Теоријски приступ

проучавању
курикулума
Курикулум и настава
01 Појам курикулума САДРЖАЈ
Концепције
02 курикулума

03 Тајлеров модел
развоја курикулума

04 Курикулум и
настава
Шта је курикулум?
 Разумевање појма „курикулум“
у свакодневном говору (наставника, ученика, родитеља...)

Оно о чему се План и програми, Све што су

поучава у школи скуп циљева, испланирали
материјала... наставници

Скуп предмета, део Све што се дешава у Све што је ученик

курса... школи искусио током
школовања
Одређења појма „курикулум“ у теоријским
разматрањима
У стручној литератури постоји око 120 дефиниција појма
„курикулум.“
•Курикулум је наставни план и програм;
•Курикулум чине циљеви учења, садржај поучавања, поступци и наставни
стил рада учитеља;
•Курикулум је систем оптималног припремања, остварења и евалуације
наставе;
•Курикулум је целокупан процес организованог образовања, учења и
наставе;
•Курикулум је детаљна разрада циља и задатака учења, метода рада и
контрола учинака;
•Курикулум је прецизан систем планираног васпитања и образовања;
•Курикулум представља дидактичко-методичку концепцију учења,
поучавања, васпитања и образовања;
•Курикулум је план остваривања оптималног учења, итд.
 У свакодневном поимању курикулум се готово увек
везује за школу и организован процес учења. Свака
од предложених дефиниција изражава посебну, у
односу на друге, супротстављајућу перспективу.
Курикулум

Неке дефиниције курикулума су и сувише уске,

ограничавајући курикулум на институције за
образовање, док су друге веома широке и не
успевају да успоставе разлику измену функција
образовних институција (школа и универзитета) и
других организација које имају образовну
функцију.
 Развој и употреба појма
„курикулум“
Реч курикулум има корен у латинској речи
currere која значи трчати, трка,
тркалиште (у облику овалне стазе на којој
су се одвијале трке римских борних кола).
Кључни параметри који су одредили
значење касније изведене речи curriculum
су време, путања, правила, норме и
критеријуми (трчања).
Отуда је, у свом првобитном облику реч
курикулум имала значење тока и
редоследа учења, серије „препрека и
препона“ (предмета) у учењу које се
морају савладати за одређено време.
Студенти, због тога често (и сасвим
оправдано), доживљавају студирање и
Currere испите као властито учешће у великој
трци.
Развој и употреба појма „курикулум“
У
Осим пописа
постсредњовековној
предмета учења,
Историја пракси образовања у
курикулум, је
образовања не европским земљама,
постепено
нуди поуздана термин курикулум
обухватао и
сведочења о се постепено
друге садржаје, а
континуираној и изгубио, али је
првенствено
доследној англосаксонским
школска
употреба остао у употреби, да
документа,
термина би после другог
извештаје,
курикулум. У светског рата,
чланке,
средњовековној првенствено под
уџбенике,
пракси утицајем америчких
приручнике и
образовања аутора, био поново
друге понуђене
наставни садржај успостављен као део
и препоручене
у свакој години стандардне европске
ствари за учење,
учења означаван терминологије у
што му је
је термином образовању.
значајно
curriculum
проширивало
atribus.
садржај и
мењало значење.
 Концепције курикулума
Разлике у дефинисању курикулума су свакако бројне, али се првенствено
испољавају као разлике у погледу наглашавања примарне важности
појединих елемената курикулума, односно организованог процеса учења.
С обзиром на доминантност појединих елемената у курикуларној
структури, у теорији и пракси образовања присутна су различита 04
схватања курикулума. Искуство учења

03
План учења

02
Продукт учења

01 Границе између ове четири групе схватања или четири концепције курикулума нису
Садржај учења
тако оштре и доследне. То значи да је ова подела само условна и да је дата у циљу
дубљег разумевања курикулума и унапређења теорије и праксе његовог развоја.
 Курикулум као садржај учења
Традиционално схватање курикулума као скупа наставних предмета за поучавање
и учење у школи. Основна функција ове врсте курикулума је доношење одлука за
организацију наставе. Курикулум схваћен на овај начин је заправо збир
есенцијалних знања и вештина које се преносе са старијих на млађе генерације.
Основни проблем је што овако схваћен курикулум пружа само одговор на питање
шта ће се учити. Односи се на наставника, а мало говори о активностима учења и
компетенцијама које ће бити развијене током учења.
Његов највећи недостатак је повезивање са животним потребама појединца и
друштва.

План наставе и учења

Програм наставе и учења

Студијски програм
(силабус)
 Курикулум као
продукт учења

Последњих неколико деценија централну позицију у структури, развоју и дефинисању курикулума

заузимају исходи учења, односно образовања. У курикулуму усмереном на исход обично се не наводи
садржај учења у виду наставних области и тема, већ пре свега, садржај исхода. Формулисањем општих
исхода образовања, школама и наставницима отвара се могућност флексибилнијег приступа настави
и учењу, као адекватног одговора на потребе уже и шире заједнице. Овај курикулум је у суштини
програм активности наставника и ученика усмерених на остваривање утврђених циљева и исхода
образовања.
 Курикулум као план учења
Курикулум подразумева планирање крајњих ефеката и
кључних процеса организованог учења као што су:
Циљеви и исходи
образовања, односно учења
Ситуације и активности
учења и поучавања
Стратегије учења, методе,
облици и средства
Контекст у коме се учење
одвија
Оцењивање постигнућа
Према овом схватању, курикулум је
у суштини документ или комплет
докумената за имплементацију
основне идеје (визије) и стратегије
организованог процеса учења.
Другим речима, курикулум је план
активности за постизање унапред
утврђених циљева и исхода.
Овакво схватање отворило је
питање да ли и оно што није
планирано, а дешава се у процесу
учења и наставе, улази у курикулум.
Такође, указује се да овакво
одређење курикулума одваја
курикулум и наставу.
 Курикулум као искуство
учења
Курикулум се одређује
као организовано
стицање искуства или
као свеукупно искуство
које се стиче у школи.
Обухвата искуства
повезана са процесима
учења формалних
предмета и садржаја,
али и све друге
планиране процесе и
активности.
Тајлеров модел развоја курикулума
Ралф Тајлер, један од водећих теоретичара курикулума, четрдесетих година ХХ века засновао је
оригинални приступ развоју курикулума у четири корака, познат као Тајлерова рационала.

