ШКОЛСКА ПЕДГОГИЈА

У вези са реформом школе у свету уопште, у савременим дидактичким текстовима се

често спомиње израз курикулум. А шта је то курикулум и како је текао његов развој,
позваћемо се на историју и открити где је, кад и зашто настао тај израз.
У историји педагогије наводи се да се назив курикулум јавња на прелазу из 16. у 17. век и
изворно му је значење – редослед учења градива по годиштима. Дакле, и нагласак је био
на редоследу учења наставних садржаја , што је условљавало да се тај израз и појам дуго,
понегде чак и данас, поистовећује с наставним планом и програмом у класичном смислу.
А знамо да се наставним планом и програмом одређује, између осталога, редослед учења
одређених садржаја у току школовања.
Међутим треба имати на уму да управо на прелазу из 16. у 17. век живе Ратке и Коменски.
То је инмаче време бројних превирања на подручју школства, ради напуштања свих
ознака тадашње средњовековне школе, што је, уосталом био одраз бројних социјалних
превирања у тадашњој Европи.
Тако у подручју школства избијају супротности између цркве и младе грађанске класе.
Црква настоји задржати своје позиције у школи, а млада грађанска класа жели
револуционарно мењати, односно реформисати школу, према својим друштвеним
потребама. У том сукобу црква настоји сачувати латински као службени језик и
изграђивати педагошку номенклатуру на основу латинског језика. То је био разлог да је
одабран латински израз курикулум који у изворном смислу значи – ток, ток испуњен
садржајем.
Међутим Ратке и Коменски који су са становишта Католичке цркве били херетици,
предлажу радикалнију реформу школе с обзиром на начин поучавања наставних садржаја.
Због тога предлажу грчки израз – дидаскеин, што значи поучавати.
Након Другог светског рата Америка лансира у Европу своју педагошку номенклатуру, па
између осталога, тој истој Европи враћа њен стари израз курикулум. Томе је највише
допринео Американац С.Б. Робинсон.
Од тада у Западној Европи, посебно у Западној Немачкој, почињу веома интезивне
расправе, истраживања па и публицирање бројних радова о проблему курикулум. У тим је
расправама Европа америчку концепцију курикулум у много чему ревидирала, попунила и
комплетирала.
Ту концепцију је изразио Ралф Тилер у његовом делу “Basic Principtes of Curriculum and
Instruction” (изашло 1949. године и сваке се године објављује у поновљеним издањима),
служио студентима наставничких факултета, као један од основних приручника за
педагошко образовање. Другим речима, Тајлер сматра курикулум својеврсном школском
педагогијом. Због тога у тој књизи одговара на неколико основних питања 1. Које
образовне циљеве школа треба да постигне?
 2. Како одабрати образовна искуства (активности, садржаје) која воде ка постизању ових
циљева?
3. Како организовати образовна искуства (методе рада) како би се предавало
продуктивно / ефикасно?
4. Како се може оценити постигнуће / ефикасност образовних искустава?
И тако бисмо дошли до закључка да су појмом курикулума обухваћена сва питања
наставе, образовања, учења, поучавања, што је, заправо, саржај европског израза –
дидактике. Зато су европски аутори америчку концепцију курикулума у много чему
кориговали, допунили и комплетирали, управо са дидактичког становишта. Дакле,
амерички израз курикулум одговара европском изразу дидактика.

ТЕОРИЈЕ НАСТАВНОГ ПЛАНА И ПРОГРАМА (CURRICULUMA)

Настава је друштвена делатност од посебне важности, те је неопходно одговорно,

систематски и плански приступити њеној припреми, реализацији и евалуацији.
Шта је планирање? Планирање је свесна активност човека којом он унапред пројектира
(скицира, компонира, разрађује, распоређује, структуира, обликује, програмира, итд.) свој
рад према одређеном циљу. Чином планирања се ствара теоријска основа (план, нацрт)
предстојећем конкретном извођењу радног процеса. Преведено на поље наставе, то значи
да се о свему што се жели предузети претходно студиозно промишља, теоријски разрађује
и оцртавају путеви, са јасно одређеним корацима (методе, технике, инструмент, облици,
средства).
Планирање је мисаона активност повезивања теорије и праксе, при чему сам план
представља теорију, а његову надградњу, односно реализацију, предстаља практична
делатност- рад.

