Група аутора, (2007): Курикулум, теорије - методологија - садржај -

структура. Завод за педагогију Филозофског факултета, школска књига,

Загреб

- приказ књиге са становишта академског писања -

 САДРЖАЈ

РЕЗИМЕ..................................................................................................................................................2
КЉУЧНЕ РЕЧИ........................................................................................................................................2
УВОД......................................................................................................................................................2
I. ПРИКАЗ КЊИГЕ КУРИКУЛУМ.............................................................................................................4
1. СПОЉАШЊИ И УНУТРАШЊИ ИЗГЛЕД КЊИГЕ................................................................................4
1.1. Први део „Педагогија и методологија курикулума“...............................................................5
1.2. Други део „Од курикулума до образовних стандарда“..........................................................5
1.3. Трећи део „Образовни стандарди - дидактички приступ методологији израде
курикулума“......................................................................................................................................5
1.4. Четврти део „Хрватски национални курикулум“.....................................................................6
1.5. Пети део „Теоријски оквир суконструкције курикулума раног одгоја“.................................6
1.6. Шести део „Курикулум сувремене школе“..............................................................................6
1.7. Остали делови књиге................................................................................................................7
1.8. Речник мање познатих речи.....................................................................................................7
1.9. Извори и литература..................................................................................................................7
1.10. Садржај књиге..........................................................................................................................7
2. ЈЕЗИК И СТИЛ.....................................................................................................................................7
2.1. Предговор..................................................................................................................................8
3. ТЕХНИЧКА ОБРАДА...........................................................................................................................8
ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................................9
ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................................................10

1
 РЕЗИМЕ

У раду је приказана књига групе аутора о Курикулуму у буквалном преводу са

латинског о школском програму, који садржи циљеве образовања, одговарајуће
садржаје, као и методе којима се програм може успешно савладати и циљеви постићи.
Појам курикулум је релативно нов у великом броју земаља. У већини реформи
започетих последњих деценија XX века прибегава се појму курикулума,
претпостављајући да он представља значајан услов за успех реформе, односно
иновација које се реформом уводе. Сматра се да је прелазак на курикулум најбољи пут
да се образовни систем отвори и прилагоди захтевима времена и осигура простор за
стална побољшања и развој система образовања.
За разумевање курикулума као целине образовног процеса важно је рећи да
курикулум садржи све догађаје око којих су окупљени наставници и ученици, догађаје
које наставници, ученици и сви заинтересовани за образовни процес препознају као
важне за подучавање и учење, на које се нарочито указује када се они користе као
основа за процењивање успеха и школе и ученика, начин на који су ти догађаји
органозовани једни према другима и према осталим догађајима који су везани за
непосредну и образовну ситуацију и простор и време.
У новијим истраживањима се све више избегавају дефиниције, а уместо њих се
уводе кључни појмови и речи: садржај, циљ, организација, методе, развој, евалуација
итд.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Курикулум, васпитање, образовање, реформа, подучавање, школа, евалуација,

уџбеник, учитељ, васпитач.

УВОД

Образовање је најмоћније оружје које можете употребити да промените свет.1

За анализу ове књиге сам се одлучила највише из разлога што ме као будућег
просветног радника очекује рад у образовној установи у раду са младима, њиховом
васпитању и образовању, као што мисао са почетка увода каже, образовање је оружје
којим се мења свет, историја нас је томе научила. Зато сам и анализирала ову књигу
зато што курикулум представља нов приступ унутрашњем преуређењу образовно-
васпитник система и уопште школских система, како формалног, тако и неформалног
учења. Неке теорије курикулума отварају данас све више потребу анализе скривених и
отворених курикулума, друштвених захтева, научних и техничких достигнућа,
обликовања социјалног понашања, демократске и грађанске културе, критеријума
важности, компетентности путем којих се карактеристике националне културе, као
место традиционалног и модерног, преносе у педагошки ток одвијања васпитања,
1
Нелсон Ролилала Мандела (Nelson Rolihlahla Mandela; 18. јул 1918 — 5. децембар 2013) био је први
демократски изабран председник Јужне Африке и први црнац који је обављао ову функцију

