Univerzitet u Kragujevcu

Fakultet pedagokih nauka u Jagodini

Struktura kurikuluma
 Alternativni naini organizacije kurikuluma

Ima nekoliko glavnih naina za organizaciju znanja unutar

kurikuluma predmeta. Gradivo se moe organizovati u smislu:

1. Disciplinarnosti
2. Laminacije
3. Korelacije
4. Fuzije/sjedinjenja
5. irokih oblasti

Iako su ovi pristupi organizacije predmeta meusobno

razliiti, oni svi zadravaju osnovne karakteristike kurikuluma
predmeta.
Osnovne vrste kurikuluma

Kor
kurikulum
Integrisani
(problemski)
kor
Kurikulum
aktivnosti
Spiralini
kurikulum
 1.1. Kor kurikulum

Pri kraju 19. veka Vester Vard je imao viziju razvoja jedinstvenog
kurikuluma, poznatog svima, koji e se pojaiti u XX veku. Vard je samo
prepoznao da ideja jedinstvenog kora nauka zahteva strukturu
kurikuluma koja je veoma razliita od tradicionalnog kurikuluma
odvojenih predmeta, ali on nikad nije ostvario predloeni dizajn.

Edukatori eksperimentalisti su tridesetih godina razvili sistematski

pristup graenju kurikuluma opteg obrazovanja, koji je uzet kao kor
(jezgro), koji je usmeren na socijalne probleme i trendove. Danas se pod
terminom kor podrazumevaju predmeti koji su obavezni za sve
studente.

Metodologija kor kurikuluma je prihvatila reavanje problema

hipotetikim ili kritikim razmiljanjem, zajednikim planiranjem uitelja
i uenika, korienjem velike koliine materijala van udbenika i
ukljuivanjem u irok opseg uenikih projekata.
 1.2. Kor kao izborni predmet

Pojam kora esto koriste kole da naglase osnovne predmete

koje svi studenti treba da pohaaju ili iri opseg oblasti od kojih
se biraju predmeti da ispune osnovne zahteve kurikuluma za
opte obrazovanje, to je suprotno specijalistikom obrazovanju.

Uenici mogu da ispune zahteve opteg obrazovanja tako to

biraju listu predmeta iz ireg izbora kao to su prirodne i
drutvene nauke.

Fakulteti su prepoznali da studenti biraju predmete na osnovu

prilagoavanja terminima ili linih afiniteta, pre nego da ispune
funkciju opteg obrazovanja. Glavni problem kola, fakulteta i
drutva u celini nije kako podeliti grupe po njihovim razlikama,
ve kako razviti oseaj jedinstva kroz razliitosti.
 1.3. Kor kao akademske discipline (disciplinarnost)

Disciplinarna konstrukcija je najistiji oblik organizacije znanja u kurikulumu

predmeta. Mnogi edukatori koji su se suprotstavljali tradicionalnom pogledu
da znanje treba da bude statino i da njime treba ovladati memorizacijom,
su prihvatili tezu znanje kao potraga kao vrlo prijemivu u disciplinarnom
razmiljanju.

Meutim, nije isto da li se ovaj pristip upotrebljabva za uenje prirodnih ili

drutvenih nauka, pa stoga i ne daje uvek zadovoljavajue rezultate
(ponekad rezultira ogromnim tekoama koje se tiu opteg obrazovanja
uenika).

Zbog toga to se opte obrazovanje u slobodnom drutvu tie prosveenog

graanina, koji je je sposoban da reava probleme lino-drutvene prirode i
zato to takvo reavanje problema zahteva inegrativnu obradu znanja,
edukatori su bili primorani da trae druge naine rada umesto
disciplinarnosti, da bi organizovali razliite teme predmeta u kurikulumu.
 1.4. Kor kao predmeti u korelaciji

Korelacija predstavlja trud da se razviju veze izmeu dva ili

vie predmeta, uz zadravanje karakteristika koje ih razlikuju.

Jedan od naina na koji se korelacija moe izvesti je da isti

nastavnik u svom radu povee gradivo dva predmeta (npr.
istorija i geografija).
Drugi nain bi bio da dva nastavnika koji imaju iste uenike
unapred pripreme i poveu gradivo svog predmeta sa
predmetom svog kolege.
I trei nain je da nastavnici poveu svoje asove u blok
nastavu, u okviru koje e povezati gradivo. Ovo moe da
izvede i samo jedan nastavnik ukoliko je kompetentan za oba
predmeta.
 1.5. Kor kao laminacija predmeta

Laminacija predmeta podrazumeva povezivanje srodnih tema

unutar iroko orijentisanog opsega uenja. Srodne teme se ne
obrauju kao meusobno povezane, ve se obrauju svaka za
sebe, kao posebni/samostalni entiteti.

