Истовремено уочавати глаголски вид и род.
264
119. И 120. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са стваралаштвом словеначког писца Ивана Цанкара, посебно са његовим приповедачким радом. Оспособљавати ученике
за самостално тумачење приповетке према истраживачким задацима аутора Читанке.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговање љубави према ближњима, нарочито према мајци, као бескрајно пожртвованом бићу.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, „Дневник прочитаних књига“, приповетке Ивана Цанкара, Звучна читанка
САДРЖАЈ ЧАСА:
265
УВОДНИ ДЕО ЧАСА:
Укратко о Ивану Цанкару, његовом животу, раду и делима.
Изражајно читање текста (или слушање Звучне читанке).
АНАЛИЗА ЧАСА:
266
121. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за самостално портретисање књижевног лика на основу тумачених дела.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Припремити се за предстојећи писмени задатак и практично примењивати стечена знања.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
267
Читање радова, коментарисање, анализа и избор најбољег.
АНАЛИЗА ЧАСА:
268
122. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговање културе писменог изражавања и уочавање карактерних особина људи.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Успостављање односа са људима из непосредног окружења, неговање породичних и пријатељских односа, способност за уверљиво
писмено изражавање, уз богаћење речника и језичког и стилског израза.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
269
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:
Читање домаћих задатака и разговор о њима. Док један ученик чита свој задатак, остали бележе своја запажања, примедбе и сугестије везане за
одговор на тему, композицију, стил изражавања, језик. После свака три прочитана задатка, усмено коментарисати. Посебан акценат ставити на
описивање спољашњег изгледа ( откривање осећања посматрањем израза лица и покрета тела, осећања и расположења, која се могу „прочитати“ на
лицу и открити у понашању…)
АНАЛИЗА ЧАСА:
270
123. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Правопис: одрична речца не уз именице, придеве и глаголе; интерпункцијски знаци
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Поновити и утврдити основна знања о писању одречне речце не уз именице, придеве и глаголе и обрадити интерпункцијске знаке: :, ; и …
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати поступност, систематичност у савладавању, прихватању и примени основних правописних правила.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
271
Објаснити ученицима шта је интерпункција и који су знаци интерпункције.
Тачка и запета (;) је интерпункцијски знак. Употребљава се при одвајању мањих мисаоних целина или између тешње повезаних целина, али које
представљају једну ширу мисаону целину: Што не знаш, ниси крив; што знаш, то треба и другима рећи.
Неколико тачака ( три тачке) ставља се уместо изостављеног текста: Ти…, знаш шта је за… Молим те, испричај шта је рекао о…
АНАЛИЗА ЧАСА:
272
124. час
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Трећи школски писмени задатак
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Композиција, језик стил, правопис и обрада теме; елементи портрета.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Проверити усвојеност писменог изражавања; израда трећег школског писменог задатка
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
273
ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:
Прикупити вежбанке.
АНАЛИЗА ЧАСА:
274
125. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Усвојити знања о основној функцији и творби радног глаголског придева
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ:
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи (придеви, бројеви, именичке заменице); зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку
норму у вези с облицима речи
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике (презент, инфинитив, радни глаголски придев, перфекат, футур I)
НАСТАВНА СРЕДСТВА:
НАСТАВНИ ОБЛИЦИ:
САДРЖАЈ ЧАСА:
275
– Шта глаголски облици ПЕВАО, ЧУЛА, РЕКЛА казују о тим субјектима?
* Они казују да су се глаголске радње вршиле без обзира на то што су њихови субјекти непознати (ПЕВАЛО, СВИРАЛО...).
* У другим примерима радње су се вршиле и приписане су субјектима (одређеним) који су били активни.
* Радни глаголски придев је прост и безличан глаголски облик који означава радњу која се вршила или извршила у прошлости.
* Најчешће се употребљава са помоћним глаголима, па тако постају поједини сложени глаголски облици.
* Употребљава се за грађење: перфекта, плусквамперфекта, потенцијала и футура II.
* Глаголски придев радни, као и обични придеви, има посебне облике за поједине родове и бројеве:
ЧУО, ЧУЛА, ЧУЛО; ЧУЛИ, ЧУЛЕ, ЧУЛА.
* Глаголски је зато што је облик глагола,
придев – зато што има трородност,
радни – зато што означава радњу.
* ГРАДИ СЕ ОД ИНФИНИТИВНЕ ОСНОВЕ И НАСТАВАКА: О, (АО), ЛА, ЛО МОГ-АО ЧИТА-О
ЛИ, ЛЕ, ЛА
* Неправилно је говорити и писати:
ЧИТО, ГЛЕДО, РЕКО, ТРЕСО, или
НОСИЈО, МИСЛИЈО, КУПИЈО
НЕГО: ЧИТАО, ГЛЕДАО, РЕКАО, ТРЕСАО
НОСИО, МИСЛИО, КУПИО
* Глаголи чија се инфинитивна основа завршава на Д и Т губе те консонанте у ГПР: ПЛЕСТИ – ПЛЕТ/ОХ – ПЛЕО СЕСТИ – СЕД/ОХ – СЕО
АНАЛИЗА ЧАСА:
276
126. и 127. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Усвојити основна знања о значењу и грађењу перфекта као облика за казивање прошлости.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Радом на тексту уочити творбу и основну функцију перфекта; крњи перфекат у приповедању и уз треће лице једнине повратних
глагола.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи (придеви, бројеви, именичке заменице); зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку
норму у вези с облицима речи
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике (презент, инфинитив, радни глаголски придев, перфекат, футур I)
САДРЖАЈ ЧАСА:
УВОДНИ ДЕО ЧАСА:
Поновити глaголска времена, помоћне глаголе (јесам) и радни глаголски придев.