2
образовања и наставе. Курикулум је појам који се врло често употребљава и то не само
педагозима, него и уопштено. Његово значење се различито тумачи, чак и у научно-
стручним круговима, па су нам некад потребна и основна полазишта у објашњењу
појма и термина како бисмо уопште и разумели.
Термин курикулум је латинског порекла и његово изворно значење се односи на
редослед учења садржаја по годинама. Курикулум није само званични документ којим
се одређује шта ће се учити у некој школи или неком предмету, већ је и комплексно
дидактичко упутство са прецизно одређеним и разрађеним циљевима, методама и
средствима рада.
Методолошки гледано, сама примена курикулума у васпитању и уопште у школи
је стални и отворени процес у коме у застареле и превазиђене делове система треба
повремено уводити иновације и вршити надоградњу али са довољно слуха за постојеће
вредности и друге стабилне ослонце основних педагошких делатности.
Приказ који следи, има за циљ да сажето изложи структуру и организацију грађе у
књизи као и садржај поменуте књиге. У даљем тексту указаћу и на графичку обраду
књиге, истаћи начине навођења цитата, фуснота и библиографије, и усмерити се на
језик и стил којим је књига писана.

3
 I. ПРИКАЗ КЊИГЕ КУРИКУЛУМ

1. СПОЉАШЊИ И УНУТРАШЊИ ИЗГЛЕД КЊИГЕ

Књигу Курикулум групе аутора у 1500. примерака, у тврдом повезу, штампала је

2007. године Школска књига, а издавач је осим Школске књиге и Завод за педагогију
Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу. На корицама са предње стране у
горњем левом углу налази се име руководиоца (уредника) пројекта Влатка Плавшића,
мало ниже је назив књиге исписан великим словима, да би се јасно нагласило на шта се
односи књига, док је испод назива књиге остатак наслова који нам говори шта би
тебало да буде обрађено у оквиру Курикулума у овој књизи. На дну стране налазе се
називи издавача, исписани средњом величином слова заједно са логом издавача.
Назив књиге није опширан делимично нам даје конкретне смернице о томе шта се
обрађује у књизи, међутим, већ сам поменула да је значење речи Курикулум
вишезначно и да се ни у научним круговима не могу сложити око његовог правог
значења. Једино што нам наслов сигурно наговештава је то да ће у књизи бити обрађена
теорија, методологија, садржај и структура Курикулума са становиша овог пројекта.
Тек на задњој страни корице укратко је у једном пасусу наведено шта је у оквиру књиге
обрађено и шта представља Курикулум у васпитању и образовању.
Формат књиге је 17,3x24,5 cm, садржи 428 страница. Текст је писан латиницом, на
хрватском језику. Речи су правилно одвојене а реченице повезане унутар параграфа.
Читајући књигу наишла сам на укупно десет тематских целина, које наизглед одвојене
али у контексту књиге спојене дају пуно значење Курикулума као и могућности
реформе образовања са становишта Курикулима имајући у виду да се у Хрватској о
овој теми није говорило још од времена заједничке државе, циљ групе аутора је управо
и био да се крене са дефинисањем националног курикулума и циљу надоградње
постојећих сазнања и применом нових технологија у савременом образовању. Токок
читања књиге највећи проблем представља непознавање неких хрватских речи, током
читања књиге читалац мора да обрати пажњу на те изразе и њихово значење у
контексту целе реченице. Нема грашака у нумерацији страна, као ни грешака у
нумерацији фуснота. Може се приметити да је књига један озбиљан пројекат које је
осим хрватског Министарства нуке, образовања и спорта, финансиран од стране
УНЕСКА.
У погледу структуре књига има следеће делове: Предговор, Увод, потом део у
коме је обрађена тема „Педагогија и методологија курикулума“ аутора Влатка
Плавшића. Потом следи део „Од курикулума до образовних стандарда“ аутора Марка
Палекчића. У трећем делу је обрађена тема „Образовни стандарди - дидактички
приступ методологији израде курикулума “ аутора Славице Башић. Четврди део је
обрадила група аутора Дијана Вицан, Ладислав Богнер и Влатко Плавшић, обрађена је
следећа тема „Хрватски национални курикулум“. У петом делу Арјана Миљак обрађује
тему „Теоријски оквир суконструкције курикулума раног одгоја“. У шестом делу
Владимир Јурић обрађује тему „Курикулум сувремене школе“. У седмо делу Милан
Матијевић пише о „Евалуацији у наставном курикулуму школе“. Ана Секулић Мајурец
пише о „Улози судионика одгојно-образовног процеса у стварању, проведби и
вредновању курикулума“. У деветом делу аутори Невен Хрватић и Елви Пиршл пишу о
„Курикулуму педагошке изобразде учитеља “. У десетом делу Анте Жужул обрађује
тему „Уџбеник у националном курикулуму“. На крају књиге налазе се подаци освим
ауторима, њиховом звању, титули као и радном ангажовању, може се приметити да су
сви ангажовани у образовању и да су особе којима је васпитање и образовање основно
занимање.