Терминолошке нејасноће
У пракси су присутне терминолошке нејасноће основних појмова из ове области. С тим у
вези треба јасно разликовати следеће појмове:
-Планирање- означава комплексну интелектуалну радњу ( активност, делатност). То је
интелектуални рад на изради одређеног плана према којем се свесно усмерава наставни
процес, односно процес васпитања и образовања у складу са захтевима друштва
Програмирање- означава практичну активност избора наставних садржаја за остваривање
циљева и задатака васпитања и образовања. Тим чином се одређују циљ и задаци
наставног процеса као свесне људске активности. Програмирање подразумева
структуирање и распоређување наставних садржаја.
Наставни план- је школски документ. Он настаје као резултат планирања, то је коначан
завршетак активности планирања и може бити на различите начине приказан. Најчешће је
то табеларни приказ наставних предмета, њихов редослаед изучавања по разредима и
заступљеност исказана у недељном броју наставних часова. Поред плана редовне наставе,
израђује се план и за остале видове наставног и ваннаставног рада (допунска настава,
додатна настава, слободне активности, факултативна настава...)
Наставни програм- школски документ којим се прописује обим, дубина и редослед
наставних садржаја. Поред задатака које треба остварити у процесу наставе, програм
садржи јасан попис свих наставних садржаја наставног предмета у целини.
Курикулум- (lat.,,curriculum“ значи трчање, круг, ход или ток кроз обуку) што значи да се
стално мења, да претходно стање условљава стање послије, курикулум појединца утиче на
курикулум групе (одељења) и обрнуто. Другим речима означава ток кроз наставни план,
односно наставни програм који је конкретизација наставног плана.
Погрешно је реч курикулум користити као план обуке, нити као програм обуке. Поред
тога овим појмом се не може означити сама обука, дакле учење или студирање, тј. план
или програм учења. Тим појмом се обухвата план и програм образовања, а то значи знања
и способности.
Састављен је тако да ученици што успешније постигну одређене васпитно-образовне
циљеве.
У односу на наставне програме курикулум више истиче активност него садржаје, а те се
активности тичу наставника и ученика, и усмерене су на реализацију одређених циљева и
задатака.
Оно што је најбитније, наставни програми садрже наставне предмете (у нашем случају то
су: српски језик, страни језик, математика, физика, хемија, биологија, географија,
историја, итд.) Курикулум обухвата интердисциплиноване активности које су усмерене на
одређену дисциплину и осветљавају је са више аспеката. Тако можемо говорити о
курикулуму математике на пример.

ПРЕГЛЕД РАЗВОЈА КУРИКУЛУМА

Почетком 20. века јавио се већи број педагошких теоретичара и практичара у Сједињеним
Америчким Државама који су на нов начин усмерили педагошке приступе – окренуте
деци. Џон Дјуи је заговарао образовање које ће бити окренуто детету, а у којем би
дететова практична активност била усмерена на друштвене потребе. Дјуи је 1896. године
отворио кабинетску школу при Универзитету у Чикагу, а многи педагози су следили
његов пример и отварали сличне школе при другим универзитетима. Његов утицај је
прешао границе САД.
Тако се у САД јавила идеја индивидуализације учења, а исказала се у многобројним
курикулумима:
-Гери-план (1918.), усмереност на дечкје активности и потребе друштва;
-Далтон-план (1925.), употреба радних листова и рад у посебним кабинетима.
-Винетка- план (1927.) курикулум подељен на помоћне предмете и радне предмете кроз
самостално учење (самоучење) у помоћним предметима и многи други.
Ове идеје су брзо прихваћене широм света. Тако је настајала нова школа са низом
покрета и праваца:
-Ладањски васпитни домови (крај 19. и почетак 20. века у Немачкој и другим земљама
Европе), настава заснована на начелима умне и физичке активности ученика;
-Манхајмски систем (1889. у Манхајму)), ученици су подељени у групе према
способностима;
-Јена план, преображај школе из општеобразовне у општеваспитну институцију;
-Фреинет систем, ново васпитање засновано на индивидуализацији и самосталном раду
ученика;
-Декроли метод, настава се заснивала на начелима дечје слободе, а циљ васпитања је
исказан максимом: „Школа за живот путем живота“.
-Монтесори метод (Марија Монтесори у Риму основала дечји дом), васпитање засновано
на неговању чула и на сензорним способностима;
-Валдорфска педагогија, учитељ треба да буде детету само духовни помагач за његов
развој и зато мора познавати духовне законитости које леже у темељима људског развоја.