01 Циљеви/задаци 02 Селекција искуства учења

Које образовне циљеве школа настоји да На који начин искуство учења може бити
постигне? селектовано тако да буде корисно за
постизање циљева?

03 Организација искуства
04 Евалуација
учења

Како искуство учења може да буде Како се ефикасност искуства учења може
организовано за ефикасну наставу? евалуирати?
 Значај
Тајлеровог
модела
Тајлеров приступ развоју
курикулума увео је велике
промене у теорију и праксу
развоја курикулума, од којих
издвајамо: а)посматрање
курикулума и наставе као
међузависних система,
б)наглашавање циљева
образовања као почетне тачке
у развоју курикулума и в)
наглашавање активности
учења уместо садржаја учења.
• Циљеве је дефинисао у
терминима понашања
ученика, а не у делатности
наставника;
• Наставне теме је разумео као
искуство и активности које
воде до дефинисаних циљева,
а не као садржаје који се
преносе;
• Успоставио је организацију
учења на примени метода које
се базирају на концепту
развоја ученика, верзикалној
и хоризонталној повезаности
појмова и пуној свести
ученика о циљевима и
активностима учења;
• Евалуацију је од једноставне
примене тестова знања на
крају наставе претвори о у
формативну (процесну)
евалуацију.
 Шта је заправо курикулум?
Курикулум је систематски и структурални оквир
ЗАШТО
којим се дефинишу:
се нешто учи?
 Сврха и циљеви учења
ДА

ес

 Исходи учења
ењ п р о ц
КА

ШТ
је п чења
 Садржаји учења
а?
ЕИ

А
ре ?
ј а
ви

 Организација, активности и средства учења

дм
ГД

уч
од

ет
 Критеријуми и начини вредновања
се

постигнућа
се од
у ја
ч
ви
ењ проц
И?

КА
а?
УЧ

КО

Курикулум је план управљања програмом

КО

ес

наученог?
Обавља процену образовања и његовом имплементацијом
(наставом).
КАДА
КО, КАКО И
Курикулум и настава

Дуалистички модел односа између курикулума и наставе

Између курикулума и наставе не постоји повезаност. Процеси који се одвијају у учионици

имају мало везе са оним што је курикулумом планирано да се дешава у учионици.
Састављачи курикулума игноришу наставнике, а на крају су игнорисани од стране
наставника. По овом моделу, курикулум и наставни процес се могу мењати без значајног
утицаја једног на друго.

Курикулум Настава
Курикулум и настава

Преклапајући модел односа између курикулума и наставе

Курикулум и настава су међузависни и делимично интегрисани системи. Курикулум нема

значајнију позицију у односу на наставу, нити настава у односу на курикулум, без обзира на
редослед њиховог јављања у моделу. Одвајање једног система од другог представљало би
озбиљну штету за оба.

Курикулум Настава
Курикулум и настава

Концентрични модел односа између курикулума и наставе

Међузависност и субординираност су кључна карактеристика концентричног модела који

има две варијанте. У моделу А настава је субсистем курикулума и као таква је од њега
потпуно зависна. У моделу Б курикулум је субсистем наставе и изведен је из ње.

Курикулум
Настава

А Б
Курикулум и настава

Циклични модел односа између курикулума и наставе

Циклични модел односа курикулума и наставе наглашава постојање повратне информације.

Курикулум и настава су одвојени ентитети, у сталном кружном односу. Курикулум има
континуирани утицај на наставу, и с друге стране, настава има утицај на курикулум.
Циклични модел показује да се наставне одлуке доносе након курикуларних одлука, које се
модификују након што се наставне одлуке имплементирају и евалуирају. Овај процес је
континуиран, понавља се и никад се не завршава. Евалуација наставних процедура утиче на
следећу рунду доношења курикуларних одлука које се, касније, примењују у настави.

Курикулум Настава
Курикулум и настава
Курикулум и настава су Курикулум и настава се Курикулум и настава се
повезани, али преклапају и међусобно могу проучавати и
различити. Курикулум је су зависни. Курикулум је анализирати као
у најширем смислу план пројекција постигнућа и одвојени ентитети, али
поучавања и учења, а процеса учења, а настава не могу функционисати
настава је сам акт учења је њихова међусобно изоловани.
и имплементација плана. трансформација у Курикулум је основа за
конкретне, и организацију и
предвиђеним циљевима реализацију наставе, али
и исходима, активности је настава кључ за даљи
учења и поучавања. развој и унапређивање
курикулума.
Суштина односа између
курикулума и наставе
 За крај
https://www.youtube.com/watch/W8XSx3GtUV0
Литература:
Деспотовић, М. (2010). Развој курикулума у стручном образовању, Београд:
Филозофски факултет

Insert the Subtitle of Your Presentation