277
* Гради се од енклитичких облика презента помоћног глагола ЈЕСАМ и радног глаголског придева глагола који се мења.
ЈЕДНИНА МНОЖИНА
1. л. Ја сам читао (читао сам) 1. л. Ми смо читали (читали смо)
2. л. Ти си читао (читао си) 2. л. Ви сте читали (читали сте)
3. л. Он је читао (читао је) 3. л. Они су читали (читали су)
Она је читала (читала је) Оне су читале (читале су)
Оно је читало (читало је) Она су читала (читала су)
АНАЛИЗА ЧАСА:
278
128. и 129. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособити ученике за поштовање композиције писменог задатка; одељка, језика, стила, и правописа
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена савладаног градива у самосталном писменом изражавању и богаћење лексике
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
279
− Сваки ученик исписује у свесци за школски рад своје погрешке.
2. час
Писање побољшане верзије првог писменог задатка у вежбанкама.
Ученици предају наставнику вежбанке, да утврди квалитет побољшане верзије задатка.
280
130. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Обрађени глаголски облици (инфинитив, презент, радни глаголски придев, перфекат)
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити и утврдити основна значења глаголских облика и начин грађења на примерима из текста
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Уочавање на тексту и правилна употреба облика у говорној и писаној речи.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи (придеви, бројеви, именичке заменице); зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку
норму у вези с облицима речи
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике (презент, инфинитив, радни глаголски придев, перфекат, футур I)
САДРЖАЈ ЧАСА:
281
− скупили се − крњи перфекат; скупиТИ се; скупи-о-ла-ло…
− држи − презент; држаТИ; држао-ла-ло…
− говори − презент; говориТИ; говорио-ла-ло…
Мењати глагол држати у перфекту и уочавати помоћни глагол јесам.
АНАЛИЗА ЧАСА:
282
131. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Антологија српске поезије за децу, Душан Радовић (допунски избор)
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Објаснити појам антологије − избор квалитетне поезије или прозе на било ком језику; тумачити слике и мотиве, поруке и поуке.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати љубав према поезији за децу, откривати разноврсни дечји свет смештен у песму.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Упознати се са песницима који су највећи део свог стварања посветили управо деци.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
283
Песме по избору ученика; тумачење мотива, песничких слика, порука и поука које деци упућују Влада Стојиљковић (Свакога јутра), Душан Радовић
(Мали живот), Бранислав Црнчевић (Има нешто), Бранко Ћопић, Љубивоје Ршумовић и Змај (по избору ученика).
284
132. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
285
модар − ______________
хитар − ______________
особа − _______________
ученик − ____________
весео −_______________
патриотизам −___________
Антоними − речи супротног значења
Уочити антониме у пословицама:
Сит гладноме не верује.
Чини добро, не кај се; чини зло, надај се.
Напиши антониме за следеће речи:
истина − ___________________
сан − _______________________
врлина − ___________________
крив − ____________________
млад − ___________________
напред − ______________________
низак − ____________________
хладан − ___________________
АНАЛИЗА ЧАСА:
286
133. и 134. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обрадом „шале у једном чину“ увести ученике у драму као књижевни род и упознати их са нашим највећим комедиографом
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
287
– Како се то може без пара путовати?
АНАЛИЗА ЧАСА:
288
135. и 136. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Усвојити основна знања о значењу и грађењу футура I, као и његовој стилској изражајности.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати правилно писмено и усмено изражавање, као и писање облика футура.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Уочавање облика футура на тексту, са посебним освртом на футур који се гради од инфинитива глагола на -ћи.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи (придеви, бројеви, именичке заменице); зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку
норму у вези с облицима речи
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике (презент, инфинитив, радни глаголски придев, перфекат, футур I)
САДРЖАЈ ЧАСА:
289
ће славити − славиће
Закључити: Футур I (будуће време) означава радњу која ће се догодити у будућности, после тренутка говорења.
Гради се од краћих облика презента помоћног глагола хтети и инфинитива: ја ћу написати − написаћу; ти ћеш написати − написаћеш; он ће написати −
написаће; ми ћемо написати − написаћемо; ви ћете написати − написаћете, они ће написати − написаће.
Уколико се гради од инфинитива на -ћи (рећи, пећи, сећи), увек је сложен и пише се одвојено: ја ћу рећи − рећи ћу.
2. час
Утврђивати градиво на тексту Лепа Сава (Уџбенике, стр. 139).
АНАЛИЗА ЧАСА:
290
137.
