Nastavni plan i program

Nastavni plan
Nastavni plan je osnovni kolski dokument.
Njime se odreuju predmeti koji e se uiti u
pojedinom tipu i vrsti kole, kojim redosledom
po razredima i kolikim brojem asova po
svakom predmetu.
Nastavnim planom se odreuje koja e se vrsta
sadraja uiti u nekoj koli, a time se odreuje i
profil nastave i tip same kole.
Ovo vai za nastavu koja se izvodi u
predmetno-razredno-asovnom sistemu.

Koji nastavni predmeti ulaze u jedan

nastavni plan?
Od izbora nastavnih predmeta koji
e se nai u nastavnom planu zavisi
ostvarenje cilja i zadataka kole.
Od vrste , smera i tipa kole zavisi
koji e se premeti izuavati, tj. nai u
nastavnom planu.

esto se navodi da je nastavni plan

dokument u obliku tabele.
Naziv
predmeta

Prvi razred

Drugi razred

Srpski jezik

180

180

Srpski jezik

72

72

Likovna kultura 2

72

72

Muzika
kultura

36

36

Svet oko nas

72

72

Matematika

180

180

Fiziko
vaspitanje

108

108

Ukupno asova

20

720

20

720

Vrste nastavnih planova

a) Progresivno-predmetni, ili logiko-stepenasti raspored;
b) Koncentrini raspored;
c) Organski ili celosan raspored.

a) Progresivno-predmetni ili logikostepenasti raspored (linearni)

U ovakvom rasporedu nastavni predmeti se u toku kolovanja
izuavaju jedan za drugim, a novo nastavno gradivo je nastavak
prethodnog. Nikad se, u istom razredu ne izuavaju dva
predmeta paralelno. Prvo se izuava jedan predmet, dok se ne
savlada, pa se onda uvodi drugi i tako redom.

Ovakav raspored se praktikovao do XVIII veka. U

srednjovekovnim kolama uilo se sedam slobodnih vetina
(septem artes liberales):
Gramatika, retorika, dijalektika (trivijum);
Aritmetika, geometrija, astronomija, teorija muzike (kvadrijum).

Prednosti linearnog rasporeda

Omoguava uenicima da se u jednom periodu
usresrede samo na jedan predmet (nema
rasipanja panje i snage na vie predmeta);
Otklanja se nepotrebno
ekonomie vremenom;

ponavljanje

Olakava se organizacija nastave

Slabosti linearnog rasporeda

Obavezuje uenike da jedan predmet do kraja izue, po
obimu i dubini, to esto premauje saznajne
mogunosti odreenog uzrasta;

Zapostavljaju svestrano izuavanje sveta (postoji

potreba da se stvarnost istovremeno izuava sa vie
strana);
Uenje samo jednog predmeta izaziva kod uenika
zasienost.

b) Koncentrini raspored
Simultani ili koncentrini raspored je karakteristian po
tome to uenici istog uzrasta (isti razred), poev od
najnieg, istovremeno savlauju vie nastavnih predmeta.
U sledeem razredu se ti predmeti ponovo ue, ali su
sadraji obimniji i sloeniji.
Ovim rasporedom se otklanjaju glavne slabosti linearnog
rasporeda.

Prednosti koncentrinog rasporeda

Omoguava svestraniji pristup stvarnosti;
Graa je prilagoena saznajnim mogunostima uzrasta;
Smena razliitih predmeta u toku istog dana uenicima
je zanimljiva.

Nedostaci koncentrinog rasporeda

Panja uenika se deli na vie predmeta;
Uenicima je teko da istovremeno savladaju materiju
vie predmeta.

Organski ili celosan raspored(kombinovani)

Nastao kao tenja da se izbegnu slabosti, a iskoriste prednosti
prethodna dva rasporeda. Po toj kombinaciji nastao je raspored
za nau osnovnu kolu. U prvom razreddu zastupljeno je
nekoliko predmeta, a u sledeim razredima se uvode novi.
Raspored predmeta ne sme biti sluajan, ve rezultat saznanja
pedagoke nauke o tome na kom psihofizikom uzrastu je
mogue tumaiti pojedine nauke. Zato se odreeni predmeti
izuavaju u viim razredima odreene kole.

Fond asova kojim je zastupljen svaki

predmet
Polazi se od vaspitno-obrazovne vrednosti koju ima predmet u
odgovarajuoj koli;
U odreivanju fonda asova treba voditi rauna i o ukupnom
vremenu za sve predmete, o tome koliko od ukupnog fonda
asova moe da se odvoji za jedan predmet, jer je neophodna
ravnotea meu izabranim premetima,
Treba imati u vidu strukturu predmeta, tj. da li predmet
zahteva praktine vebe, laboratorijski rad isl.
Ima se u vidu da li se takvim fondom asova postiu ciljevi i
zadaci odgovarajue kole.

Nastavni program
NASTAVNI PROGRAM predstavlja konkretizaciju
nastavnog plana, kojim se odreuje sistem znanja vetina,
navika i sposobnosti u svakom nastavnom predmetu
posebno za svaki razred.
Nastavni program je dokument zakonske snage koji
obezbeuje jednak nivo obrazovanja za sve uenike istog
tipa kole, nezavisno od regiona gde se kola nalazi.
Svaki nastavni predmet uzima sadraje iz nauka, ali nauka
i nastavni premet nisu isto. Nastavni predmet predstavlja
didaktiku preradu odreenih sadraja.

1.

2.

3.

:,,

- : , , .
- , ,
- :,,

- , , , ,
- :, .
- ,

,


CJ.1.1.7. CJ.1.4.2. CJ.1.4.4. CJ.1.4.5. CJ.1.4.7. CJ.2.4.5. CJ.2.4.6.
CJ.2.4.7. CJ.3.4.3.

- ,
,
- :
-

-
-

-
-
-
CJ.1.2.1. CJ.1.3.4. CJ.1.3.8. CJ.1.3.9. CJ.2.2.5.

:, , ,

: , ,
( )
- ( , , , ...)
- (, , - )
CJ.1.2.3. CJ.1.2.6. CJ.2.2.2. CJ.2.2.3. CJ.1.2.8.

: ,
, ,
.
E : ;
:
, .
.
.
, ,
, ,
. (
). ,
.

Nastavni program odreuje:

OBIM SADRAJA
DUBINU OSVETLJIVANJA SADRAJA

RASPORED IZRAAVANJA SADRAJA

CILJEVE I ZADATKE NASTAVNOG PREDMETA
OSNOVNA METODSKA UPUTSTVA O NASTAVI IZ
ODGOVARAJUIH PREDMETA

Rasporeivanje gradiva nastavnog

predmeta:
Linearni (progresivni) raspored gradiva;-hronoloki,
funkcionalni, evolucioni, regionalni pristup.
Raspored po koncentrinim krugovima;- od jedne
sutine, ka drugoj, povrinski.
Raspored gradiva u vidu spirale; (Derom Bruner),postupno po teini.
Simboliki raspored sadraja (Gustav Jung),(ume,
jezero itd.).