ОКВИРИ НАСТАВНИХ ПЛАНОВА И ПРОГРАМА (ИЛИ

КУРИКУЛУМА)
У покушају да рационализују наставне планове и програме и контролишу број наставних
предмета, школски системи су у многим земљама, прибегли ујпотреби оквира за
курикулум.
Оквир за курикулум може се описати као скупина међусобно повезаних предмета,
предмета повезаних по претходно задатим критеријумима како би на одговарајући начин
представили одређено подручје учења. Ако се за основно начело за оквир курикулума
узму, примера ради, природне науке, онда ће курикулум чинити; математика, биологија,
хемија, физика, географија.
У оквиру радикалне реформе наставе почетко 20. века, на немачком језичком подручју, а
касније и шире, јавила се концепција скупне наставе (укупне наставе). Групе су требале
да замене наставне предмете.
Као реакција на строго одређене и затворене наставне планове и програме, који су се
морали доследно реализовати, у природи и друштву, јавила се концепција пригодне
наставе. Представници тог концепта су пошли за идејом да се наставни садржаји
одабирају и обрађују у зависности од пригодних догађаја.
Узимајући доживљаје ученика као посебан наставни принцип и сматрајући га васпитним
идеалом за формирање стваралачке личности, неки представници нове школе изградили
су посебну концепцију – доживљајна настава. Предмет доживљавања у настави могу
бити збивања у природи, људском друштву или стваралаштву. Настава се организује у
оном тренутку када се могу произвести ефектни доживљаји: на излету, путовању, у
позоришту, у галерији.
Након Октобарске револуције у Совјетском Савезу јавио се посебан концепт радне школе-
комплексна настава. Суштина се састојала у томе да се укину наствни предмети, а да се
обрађују природни животни комплекси; да се укину наставни часови ограничени на 45
минута, а да се настава организује у непосредним радним бригадама, при чему би
практични рад представљао окосницу образовања. У пракси је овај концепт показао низ
слабости; претерано наглашен производни рад, одсуство математичког стицања знања,
слаба материјално-техничка опремљеност школа и радних организација,
неприпремљеност наставника.
АКТУЕЛНИ КУРИКУЛУМИ
У Великој Британији је курикулум подељен на две области:
1) Национални курикулум: математика, енглески језик и познавање природе и
2) Темељни курикулум: историја, географија, технологија, музика, ликовна уметност,
физичко васпитање и страни језик.
За сваки наставни предмет је израђен наставни програм, а садржаји су замишљени тако
да је за њихову реализацију потребно око 70% укупног времена које ученици проводе
у школи. Поред наставног програма донет је посебан пропис којим су за сваки предмет
одређени циљни нивои знања- на узрасту од 5-16 година старости одређено је 10 нивоа
знања (концентрични кругови). За сваки ступањ школовања су израђени стандардни
задаци оцењивања: на узрасту од 7,9,11 и 14 година.
Нашу школску теорију и праксу карактерише опредељење за класичне наставне
предмете, који произилазе из природних наука, друштвених наука, уметничких
области и спортско-рекреативних области. Поред наставног плана и програма за
редовну наставу израђени су планови и програми и за следећа подручја наставног рада:
 друштвене и слободне активности
 -производни и други друштвено-корисни рад
 Професионално информисање
 Хуманизација односа међу половима
 Рад одељенског старешине
 Сарадња са родитељима, културне и друге друштвене активности школе
 Екскурзије, продужени боравак, целодневна настава и школе у природи
 Заштита и унапређивање здравља и ђживотне средине