1.6. Kor kao spojeni predmeti

Dok se kod korelacije dva predmeta povezuju uz zadravanje

karakteristika koje ih razlikuju, kod spajanja predmeta dolazi do
povezivanja, odnosno stapanja dva predmeta u jedan novi
predmet. Primer za ovo bi bilo biologija, koja je novi predmet,
nastao kao stapanje botanike i zoologije (krajem 18. veka)
 1.7. iroko orijentisani predmeti

Kod pristupa koji koristi itoko orijentisane predmete akcenat

je bio na pokuaju da se dostigne odreeni stepen sinteze ili
jedinstva itave grane znanja. Postoji velika raznovrsnost u
imenovanju iroko orijentisanih predmeta, kao to su
drutvene nauke, fiziko vaspitanje, likovna umetnost itd.

Meutim, iroko orijentisani predmeti mogu da obuhvate i

sintetizuju i ak dve ili vie grana znanja. Primer za ovo bila bi
ekologija, koja predstavlja sintezu znanja iz bilologije,
drutvenih nauka i poljoprivrede.
 D
i
s
2.0. Integrisani (problemski) kor kurikulum
c
i
p
li Disciplinarnost je na vrhu jer
n predstavlja zaetak
kurikuluma. U bazi piramide
a
Korela se nalaze integrisani
r
cija kurikulum i kurikulum
n aktivnosti (otvoreni), koji se,
Spojeni
o kao sinteza znanja, reavaju
predmeti
s granica izmeu tradicionalnih
iroko predmeta i tee da poveu
t
orijentisani kurikulum sa ivotom
uenika. Funkcija opteg
predmeti
obrazovanja zahteva sintezu
Integrisani kor znanja i primenjivanje istog u
kurikulum ivotu uenika kao graanina
slobodnog drutva.
Kurikulum aktivnosti
 2.1. Sprecifina struktura i postupak

Integrisani kor koji je fokusiran na probleme pokazao je

napredak u odnosu na ranije pokuaje da se oforme objedinjene
studije. On se, umesto korelacije i stapanja predmeta, bazira
direktno na problemima mladih ljudi u modernom drutvu.
Uenici koji su pohaali osmogodinje kole koje su uspeno
koristile problemski kor kurikulum, pokazali su znatno bolje
rezultate u daljem kolovanju.
Problemski kor kurikulum moe da ima 2 pristupa. Kod prvog,
problemske oblasti i aktivnosti su unapred pripremljeni, dok se
kod drugog do njih dolazi kroz kooperaciju studenata i
nastavnika. Prvi se s toga moe nazvati kao unapred isplanirani
kor, a drugi otvoreni kor.

Unapred isplanirani kor

Otvoreni kor
 2.2. Unapred isplanirani kor

U ovom sluaju, sadraj, sredstva i aktivnosti su unapred pripremljeni, a

problamske oblasti koje se obrauju, obuhvataju ono to se tie mladih ljudi.
Ipak, uenici esto imaju prostora da predlau razliite promene programa, da
neto dodaju ili oduzmu. Teme mogu biti vezane za ekologiju, troenje
resursa, globalnu glad, cenzuru u medijima, narkotike, rat i mir,
multikulturalni konflikt itd.

Studenti mogu da se podele u grupe za istraivanje specifinih odeljaka u

okviru problema koji se obrauje, a svaka od grupa je odgovorna za pripremu
pisanog izvetaja o svom radu. Ovi izvetaji se periodino prezentuju ostatku
odeljenja, nakon ega se odreuju smernice za dalje istraivanje.

Poto spremne knjige iz kojih bi se uilo ne postoje u prodaji, pripremljene su

smernice za uenike na osnovu kojih e oni dolaziti do rezltata. Smernice
sadre ciljeve i uputstva, opis obima problema (uljuujui srodne teme),
preporuke koje se tiu izvora i literature, kao i uputstva za evaluaciju.
 2.3. Otvoreni kor

Ovakva vrsta kora bazirana je na kooperaciji izmeu

uenika i nastavnika, bez unapred pripremljene strukture ,
problema i aktivnosti. Drugim reima, unapred pripremljeni
kurikulum ne postoji, ve ga nastavnici i uenici zajedniki
stvaraju. Ovo omoguava uenicima izvesnu slobodu, ali i
odgovornost.
Biranje tema koje e se obraivati vri se na osnovu
sledeih kriterijuma:
- Da i je problem znaajan za sve uenike?
- Da li postoji dovoljan broj izvora za uspeno istraivanje?
- Da li je mogue uspeno tretirati problem, u smislu
sposobnosti uenika i obima vremena?
- Zato je rad na ovom problemu prioritetniji u odnosu na
druge probleme?
 2.4. Procena uspenosti problemskog kor
kurikuluma

Postoje brojne tekoe koje se tiu implementacije ove vrste

kurikuluma:
- Nastavnici su nenaviknuti na ovakav nain rada
- Nedostatak didaktikih materijala i izvora (udbenici su usmereni
na predmetni kurikulum)
- Uspena implementacija zahteva da nastavnici poseduju
znaajnu irinu
- Nerealna oekivanja da e nastavnici sami proizvesti materijale u
sluajevima nedostatka izvora
- Cenzura i nemogunost pristupa informacijama koje se tiu
kontroverznih tema