4
 1.1. Први део „Педагогија и методологија курикулума“

Први део подељен је на шест целина, закључно са литературом, аутор овог дела је
руководилац пројекта др Влатко Плавшић, редовни професор одсека за педагогију,
Филозофског факултета у Загребу. Обухвата укупно 27 странице заједно са уводом који
је такође написао Влатко Плавшић. Карактеристично за све делове јесте то што делује
као да има више књига у једној, сви делови почињу уводом аутора о поменутој теми и
проблематиком која је обухваћена у том делу па закључно са закључком и литературом.
У првом делу аутор говори о проблемима савремене педагогије као и о значењу речи
курикулум и његовом значају у унутрашњем уређењу васпитно-образовног процеса.
Посебан осврт ставља на његов историјски развој и могућностима примене у
савременој школи. У тексту можемо видети да да аутор цитира стране научнике и да су
њихова имена написана на језику државе из које потиче аутор, односно онако како се
његово име изворно пише, сва имена су написана абецедом, поред назива аутора стоји
и година објављивања датог документа, све је то написано у загради. Уколико аутор
жели да нагласи неки текст, тај текст је искошен и тиме је јасно стављено до знања
читаоцу да је тај текст важан и да би требао да се упамти. Између пасуса постоји
адекватан проред, сваки пасус је на почетку увучен мало, нумерација страница је
исправна као и нумерација фуснота. На крају овод дела остављена је празна страница
како би се сваки део видно одвојио, ово је карактеристично за прва три дела, док након
трећег дела тога више нема.

1.2. Други део „Од курикулума до образовних стандарда“

Други део подељен је на осам целина, закључно са литературом, аутор овог дела
је др Марко Палекчић, редовни професор Филозофског факултета у Загребу. Обухвата
укупно 78 страница. Пасуси су одвојени малим проредом, почетна реченица у сваком
пасусу је увучена, такође се може приметити да за оне стране речи које имају више
значења у загради се пише и на изворном језику са кога је преведена како би читаоцу
оставила више могућности за размишљање који је термина најисправније употребити.
Имена аутора се такође пишу на језику државе из које потиче аутор. Приметно је на
нумерације фуснота полиње испочетка од редног броја 1. Као и нумерација поглавља.
Када аутор жели на нагласи неки део текста онда је он искошен у односу на остали
текст. У самом раду аутор се бави проблематиком историјског развоја курикулума и
његове примене у образовању. Притом цитирајући више аутора и бавећи се
проблематиком како су они дефинисали курикулум, представљајући нам
супростављена мишљења више аутора о значењу курикулума. Као ни у првом делу ни у
овом немамо нумерацију литературе на крају текста.

1.3. Трећи део „Образовни стандарди - дидактички приступ методологији

израде курикулума“

Трећи део подељен је на пет целина, закључно са литературом, аутор овог дела је
др Славица Башић, ванредовни професор Филозофског факултета у Загребу. Обухвата
укупно 40 страница. Уколико се цитирају страни аутори, њихова имена се наводе на
језику државе из које потиче сам аутор. У оквиру дела постоје поглавља која нису
нумерисана, неки наслови су представљени и у форми питања. Почетна реченица је
увучена на почетку сваког пасуса с пасуси одвојени малим проредом. У делу су
наведени и такозвани фразални глаголи чији превод није могућ директно па се

5
употребљавају и записују на језику из кога потичу, најчешће су то енглески термини
који немају адекватни превод. Нумерација фуснота почиње поново испочетка.
Литература такође није нумерисана. У самом делу аутор се бави развојем курикулума и
његовој примени у високо развијеним земљама (САД, Немачка, Аустрија, Финска,
Енглеска) односно у земљама за које се сматра да имају одличне образовне системе.

