kolska pedagogija-Indira Gici

SHVATANJE POJMA OBRAZOVANJE

SHVATANJE POJMA OBRAZOVANJE

Proces sticanja znanja, vetina i navika; proces
ovladavanja saznanjima, usvajanje uverenja,
stavova, pogleda na svet, drutvo i oveka, ali i
odnosa prema dostignuima iz oblasti nauka i
umetnosti.
Obrazovati- nainiti, stvoriti, formirati...
Obrazovalite-meto gde e tie obrazovanje;
kola.
Vaspitanje i obrazovanje su u jedinstvu:vaspitne
vrednosti su nadgradnja na temelju znanja,
injenica i generalizacija.

Odnos.nastavnik uenik se promenio, tako

da sada moemo govoriti o obrazovanju i
samoobrazovanju.
Vrste obrazovanja:
opte,
struno,specijalistiko,
klasio,
humanistiko,
politiko,
ekonomsko,
muziko, tehniko itd.
Nivoi obrazovanja:
predkolsko,
osnovnokolsko,
rednjokolsko, viokokolsko, akademsko,
permanentno.

VASPITANJE I OBRAZOVANJE
VASPITNO-OBRAZOVNI PROCES
Harmonijski svestrani razvitak linosti u
fizikom, intelektualnom, moralnom,
estetskom i radno-tehnikom pogledu.
Zadaci vaspitanja:
Zadaci koji se odnose na osnovne
komponente vaspitanja: fiziko i
zdravstveno, intelektualno, moralno, radnotehniko vaspitanje i estetsko vaspitanje.

ZADACI KOJI SE ODNOSE NA PSIHIKU KOMPONENETU

Kognitivno (racionalno) podruje;;

Afektivno (emocionalno) podruje;
Psihomotoriko (voljno-delatno) podruje.
Zadaci koji su zasnovani na zadacima
nastave:
Materijalni zadaci: (saznajno, kognitivno
podruje);
Funkcionalni: (psihomotoriko podruje);
Vaspitni: (afektivno podruje, tj. na ostvarivanje
zadataka inelektualnog, moralnog, radnotehnikog, estetskog i fitiko-zdravstvenog
vaspitanja).

ZADACI VASPITANJA ZASNOVANI NA SISTEMU VASPITANJA I

OBRAZOVANJA I KOLSKOM SISTEMU

Porodica;
Grupe vrnjaka;
Deji vrti;
kola;
Sredstva masovne komunikacije;
Slobodno vreme i permanentno obrazovanje..

ZADACI VASPITANJA ZANOVANI NA VASPITNIM

VREDNOSTIMA:

Generike vrednosti; Socijalne vrednosti;

Personalne vrednosti.

RAZLIITI PRISTUPI U SHVATANJU VASPITANJA I

OBRAZOVANJA
Egzistencijalistiki pristup: 30-tih i 40-tih
godina 20.veka; polazi se od ljudske
egzistencije, da bi se gradila ljudska sutina.
Poloaj oveka zavisi od njegovog egoizma.
Najbitnije je moralno vaspitanje: uspornost,
trpeljivost, nada.
Izgraivanje novih formi vaspitanja:
prizivanje svesti, razvijanje svesti o potrebi
nastavljanja, refleksija, ukljuivanje u rad.

ADAPTILNI PRISTUP
Vrha vaspitanja i obrazovanja je
prilagoavanje pojedinca uslovima ivota;
(socijalizam)
Ukoliko se postigne potpuni cilj vaspitanja,
ovek potpuno gubi slobodu.
Emancipacijski pristup vaspitanja
Vapitanik treba da bude emancipovanpotpuno osloboen zavisnosti, pritiska
drutva,
Sociocentriki pristup: cilj vaspitanja
odreuje drutvo, a ne pojedinac;

PEDOCENTRIKI PRISTUP
Vaspitne aktivnosti podrediti detetu, njegovim
potrebama, njegovoj prirodi, njegovim
specifinostima;
SISTEMNI PRISTUP
SISTEMSKI POSTAVLJENI CILJEVI
VASPITANJA, KOJA SE U HODU
NADOGRAUJU.
HUMANISTIKI PRISTUP
POTOVANJE DETETA KAKO LJUDSKOG
BIA I POT. NJEGOVE LINOSTI.