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознавање са детињством и радом Николе Тесле; значај његовог рада за свет.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Васпитавати ученике да воле и цене рад; значај рада за живот и напредак друштва
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, стр. 21. Моји изуми Николе Тесле, Из детињства Николе Тесле
САДРЖАЈ ЧАСА:
291
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:
1. група: * Краћи биографски подаци о Николи Тесли
– Из детињства Николе Тесле, Ненад Дивљан – по избору ученика у групама и припремљеном плану у слици и речи; пано се ставља на зид.
2. група: * Самостална анализа одломка из Читанке са ПЛАНОМ текста, који ће бити забележен на табли (за све ученике)
3. група: * Значај рада Николе Тесле
– Тесла творац целокупне електротехнике и њене примене
– Творац наизменичне струје (генератори, трансформатори)
– Први открио значај антене и преносио знаке без жица на велике даљине
– Теслине струје данас у медицини
– Први открио да се бродом може управљати помоћу електросигнала
– Проналасци у области радиофоније и телевизије
* Теслино дело изменило је свет и зато смо на њега поносни
АНАЛИЗА ЧАСА:
292
138. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и богатити говорну културу, посебно нарацију, користећи се мноштвом глагола.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: На адекватним примерима уочавати глаголе свршеног и несвршеног вида (по трајању) и глаголе по предмету радње (граматички род).
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи (придеви, бројеви, именичке заменице); зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку
норму у вези с облицима речи
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике (презент, инфинитив, радни глаголски придев, перфекат, футур I)
САДРЖАЈ ЧАСА:
УВОДНИ ДЕО ЧАСА:
Поновити основна значења глагола (радња, стање, збивање).
Глаголи према виду радње:
– имперфективни (трајни, несвршени),
– перфективни (свршени, тренутни) и
– итеративни (учестали).
Глаголи према предмету радње:
− прелазни,
− непрелазни и
293
− повратни (прави, неправи и узајамно-повратни).
АНАЛИЗА ЧАСА:
294
139. час
ПРЕДМЕТ:
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити, утврдити и сачинити синтезу обрађених глаголских облика, значење, грађење и функцију.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи (придеви, бројеви, именичке заменице); зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку
норму у вези с облицима речи
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике (презент, инфинитив, радни глаголски придев, перфекат, футур I)
САДРЖАЈ ЧАСА:
УВОДНИ ДЕО ЧАСА:
Обновити глаголе, глаголски вид и глаголски род.
295
угледати ______________
стићи ______________
АНАЛИЗА ЧАСА:
296
140. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Проширити сазнајни круг песама Добрице Ерића, научених у млађим разредима.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав према завичају, доживљавати га свим чулима и волети.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Упутити ученике у посебност поезије Добрице Ерића (мотиви, теме, емоције, изражајна средства, лексика).
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи
CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом V разреда) са именима аутора тих дела
CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопејa) ради брзог налажења одређених
CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“читање „с оловком у руци“,читање ради уживања
CJ.2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму
САДРЖАЈ ЧАСА:
297
– Читање одломка
– Утисци о прочитаном
– Читање и уочавање:
– мотива према чулима примања
– боја
– звукова
– слика природе
– ритма поеме
– стилских средстава (ономатопеје – прхнути... пљуштати, рикати, звонити) – подражавање гласова и звукова из природе
– Поема (одломак) коју смо радили (Ђачки растанак) Које су основне карактеристике поеме? (Епско-лирска песма)
– Стих, песничка слика...
АНАЛИЗА ЧАСА:
298
141. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Утврдити знање о употреби тачке и запете и усвојити нова знања о употреби цртице.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.2.1. зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу)
CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу
CJ.1.2.7. зна да се служи Правописом (школским издањем)*
CJ.1.2.8. примењује правописну норму (Одрична речца не уз именице, придеве и глаголе, интерпункцијски знаци) у једноставним примерима
CJ.2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева
САДРЖАЈ ЧАСА:
299
Вежбања на самосталним примерима.
АНАЛИЗА ЧАСА:
300
142. и 143. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обрадом текста упознати ученике са конкретним делима великих неимара; мостови – сведоци прошлости и очи будућности.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Васпитавати ученике да воле и цене рад; мостови мира и пријатељства – мирења и спајања.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике за читање Андрићевих приповедака за децу (Књига, Прозор, Деца).
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
301
– Андрић – тема мостови; дела; нобеловац
– Најава наставне јединице
АНАЛИЗА ЧАСА:
302
144. час
ПРЕДМЕТ:
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Развијати говорну културу, занимљивост приповедања о конкретним пословима и карактеристичним детаљима.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
303
Резултати рада – одмах видљиви или...
Вредност сваког поштеног рада
АНАЛИЗА ЧАСА:
304
145. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Анализа домаћег задатка: „Мостови су руке које спајају обале и људе“.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
305
Читање домаћих задатака и разговор о њима. Док један ученик чита свој задатак, остали бележе своја запажања, примедбе и сугестије везане за
одговор на тему, композицију, стил изражавања, језик. После свака три прочитана задатка, усмено коментарисати.
АНАЛИЗА ЧАСА:
306
146. час
ПРЕДМЕТ:
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: На тексту систематизовати знања о променљивим и непроменљивим врстама речима и њиховим значењима.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати систематичност и поступност у савладавању наставног градива, трајност знања, навика и учења.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријама
САДРЖАЈ ЧАСА:
307
заменица;
глаголе – род, вид; глаголске облике; и глаголске основе.
