ПИСАНА ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

Име и презиме
Наставни предмет Историја Разред и одељење V
Редни број часа 3. Датум
Назив наставне теме Увод у историју
Назив наставне јединице Основи проучавања прошлости и рачунање времена
Тип наставног часа Утврђивање
Утврђивање стечених знања о појму прошлости и историји
као науци и историјским изворима.
Циљеви часа
Утврђивање знања о временским одредницама и рачунању
времена.
Исходи По завршетку часа ученик ће бити у стању да:
- утврди знања о историји као науци, историјским
изворима;
- утврди знања о значењу појмова прошлост, хронологија,
ера;
- примени стечено знање;
- смести догађај на ленти времена;
- развије позитиван однос према изучавању прошлости и
наставном предмету.
историја, прошлост, Херодот, историјски извори, археологија,
Кључни појмови година, деценија, век, миленијум, ера, хронологија, рачунање
времена, временска лента
Међупредметне Природа и друштво, математика – природни бројеви и
корелације дељивост
Компетенција за учење – активно конструише знање; уочава
структуру градива, активно селектује познато од непознатог,
битно од небитног, уме да резимира и елаборира основне
идеје;
Рад с подацима и информацијама – користи табеларни и
Опште међупредметне
графички приказ података и уме да овако приказане податке
компетенције
чита, тумачи и примењује;
Комуникација – изражава своје ставове, мишљење, осећања,
вредности и идентитет на позитиван, конструктиван и
аргументован начин.

Наставне методе дијалошка, монолошка, демонстративна

Облици рада индивидуални

Наставна средства и Историја 5, уџбеник за пети разред са одабраним

помагала историјским изворима, Весна Димитријевић, Вулкан знање,
Београд
ТОК ЧАСА
Активности наставника Активности ученика
Уводни део
Проверава да ли су ученици урадили домаћи задатак. Провера домаћег задатка и
Пише наслов на табли и истиче циљеве часа. одговарају на наставникова
питања.
Записују наслов лекције,
слушајући уводно излагање
наставника.
[Type here]
 Главни део
Поставља питања и прозива ученике да одговоре:

1. Чиме се бави историја као наука?

2. Шта чини прошлост?
3. Зашто проучавамо прошлост?
4. Како се зову научници који проучавају прошлост? Слушају наставникова питања,
5. Ко се сматра оцем историје и зашто? јављају се, одговарају и
6. На која питања је важно одговорити приликом коментаришу уколико неко да
проучавања прошлости? погрешан одговор.
7. Објасни шта су узрок, повод и последице догађаја.
8. Шта су историјски извори и како се деле?
9. Где се чувају материјални, а где писани историјски
извори?
10. Која врста историјских извора је најмање поуздана?
11. Чиме се бави хронологија?
12. Које су основне временске одреднице?
13. Шта је ера?
14. У којој ери ми живимо и којим догађајем она
почиње?
15. На који начин су стари Грци и Римљани бројали
године?

Црта ленту времена на табли и изводи ученике да на На табли уписују године на ленти
њој убележе задату годину, да одреде век, деценију и времена, одређујући деценију,
миленијум, као и да израчунају колико је година век и миленијум којима година
прошло између различитих догађаја. припада.
Наглашава ученицима да приликом одређивања колико Рачунају године на основу
је година прошло између догађаја, рачунају тако што у различитих календара.
истој ери одузимају, а у различитим ерама сабирају
године.
Завршни део
Похваљује и истиче најактивније ученике. Добијају похвале, оцене, савете
Оцењује ученике. захваљујући којима могу да прате
Подстиче их да поставе питања уколико им нешто није свој напредак.
јасно.
Најављује лекцију коју ће радити следећег часа.
Начин провере остварености исхода
Праћење активности ученика и њиховог залагања на часу (мотивисаност за учествовање у
разговору, повезивање с претходно наученим, исправно коришћење терминологије,
сналажење на ленти времена и приликом рачунања времена) и евидентирање у педагошкој
свесци или у ес-дневнику.

Самопроцена рада наставника

Проверава:
– да ли су сви циљеви остварени;
– да ли су ученици остварили дефинисане исходе;
[Type here]
 – да ли је било потешкоћа и непредвиђених околности и како су решене;
– да ли је било довољно времена да се реализује све што је планирано.
Самопроцена рада ученика
Да ли сам јасно и аргументовао износио своја запажања и утиске?
Да ли својим речима могу да објасним кључне појмове?
Да ли умем да одаберем одговарајућу формулу у односу на захтев задатка?

Додатна запажања о часу

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
Основи проучавања прошлости и рачунање времена

* 776. пре н. е. * 753. пре н. е. * 1. г. пре н. е. * 1. г. н. е. * 476. * 622. * 800.

рођење Исуса Христа

776. година пре н. е. = 8. век, 1. миленијум пре нове ере
753. година пре н. е. = 8. век, 1. миленијум пре нове ере
Колико је година прошло од првих Олимпијских игара до оснивања Рима?
776 – 753 = 23 године
Која је сада година према муслиманској ери?
2019 – 622 = 1397
476 = 8. деценија, 5. век, 1. миленијум
622 = 3. деценија, 7. век, 1. миленијум
800 =10. деценија, 8. век, 1. миленијум

деценија, век и миленијум се завршавају округлим бројем:

1. деценија = 1–10. година; 2. деценија = 11–20. година;
1. век = 1–100. година; 2. век 101–200. година;
1. миленијум = 1–1000. година; 2. миленијум = 1001–2000. година.

* помоћ при одређивању века:

код двоцифрених и троцифених година, на први број додајете 1
пример – 622, 6 + 1 = 7. век
код четвороцифрених година, на прва два броја додајете 1
пример – 1204, 12 + 1 = 13. век

[Type here]