1.4. Четврти део „Хрватски национални курикулум“

Четврти део подељен је на седам целина, закључно са литературом, аутори овог

дела су др Дијана Вицан, др Ладислав Богнер и др Влатко Плавшић, професори
Филозофског факултета у Задру, Осјеку и Загребу. Њихова примарна делатност јесте
педагогија. Овај део има 48 страница. Уколико се цитирају страни аутори, њихова
имена се наводе на језику државе из које потиче сам аутор. У делу у појединим
пасусима постављају се питања и на њих се у следећем делу даје конкретан одговор.
Постоје поглавља која нису нумерисана, нумерација фуснота почиње одпочетка, такође
видимо табеле коју су прегледне где су главни делови подебљани како би направили
разлику. У самом делу аутори се баве применом курикулума у у државним границама
Републике Хрватске, као и историјским развоја речи курикулим у Хрватској као
држави која је кроз своју историју била део других држава а никад самостална. Такође
су обрадили тему курикулума у Енглеској и Америци и њихова искуства.

1.5. Пети део „Теоријски оквир суконструкције курикулума раног одгоја“

Пети део подељен је на шест целина, закључно са литературом, аутор овог дела су
др Арјана Миљак, професор Филозофског факултета у Загребу. Део има укупно 48
страница. Нумерација фуснота почиње одпочетка. Почетак сваког пасуса је увучен у
односу на остатак пасуса, имена аутора и градова су написана изворно на језику државе
из које потичу или где се налазе. Пасуси су одвојени малим проредом. У самом делу се
говори о искуству различитих држава у примени курикулума на различите нивое
образовања, као примери су коришћене предшколске установе из земаља окружења
(Србија , Словенија) и искуства са Новог Зеланда и из Шведске. На крају дела налази се
литература која као ни у претходним деловима није нумерисана.

1.6. Шести део „Курикулум сувремене школе“

Шести део подељен је на седам целина, закључно са литературом, аутор овог дела
су др Владимир Јурић, професор Филозофског факултета у Загребу. Део има укупно 56
страница. Нумерација фуснота почиње одпочетка. Почетак сваког пасуса је увучен у
односу на остатак пасуса, имена аутора су написана изворно на језику државе из које
потичу. У овом делу је свеобухватно обрађена улога школе и стручни органи школе и
њихов значај у примени курикулума као и у васпитању и образовању деце. Детаљно
објашњава функцију школе као педагошке институције и као као другу најзначајнију
институцију за васпитање детета поред породичног васпитања. Говори о значају
планирања развоја школе, плану рада и самој могућности школе да отклони недостатке
у свом раду. Другим речима аутор обрађује све теме од значаја за школу. На крају
самог дела констатује се да је курикулум школе у мањој или већој мери запостављен.

6
 1.7. Остали делови књиге

Од седмог дела па до краја суштина је потпуно иста, сви делови су подељени у

поглавља која су нумерисана, фусноте се у сваком делу нумеришу одпочетка, у свим
деловима литература није нумерисана. имена страних аутора се пишу на језику држава
из којих потичу. Текст који је битан је искошен у свим деловима. Код сваког параграфа
прва реченица је увучена, и постоји проред између параграфа.

1.8. Речник мање познатих речи

Речник мање познатих речи, није дат, оно што је карактеристично за књиге
написане на хрватском језику је то што они неке стране речи не прводе него их
остављају на енглеском језику, тако да не постоји конкретан превод, тако да код
читалаца који имају проблема са енгеслим језиком може доћи до проблема у
разумевању језика. Термини који се користе у самој књизи су стручни тако да је читање
књиге за неког ко није упознат са терминима у образовању можда и напорно и
несхватљиво, и књига може деловати као низ неповезаних целина.

1.9. Извори и литература

Код извора и летературе у којима је азбучним редом побројано сигурно свеукупно

више од 200 аутора, од којих поједини аутори имају и по две или три библиографске
јединице које су аутори користили при писању ове књиге. На почетку се наводи име
аутора, година издања, назив књиге или часописа, издавач и место издања, уколико је
цитиран само неки одломак из књиге на крају се наводи број странице из које је преузет
цитат, притом пре тога наводећи аутора, годину, назив књиге и место издања.

1.10. Садржај књиге

Садржај књиге је дат на почетку, главе нису нумерисане, само су подебљане,

нумерисана су поглавља у оквиру главе, нумерација је рађена за свако поглавље
посебно.Пре сваког дела наведено је име аутора, сваки део је исписан великим словима
и пдебљан како би се нагласио. Наслови и поднаслови су од броја стране одвојени
одговарајућим бројем тачки(...).

