ПИСАНА ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

Име и презиме
Наставни предмет Историја Разред и одељење V
Редни број часа 2. Датум
Назив наставне теме Увод у историју
Назив наставне јединице Рачунање времена
Тип наставног часа Oбрада
Упознавање ученика са основним временским одредницама.
Циљеви часа Усвајање нових појмова – ера, хронологија.

Исходи По завршетку часа ученик ће бити у стању да:

– разуме и објасни предмет проучавања хронологије;
– одреди деценију, век и миленијум за дату годину;
– убележи годину и догађај на ленти времена;
– разуме да постоје различити начини рачунања времена;
– развије позитиван однос према изучавању прошлости.

година, деценија, век, миленијум, ера, хронологија, рачунање

Кључни појмови
времена, временска лента
Међупредметне Математика – природни бројеви и дељивост
корелације
Компетенција за учење – активно конструише знање; уочава
структуру градива, активно селектује познато од непознатог,
битно од небитног, уме да резимира и елаборира основне
идеје;
Рад с подацима и информацијама – користи табеларни и
Опште међупредметне
графички приказ података и уме да овако приказане податке
компетенције
чита, тумачи и примењује;
Комуникација –изражава своје ставове, мишљење, осећања,
вредности и идентитет на позитиван, конструктиван и
аргументован начин.

Наставне методе дијалошка, монолошка, рад с уџбеником, демонстративна

Облици рада индивидуални, фронтални

Наставна средства и Историја 5, уџбеник за пети разред са одабраним

помагала историјским изворима, Весна Димитријевић, Вулкан знање,
Београд
ТОК ЧАСА
Активности наставника Активности ученика
Уводни део
Провера домаћег задатка. Записује наслов на табли и Провера домаћег задатка и
истиче циљеве часа. одговарање на наставникова
питања.
Записују наслов лекције,
слушајући уводно излагање
наставника.
Главни део

[Type here]
 Поставља питања ученицима: Слушају наставниково излагање.
– Да ли знате шта су датум, деценија, век, Повезују са претходно стеченим
миленијум? знањем.
– Да ли сте до сада учили о десетицама, Преписују са табле.
стотинама и хиљадама?
(Упућује их у то да се на исти начин одређују деценија,
век и миленијум.)

Објашњава чиме се бави хронологија, шта је њен

предмет проучавања.

Објашњава шта је ера.

Црта ленту времена на табли и означава на њој Слушају наставниково излагање.

хришћанску и претхришћанску еру. Преписују са табле.
Јасно обележава рођење Исуса Христа као прекретницу,
наглашавајући да у старој ери бројимо године уназад, а
да између старе и нове ере не постоји нулта година.

Проверава да ли су ученици разумели излагање. Позива На табли уписују године на ленти

их да на ленти времена, исписаној на табли, упишу времена, одређујући деценију,
годину, при чему је потребно да одреде деценију, век и век и миленијум којима година
миленијум којима година припада. припада.
Упознаје ученике са начинима рачунања времена пре
рођења Исуса Христа (код Египћана, Грка, Римљана,
Византинаца и Јевреја). Рачунају године на основу
Упућује ученике да отворе уџбеник на страни 17, чита различитих календара.
одломак из Душановог законика, а затим тражи од њих
да израчунају које године је документ издат, с обзиром
на то да се у њему наводи византијско рачунање
времена.
Завршни део
Даје кратак резиме наставне јединице. Слушају наставниково излагање.
Проверава да ли су ученици разумели лекцију Одговарају на постављена
(проверава оствареност исхода), постављањем питања питања.
или користи мини-тестове у дигиталном уџбенику на 9. Постављају питања уколико им
страни. нешто није јасно.
Подстиче ученике да постављају питања уколико им Бележе домаћи задатак.
нешто није јасно.
Задаје домаћи задатак – одговорити на питања на 17.
страни уџбеника.
Начин провере остварености исхода
Праћење активности ученика и њиховог залагања на часу (мотивисаност за учествовање у
разговору, повезивање с претходно наученим, исправно коришћење терминологије,
сналажење на ленти времена) и евидентирање у педагошкој свесци или у ес-дневнику.

Самопроцена рада наставника

Проверава:
– да ли су сви циљеви остварени;
– да ли су ученици остварили дефинисане исходе;
– да ли је било потешкоћа и непредвиђених околности и како су решене;
– да ли је било довољно времена да се реализује све што је планирано.

[Type here]
 Самопроцена рада ученика
Да ли сам пажљиво слушао објашњења наставника?
Шта ми је остало нејасно?
На које све начине могу да отклоним нејасноће?

Додатна запажања о часу

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
РАЧУНАЊЕ ВРЕМЕНА
* Хронологија – наука која се бави рачунањем времена
* Временске одреднице – датум (дан, месец, година)
деценија (10 година)
век (100 година)
миленијум (1.000 година)
ПРЕ НОВЕ ЕРЕ 1. г. пре н. е. 1. г. н. е. НОВА ЕРА
ера – дужи временски период

ПРЕ НОВЕ ЕРЕ 1. г. пре н. е. 1. г. н. е. НОВА ЕРА

рођење Исуса Христа

* Претхришћанска (стара) ера – пре рођења Исуса Христа:

завршава се 1. годином пре наше ере (пре. н. е.)
* Хришћанска ера – почиње рођењем Исуса Христа:
почиње 1. годином наше ере
* Нулта година не постоји!
* Начини рачунања времена у прошлости
Грци – од првих Олимпијских игара (776. година пре н. е.)
Римљани – од оснивања града Рима (753. година пре н. е.)
Византинци, Јевреји, Срби – од настанка света (5508. година пре. н. е.)
* Муслиманска ера – почиње преласком Мухамеда из Меке у Медину (622. године)

[Type here]