Циљ и задаци наставних планова и програма

Колин Марш разликује намере, циљеве и задатке наставних планова и програма.
Намере су уопштено изражене у тврдњама, дугорочне и односе се на системе, а не
на појединачне школе. У себи садрже оно што би требало постићи наставним
плановима и програмима (односно курикулумом).
Циљеви прецизније изражавају намере курикулума. Они могу бити средњорочни
или дугорочни и усмерени су на успех ученика.
Задаци су одређене тврдње, краткорочни су и њих обично смишљају сами
наставници. Они у себи садрже конкретне кораке који ће се постићи непосредним
радом у настави.
Наставни планови и програми се израђују са јасним циљем: васпитање свестрано
развијене личности у интелектуалном, моралном, радно-техничком, естетском и
физичко здравственом погледу, као и образовање- усвајање знања и развијање
способности.
ОПШТИ ЗАДАЦИ НАСТАВНИХ ПЛАНОВА И ПРОГРАМА
У овом друштвено-историјском тренутку наша школа се налази пред битним
променама. Шта битно условљава промене школе, односно промене наставних
планова и програма, односно који су то општи задаци које морају решити планови
и програми:
1) Друштвене промене изазване опредељењем за изградњу плуралистичког
демократског друштва у чијој основи је тржишна економија;
2) Промене су условљене и распрадом бивше Југославије у оквиру којег је
деловао јединствени систем образовања и васпитања, са стално израженим
тежњама за изградњу јединственог наставног плана и програма.
3) Друга индустријска револуција, преко електронике и компјутерске
технологије, намеће битне промене не само у основном и средњем
образовању, него и на вишим и високим школама.
4) Медији, који постају складишта информација, битно мењају традиционалну
улогу педагошких радника, посебно наставника. Наставник савремене и
будуће школе ће пре бити дијагностичар учења (који утврђује потребе) и
терапеут учења.
 5) Школа све више мора учити како се учи и како се врши избор за учење оних
садржаја који су актуелни, друштвено и лично потребни. Другим речима , за
школу постаје најважније питање избор садржаја који се уче- тј. израда
адекватног наставног плана и програма.
6) Најважније остаје опште образовање, тј. развој кључних способности:
аналитичко мишљење, способности тимског рада, самосталност.
7) Саветодавна функција наставника све више ће се проширивати и на личне
проблеме ученика: професионално саветовање и усмеравање, избор
животног пута и начин решавања конкретних питања

Посебни задаци наставних планова и програма

Који су посебни задаци које требају да испуне наставни планови и
програми?
Наставни планови и програми треба да испуне и посебне задатке, да послуже
наставницима као материјална основа како ученици могу остварити намере, како да
одаберу садржаје, облике, средства..
С обзиром да задатке наставе формулишу сами наставници, потребно је дати формулације
посебних задатака, како би им послужиле као полазна основа:
-треба да обезбеде материјалну основу за стицање општег образовања, развијање интереса
и способности.
-израђују се и реализују на принципу егземпларности.
-обезбеђују повезаност и координацију наставних садржаја сродних наставних предмета
-морају бити флексибилни(уношење новина и модернизацију)
-садржај у наставним плановима и програмима треба да предаставља одраз достигнућа у
развоју друштва.
-наставни садржају треба да побуде код ученика интересовање за рад, да га мотивишу, да
су прилагођени узрасту ученика.
У формулисању задатака наставе потребно је поштовати и ове критеријуме а то су:

1.Прецизност- да не буду ни прешироке ни преуске формулације.

2.Јасност-да се користи адекватна терминилогија која упућује на праву активност

3.Примереност-да су примерени узрасним, односно развојним карактеристикама

ученика.

4.Ваљаност-да се односе на животну стварност.

5.Остваривост-да су наставни задаци оствариви с обзиром на могућности наставника.