2. ЈЕЗИК И СТИЛ

Језик којим је писана ова књига се одликује сложеношћу и јасношћу, али мора да
се напомене само за неког ко ради у просвети или у васпитно-образовним
институцијама, ту се пре свега мисли на професоре, наставнике и васпитаче.
Разумљивост текста зависи од образовања цитаоца, и треба да представља један од
основних задатака писаца књиге у циљу њеног разумевања. Једина замерка овог
аспекта рада јесте у томе што аутори у својој анализи прелазе са теме на тему често без

7
њихове логичке повезаности. То нам с друге стране даје информацију о количини
знања коју дати аутор поседује о овој тематици да ни сам не успева да реорганизује
своје мисли, већ читаоцу нуди свеобухватно знање. Међути, свакако да је овај детаљ
битан, јер се сва компетенција аутора може занемарити уколико они своје знање и
стручност из одређене области не успевају да пренесу на јасан и логички организован
начин.
Језик којим се аутори служи је сложен, али прецизан и јасан. Аутори својим
стилом писања дају до знања да је књига намењена ужој читалачкој публици.

2.1. Предговор

Предговор је дат у облику Уводне напомене и написан је на нешто мање од две

стране, што је у односу на укупан број страна књиге (428) мање од 0,5%. У њему је
укратко истакнут значај ове теме као и резултат настанка ове књиге под вођством
Влатка Плавшића. У предговору се наводи да је курикулум од националног интереса за
Хрватску државу и да се о тој теми мора више раговарати и да се мора више
истраживати курикулум, и да ова књига представља вредан теоријски рад од великог
значаја за будућност курикулумског развоја.

3. ТЕХНИЧКА ОБРАДА

За приказ једног дела у целини, од великог значаја је и указивање на техничку

обраду рукописа и начин на који је он презентован читаоцима. Основни текст је
подељен у 10 делова. Сваки од њих је означен карактеристичним насловом који упућује
на садржај и питање које се у оквиру поглавља разматра.
Не постоји никаква нумерација тих глава, само подпоглавља, наслови су
истакнути свим великим масним словима, а од основног текста су одвојени са пар
прореда. Уочљива је разлика у величини слова између наслова (14 pt), основног текста
(12 pt) и фуснота (10 pt).
Основни текст штампан је у једном ступцу, од почетка леве до краја десне
маргине. Наслови глава куцани су на средини листа. Док су поглавља увучена са леве
стране, као и називи аутора. Сваки нови параграф увучен је у односу на претходни.
Проред између редова у основном тексту је 1,5 а између редова у фуснотама 1.
Фонт у ком је текст штампан је латинични Times New Roman. Осим наслова који
је исписан фонтом Аrial, сав текст је нормално откуцан. Посматрано са техничке стране
организације и распореда рукописа и прилог у књизи, уочава се да је аутори, уз
евентуалне прописе тежио прегледном и јасном излагању прикупљене грађе.

8
 ЗАКЉУЧАК

Комплетна у погледу структуре научног дела, заснована на богатој

библиографији, писана јасним, прецизним, једноставним језиком али са доста стручних
термина, ова књига има за циљ да на једном месту сакупи и дефинише Курикулум,
његов значај, развој и примену у образовању и васпитању.
Аутори књиге су успели да обједине једно велико научно истраживање у једну
занимљиву књигу коју бих свакако препоручила сваком ко ради у образовању. Грађа је
систематски и хронолошки подељена на десет делова, различитих аутора. Стиче се
утисак да је ово једна неисцрпан тема, и да се у будућности о њој може више и више
разговарати и писати. Ову кљигу треба добро проучити и треба водити рачуна шта је
од дога могуће применити у нашем друштву , пре свега образовању, имајући у виду да
се наше образовање доста разликује од западног. Сама књига делује као једно озбиљно
штиво и није баш за ширу читалачку публику, што јој је можда и једина мана, мада ако
се има у виду да је предвиђена за образовање, сасвим је разумљиво зашто није за
свакога, већ само за оне који се тиме баве.
Све у свему ова књига представља добар почетак за неког ко жели да изучава
Курикулум, јер је то термин који се све више употребљава и код нас, ако ни због чега
друго онда због добро написане и сакупљене литературе.

9
 ЛИТЕРАТУРА

[1] Група аутора, (2007): Курикулум, теорије - методологија - садржај -

структура. Завод за педагогију Филозофског факултета, школска књига, Загреб.

10