Разликовати прилоге од придева.
Непроменљиве речи.
АНАЛИЗА ЧАСА:
308
147. час
ПРЕДМЕТ:
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: На тесту проверити знања о променљивим и непроменљивим врстама речима и њиховим значењима.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати систематичност и поступност у савладавању наставног градива, трајност знања, навика и учења.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријама
САДРЖАЈ ЧАСА:
Контролна вежба
Врста речи
309
_______________________ ______________________
БРОЈ БОДОВА И ОЦЕНА ИМЕ И ПРЕЗИМЕ
310
НАУЧИТИ ___________________________ _____________________________
ШМИНКАТИ СЕ______________________ _____________________________
улица _____________________
торба _____________________
клупа _____________________
311
_______________________________________
312
148. и 149. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Допунски избор: Шешир професора Косте Вујића, Милован Витезовић (одломак) Оправдања Јована Цвијића
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати поштовање према старијим људима и великанима из наше прошлости, посебно из света науке и уметности.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
313
– Локализација одломка
– Садржај романа – говори о Мики Петровићу Аласу, Павлу Поповићу, Милораду Митровићу, Јаши Продановићу, и наравно, о Јовану Цвијићу,
географу, професору Универзитета у Београду
АНАЛИЗА ЧАСА:
314
150. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Истаћи основни смисао теме − живот и егзистенција човека,зависи од рада и његових резултата; композиција задатка.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати љубав према раду, неговати поштовање према вредностима и резултатима човековог рада.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Укључити ученике у процес рада, нагласити његову хуману и општу страну.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
315
Увод: − Радом се постижу велика дела
− Опредељење према склоностима и могућностима ученика
Разрада: − Највише ми се допада…
− Зашто је одређено занимање баш твој избор
− У чему су суштина и значај одабраног позива
− Однос према том послу
− Сањарења, жеље, наде, снови…
− Како себе замишљаш на том радном месту
Закључак : − Постигао сам оно што сам желео
− Успешан сам и креативан на свом послу
АНАЛИЗА ЧАСА:
316
151. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Развијати смисао и способност за правилно, течно, сликовито и уверљиво усмено изражавање.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Тематска и емоционална условљеност ритма, темпа, паузе, боје гласа, реченичног акцента.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.4.8. има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује национално, књижевно и уметничко наслеђе*
CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела*
САДРЖАЈ ЧАСА:
317
Мостови су посебна инспирација − сликовити описи мостова пружају посебан вид казивања дескриптивних прозних записа, прожетих дубоком
доживљеношћу лепоте грађевина, чија је основна функција спајање људи.
АНАЛИЗА ЧАСА:
318
152. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са великаном науке, математичаром, физичаром и астрономом Милутином Миланковићем
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав према књижевно-научној врсти књижевних дела, аутобиографијама великих људи и њиховом дару који је у детињству
наговештен
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Прочитати књигу записа Успомене, доживљаји и сећања и по могућству Кроз васиону и векове (збирку есеја)
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
319
УВОДНИ ДЕО ЧАСА:
– Припремни задаци дати на 150. часу, након анализе домаћег задатка „Кад порастем бићу“; формиране групе и подељени конкретни задаци.
– Разговор о талентима у одељењу; шта на њих делује подстицајно – казна или награда.
– Опис ситуације и осећање након похвале
АНАЛИЗА ЧАСА:
320
153. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Врсте речи − практична вежбања
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособити ученике да на тексту уочавају променљиве и непроменљиве врсте речи и њихове особености.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена знања о врстама речи, њиховим значењима и најчешћим функцијама.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријама
САДРЖАЈ ЧАСА:
УВОДНИ ДЕО ЧАСА:
Поновити врсте речи и њихове поделе по значењу.
321
Корито Они ... Видим
Кичма Их Бројим
Сарајево Им Знам
Пршљенови Њима Памтим
Лукове Који ...
Обала ..
НЕПРОМЕЉИВЕ РЕЧИ
прилози предлози везници узвици речце
Јасно Пре Као .. Не
Редом На и Ни
... Међу ... ...
...
АНАЛИЗА ЧАСА:
322
154 . и 155. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Анализирати роман; фабула; ликови; хумор; животни рад комедиографа Бранислава Нушића
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Остварити емоционални контакт и блискост са јунацима романа; лепота дружења, детињства
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
323
– Испричати неки непромишљени поступак и осећање након таквог поступка (стид, кајање...).
АНАЛИЗА ЧАСА:
324
156. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријама
САДРЖАЈ ЧАСА:
325
Цртани филмови су занимљиви.
Сваког јутра радосно посматрам веселе птичице.
Јуче је добри и пажљиви наставник Марко са задовољством одвео ученике у позориште.
Ловци су видели трагове вукова.
АНАЛИЗА ЧАСА:
326
157. и 158. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са стваралаштвом и краћом биографијом Стевана Сремца, као и тематиком приповедака везаних за говор јужне Србије.