6.Усклађеност-да су усклађени са задацима у другим наставним предметима

Метода избора и организација наставних садржаја у наставним

програмима
Избором наставних садржаја баве се тимови стручњака под интенцијама Министарства
просвете. За разлику од неких искустава у свету у нашој земљи су наставни планови и
програми унапред дати и важе као обавезан службени документ.То значи на су
наставници обавезни да реализују наставни план и наставни програм. Наставници не
израђују наставне планове и програме, они их планирају и програмирају.
Појам израда наставног плана се разликује од појма планирање наставног рада.
Израда представља акстивност тимова стручњака у Министарству просвете, док
планирање представља активност наставника. Исто тако се разликују појмови израда
наставног програма и програмирање наставног градива. Под појмом планирање
наставног рада подразумевамо свесну активност наставника којом он унапред пројектира
свој рад према одређеном циљу.Тако настаје план конкретног рада, односно тако настаје
план рада наставника. У пракси то изгледа тако што наставник на темељу службеног
документа Министарства просвете-наставног плана и програма, израђује план рада за
шклску годину, за један месец, за радну недељу осносно за сваки дан и сваки час.
Школски рад, који обједињује рад ученика и наставника, али и осталих фактора васпитно-
образованог рада у школи мора бити унапред смишњен и пројектован у свим његовим
компонентама. Једино је тако могуће остврити крајњи циљ кога је друштво наметнуло
школи, а то је васпитање и образовање.
Под појмом организација наставних садржаја подразумевамо начин структуирања,
обим и редослед наставних садржаја. Обим наставних садржаја содноси на распон и
уређење елемената, а редослед се односи на временску орагнизацију. Наставни планови и
програми се по обиму из разреда у разред повећавају. У плану се додају нови наставни
предмети и повећава се број наставних часова, а у програму се додају нови наставни
садржаји.
У погледу обима наставних планова и програма мора се водити рачуна о следећем:
Избор адекватних наставних предмета; Ученичка искуства, као и псхи-физичке
могућности;Дрштвене потребе такође диктирају обим наставних садржаја; Могућност
колерације и координације наставних садржаја из различитих наставних предмета.
У погледу редоследа наставних садржаја:
Од једноставног према сложеном; Од ближег ка даљем; Хорнолошким редоследом, али и
од садашњости ка прошлости; Концетрично проширивање појмова; Од стварно
доживљеног ка апстрактном.
На која питања би требало да одговори микроплан а на који макроплан?
У свом раду у овој области наставник учествује у две врсте планирања и програмирања:
1. Макропланирање-наставник израђује глобални план рада и опративни план
рада.
У нашој школској пракси креативност наставника све мање долази до изражаја, све
је мање таквог приступа у планирању у којем наставник сам изарђује план
наставног рада у одељењу
ТАБЕЛА!!!
2. Микропланирање-наставник одерђује обим наставног градива које ће се
обрађивати на наставном часу, методе рада, облике рада, наставна средства,
структура наставног часа, педагошке циљеве и задатке..

На која питања би требало да одговори микроплан а на који макроплан?

Другим речима, док је макропланирање требало да одговори на питања:

шта,када и колико, микропланирање треба да одговори на питање: како.

Врсте програма рада

Јасно се могу разликовати следеће врсте планова:
 Годишњи програм рада – овим документом се програмирају и
планирају све активности школе.
 Програм рада разредног већа- Њиме су регулисане све активности које
се предузимају на нивоу једног одељења.
 Програм рада разредног старешине- предвиђа активности разредног
старешине и ученика једног одељења.
 Програм рада стручних актива- предвиђа активности група наставника
сродних предмета.
 Програм рада стручних сарадника- предвиђа све активности школског
педагога, школског психолога.
 Програм рада директора школе – предвиђа све активности руководних
органа школе.
 Програм рада наставног већа- активности највећег и најважнијег
стручног органа школе
 План рада наставника- наставне активности у оквиру конкретног
наставног предмета.

Неки модели израде курикулума

 Курикулум као појам и као активност програмирања и планирања васпитно-образовног
рада још увек су непознанице за нашу педагошку теорију и праксу. При изради
курикулума полази се од више широко испитаних категорија:
Ставови ученика – испитује се однос различитих варијабли (пол, место становања, услови
за учење, наставна средства).
Ставови наставника – улога наставника у оцењивању и његове способности.
Развој и планирање курикулума – извор различитих модела (Тилеров модел, Валкеров
модел, модел акцијског истраживања).
Управљање курикулума - увођење новина и промена у курикулуму.
Идеолошке основе курукулума- остваривање вредносне друштвене орјентације
коришћених искустава.
Постоје и настојања да се питање израде курикулума потпуно демократизује, односно да
наставници, ученици и њихови родитељи заједно одлучују о курикулуму.
Амерички педагог Colin J. Marsh (1992) обрадио је детаљно главне појмове и категорије
вазане за курикулум, модели курикулума: Tyler-ov model, Walker-ov model Model
утемељен на средишњем садржају и Курикулум утемељен на школи.

Валкер-ов свесни приступ планирању

Амерички педагог Валкер је дошао до закључка да је најбитније питање како ученици у
планирању курикулума стварно приступају свом задатку, те је желео да прикаже како се
планирање курикулума стварно одвија у пракси. Утврдио је да у планирању курикулума
постоји логичан редослед корака:
ПЛАТФОРМА – ПРОМИШЉАЊЕ- НАЦРТ
Први корак је УСВАЈАЊЕ ПЛАТФОРМЕ
Други корак се не узима као промишљање већ као трајна самостална активност.
Зато треба налазити могућности, алтернативе, и нудити прихватљива решења.
НАЦРТ КУРИКУЛУМА је врхунац свих предузетих акција.