Ipak, ideja o problemskom kurikulumu i dalje postoji, pa se s

vremena na vreme ponovo javljaju tenje za implementacijom istog.
 3.0. Kurikulum aktivnosti (otvoreni kurikulum)

Ova vrsta kurikuluma razvijena je kao pokuaj da se uenje tretira kao aktivan
proces koji odgovara deijim sklonostima da dele iskustva, da istrauju i da se
umetniki izraavaju. Zato se moe nazvati i iskustveni kurikulum.
U Djuijevoj laboratorijskoj koli, kurikulum je bio baziran na 4 impulsa
- Socijalni impuls
- Konstruktivni impuls
- Impuls za istraivanjem i eksperimentisanjem
- Ekspresivni (umetniki) impuls

Ovakav stav kulminirao je do toga da se otvaraju otvorene kole u kojima bi

deca bila slobodna da izaberu aktivnosti u koje e se ukljuiti, a na osnovu
sopstvenih interesovanja, bez organizovanog kurikuluma.
Zagovornici ovakvog sistema govorili su da stvari najbolje funkcioniu ako su
neplanirane i ako se deavaju spontano.
Po Holtu, planiranje kurikuluma je nepoeljna intervencija odraslih koja
onemoguuje uenike da da razviju sopstvene naine za zadovoljavanje svojih
potreba.
 3.1. Predavanje i uenje po celinama

Poetkom XX veka, edukatori su teili da pronau jedinstven dizajn

kurikuluma, pa su doli do organizovanja uenja u celine. Danas se
celine esto mogu nai u udbenicima, ali ono to oznaavaju je
izdeljeno gradivo (poglavlja), dok je prva zamisao bila da oznae
pravce rada, uz korienje dodatnih izvora.
Kriterijumi za odreivanje celine rada:
Mora biti izabrana iz stvarnog ivota i vredna truda od strane
deteta
Mora da prua prilike za upotrebu u praksi
Mora da promovie razliite vrste aktivnosti kako bi bila prijemiva
raliitim interesovanjima
Mora omoguiti individualni rast uenika
Mora da vodi u srodne celine, kao i da stimulie dete na dalje
interesovanje
Mora da ispunjava zahteve drutva i da objanjava socijalna
znaenja
 4.0. Spiralni kurikulum

Djui je 1938. ukazao na potrebu da se kurikulum svesno i

postepeno artikulie kako bi se uenje kontinuirano irilo i
produbljivalo. Polazei od iskustva, uenici dolaze do
znaenja , a ovakav koncept metaforiki se povezuje sa
drvetom. Ne poinje se od fotosinteze, drvo raste dok traje
uenje, i ovom procesu nema kraja.

Po Bruneru, spiralni kurikulum oznaava ponavljanje kljunih

pojmova, ali uz produbljivanje slojeva kompleksnosti i uz
drugaiju primenu. Ovakva pojava omoguuje uenicima da
ranije upoznaju pojmove koji bi inae bili sauvani za
kasnije, nakon to su uenici savladali fundamentalne principe
koji su esto vrlo teoretski i koji mogu da obeshrabre uenike
koji su nestrpljivi da primene primene ono to ue.
4.1. Opseg, redosled i ravnotea: vertikalna i
horizontalna artikulacija

Djuov koncept spiralnog kurikuluma odnosi se ne samo na

vertikalnu integraciju produbljivanja znanja, ve i na
horizontalnu, odnosno proirivanja znanja.

izmeu razliitih disciplina, tu

iznbalansiranou i opsegom
Kada edukatori

A kada ele da stvore vezu

ele da
poboljaju

artikulaciji zajedno sa
koherentnost

je re o horizontalnoj
uenja unutar
date discipline,
govori se o
vertikalnoj

kurikuluma.
artikulaciji,
odnosno
redosledu
kurikuluma.
 Rekonstrukcija kurikuluma

Pri pogledu na obrazovanje novog veka, obnavljaju se napori da se

uspostavi sinteza kurikuluma. Znaajno je to to tenja ne ide prema
specijalizovanom, ve prema civilnom znanju.
Amerika asocijacija za unapreenje nauke je kreirala program
poznat pod imenom Projekat 2061. Njime se odbacuje neophodnost
usvajanja sve vie i vie znanja. Umesto toga, kurikulum bi trebalo
da:
Smanji koliinu istog gradiva koje se obrauje
Da oslabi, ili eliminie rigidne granice gradiva predmeta
Da obrati vie panje na vezu izmeu nauke, matematike i
tehnologije
Da predstavi nastojanja nauke kao socijalni poduhvat koji snano
utie i na koji utiu ljudske misli i aktivnosti.
Na alost, kao cilj Projekta 2061, izabran je koncept naune
pismenosti, a ne opte obrazovanje.
 Zakljuak

Ostaje da se vidi da li e problemski kor kurikulum biti ponovo

pokrenut od strane vodeih edukatora, ali je jasno da ni jedan
predmet, bilo da je to knjievnost, nauka, ili istorija, ne moe
da zanemari proimajue probleme drutva, sve dok su
demokratske mogunosti odrive.
 Literatura:

Tanner, D, Tanner, L. (2007): Curriculum development,

Pearson