Истаћи несташлуке као саставни део детињства и посебност лика чича Јордана.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике да прочитају приповетке Стевана Сремца и уоче дијалекатски говор.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
327
САДРЖАЈ ЧАСА:
АНАЛИЗА ЧАСА:
328
159. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати културу говора, правилног акцентовања, интонације, као и доживљености теме о којој се говори.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Обрађени текстови као мотивација за креативно самостално исказивање доживљаја.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
НАСТАВНА СРЕДСТВА:
САДРЖАЈ ЧАСА:
329
На основу испричаних догађаја, дати смернице за убудуће, да би знали како на најбољи начин да сликовито и занимљиво приповедају о својим
доживљајима.
АНАЛИЗА ЧАСА:
330
160. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Систематизовати основна знања о простим и сложеним реченицама, и реченичним члановима.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав према свом језику и проширивати употребу изражајних средстава.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практично применити знања о реченицама на тексту и у говорној и писаној комуникацији.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу)
CJ.1.3.7. разликује основне врсте независних реченица (обавештајне, упитне, заповедне)
CJ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примерима
CJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагми
CJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима
CJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима
САДРЖАЈ ЧАСА:
УВОДНИ ДЕО ЧАСА:
Поделити наставне листиће и објаснити начин рада.
331
„Једно поподне дигоше се иза горе велики црни облаци. Прекрили су зачас цело небо. Грми. Куће се тресу. Муње севају. Смркло се као да је ноћ пала.
Духнуо нагао ветар, па диже прашину, млати крошње стабала и њише, усеве...
Наједанпут удари киша. Крупне капи скакућу по крову, вода клокоће, мален поток тече улицом.
Ветар престаде, киша попусти и небо се изведри. Киша је испрала сву прашину, а ливаде, вртови, њиве и шумице сјаје се као зелена свила. “
Град, Јанко Веселиновић
АНАЛИЗА ЧАСА:
332
161. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособити ученике за тумачење лирске дескриптивне песме; мотиви; стилска средства.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав према природи и доживљају природе. Акценат на чулна сазнавања.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Упознати се са стваралаштвом Јована Дучића. Издвојити његове најчешће теме и мотиве.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
333
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:
– О чему певају описне песме?
– О песнику Јовану Дучићу (основни подаци)
– Читање песме – доживљено, изражајно
* Тумачење песме према захтевима аутора Читанке
– Основна осећања у песми / утисак у сваком од вас
– Мотиви
– главни (поље)
– остали: река, пут, тополе, сунце, небо, цврчак, скакавци, јастреб...
– Која су чула укључена у свет песме? (вида, слуха, мириса, додира)
– Боје и звуци поља (лето...)
* Стилска изражајна средства уочавати кроз тумачење слика: епитети: јечмена (поља), сунчана врела (купина), речни (плићак), пратљив (пут), железна
(жица)...
* Стих – смењује се деветерац са седмерцем;
Рима – зрела – врела, зрачи – свлачи – 1. и 3. 2. и 4. укрштена рима
АНАЛИЗА ЧАСА:
334
162. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав према природи, доживљеност природних лепота свим чулима
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
335
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:
– Записивање на табли
– Изражајно и доживљено читање песме
– Доживљеност песме
* Ученици читају у себи, са задатком да се пренесу у свет покошене ливаде; да ослушну тужну песму зрикаваца и шум реке; да осете мирисе покошене траве и
цвећа.
– Треба да уоче:
– стилско средство којим је ливада оживљена (персонификацију – сања ливада)
– епитете: помрле (траве), љупких, шарених (глава)
– поређење (дивови као храшће)
– хиперболу (чује се до облака)
– стих, мелодију; звуке
– Забележити на табли мотиве, слике...
АНАЛИЗА ЧАСА:
336
163. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Утврдити колико и како су ученици оспособљени за самосталну анализу лирске песме.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи
CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом V разреда) са именима аутора тих дела
CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац)
CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопејa) ради брзог налажења одређених
CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“читање „с оловком у руци“,читање ради уживања
CJ.2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму
CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта у делу
CJ.3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе
САДРЖАЈ ЧАСА:
337
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:
Самостална анализа песме према захтевима – упутству аутора Читанке:
* Пренеси се у уметнички свет (простор и време) песме. Оживи га у чулној машти. Опиши шта у њему видиш, осећаш, доживљаваш...
* Замисли висораван окупану сунцем и кишом. Шта овај уметнички простор чини чудесним, изузетним? Шта га оживљава и покреће?
* Анализирај мотив сунца у песми. Уочи шта је све са сунцем унето у песму. Којим мотивима је то изражено?
* Објасни улогу глагола у дочаравању света и порука песме.
Образложи како рима доприноси утисцима о звучности и сликовитости.
– Израда писмене анализе песме – тумачење
– Повратна информација – читање радова ученика; процена; допуна кроз дискусију.
АНАЛИЗА ЧАСА:
338
164. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Рад на култури писменог изражавању – вежбање у посматрању, уочавању и описивању дескриптивних слика; планирање задатака.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за уочавање одлика дескриптивног стила и улогу стилских изражајних средстава.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
339
Општи план:
− предмети и појаве
− људи и животиње
− мисли и осећања
− чулни утисци (примљени видом, слухом, мирисом)
− значајне појединости
АНАЛИЗА ЧАСА:
340
165. ЧАС
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити, утврдити и систематизовати основна знања из правописа, употребу великог слова, писање назива установа, предузећа,
вишечланих географских имена, придева изведених на -ски, -чки, -шки, сугласника ј, глаголских облика, речце НЕ ...
ВАСПИТНИ ЦИЉ: И даље радити на неговању и развијању писмености као основном задатку наставе.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Проценити усвојеност и практичну оспособљеност ученика за правилно писмено изражавање.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
УВОДНИ ДЕО ЧАСА:
Припремљене наставне листиће поделити ученицима и објаснити начин рада.
341
1. Следеће реченице напиши у управном говору!
Другарица је рекла да ће доћи.
_________________________________________
Тадија је радосно узвикнуо да је победио.
_________________________________________
Милица је рекла да ће доћи ако буде имала времена.
_________________________________________
342
4. Словима напиши следеће бројеве:
5. _______________
23 _______________
XVI _______________
ДОМАЋИ РАД:
Припремити се за четврти школски писмени задатак.
АНАЛИЗА ЧАСА:
343
166. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за дескрипцију чулно доживљену, сликовиту, с употребом стилских изражајних средстава.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
УВОДНИ ДЕО:
Прегледати задатке.
После вежби у описивању појединости из природе, очекује се успешно описана слика града, са занимљивим појединостима.
344
− Ученици – критичари, саветници; предлагачи нових, бољих начина изражавања
− Вредновати задатке.
− Одабрати три најбоља по избору ученика уз потпуно образложење избора и ставити на пано – Наши домаћи задаци.
АНАЛИЗА ЧАСА:
345
167. час
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Развијати смисао и способност за правилно писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза...
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Затворити циклус рада на култури писменог изражавања уз остваривање апсолутног склада садржаја.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
346
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:
Теме:
1. Један мој несташлук
2. Пролеће у мојој улици (башти)
Израда писменог задатка.
АНАЛИЗА ЧАСА:
347
168. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са условима живота у тешким ратним временима и спремности најмлађих да дају свој допринос, макар при том чинили и
погрешке.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати код деце свест да и она у тешким ситуацијама могу дати свој допринос.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
348
УВОДНИ ДЕО ЧАСА:
Локализација приче. Време – Други светски рат; место – планински градић; скривено бакино двориште.
АНАЛИЗА ЧАСА:
349
169. и 170. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Анализа писменог задатка − писање побољшане верзије четвртог писменог задатка
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: И даље радити на побољшавању писменог изражавања ученика, на примерима писаних радова.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Проценити оспособљеност ученика за примену садржаја обрађених у 5. разреду, као и за писмено изражавање.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
350
Анализирати успешност израде задатака, битних тематских елемената; какве су, колике и које врсте погрешке (површност у обради теме, несклад у
композицији...).
Забележене конкретне похвале и примедбе саопштити ученицима, као и правописне и језичке грешке.
Прочитати два-три добра задатка као узор за писање побољшане верзије и истовремено похвалити и стимулисати ученике који су писмени.
2. час
Писање побољшане верзије писменог задатка.
Обавезно инсистирати да исправка не буде формалистичка.
Посебну пажњу посветити ученицима који се теже писмено изражавају.
ДОМАЋИ РАД:
АНАЛИЗА ЧАСА:
351
171. и 172. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Увести ученике у свет драме и стваралаштва Душана Радовића; драмски појмови – сцена, драмски сукоб, ликови, језик драме
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати љубав према позоришту, богатити духовну културу; изграђивати поглед на свет уочавањем односа: добро – зло, памет – глупост.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Да се искажу као глумци, тумачи улога; буђење осећања радости, задовољства
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
352
– Поћи од искуства ученика; одлазак у позориште; доживљаји
– Дело на сцени / књига
– Истраживачки задаци дати на једном од претходних часова
– Припрема за читање по улогама
АНАЛИЗА ЧАСА:
353
173. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Систематизовати основна знања о деклинацији именских речи, значењима и функцијама падежа.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Писменост као елемент културе говора и писања неговати и даље.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи
CJ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примерима
CJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагми
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве реч
CJ.2.3.7. препознаје главна значења падежа у синтагми и реченици
САДРЖАЈ ЧАСА:
354
САДРЖАЈ НАСТАВНОГ ЛИСТИЋА
Подвученим именским речима одреди падеж, значење и функцију:
Причам са Саром о свему. ____________________________________
Она је вредна ученица. ____________________________________
Станује у старој кући. ____________________________________
Купио јој чоколаду. ____________________________________
Нека попије чашу млека. ____________________________________
Крени према мени! ____________________________________
Данима се спремао за овај контролни. ____________________________________
Извините, господине, померите се! ____________________________________
Ово је кућа мога деде. ____________________________________
Миша је трчао уз брдо. ____________________________________
Писао је вежбу хемијском оловком. ____________________________________
ДОМАЋИ РАД:
АНАЛИЗА ЧАСА:
355
174. и 175. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: И даље оспособљавати ученике за тумачење романа као епске врсте; тема, композиција, ликови; аналитичко продубљивање помоћу
проблемских питања.
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Емоционални контакти и блискост са дечацима и девојчицама − јунацима овог романа.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
НАСТАВНА СРЕДСТВА: Роман Доживљаји Тома Сојера Марка Твена, „Дневник прочитаних књига“
356
САДРЖАЈ ЧАСА:
АНАЛИЗА ЧАСА:
357
176. и 178. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Проверити усвојеност градива из језика, правописа књижевности и књижевнотеоријских појмова обрађених у 5. разреду.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Заокружити програмску усвојеност градива из језика и књижевности и припремљеност ученика за праћење програма 6. разреда.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
358
CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
CJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима
CJ.2.3.7. препознаје главна значења падежа у синтагми и реченици
CJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива
САДРЖАЈ ЧАСА:
_______________________ ______________________
БРОЈ БОДОВА И ОЦЕНА ИМЕ И ПРЕЗИМЕ
ЗАДАЦИ
359
а) „Стаде муња даре дијелити: ______________,_____________,______________
Даде Богу небесне висине,_______________,_____________,______________
Светом Петру петровске врућине.“________,_____________,______________
г) „А свежи јутарњи
дах пролеће долине мирне______________,______________,_____________
И шум се разлеже благ,...“______________,______________,______________
4. Наспрам сваког књижевног лика упиши назив дела, аутора, књижевну врсту и књижевни род.
а) Миона
дело_____________________, аутор_______________________
књ. врста____________________, књ. род______________________
б) Милош Војиновић
дело_____________________, аутор_______________________
књ. врста____________________, књ. род______________________
360
дело_____________________, аутор_______________________
књ. врста____________________, књ. род______________________
г) Деда Раде
дело_____________________, аутор_______________________
књ. врста____________________, књ. род______________________
д) Лаза Цврца
дело_____________________, аутор_______________________
књ. врста____________________, књ. род______________________
ђ) Еро
дело_____________________, аутор_______________________
књ. врста____________________, књ. род______________________
361
а) Именске речи: _________________________, __________________________,
_________________________, ___________________________.
УЧЕНИЦИ________________________ MИ___________________________
ТЕЛАД___________________________ НЕКО_________________________
ВУНА____________________________ СВАКО_______________________
СЕБЕ_____________________________ ЂАЧКИ________________________
ЛЕПОТА__________________________ ДОЊИ________________________
ПРОШЛИ_________________________ ПАМЕТАН____________________
ПЕВАТИ__________________________ ИЋИ__________________________
ПЕТОРО__________________________ ШЕСТАК______________________
НЕКАД___________________________ ОВАМО_______________________
ЕХ_______________________________ ЗАР___________________________
МИМО___________________________ ОД____________________________
НА______________________________ АЛИ__________________________
1 2 3
10. О ПРАЗНИЦИМА ПУТУЈЕМО СА ПРИЈАТЕЉИМА НА МОРЕ
4
РАДИ ОДМОРА .
Подвученим речима одреди:
ПАДЕЖ и ЗНАЧЕЊЕ
1. __________________________ ____________________________
2.___________________________ ____________________________
3.___________________________ ____________________________
4.___________________________ ____________________________
ПОТРЧАТИ_____________________ ЛЕТЕТИ____________________________
УМИРИТИ СЕ___________________ СПРИЈАТЕЉИТИ СЕ_________________
362
ДАТИ__________________________ ПИСАТИ___________________________
ЗГРАБИТИ_______________________ ЛОМИТИ__________________________
НОСИТИ_________________________ СЛЕТЕТИ__________________________
ГОНИТИ_________________________ ПОКЛОНИТИ______________________
компаратив суперлатив
ВИСОК ___________________________ _____________________________
ЈЕДНОСТАВАН_____________________ _____________________________
ЗАО_______________________________ _____________________________
ЛАК_______________________________ _____________________________
ЈАК _______________________________ _____________________________
СТРОГ_____________________________ _____________________________
363
гл. облик инфинитивна основа гл. презентска основа гл.
ЧИТАЈУ________________,_____________________,_______________________
ДИЋИ__________________,_____________________,_______________________
ПЛЕСТИ________________,_____________________,______________________
НОСИЋУ_______________,_____________________,_______________________
ПЕВАО САМ____________,_____________________,_______________________
ИШАО САМ____________,______________________,______________________
ИЋИ ЋУ________________,______________________,______________________
Милица, најбоља ученица нашег одељења, ове године добија најлепшу награду
у школи.
Милица ___________________________ добија ___________________________
најбоља ученица нашег одељења ________________________________________
најлепшу награду___________________ ове године ________________________
у школи__________________________________.
б) УЧЕНИК САМ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ВУК КАРАЏИЋ И НАЈ БОЉИ САМ ЂАК. _______________________________________________________________
в) ДАЛИ СИ ТИ ВЕРА ПРОЧИТАЛА ПЕСМЕ О КОСОВОМ БОЈУ И РОМАН ХАЈДУЦИ БРАНИСЛАВА НУШИЋА?
_____________________________________________________________________
364
177. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за тумачење лирске песме; упознати их са поезијом Мирослава Антића; врстом строфе у овој песми
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
365
– Изражајно и доживљено читање песме
– Откривање основног осећања у песми; зашто „шашава“
– Тумачење песничких слика
– Уочавање дистиха и његова функција у песми
– Значај жеља, надања, чекања... (виђено дечјим очима, дечје искуство)
– Читање песме „по улогама“.
АНАЛИЗА ЧАСА:
366
179. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Тумачити мотиве и слике песме; уочавати снагу и моћ песме; стилска средства
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Љубав, вера, нада – то је оно што нас крепи, јача, снагу даје да истрајемо и у најтежим ситуацијама.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
САДРЖАЈ ЧАСА:
367
– Изражајно читање наставника
– Емоције које је песма пробудила у ученицима
– Ученици читају слику по слику и тумаче, уочавају смисао песме и њен значај
– Песма блажи, снажи; ори се тамо „где су људи добре ћуди“; стиже тамо „где утехе нема друге“
– У песми љубав влада, цветак вере, мелем нада
– Нема мржње; негуј је јер је – света, чиста као звезда, богодана, племенита, обасјана, истинита
– Мора потећи из срца – „Светиња је!“, закључује песник.
АНАЛИЗА ЧАСА:
368
180. час
ПРЕДМЕТ: Српски језик
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
ДАТУМ:
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Остваривање пуне емоционалне и изражајне кореспонденције ученика са књижевних делом и стицање правилности и лепоте изражавања.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :
CJ.1.4.8. има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује национално, књижевно и уметничко наслеђе*
CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела*
CJ.3.3.3. зна и у свом говору примењује* акценатску норму
САДРЖАЈ ЧАСА:
369
− Лирске: и ауторске и народне (митолошке и обредни)
− Инсистирати на различитим врстама (описне, родољубиве...)
АНАЛИЗА ЧАСА:
370
ГОДИШЊИ ТЕСТ ИЗ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ
_______________________ ______________________
БРОЈ БОДОВА И ОЦЕНА ИМЕ И ПРЕЗИМЕ
ЗАДАЦИ
12. У наведеним стиховима препознај и напиши стилско средство, врсте песме и аутора!
стилско средство врста песме аутор
г) „А свежи јутарњи
дах пролеће долине мирне______________,______________,_____________
И шум се разлеже благ,...“______________,______________,______________
371
13. Напиши књижевну врсту и род следећих дела:
14. Наспрам сваког књижевног лика упиши назив дела, аутора, књижевну врсту и књижевни род.
а) Миона
дело_____________________, аутор_______________________
књ. врста____________________, књ. род______________________
б) Милош Војиновић
дело_____________________, аутор_______________________
књ. врста____________________, књ. род______________________
г) Деда Раде
дело_____________________, аутор_______________________
књ. врста____________________, књ. род______________________
д) Лаза Цврца
дело_____________________, аутор_______________________
књ. врста____________________, књ. род______________________
ђ) Еро
дело_____________________, аутор_______________________
књ. врста____________________, књ. род______________________
372
15. Одреди врсту строфе, стиха и риме у следећим примерима:
УЧЕНИЦИ________________________ MИ___________________________
ТЕЛАД___________________________ НЕКО_________________________
ВУНА____________________________ СВАКО_______________________
СЕБЕ_____________________________ ЂАЧКИ________________________
ЛЕПОТА__________________________ ДОЊИ________________________
ПРОШЛИ_________________________ ПАМЕТАН____________________
ПЕВАТИ__________________________ ИЋИ__________________________
373
ПЕТОРО__________________________ ШЕСТАК______________________
НЕКАД___________________________ ОВАМО_______________________
ЕХ_______________________________ ЗАР___________________________
МИМО___________________________ ОД____________________________
НА______________________________ АЛИ__________________________
1 2 3
20. О ПРАЗНИЦИМА ПУТУЈЕМО СА ПРИЈАТЕЉИМА НА МОРЕ
4
РАДИ ОДМОРА.
Подвученим речима одреди:
ПАДЕЖ и ЗНАЧЕЊЕ
1. __________________________ ____________________________
2.___________________________ ____________________________
3.___________________________ ____________________________
4.___________________________ ____________________________
ПОТРЧАТИ_____________________ ЛЕТЕТИ____________________________
УМИРИТИ СЕ___________________ СПРИЈАТЕЉИТИ СЕ_________________
ДАТИ__________________________ ПИСАТИ___________________________
ЗГРАБИТИ_______________________ ЛОМИТИ__________________________
НОСИТИ_________________________ СЛЕТЕТИ__________________________
ГОНИТИ_________________________ ПОКЛОНИТИ______________________
компаратив суперлатив
ВИСОК ___________________________ _____________________________
ЈЕДНОСТАВАН_____________________ _____________________________
ЗАО_______________________________ _____________________________
ЛАК_______________________________ _____________________________
374
ЈАК _______________________________ _____________________________
СТРОГ_____________________________ _____________________________
Милица, најбоља ученица нашег одељења, ове године добија најлепшу награду
у школи.
Милица ___________________________ добија ___________________________
најбоља ученица нашег одељења ________________________________________
375
најлепшу награду___________________ ове године ________________________
у школи__________________________________.
б) УЧЕНИК САМ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ВУК КАРАЏИЋ И НАЈ БОЉИ САМ ЂАК. _______________________________________________________________
в) ДАЛИ СИ ТИ ВЕРА ПРОЧИТАЛА ПЕСМЕ О КОСОВОМ БОЈУ И РОМАН ХАЈДУЦИ БРАНИСЛАВА НУШИЋА?
_____________________________________________________________________
376